Prepodobni Damjan Novi

Prepodobni Damjan Novi
Lični podaci
Datum rođenja	1510
Mesto rođenja	Merihovo, Grčka,
Datum smrti	14 februar 1568
Mesto smrti	Pinьos, Grčka,
Uzrok smrti	Ubijen
Svetovni podaci
Praznik	14 februar

Prepodobnomučenik Damjan Novi je hrišćanski pravoslavni svetitelj. Postradao je 1568. godine.

Uspomena na Svetog Damjana praznuje se u pravoslavnoj crkvi 14. februara (po julijanskom kalendaru) i prve nedelje jula.

Biografija

Sveti Damjan je rođen 1512. godine (prema drugim izvorima oko 1495. godine) u selu Rihovo (ili Merihovo - sada Aja Trijada u oblasti Kardica) u Tesaliji, za vreme turskog sultana Bajazita I. Roditelji su mu bili siromašni, ali pobožni i prema lokalnim predanjima nosili su prezime Kanelis (grč. κανελλα). U mladosti se zamonašio, u manastiru Filoteju na Svetoj Gori. Nekoliko godina kasnije, kako kaže drevni sinaksar, „najviše zavolevši vrlinu“, prešao je na pustinjski život pod vođstvom podvižnika i čudotvorca Dometija, ispunjenog blagodaću (pomen se praznuje 20. avgusta). Posle 3 godine neprestanog podviga, Sveti Damjan je čuo Božji glas upućen sebi: „Damjane ne traži samo svoju korist, nego i tuđu! Napustivši tada Svetu Goru, otišao je propovedajući reč Božiju kroz sela koja se nalaze u blizini planine Olimp, u oblasti gore Kisavosa (Ose) - od grada Larise do Agrafa u Tesaliji. Smatra se da je u grad Olimp otišao zbog svog sunarodnika – igumana manastira Filoteja Dionisija (pominje 24. januara), koji se oko 1524. godine preselio na Olimp.

Tu je obnovio i opremio manastir Česnog Krstitelja, koji je postao duhovni centar čitavog Centralnog dela Grčke. Živeći na Olimpu, Sveti Damljan je učio pokajanju i podsticao porobljene hrišćane da krenu putem ispunjenja volje Božije: da izbegavaju nepravdu prema drugima i svaku drugu neistinu. Ubrzo je, međutim, postao omražen od Turaka i mnogih koji su sebe nazivali hrišćanima, ali su živeli u zlu i osuđivali monaha. Tvrdili su da je bio u zabludi, klevetali ga, ometali ga na sve moguće načine i pokušavali da ga ubiju. Svetitelj se, povukao na periferiju Larise. I tamo je trpeo napade ljudi, pa se povukao u planinski grad Agrafa, gde je živeo oko 10 godina u manastiru Bogorodice Pelikiti, propovedajući jevanđelske istine. Tu je 1529. godine završio izgradnju manastira, za koji se veruje da je bio iguman.

U Agrafu su neki klevetali svetog Damjana, nazivajući ga lažnim monahom koji bez razloga uznemirava narod. Zbog ovih smetnji, Damjan prelazi u Kisavos, i tamo propoveda u njegovom istočnom delu – u blizini grada Aje. Monasi se okupljaju oko svetitelja i zbog toga je 1550. godine u južnom delu planine na nadmorskoj visini od oko 1100 m podigao manastir Svetog Jovana Krstitelja, poznat kao Manastir Časnog Krstitelja, 4 km od sela. Seliciani (sada Anatoli). Manastir je posedovao oko 200 hektara oranica, 20 hektara vinograda, držao je oko 1.500 ovaca i do 150 volova. Međutim, sam Damjan, iako je bio iguman novog manastira, iz navike podvižničkog načina života, ostao je sam – u pećini (askitirion), podignutoj 3 km zapadno, ispod velike viseće stene, koja je odvojena od manastira klisurom presušenog planinskog potoka. Pećina se nalazi na mestu drevnog manastirskog centra zvanog „ćelija planina“. Tako je Damjan nastavio svoj boravak u cinamonijumu, podvizavajući se u pećini, pre svega, moleći se i istovremeno poučavajući mnoge.

Mnogi vernici iz okoline došli su u manastir da čuju njegove reči i dobiju savet. Neprestano je propovedao reč Božiju. Čak ni u Larisi, gde se nalazio turski vladar regiona, svetitelj se nije plašio da razotkrije srebroljublje, nemoral i pohlepu bogatih turskih vladara. Beskompromisnošću svoje propovedi, damjan. je uticao na interese ne samo Turaka, već i Jevreja Larise, koji su činili većinu njenog stanovništva. Uporno je pozivao hrišćane da nedeljom ni na koji način ne učestvuju u trgovačkim i drugim poslovima, već da ih posvete molitvi i Bogu. Turci i Jevreji dobijali su veliku ekonomsku korist od trgovine na nedeljnim pijacama, koje su se održavale kao praznici. Svetiteljeva propoved pripremala je hrišćane za nezavisnost od svojih porobljivača – pre svega, duhovno. Dakle, optuživanje svetitelja da poziva ljude da nedeljom odbiju da učestvuju u trgovini bilo je sasvim dovoljno da ga osudi na smrt vešanjem.

Damjanova smrt

Krajem 1568. godine iguman Damjan je po monaškim poslovima i radi propovedi otišao u selo Vulgarini (sada Elafo) kod Aje, gde su ga Turci uhvatili i odveli vladaru oblasti u Larisu. Na vladarsko pitanje o istinitosti optužbi na njegov račun, svetitelj je odgovorio sa velikom hrabrošću, potvrdivši da je zaista pozivao hrišćane da budu postojani u veri. Vladar je odlučio da svetitelja strogo kazni (prebije) i zadrži ga u tamnici, okovavši mu vrat i noge teškim lancima. U selu Vulgarini su ga držali 15 dana, zadajući mu svaki dan po 100 udaraca štapom i navodeći ga da se odrekne svoje vere. Svaka 2-3 dana po jedan od stražara donosio mu je samo vodu i hleb. Damjana je ponovo pozvao vladar, koji ga je nagovorio da promeni veru. Svetitelj je ostao nepokolebljiv. Vladar je naredio da monaha muče, obese i spale njegovo telo.

Posle batina, okrvavljeni mučenik je odveden na mesto opšte sahrane - pored reke Pinjos. Obesili su ga na ogroman platan, a i pre nego što je umro, jedan od stražara ga je snažno udario sekirom po glavi. Konopac je puknuo i svetac, još živ, bačen je u veliki oganj koji je već bio pripremljen. Bojeći se da hrišćani ne pokupe mošti svetitelja, Turci su sa ognja sakupili sav pepeo i rasuli ga po vodi reke.

4 godine nakon njegove smrti, počelo je njegovo poštovanje kao lokalnog svetitelja Tesalije.