Преподобни Дамјан Нови

Преподобни Дамјан Нови
Лични подаци
Датум рођења	1510
Место рођења	Мерихово, Грчка,
Датум смрти	14 фебруар 1568
Место смрти	Пиньос, Грчка,
Узрок смрти	Убијен
Световни подаци
Празник	14 фебруар

Преподобномученик Дамјан Нови је хришћански православни светитељ. Пострадао је 1568. године.

Успомена на Светог Дамјана празнује се у православној цркви 14. фебруара (по јулијанском календару) и прве недеље јула.

Биографија

Свети Дамјан је рођен 1512. године (према другим изворима око 1495. године) у селу Рихово (или Мерихово - сада Аја Тријада у области Кардица) у Тесалији, за време турског султана Бајазита I. Родитељи су му били сиромашни, али побожни и према локалним предањима носили су презиме Канелис (грч. κανελλα). У младости се замонашио, у манастиру Филотеју на Светој Гори. Неколико година касније, како каже древни синаксар, „највише заволевши врлину“, прешао је на пустињски живот под вођством подвижника и чудотворца Дометија, испуњеног благодаћу (помен се празнује 20. августа). После 3 године непрестаног подвига, Свети Дамјан је чуо Божји глас упућен себи: „Дамјане не тражи само своју корист, него и туђу! Напустивши тада Свету Гору, отишао је проповедајући реч Божију кроз села која се налазе у близини планине Олимп, у области горе Кисавоса (Осе) - од града Ларисе до Аграфа у Тесалији. Сматра се да је у град Олимп отишао због свог сународника – игумана манастира Филотеја Дионисија (помиње 24. јануара), који се око 1524. године преселио на Олимп.

Ту је обновио и опремио манастир Чесног Крститеља, који је постао духовни центар читавог Централног дела Грчке. Живећи на Олимпу, Свети Дамљан је учио покајању и подстицао поробљене хришћане да крену путем испуњења воље Божије: да избегавају неправду према другима и сваку другу неистину. Убрзо је, међутим, постао омражен од Турака и многих који су себе називали хришћанима, али су живели у злу и осуђивали монаха. Тврдили су да је био у заблуди, клеветали га, ометали га на све могуће начине и покушавали да га убију. Светитељ се, повукао на периферију Ларисе. И тамо је трпео нападе људи, па се повукао у планински град Аграфа, где је живео око 10 година у манастиру Богородице Пеликити, проповедајући јеванђелске истине. Ту је 1529. године завршио изградњу манастира, за који се верује да је био игуман.

У Аграфу су неки клеветали светог Дамјана, називајући га лажним монахом који без разлога узнемирава народ. Због ових сметњи, Дамјан прелази у Кисавос, и тамо проповеда у његовом источном делу – у близини града Аје. Монаси се окупљају око светитеља и због тога је 1550. године у јужном делу планине на надморској висини од око 1100 м подигао манастир Светог Јована Крститеља, познат као Манастир Часног Крститеља, 4 км од села. Селициани (сада Анатоли). Манастир је поседовао око 200 хектара ораница, 20 хектара винограда, држао је око 1.500 оваца и до 150 волова. Међутим, сам Дамјан, иако је био игуман новог манастира, из навике подвижничког начина живота, остао је сам – у пећини (аскитирион), подигнутој 3 км западно, испод велике висеће стене, која је одвојена од манастира клисуром пресушеног планинског потока. Пећина се налази на месту древног манастирског центра званог „ћелија планина“. Тако је Дамјан наставио свој боравак у цинамонијуму, подвизавајући се у пећини, пре свега, молећи се и истовремено поучавајући многе.

Многи верници из околине дошли су у манастир да чују његове речи и добију савет. Непрестано је проповедао реч Божију. Чак ни у Лариси, где се налазио турски владар региона, светитељ се није плашио да разоткрије среброљубље, неморал и похлепу богатих турских владара. Бескомпромисношћу своје проповеди, дамјан. је утицао на интересе не само Турака, већ и Јевреја Ларисе, који су чинили већину њеног становништва. Упорно је позивао хришћане да недељом ни на који начин не учествују у трговачким и другим пословима, већ да их посвете молитви и Богу. Турци и Јевреји добијали су велику економску корист од трговине на недељним пијацама, које су се одржавале као празници. Светитељева проповед припремала је хришћане за независност од својих поробљивача – пре свега, духовно. Дакле, оптуживање светитеља да позива људе да недељом одбију да учествују у трговини било је сасвим довољно да га осуди на смрт вешањем.

Дамјанова смрт

Крајем 1568. године игуман Дамјан је по монашким пословима и ради проповеди отишао у село Вулгарини (сада Елафо) код Аје, где су га Турци ухватили и одвели владару области у Ларису. На владарско питање о истинитости оптужби на његов рачун, светитељ је одговорио са великом храброшћу, потврдивши да је заиста позивао хришћане да буду постојани у вери. Владар је одлучио да светитеља строго казни (пребије) и задржи га у тамници, оковавши му врат и ноге тешким ланцима. У селу Вулгарини су га држали 15 дана, задајући му сваки дан по 100 удараца штапом и наводећи га да се одрекне своје вере. Свака 2-3 дана по један од стражара доносио му је само воду и хлеб. Дамјана је поново позвао владар, који га је наговорио да промени веру. Светитељ је остао непоколебљив. Владар је наредио да монаха муче, обесе и спале његово тело.

После батина, окрвављени мученик је одведен на место опште сахране - поред реке Пињос. Обесили су га на огроман платан, а и пре него што је умро, један од стражара га је снажно ударио секиром по глави. Конопац је пукнуо и светац, још жив, бачен је у велики огањ који је већ био припремљен. Бојећи се да хришћани не покупе мошти светитеља, Турци су са огња сакупили сав пепео и расули га по води реке.

4 године након његове смрти, почело је његово поштовање као локалног светитеља Тесалије.