Pređi na sadržaj

Ptolemej I Soter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ptolemej I Soter
Ptolemej I Soter, bista iz Luvra
Lični podaci
Datum rođenja367. p. n. e.
Mesto rođenjaAleksandrija,
Datum smrti283. p. n. e.
Mesto smrtiAleksandrija, Ptolemejsko kraljevstvo
Porodica
SupružnikArtakama, Taida, Evridika I, Berenika I
PotomstvoPtolemej II Filadelf, Arsinoja II, Ptolemej Keraun, Meleager, Lisandra, Ptolemej
RoditeljiLagus
Arsinoja
DinastijaPtolemejidi
Kralj Egipta
Period305. p. n. e.[1]-283. p. n. e.
PrethodnikAleksandar IV
NaslednikPtolemej II Filadelf

Ptolemej I Soter (367. p. n. e.—283. p. n. e.) je bio makedonski grčki[2] general Aleksandra Makedonskog, koji je osnovao dinastiju Ptolemejida. Vladar je Egipta (323. p. n. e.—283. p. n. e.), a kralj Egipta je od 305. p. n. e.[3] Osnivač je Aleksandrijske biblioteke.[4]

Ptolomej I je bio sin Arsinoje Makedonskog od njenog muža Laga ili Filipa II Makedonskog, oca Aleksandra. Međutim, ovo poslednje je malo verovatno i može biti mit izmišljen da bi se proslavila dinastija Ptolomeja.[5] Ptolomej je bio jedan od Aleksandrovih najpoverljivijih pratilaca i vojnih oficira. Nakon Aleksandrove smrti 323. p. n. e., Ptolomej je preuzeo njegovo telo dok je bilo na putu da bude sahranjeno u Makedoniji, i umesto toga ga je sahranio u Memfisu, a kasnije preneto u Aleksandriju u novu grobnicu. Potom se pridružio koaliciji protiv Perdike, kraljevskog regenta nad Filipom III Makedonskim. Ovaj poslednji je izvršio invaziju na Egipat, ali su ga njegovi oficiri ubili 320. p. n. e., što je omogućilo Ptolomeju I da konsoliduje svoju kontrolu nad zemljom. Posle niza ratova između Aleksandrovih naslednika, Ptolomej je dobio pravo na Judeju u južnoj Siriji, što je bilo sporno sa sirijskim kraljem Seleukom I. Takođe je preuzeo kontrolu nad Kiprom i Kirenajkom, od kojih je poslednja stavljena pod kontrolu Ptolemejevog posinka, Maga.

Mladost i karijera

[uredi | uredi izvor]

Antički Makedonac,[2][6][7][8] Ptolemej je rođen 367. p. n. e.[9] Poput svih makedonskih plemića, tvrdio je da vodi poreklo od Herakla, mitološkog Grka, osnivača Argijadske dinastije koji je vladao Makedonijom u severnoj Grčkoj. Ptolemejova majka je bila Arsina od Makedonije, i mada njegov otac nije poznat, antički izvori ga različito opisuju bilo kao sina Laga, makedonskog plemića, ili kao nelegitimnog sina Filipa II Makedonski (mada je moguće da je ta tvrdnja izmišljena da bi legitimisalo njegovo pravo da vlada, kao osoba kraljevske krvi). Očinstvo potonjeg, ako je istinito, učinio bi Ptolemeja polubratom Aleksandra. Pretpostavlja se da je mit nastao da bi se veličala Ptolemejska dinastija. Fenealoški lanci sačuvani u brojnim državnim dokumentima, navode Ptolemeja predstavljenog kao direktnog krvnog srodnika kraljeva Argeada. Satir Peripatetik je pratio patrilinearno nasleđe direktno preko makedonskih kraljeva, unazad do Herakla.[10]

Ptolomej je služio sa Aleksandrom od njegovih prvih pohoda i bio je među sedam Aleksandrovih somatofilaka (telohranitelja). Igrao je glavnu ulogu u kasnijim kampanjama u Avganistanu i Indiji.[11] On je učestvovao u bici kod Isa, komandujući trupama na levom krilu pod vlašću Parmeniona. Kasnije je pratio Aleksandra tokom njegovog putovanja u Proročište u oazi Siva gde je proglašen za Zevsovog sina.[12] Ptolomej je imao svoju prvu samostalnu komandu tokom pohoda protiv pobunjenog Besa koga su njegovi čuvari uhvatili i predali Ptolomeju, koji ga je potom predao Aleksandru na pogubljenje.[13]

Aleksandrov prijatelj

[uredi | uredi izvor]

Bio je sin makedonskog plemića i Aleksandrov prijatelj još od detinjstva. Postaje jedan od najvernijih generala Aleksandra Makedonskog i njegov telohranitelj.

Sa Aleksandrom je od prvih pohoda, a u pohodima u Avganistanu i Indiji imao je značajnu ulogu.

Jedan od naslednika (dijadoha)

[uredi | uredi izvor]
Novac koji pokazuje Ptolemeja I, Britanski muzej, London
Zlatni stater Ptolomeja I sa kvadrigom slona, Kirenajka
Ptolomej kao faraon u Britanskom muzeju

Kad je umro Aleksandar Makedonski 323. p. n. e., za Ptolomeja se kaže da je podstakao naseljavanje carstva u Vavilonu. Podelom Vavilona, postavljen je za satrapa Egipta, pod nominalnim kraljevima Filipom III i novorođenčetom Aleksandrom IV; bivši satrap, Grk Kleomen, ostao je kao njegov zamenik. Ptolomej je brzo krenuo, bez ovlašćenja, da potčini Kirenajku.[11]

Glavni regent carstva Perdika počinje sumnjati u Ptolemejeve namere. Po makedonskim običajima, onaj ko sahrani kralja polaže pravo da mu bude naslednik. Verovatno zato što je želeo da spreči Perdiku, carskog regenta, da na ovaj način ostvari svoje pravo, Ptolomej je uložio velike napore u sticanje tela Aleksandra Velikog. Na samrti, Aleksandar je poželeo da bude sahranjen u hramu Zevsa Amona u oazi Siva u drevnoj Libiji umesto u kraljevskim grobnicama Egaja u Makedoniji.[14] Međutim, njegovi naslednici, uključujući Perdiku, umesto toga su pokušali da sahrane njegovo telo u Makedoniji. Krajem 322. p. n. e. ili početkom 321. p. n. e., Aleksandrovo telo je bilo u Siriji, na putu za Makedoniju, kada ga je zaplenio Ptolomej I. Aleksandrove ostatke je doneo nazad u Egipat, sahranivši ih u Memfisu, ali su kasnije preneti u Aleksandriju, gde je za njih je sagrađena grobnica.[15]

Stvara se koalicija protiv Perdike, u kojoj su Antipater, Antigona, Lizimah i Krater, a Ptolemej im se pridružuje. Perdika vrši invaziju Egipta, ali već u prvoj bici doživljava poraz i gubi 2.000 vojnika. Podređeni oficiri ubijaju Perdiku. Ptolemeju nude položaj regenta, što on odbija.[16]

Novi regent Antipater potvrđuje Ptolemeju položaj satrapa u Egiptu. Njemu je bilo bitno da očuva Egipat kao siguran posed, a ako može da onda osigura kontrolu nad okolnim područjima: Kiprom, južnom Sirijom sa Judejom i Kirenaikom. Osvaja Kipar 318. p. n. e.

„Ptolemej Soter zauzima Jerusalim 320. p. n. e.“, minijatura Žana Fukoa iz 1470—1475. godine, ilustracija iz izdanja Jevrejskih starina Josifa Flavija.

Borbe protiv Antigona

[uredi | uredi izvor]

Kada je Antigon ovladao velikim delom Azije Ptolemej se udružuje 315. p. n. e. sa Lizimahom, Seleukom i Kasandrom protiv Antigona. Ptolemej gubi Siriju. Povratio je Kipar pod svoju vlast 313. p. n. e. U bici kod Gaze 312. p. n. e. Ptolemej i Seleuk pobeđuju Antigonovog sina Demetrija Poliorketa. Ptolemej time osvaja Siriju, ali za nekoliko meseci je napušta kada Demetrije Poliorket pobeđuje Ptolemejevog generala. Uspostavlja se mir 311. p. n. e. U Makedoniji ubijaju sina Aleksandra Makedonskog, Aleksandra IV. Time satrapija Egipat ostaje definitivno u Ptolemejevu vlasništvu.

Rat se nastavlja 310. p. n. e. Ptolemej osvaja neke obalske gradove Likije i Karije od Antigona. U Grčkoj osvaja Korint, Sikion i Megaru 308. p. n. e.

Demetrije Poliorket napada Kipar 306. p. n. e. i pobeđuje Ptolemejovog brata u bici kod Salamine na Kipru 306. p. n. e. Ptolemej time gubi Kipar.

Antigon neuspešno pokušava sa invazijom Egipta 306. p. n. e. Posle toga Ptolemej više ne izvodi pohode protiv Antigona, sem velike pomoći, koju šalje opsednutom Rodosu (305—304. p. n. e.). Na Rodosu održavaju svečanosti, kojima slave Ptolemeja kao Sotera ("spasioca").

Ponovo se pravi koalicija protiv Antigona 302. p. n. e. i Ptolemej ulazi u koaliciju i vrši invaziju Sirije, dok je Antigon bio zauzet borbama sa Lizimahom u Maloj Aziji. Kad je čuo da je Antigon pobedio u jednoj bici Ptolemej napušta Siriju. Ali na vest da su Lizimah i Seleuk pobedili i pogubili Antigona u bici kod Ipsa 301. p. n. e., Ptolemej okupira Siriju po četvrti put.

Posle bitke kod Ipsa

[uredi | uredi izvor]

Drugi članovi koalicije protiv Antigona dodeljuju Siriju Seleuku, a sledećih sto godina pitanje vlasti nad Judejom proizvodilo je stalne ratove Seleukida i Ptolemejida. Ptolemej je izgubio ono što je imao u Grčkoj, ali ponovo zauzima Kipar 295/294. p. n. e. Kirenaiku posle nekoliko ustanaka podvrgava oko 300. p. n. e.

Poslednje godine života

[uredi | uredi izvor]

Ptolemej abdicira 285. p. n. e. u korist Ptolemeja II, jednog od svojih mlađih sinova. Njegov najstariji sin beži kod Lizimaha, pa onda kod Seleuka.

Ptolemej Soter umire 283. p. n. e. Osnivač je Aleksandrijske biblioteke 288. p. n. e. On sam je pisao istoriju Aleksandrovih ratovanja, da bi naglasio svoj značaj. Te knjige se nisu sačuvale.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hölbl, Günther (2013). A History of the Ptolemaic Empire. Routledge. str. 21. ISBN 9781135119836. 
  2. ^ a b Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook. Norman: University of Oklahoma Press. str. 14. ISBN 9780806137414. „They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonian Greeks, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great.” 
  3. ^ Hölbl, Günther (2013). A History of the Ptolemaic Empire. Routledge. str. 21. ISBN 9781135119836. 
  4. ^ Ptolemaic Dynasty at Ancient History Encyclopedia
  5. ^ Alexandre le Grand (na jeziku: engleski). Librairie Droz. 1962. str. 155. ISBN 978-2-600-04414-1. 
  6. ^ Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Detroit: Wayne State University Press. str. 16. ISBN 9780814322307. „while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class.” 
  7. ^ Redford, Donald B., ur. (2000). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 9780195102345. „Cleopatra VII was born to Ptolemy XII Auletes (80–57 BCE, ruled 55–51 BCE) and Cleopatra, both parents being Macedonian Greeks.” 
  8. ^ Bard 1999, str. 488, 687.
  9. ^ Ptolemy I at Livius.org
  10. ^ Carney, Elizabeth (2010). Philip II and Alexander The Great: Father and Son, Lives and Afterlives. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973815-1. 
  11. ^ a b Chisholm 1911, str. 616.
  12. ^ Grimal, Nicolas (1992). A History of Ancient EgyptSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Oxford: Blackwell Books. str. 382. ISBN 978-0-631-19396-8. 
  13. ^ Arrian (1976). de Sélincourt, Aubrey, ur. Anabasis Alexandri (The Campaigns of Alexander). Harmondsworth: Penguin Books. III, 30. ISBN 978-0-14-044253-3. 
  14. ^ Lauren O'Connor (2008). „The Remains of Alexander the Great: The God, The King, The Symbol”. Constructing the Past. Pristupljeno 28. 3. 2019. .
  15. ^ Saunders, Nicholas (2007), Alexander's Tomb: The Two-Thousand Year Obsession to Find the Lost Conqueror, Basic Books, str. 41, ISBN 978-0465006212 
  16. ^ Green, Peter (1990). Alexander to Actium. University of California Press. str. 13–14. ISBN 9780520083493. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Hölbl, Günther (2013). A History of the Ptolemaic Empire. Routledge. str. 21. ISBN 9781135119836. 
  • Carney, Elizabeth (2010). Philip II and Alexander The Great: Father and Son, Lives and Afterlives. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973815-1. 
  • Bard, Kathryn A., ur. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 9781134665259. 
  • Redford, Donald B., ur. (2000). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 9780195102345. „Cleopatra VII was born to Ptolemy XII Auletes (80–57 BCE, ruled 55–51 BCE) and Cleopatra, both parents being Macedonian Greeks.” 
  • Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Detroit: Wayne State University Press. str. 16. ISBN 9780814322307. „while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class.” 
  • Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook. Norman: University of Oklahoma Press. str. 14. ISBN 9780806137414. „They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonian Greeks, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great.” 
  • Hölbl, Günther (2013). A History of the Ptolemaic Empire. Routledge. str. 21. ISBN 9781135119836. 
  • Miloš Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd (2003). str. 691.
  • Walter M. Ellis: Ptolemy of Egypt, London 1993.
  • Christian A. Caroli: Ptolemaios I. Soter – Herrscher zweier Kulturen, Konstanz 2007.
  • Waterfield, Robin (2011). Dividing the Spoils – The War for Alexander the Great's Empire (hardback). New York: Oxford University Press. str. 273. ISBN 978-0-19-957392-9. 
  •  Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Ptolemies”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 22 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 616—618. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ptolemej I Soter na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Птолемеј_I_Сотер&oldid=28461025”