Proleterska revolucija
| Deo serije o |
| revolucijama |
|---|
 |
 Portal Politika |
.jpg){kind=small}
.png){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
| Deo serije članaka o |
| anarhizmu |
|---|
 |
 |
Proleterska revolucija ili revolucija proletarijata je društvena revolucija u kojoj radnička klasa pokušava da svrgne buržoaziju i promeni prethodni politički sistem.[1][2] Proleterske revolucije uglavnom zagovaraju socijalisti, komunisti i anarhisti.[3]
Interpretacije
[uredi | uredi izvor]Koncept revolucionarnog proletarijata prvi je izneo francuski revolucionarni socijalista i radikal Luj Avgust Blanki.[4] Pariska komuna, koja se dešavala kada su živeli Blanki i Karl Marks, viđena je od strane nekih kao prvi pokušaj proleterske revolucije.[5] Marks je pisao o klasno osvešćenom proletarijatu kao aktivnom agentu revolucije, što ga je razlikovalo od Blankija koji je smatrao da je pokretačka snaga proleterske revolucije probrana revolucionarna zavera među svim nižim klasama.[6] Ovo je takođe bilo u suprotnosti sa stavovima komuniste Vilhelma Vajtlinga i anarhiste Mihaila Bakunjina koji su lumpenproletarijat smatrali pokretačkom snagom proleterske revolucije.[6][7] U radovima Karla Marksa i Fridriha Engelsa oni pišu da, ako proletarijat ne čini većinu, mora bar zauzeti važnu poziciju među narodnom masom da bi se postigla proleterska revolucija.[8] Neki kasniji marksisti, poput Georgija Plehanova, su naglašavali potrebu da većina stanovništva bude proletarizovana kako bi došlo do proleterske revolucije.[9]
Marksisti veruju da se proleterske revolucije mogu i da će se verovatno desiti u svim kapitalističkim zemljama,[6][10] povezano sa konceptom svetske revolucije. Cilj proleterske revolucije, prema marksistima, jeste transformacija buržoaske države u radničku državu.[11][12] Tradicionalno marksističko uverenje je bilo da proleterska revolucija može da se dogodi samo u državama gde je kapitalizam potpuno razvijen[13][14] , iako se to viđenje promenilo sa Ruskom revolucijom.
Lenjinistički ogranak marksizma tvrdi da proletersku revoluciju mora voditi avangarda „profesionalnih revolucionara“, muškaraca i žena koji su potpuno posvećeni komunističkoj stvari i koji čine jezgro komunističkog revolucionarnog pokreta. Ova avangarda bi bila namenjena pružanju vođstva i organizacije radničkoj klasi pre i tokom revolucije, što ima za cilj sprečavanje vlade da je uspešno okonča.[15] Vladimir Lenjin je verovao da je neophodno naoružati radničku klasu kako bi se osigurala njihova prednost nad buržoazijom. Lenjinove reči su izašle u članku na nemačkom jeziku o prirodi pacifizma i glasile su: „U svakom klasnom društvu, bilo da se zasniva na ropstvu, kmetstvu, ili, kao trenutno, na najamnom radu, ugnjetavačka klasa je uvek naoružana.“[16][17] Pod takvim uslovima se dogodila prva uspešna proleterska revolucija — Ruska revolucija.[18][16][19]
Drugi marksisti, poput luksemburgista[20][21] i levičarskih komunista[22][23][24], ne slažu se sa lenjinističkom idejom avangarde i insistiraju da cela radnička klasa, ili bar veliki deo nje, mora biti duboko uključena i podjednako posvećena socijalističkoj ili komunističkoj stvari kako bi proleterska revolucija bila uspešna. U tu svrhu, oni teže izgradnji masovnih pokreta radničke klase sa vrlo velikim članstvom. Situacionisti smatraju da, pored standardnog proletarijata kao pokretačke snage revolucije, i druge ugnjetavane klase takođe deluju kao pokretači.[25]
Na kraju, postoje socijalistički anarhisti i slobodarski socijalisti. Njihovo gledište je da revolucija mora biti društvena revolucija odozdo, koja nastoji da transformiše sve aspekte društva i pojedince koji čine društvo (pogledajte Asturijsku revoluciju i Revolucionarnu Kataloniju). Anarhističko gledište takođe smatra da proleterska revolucija mora ukinuti sve aspekte države, i da „radnička država“ ne treba biti formirana. Aleksandar Berkman je rekao: „Postoje revolucije i revolucije. Neke revolucije menjaju samo oblik vlasti, zamenjujući stari skup vladara novim. To su političke revolucije i kao takve često nailaze na malo otpora. Ali revolucija koja ima za cilj da ukine ceo sistem najamnog ropstva mora takođe ukinuti moć jedne klase da ugnjetava drugu. To jest, to više nije puka promena vladara, vlade, nije politička revolucija, već ona koja nastoji da promeni celokupni karakter društva. To bi bila društvena revolucija.“[26]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- ^ Liulevicius, Vejas (13. 7. 2020). „Russia: The Unlikely Place for a Proletarian Revolution”. The Great Courses Daily. Arhivirano iz originala 19. 1. 2022. g. Pristupljeno 19. 1. 2022.
- ^ Lenin, V. I. (1918). „Chapter I: Class Society and the State”. The State and Revolution — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Haupt, Georges (1979). „In What Sense and to What Degree Was the Russian Revolution a Proletarian Revolution?”. Review. Fernand Braudel Center. 3 (1): 21—33. JSTOR 40240824.
- ^ Blake, William James (1939). An American Looks at Karl Marx. Cordon Company. str. 622 — preko Google Books.
- ^ Spector, Maurice (15. 3. 1934). „The Paris Commune and the Proletarian Revolution”. The Militant. sv. III br. 11. str. 3 — preko Marxists Internet Archive.
- ^ a b v Blackburn 1976.
- ^ Eagles 2017, str. 23–24.
- ^ Ree, Erik van (2012). „German Marxism and the Decline of the Permanent Revolution, 1870–1909”. History of European Ideas. 38 (4): 570–589 [574–575]. doi:10.1080/01916599.2011.652474.
- ^ Ree 2013, str. 32.
- ^ Engels, Friedrich (October—November 1847). The Principles of Communism — preko Marxists Internet Archive. „Further, it has co-ordinated the social development of the civilized countries to such an extent that, in all of them, bourgeoisie and proletariat have become the decisive classes, and the struggle between them the great struggle of the day. It follows that the communist revolution will not merely be a national phenomenon but must take place simultaneously in all civilized countries – that is to say, at least in England, America, France, and Germany.” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Goichbarg, Alexander. Revolução Proletária e Direito Civil [Proletarian Revolution and Civil Law] (na jeziku: portugalski).
- ^ Guérin 1981, str. 14.
- ^ Lane 2020; Filho 2007; Ree 2013, str. 35
- ^ Lenin, V. I. (1918). „How Kautsky Turned Marx Into A Common Liberal”. The Proletarian Revolution and the Renegade Kautsky — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Lenin, V. I. (1918). „Bourgeois And Proletarian Democracy”. The Proletarian Revolution and the Renegade Kautsky — preko Marxists Internet Archive.
- ^ a b Dunayevskaya 2017.
- ^ Lenin, V. I. (1916). „II”. The Military Programme of the Proletarian Revolution — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Deutscher, Isaac (May—June 1967). „The Unfinished Revolution: 1917–67” (PDF). New Left Review. I (43). Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Chácon, Justin Akers (2018). „Introduction”. Radicals in the Barrio: Magonistas, Socialists, Wobblies, and Communists in the Mexican American Working Class. Chicago, IL.: Haymarket Books. str. 38. ISBN 978-1-60846-776-1.
- ^ Várnagy, Tomás (19. 4. 2021). „A Central European Revolutionary”. Rosa Luxemburg Foundation. Arhivirano iz originala 10. 10. 2023. g. Pristupljeno 22. 1. 2024.
- ^ D'Amato, Paul (2014). „Marx, Lenin, and Luxemburg”. International Socialist Review. Arhivirano iz originala 4. 6. 2023. g. Pristupljeno 22. 1. 2024.
- ^ Mattick, Paul (avgust 1938). „The Masses & The Vanguard”. Living Marxism. sv. 4 br. 4. Arhivirano iz originala 15. 12. 2023. g. — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Pannekoek, Anton (1941). „The Party and Class”. Modern Socialism. sv. 2. str. 7—10. Arhivirano iz originala 17. 12. 2023. g. — preko Marxists Internet Archive.
- ^ Chomsky, Noam (12. 3. 2013). „Noam Chomsky on Revolutionary Violence, Communism and the American Left”. Pax Marxista (intervju). Intervju sa Christopher Helali. Arhivirano iz originala 29. 7. 2015. g. — preko chomsky.info.
- ^ Eagles 2017, str. 24, 27.
- ^ Berkman, Alexander (1929). „25”. Now and After: The ABC of Communist Anarchism.
Citirani radovi
[uredi | uredi izvor]- Blackburn, Robin (May—June 1976). „Marxism: Theory of Proletarian Revolution”. New Left Review. I (97). Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - Dunayevskaya, Raya (5. 6. 2017). „Lenin on Self-determination of Nations and on Organization After His Philosophic Notebooks”. Ur.: Gogol, Eugene; Dmitryev, Franklin. Russia: From Proletarian Revolution to State-Capitalist Counter-Revolution. Brill. str. 125—141. ISBN 978-90-04-34761-8. doi:10.1163/9789004347618_005. Pristupljeno 21. 4. 2022.
- Eagles, Julian (2017). „Marxism, Anarchism and the Situationists’ Theory of Revolution”. Critical Sociology. SAGE Publications. 43 (1): 13—36. doi:10.1177/0896920514547826.
- Filho, Almir Cezar (5. 4. 2007). „Moreno e os 80 anos do debate sobre a Revolução Permanente” [Moreno and the 80 years of the debate on the Permanent Revolution] (na jeziku: portugalski). Arhivirano iz originala 16. 12. 2007. g. Pristupljeno 20. 1. 2011.
- Guérin, Daniel (1981). Anarchism and Marxism.
- Lane, David (22. 4. 2020). „Revisiting Lenin's theory of socialist revolution on the 150th anniversary of his birth”. European Politics and Policy. London School of Economics. Arhivirano iz originala 16. 07. 2024. g. Pristupljeno 18. 07. 2024.
- Ree, Erik van (2013). „Georgii Plekhanov and the Communist Manifesto: The Proletarian Revolution Revisited”. Revolutionary Russia. 26 (1): 32—51. doi:10.1080/09546545.2013.787807.