Ragnarok
Ragnarok (norv. ragnarok) se u nordijskoj mitologiji opisuje kao poslednja bitka bogova protiv zla posle koje nastaje novi poredak (kraj sveta). Tokom Ragnaroka – poslednje bitke, će sami bogovi umreti, boreći se protiv zla. Svi svetovi, bogovi, smrtnici i džinovi biće uništeni.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Prethodi mu nekoliko oštrih zima zaredom (Zime Vetrova, Zime Vukova i Zime Mačeva) kao i apokaliptični događaji i simboli poput: bitaka po celom svetu, ubistva među braćom, vuk će pojesti sunce, mesec će uhvatiti drugi vuk, zvezde će nestati, planine će nestati, drveće će iščupati korenje, Fenris će se osloboditi, plimni talas će se podići kad Midgarske zemlje budu počele da izranjaju na obalu, zmije će sipati otrov itd.
Ragnarok se u nordijskoj mitologiji opisuje kroz borbe bogova poput borbe Odina i Fernisa, Frejra i Surta, Tira i Grama, Tora i Midgarskih zmija itd.
Vrhovni bog Odin umreće u boju sa ogromnim vukom, Fenrirom, potomkom Lokijevog braka sa ženskim divom Angrbodom.
Tor i džinovska zmija Jormundgard (za koju se kazuje da je toliko narasla da je mogla obaviti svet ako se ugrize za rep) poginuće u međusobnom boju – zmija od rana koju joj Tor zada, a Tor od davljenja u otrovu zmije.
Tir, bog rata koji je odgajio Fenrira, umreće od strane Garma, psa-čuvara kapija pakla. A kada svi bogovi padnu u boju, ostaće samo Loki i Hajmdal u poslednjoj bici. I u njoj će oba boga poginuti.
A tada, bi Balder, bog lepote i Odinov sin koga je ubio slepi brat Hodr, oživeće, vaskrsnuće svet posle Ragnaroka i vladaće njime.
Nakon Ragnaroka zemlja će se dignuti iz mora, usevi će niknuti, Vidar i Vali će oživeti i vladati u Idavolu, Modi i Magni će naslediti Mjolnir, Balder i Hod će se vratiti iz Hela, a ćerke Sunca će zavladati.
Ovakva verovanja su postavila temelje hrišćanstvu, koje je prodrelo na sever Evrope.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
