Пређи на садржај

Пуногласје

С Википедије, слободне енциклопедије

Пуногласје је једна од специфичних фонетских црта по којој се савремени источнословенски језици разликују од јужнословенских и западнословенских језика.[1] Сам термин је увео М. А. Максимович.[2] Језичка појава супротна од пуногласја зове се непуногласје.

Претпостављава се да се пуногласје појавило у области источнословенских језика око VII века као последица метатезе ликвида (премештања):

  • *TorT > ToroT
  • *TolT > ToloT
  • *TerT > TereT
  • *TelT > ToloT,TeleT, TeloT

где је T било који сугласник, * - звездицом су означене реконструисане комбинације.

Друго пуногласје

[уреди | уреди извор]

Друго пуногласје је дијалектски феномен на источнословенској основи, слично је пуногласју, али с учешћем редукованих ъ и ь:

  • *TъrT > TъrъT
  • *TьrT > TьrьT

Било је карактеристично за северокривичска наречја и староновгородски дијалекат. Резултат је била редукција или нестајање другог полугласника у таквим комбинацијама, или пуна вокализација по општем правилу као резултат нестанка редукованих.

Неке речи са другим пуногласјем су ушле у књижевни руски језик, на пример вер/ё/вка (старорус. вьрвъка), бестол/о/чь под условом да је сродан толк (старорус. тълкъ), сумер/е/чный са речју сумерки (старорус. сумьркъ). Шта се тиче времена постанка ове појаве, лингвисти немају једнострано мишљење. Неки мисле да се друго пуногласје појавило у доба нестанка редукованих (друга половина XII—XIII века), неко ову појаву смешта у много ранији период.[1]

Друго пуногласје се може видети углавном у дијалектима северноруског наречја, али се у у њима развијало постепено.[1] Области ширења неких дијалеката, у којим се други самогласник изговара после ликвиде, приказане су на мапама дијалектолошког атласа руског језика:

  • верх (ве́рех, верёх);
  • серп (се́реп, серёп);[3]
  • корм (ко́ром, коро́м);
  • столб (сто́лоб, столо́б);
  • горб (го́роб, горо́б)

и речи са кореном долг-, долж- (до́лог (долг), до́ложен, доло́жен, доложён, до́ложность и тако даље).[4]

Непуногласје

[уреди | уреди извор]

У јужнословенским језицима, делимично и у западнословенским, ова појава зове се непуногласје. У јужнословенским језицима и западнословенским дијалекатима старе Моравске (савремени чешки и словачки језик) настало је метатезом ликвиде. Комбинације *TorT, *TolT су промениле у TraT, TlaT, а *TerT, *TelT су промениле у TrěT, TlěT:

  • савремени буг. крава, злато, мляко, пред;
  • срп. крава, злато, млеко, пре;
  • хрв. krava, zlato, mlijeko, prije;
  • макед. крава, злато, млеко, пред;
  • словен. kráva, zlato, mleko, pred;
  • чеш. kráva, zlato, mléko, před;
  • словачк. krava, zlato, mlieko, pred.

Истовремено у пољском и лужичкосрпским језицима на месту *TorT, *TolT су се појавили TroT, TloT, а на месту *TerT, *TelTTreT, TleT:

  • пољск. krowa, złoto, mleko, przed.

За разлику од осталих словенских језика, рефлекс *TorT је у словеначком и кашупском остао без промена.

  1. ^ а б в Иванов В. В. Полногласие // Лингвистический энциклопедический словарь / Главный редактор В. Н. Ярцева. — М.: Советская энциклопедия, 1990. — 685 с. — ISBN 5-85270-031-2.
  2. ^ Shevelov G.Y. (1964). A Prehistory of Slavic. Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag. стр. 392.  (језик: руски)
  3. ^ Под ред. Р. И. Аванесова и С. В. Бромлей (1986). Диалектологический атлас русского языка. Центр Европейской части СССР. Выпуск I: Фонетика. Москва: Наука.  — Карта 91. Наличие полногласного сочетания в словах верх, серп. (језик: руски)
  4. ^ Под ред. Р. И. Аванесова и С. В. Бромлей (1986). Диалектологический атлас русского языка. Центр Европейской части СССР. Выпуск I: Фонетика. Москва: Наука.  — Карта 92. Наличие полногласного сочетания в словах корм, столб, горб и словах с корнями долг- / долж-. (језик: руски)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Полногласие — статья из Большой советской энциклопедии. (језик: руски)
  • Порохова О. Г. Полногласие и неполногласие в русском литературном языке и народных говорах. — Л., 1988. (језик: руски)