Predsednički izbori u Srbiji 1997.
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
|
Izbori za predsednika Republike Srbije 1997. su održani 7. decembra (prvi krug) i 21. decembra (drugi krug). Pobedio je Milan Milutinović. Ovi izbori su usledili nakon predsedničkih izbora početkom jeseni 1997. koji su proglašeni neuspelim zbog nedovoljnog odziva glasača u drugom krugu.
Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Građanski savez Srbije i izvestan broj manjih stranaka su bojkotovale celokupan izborni proces 1997.
Na osnovu posmatranja i analize celokupnog procesa, CeSID-a je utvrdio ozbiljne manjkavosti u svim fazama izbornog postupka, navodeći da izborni proces nije ispunio ni minimalne uslove za fer izbore.[1]
Rezultati izbora
[uredi | uredi izvor]U prvom krugu izbora, održanom 7. decembra 1997. godine, pravo glasa je imalo 7.226.947 građana upisanih u birački spisak. Na izbore je izašlo njih 3.812.010 (52,75%). Važećih listića je bilo 3.733.640 (97,94%), a nevažećih 76.911 (2,02%).
S obzirom da nijedan od kandidata nije osvojio natpolovičnu većinu birača koji su glasali, održan je drugi krug izbora 21. decembra 1997. u kojem su učestvovali Milan Milutinović, kandidat SPS-JUL-ND, i dr Vojislav Šešelj, kandidat Srpske radikalne stranke.
R | Kandidat | Predlagač | Glasova | % |
---|---|---|---|---|
1 | Milan Milutinović | Socijalistička partija Srbije – Jugoslovenska levica – Nova demokratija |
1.665.822 | 43,70 |
2 | dr Vojislav Šešelj | Srpska radikalna stranka | 1.227.076 | 32,19 |
3 | Vuk Drašković | Srpski pokret obnove | 587.776 | 15,42 |
4 | Vuk Obradović | Socijaldemokratija | 115.850 | 3,04 |
5 | Dragoljub Mićunović | Demokratski centar | 86.583 | 2,27 |
6 | Miodrag Vidojković | Grupa građana | 29.180 | 0,77 |
7 | Predrag Vuletić | Liberalno-demokratska stranka | 21.353 | 0,56 |
U drugom krugu izbora, održanom 21. decembra 1997, pravo glasa je imalo 7.225.860 građana upisanih u birački spisak. Na izbore je izašlo njih 3.683.714 (50,98%). Važećih listića je bilo 3.565.676 (96,80%), a nevažećih 115.319 (3,13%).
R | L | Kandidat | Predlagač | Glasova | % |
---|---|---|---|---|---|
1 | 1 | Milan Milutinović | Socijalistička partija Srbije – Jugoslovenska levica – Nova demokratija |
2.181.808 | 59,23 |
2 | 2 | dr Vojislav Šešelj | Srpska radikalna stranka | 1.383.868 | 37,57 |
Neslaganja u zvaničnim rezultatima izbora
[uredi | uredi izvor]Kao i na brojnim drugim izborima u Srbiji tokom devedesetih godina XX veka, osim brojnih suštinskih nepravilnosti, i u samim zvaničnim rezultatima postoje izvesne sasvim neobjašnjive računske nepravilnosti. Rezultati kakvi su gore predstavljeni objavljeni su u Službenom glasniku Republike Srbije. U slučaju drugog kruga ovih izbora, oni ne odgovaraju zbirnim podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Kako u svojim publikacijama „Analiza izbornih rezultata u Srbiji 1990–1997" (dr Zoran Lučić) i "Guide through electoral controversies in Serbia" ukazuje beogradski Centar za slobodne izbore i demokratiju, zbirni podaci Republičkog zavoda za statistiku za drugi krug 21. decembra 1997. nisu istovetni rezultatima koji se dobijaju ako se u zvaničnim podacima samog Zavoda jednostavno saberu pojedinačni podaci po biračkim mestima. Rezultati objavljeni u Službenom glasniku odgovaraju ovim potonjim.
RZS | Zbir/SG | |
---|---|---|
Glasačko telo | 7.220.060 | 7.225.860 |
Izlaznost | 3.679.279 | 3.683.714 |
Broj važećih listića | 3.561.243 | 3.565.676 |
Milan Milutinović | 2.177.462 | 2.181.808 |
dr Vojislav Šešelj | 1.383.781 | 1.383.868 |
Podaci iz prvog kruga se, međutim, u potpunosti slažu kada se ovako uporede.
Na CeSID-ovom mrežnom mestu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2014) i (verovatno odatle) preneto u nekim medijima mogu se naći i sledeći podaci:
- Prvi krug 7. decembra 1997.: 7.226.947 upisanih birača, 3.801.473 izašlih, 3.724.118 važećih listića, 1.662.726 glasova za Milana Milutinovića, 1.222.381 za dr Vojislava Šešelja, 586.510 za Vuka Draškovića i 252.501 za ostale.
- Drugi krug 21. decembra 1997.: 7.225.860 upisanih birača, 3.671.053 izašlih, 3.555.234 važeća listića, 2.177.137 glasova za Milana Milutinovića, 1.378.097 za dr Vojislava Šešelja.
Optužbe za izbornu krađu
[uredi | uredi izvor]Drugi krug predsedničkih izbora 1997. često je citiran kao jedan od najgorih primera komičnih zvaničnih rezultata koji su pristizali sa biračkih mesta na kojima je opozicionim strankama bilo teško ili nemoguće organizovati kontrolu izbornog procesa. Dr Lučić navodi primer (jedan od brojnih) sela Đelekare u izbornoj jedinici Vranje. Selo Đelekare je etnički čisto albansko i na saveznim izborima 1996. imalo je 1.217 glasača (na predsedničkim izborima 1997. 1.359 i 1.366, redom). Na te izbore izašlo je svih 1.217 seljana i svih 1.217 su glasali za listu SPS-JUL-ND. Na predsedničke izbore 21. septembra 1997, međutim, nije izašao ama baš niko. Niko nije izašao ni na izbore 5. oktobra, i niko nije izašao ni 7. decembra. Seljani Đelekara očigledno brzo menjaju mišljenje iz krajnosti u krajnost... 21. decembra ih je glasalo punih 1.121. Svi do jednog su svoj glas dali Milanu Milutinoviću.
Ovakve rezultate, naravno, teško je oceniti drugačije no kao izbornu krađu. Dr Šešelj i njegova stranka su optužili režim za manipulacije, ali su se takvim verbalnim protestom i zadovoljili.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Oko izbora 2. CeSID. 1997. str. 109.