Pređi na sadržaj

Punoglasje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Punoglasje je jedna od specifičnih fonetskih crta po kojoj se savremeni istočnoslovenski jezici razlikuju od južnoslovenskih i zapadnoslovenskih jezika.[1] Sam termin je uveo M. A. Maksimovič.[2] Jezička pojava suprotna od punoglasja zove se nepunoglasje.

Pretpostavljava se da se punoglasje pojavilo u oblasti istočnoslovenskih jezika oko VII veka kao posledica metateze likvida (premeštanja):

  • *TorT > ToroT
  • *TolT > ToloT
  • *TerT > TereT
  • *TelT > ToloT,TeleT, TeloT

gde je T bilo koji suglasnik, * - zvezdicom su označene rekonstruisane kombinacije.

Drugo punoglasje

[uredi | uredi izvor]

Drugo punoglasje je dijalektski fenomen na istočnoslovenskoj osnovi, slično je punoglasju, ali s učešćem redukovanih ъ i ь:

  • *TъrT > TъrъT
  • *TьrT > TьrьT

Bilo je karakteristično za severokrivičska narečja i staronovgorodski dijalekat. Rezultat je bila redukcija ili nestajanje drugog poluglasnika u takvim kombinacijama, ili puna vokalizacija po opštem pravilu kao rezultat nestanka redukovanih.

Neke reči sa drugim punoglasjem su ušle u književni ruski jezik, na primer ver/ё/vka (starorus. vьrvъka), bestol/o/čь pod uslovom da je srodan tolk (starorus. tъlkъ), sumer/e/čnый sa rečju sumerki (starorus. sumьrkъ). Šta se tiče vremena postanka ove pojave, lingvisti nemaju jednostrano mišljenje. Neki misle da se drugo punoglasje pojavilo u doba nestanka redukovanih (druga polovina XII—XIII veka), neko ovu pojavu smešta u mnogo raniji period.[1]

Drugo punoglasje se može videti uglavnom u dijalektima severnoruskog narečja, ali se u u njima razvijalo postepeno.[1] Oblasti širenja nekih dijalekata, u kojim se drugi samoglasnik izgovara posle likvide, prikazane su na mapama dijalektološkog atlasa ruskog jezika:

  • verh (véreh, verёh);
  • serp (sérep, serёp);[3]
  • korm (kórom, koróm);
  • stolb (stólob, stolób);
  • gorb (górob, gorób)

i reči sa korenom dolg-, dolž- (dólog (dolg), dóložen, dolóžen, doložёn, dóložnostь i tako dalje).[4]

Nepunoglasje

[uredi | uredi izvor]

U južnoslovenskim jezicima, delimično i u zapadnoslovenskim, ova pojava zove se nepunoglasje. U južnoslovenskim jezicima i zapadnoslovenskim dijalekatima stare Moravske (savremeni češki i slovački jezik) nastalo je metatezom likvide. Kombinacije *TorT, *TolT su promenile u TraT, TlaT, a *TerT, *TelT su promenile u TrěT, TlěT:

  • savremeni bug. krava, zlato, mlяko, pred;
  • srp. krava, zlato, mleko, pre;
  • hrv. krava, zlato, mlijeko, prije;
  • maked. krava, zlato, mleko, pred;
  • sloven. kráva, zlato, mleko, pred;
  • češ. kráva, zlato, mléko, před;
  • slovačk. krava, zlato, mlieko, pred.

Istovremeno u poljskom i lužičkosrpskim jezicima na mestu *TorT, *TolT su se pojavili TroT, TloT, a na mestu *TerT, *TelTTreT, TleT:

  • poljsk. krowa, złoto, mleko, przed.

Za razliku od ostalih slovenskih jezika, refleks *TorT je u slovenačkom i kašupskom ostao bez promena.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Ivanov V. V. Polnoglasie // Lingvističeskiй эnciklopedičeskiй slovarь / Glavnый redaktor V. N. Яrceva. — M.: Sovetskaя эnciklopediя, 1990. — 685 s. — ISBN 5-85270-031-2.
  2. ^ Shevelov G.Y. (1964). A Prehistory of Slavic. Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag. str. 392.  (jezik: ruski)
  3. ^ Pod red. R. I. Avanesova i S. V. Bromleй (1986). Dialektologičeskiй atlas russkogo яzыka. Centr Evropeйskoй časti SSSR. Vыpusk I: Fonetika. Moskva: Nauka.  — Karta 91. Naličie polnoglasnogo sočetaniя v slovah verh, serp. (jezik: ruski)
  4. ^ Pod red. R. I. Avanesova i S. V. Bromleй (1986). Dialektologičeskiй atlas russkogo яzыka. Centr Evropeйskoй časti SSSR. Vыpusk I: Fonetika. Moskva: Nauka.  — Karta 92. Naličie polnoglasnogo sočetaniя v slovah korm, stolb, gorb i slovah s kornяmi dolg- / dolž-. (jezik: ruski)

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Polnoglasie — statья iz Bolьšoй sovetskoй эnciklopedii. (jezik: ruski)
  • Porohova O. G. Polnoglasie i nepolnoglasie v russkom literaturnom яzыke i narodnыh govorah. — L., 1988. (jezik: ruski)