Proglas

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Proglas (višeznačna odrednica).

Proglas
Velika Moravska
Takođe poznat i kao	Proglas Konstantina Filosofa
Datum nastanka	IX vek
Jezik	staroslovenski
Pisar	Kiril Filosof

„Proglas” je prvi staroslovenski pisani poetski sastav koji se pripisuje Svetom Ćirilu, jednom od tvoraca slovenske azbuke.

On predstavlja predgovor i prvu pesmu prvog staroslovenskog prevoda četiri jevanđelja. Napisao ga je sveti Ćirilo između 863. i 867. godine u Velikoj Moravskoj.

Pesma ima 110 stihova, gde se svaki stih sastoji od 12 slogova, 111. stih kaže Amin.

Rukopis

A.F.Hilferding je 1858. godine pronašao proglas u srpskom rukopisu iz 14. veka. Osim toga, sačuvana su još dva staroslovenska prevoda Jevanđelja srpskog porekla iz 13. i 14. veka, a postoji još jedan ruski rukopis iz 16. veka koji nije sačuvan u celini. To su rukopisi: Hilandarski (13. vek), Hludovski i Pečki (14. vek) i nepotpuni trojstveni rukopis.

Autor

Autor je, po svoj prilici, Konstantin Filozof – „ceo karakter kompozicije, njena duboka emotivna zainteresovanost, – moglo bi se reći – očinski apostolski ton, jasno pokazuje snažnu ličnost Konstantina Filozofa”. Iz konteksta je jasno da je autor svestan da daje slovenski tekst jevanđelja.

Sadržaj i smisao

Proglas se sastoji od 110 stihova. Svaki stih ima 12 slogova, koji su podeljeni na 5 + 7, 7 + 5 i 6 + 6.

Sadržaj pesme slavi obnovu slovenske pismenosti i obrazovanja uopšte. On poriče savremeni pogled na tri superiorna jezika (grčki, latinski, hebrejski). Sadrži aluzije na slovenski prevod Apostola (deo iz Novog zaveta, osim Jevanđelja) i Paredija (deo iz Starog zaveta) i, naravno, Jevanđelja. Konstantin je ovde otišao dalje od svog učitelja, patrijarha Fotija, do: „veru treba objavljivati i objašnjavati jednostavnim jezikom...“, što je prevazilazilo uobičajeno vizantijsko gledište, koje je snažno favorizovalo grčki jezik.

Formalne i sadržajne stranice su na veoma visokom nivou. Američki slavista Roman Osipovič Jakobson je o tome pisao: „Uzaludno bismo tražili u drugim zemljama srednje Evrope analogiju prodorne pesme, književnog spomenika krvnog sadržaja.

Proglas je „... proslava narodnog jezika kao neophodnog sredstva za širenje prosvete i pobožnosti. Predstavlja glavno originalno staroslovensko delo Konstantina Filozofa. J. Vašica je sažeo značaj i posebnost Proglasa: „Ni u jednoj književnosti tog vremena i još dugo posle njega ne nalazimo sličan strasni poziv naciji da sluša knjige u svom govoru”.

Istorija i opis

Nastao u Velikoj Moravskoj u 9. veku. Ćirilo i Metodije su morali da osnuju i brane slovensku književnost, kako pokazuje Proglas. U njemu Kiril veliča slovensko pismo i smatra ga projavom božanskog principa, budući da je pomoglo Slovenima da naprave otklon od paganstva i približe se civilizovanim hrišćanskim narodima. Knjige napisane na slovenskom jeziku nose božansku mudrost i stoga, piše Kiril, pomažu u borbi protiv đavolskih iskušenja. Dakle, od najranijih faza razvoja slovenske književnosti na knjigu se gledalo kao na nešto sveto, božansko. Verovalo se da komunikacija sa knjigama i učenje donose veliku korist čoveku.