Птице у устима
| Ptice u ustima | |
|---|---|
 Ptice u ustima, 2015. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Pájaros en la boca y otros cuentos |
| Autor | Samanta Šveblin |
| Zemlja |  Argentina |
| Jezik | španski |
| Izdavanje | |
| Datum | 2008. godina |
| Prevod | |
| Prevodilac | Branko Anđić |
Ptice u ustima (šp. Pájaros en la boca y otros cuentos) su izabrane priče Samante Šveblin (šp. Samanta Schweblin) iz 2008. godine koje su objavljene 2015. godine na srpskom jeziku.
Kratke priče
[uredi | uredi izvor]Ptice u ustima i druge priče: izabrane priče izbor su od 16 priča iz obe dosadašnje knjige Samante Šveblin, uz dodatak priče Olingiris, štampane 2010. u časopisu Grant, a koja je deo još neobjavljenog rukopisa. Izbor je sačinio i priče preveo Branko Anđić. U pričama postoji latentna napetost (Ptice u ustima, U stepi), stalni prizvuk horora (Pod zemljom, Očajne žene), kao i apsurda (Crne rupe). Čak i u anegdotama trivijalnog sadržaja (Deda Mraz spava kod nas, Glave o asfalt) od svakodnevnog života se pravi začarani krug iz kog je nemoguće naći izlaz. Gorki humor neretko je rezultat nesporazuma među akterima.[1][2] Odnos pisca prema prepoznatljivoj stvarnosti različit je i menja se iz priče u priču, u rasponu od „citiranja“ realnosti, barem u početku priče, koje potom biva podrivano uplivom apsurda ili fantastičkih elemenata, sve do ubrzanog odmicanja od nje, koje počinje bezmalo u prvoj rečenici, nakon koje se ulazi u sasvim drugu realnost i paralelni svemir.[1]
| „ | U konačnom svođenju utisaka "Ptice u ustima i druge priče: izabrane priče" Samante Šveblin otkrivaju se kao lucidne i provokativne, stilski valjano napisane kratke proze došle iz pera autorke nesvakidašnjeg talenta.[1] | ” |
O Samanti Šveblin
[uredi | uredi izvor]Autorka spada u najpoznatije savremene argentinske pripovedače i prevođena je na 15-tak jezika. Šveblin, po sopstvenom priznanju, veruje u zanimljivu i podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Ona uglavnom piše priče koje su zahtevna forma koja stalno stavlja na probu autorov talenat i sposobnost da bude uverljiv i uzbudljiv.[3][1] Britanski književni časopis Grant svrstao ju je 2010. godine među 22 najbolja pisca španskog govornog područja mlađa od 35 godina.[1]
Stil pisanja
[uredi | uredi izvor]Šveblin pokušava da u banalnim svakodnevnim situacijama predstavi kombinaciju književnosti apsurda, fantastike i horora. Izgrađuje šturi jezik bez prideva. Njeni dijalozi kao da su deo neke Beketovske drame gde sve što se kaže postaje sve gore i gore. Pripovedački stil Samante Šveblin složeniji je nego što to nagoveštavaju njene jednostavne, strepnjom prožete rečenice. Njeni protagonisti teže da pobegnu iz svoje stvarnosti u neku drugu, blagorodniju.[4]
Nagrade
[uredi | uredi izvor]Samanta Šveblin je 2008. godine dobila nagradu za knjigu priča Kasa de las Amerikas. To je ugledno kontinentalno priznanje koje se već decenijama dodeljuje na Kubiautorima sa španskog govornog područja.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d „Ilija Bakić:Šveblin, provokativna književna pojava”. Dnevnik. Pristupljeno 05. 9. 2018.
- ^ a b Šveblin, Samanta (2015). Branko Anđić: Samanta Šveblin - glas iz ishodišta nereda. U: Ptice u ustima. Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 147—149.
- ^ Bakić, Ilija. „Stalno primicanje (be)smislu - "Ptice u ustima i druge priče: izabrane priče" Samanta Šveblin; izdavač Agora, Zrenjanin, 2015.”. Ilijada. Pristupljeno 21. 08. 2018.
- ^ Šveblin, Samanta (2017). Spasonosna razdaljina. Zrenjanin; Novi Sad: Agora. str. 113—118.