Pređi na sadržaj

Radoslav Paunović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Radoslav Paunović
Lični podaci
Datum rođenja(1927{{month}}{{{day}}})1927.
Mesto rođenjaPotočanje, Kraljevina SHS
Datum smrti2006.(2006-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (78/79 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Zanimanjeuniverzitetski profesor
Potpispotpis_alt}}}

Radoslav Paunović (Potočanje, 1927 — Beograd, 2006) bio je srpski profesor, osnivač i prvi predavač na katedri za jaka alkoholna pića na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1927. godine u selu Potočanju.[1] Osnovno obrazovanje je završio 1939. godine u Sevojnu[1], a Državnu realnu gimnaziju 1947. godine u Užicu.[1][2]

Do Drugog svetskog rata, putovao je u gimnaziju đačkim vozom, a za vreme rata i posle, do maturiranja, peške. U slobodnom vremenu i noću, tokom većeg dela gimnazijskog školovanja, radio je u porodičnoj vodenici na Đetinji u selu Potočanju.[2] Kao omladinac učestvovao je na dve radne akcije: pruga Brčko—Banovići, 1946. godine, i pruga Pančevački rit—Pančevo, 1948. godine.

U mladim danima bavio se glumom i recitovanjem. U svom selu osnovao je đačko društvo, koje je davalo priredbe okolnim selima. Za vreme studija aktivno je radio u dramskoj sekciji Poljoprivrednog fakulteta, sa kojim je osvojio prvo mesto na Univerzitetu 1951. godine.[2]

Osnovne studije, na Voćarsko-vinogradarskom odseku, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu je završio 1952. godine.[2][3] Posle diplomiranja 6 meseci je radio kao agronom u Seljačkoj radnoj zadruzi u Sremskim Pavlovcima, do odlaska u na odsluženje vojnog roka. Završio je školu rezervnih vojnih oficira u Vipavi 1952/53. godine.[2]

Paunović 1988. godine osniva porodični podrum pića Primag.[4]

Govorio je francuski, a služio se ruskim, engleskim i nemačkim jezikom.

Preminuo je 2006. godine.[3]

Akademska karijera

[uredi | uredi izvor]

Zaposlio se 1953. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, kao naučni stipendista rektorata Beogradskog univerziteta.[2]

Doktorsku disertaciju Prilog proučavanja uticaja jonizujućih zračenja na dinamiku bojenih i taninskih materija crnih vina odbranio je 1963. godine na istom fakultetu, nakon čega je izabran u zvanje docenta 1964. godine. Ustanovio je novi predmet na Poljoprivrednom fakultetu, tehnologija jakih alkoholnih pića, za koji je izabran u zvanje vanrednog profesora 1973. godine. Na istom predmetu je, 1979. godine, izabran u zvanje redovnog profesora.

Kao jedini redovni profesor u Jugoslaviji u oblasti tehnologije jakih alkoholnih pića, ovu materiju je predavao i na Poljoprivrednom fakultetu u Sarajevu za 15 generacija redovnih studenata i u Zagrebu na magistarskim studijama za 2 generacije. Pod njegovim rukovodstvom urađeno je i odbranjeno nekoliko stotina diplomskih radova i nekoliko magistarskih teza i doktorskih disertacija.[2]

U penziju odlazi 1993. godine.

Specijalizacije

[uredi | uredi izvor]

Prvo naučno usavršavanje Paunović je obavio na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, od 1953. do 1955. godine, kao naučni stipendista rektorata Beogradskog univerziteta, u oblasti tehnologije vina. U tom vremenu proveo je po mesec dana (1953) u vinskom podrumu u Knjaževcu i (1954) u francuskom vinskom podrumu u Rozanu, za vreme prerade grožđa u vino. Nakon ove specijalizacije je izabran u zvanje asistenta 1955. godine, za predmet tehnologija vina.[2]

Drugo jednogodišnje naučno usavršavanje obavio je u Francuskoj tokom 1962. godine, gde je u Centru za nuklearna istraživanja Univerziteta Pariz-Sakle, radio na ispitivanjima mogućnosti konzervisanja vina nuklearnim zračenjima, kao i na proučavanju mogućnosti ubrzavanja starenja vina i jakih alkoholnih pića tim zračenjima. U toku svog boravka u Sakleu obišao je sve fakultete i institute u Francuskoj u kojima se održava nastava iz vinarstva, odnosno radi na istraživanjima u ovoj oblasti. Među ovima su fakulteti i instituti u: Bordou, Tuluzu, Mompeljeu, Narboni, Dižonu, Kolmaru, Konjaku i dr. Ovom prilikom posetio je i fakultet u Bonu.[3]

Studijska putovanja

[uredi | uredi izvor]

Obavio je nekoliko studijskih putovanja u trajanju 7 do 14 dana:[2]

  • 1985 - u SSSR-u, u Institutu u Kišinjevu i na Fakultetu u Moskvi;
  • 1986 - u Italiji, u Institutu u Astiju;
  • 1986 - u Švajcarskoj, u Institutu u Vedensvilu;
  • 1988 - u Francuskoj, u Institutu u Konjaku.

Naučni rad

[uredi | uredi izvor]

Objavio je oko 150[traži se izvor] naučnih i stručnih radova u zemlji i inostranstvu i učestvovao je u pisanju više knjiga iz oblasti tehnologije vina i tehnologije jakih alkoholnih pića.

Uradio je oko 50 studija i tehnoloških projekata za izgradnju pogona za proizvodnju vina, jakih alkoholnih pića i sirćeta u okvirima SFR Jugoslavije, među kojima se ističu podrumi rakije: "Rubin" u Kruševcu, PIK "Takovo" u Gornjem Milanovcu, "Prokupac" u Beogradu, "Navip" u Zemunu, "Šapčanka" u Šapcu, "Podgorka" u Osečini, "Srbijanka" u Vanjevu, "Povlen" u Kosjeriću, "Bosnaprodukt" u Gradačcu, "Prijedorčanka" u Prijedoru, "Agroindustrija" u Užicu i vinski podrumi: "Godomin" u Kolarima, "Vinarska" u Vlasotincu, Agrokombinat "13. juli" u Podgorici, "Vino Župa" u Aleksandrovcu, "Kosovo vino" u Beogradu i dr.[2]

Učestvovao je sa referatima na 5 jugoslovenskih vinogradarsko-vinarskih kongresa, kao i na oko 20 simpozijuma u zemlji i naoko 10 kongresa i simpozijuma u inostranstvu iz oblasti tehnologije vina i jakih alkoholnih pića.[2]

U svojoj struci izveo je niz tehnološko-tehničkih unapređenja, kao što su: novi postupci za pripremanje i izvođenje alkoholnog vrenja, postupci za smanjivanje nastajanje metanola, cijanovodonične kiseline i etil-karbamata, postupci za izdvajanje nepoželjnih sastojaka, usavršeni uređaji za baterijsku i kontinuiranu destilaciju, ubrzani postupci starenja pića i dr.[2]

Obavljao je više izbornih funkcija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Biran je u tri mandata (1979-1985) za direktora Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, član i predsednik Saveta istog instituta, član Saveta poljoprivrednog fakulteta, član i predsednik više fakultetskih komisija. Obavljao je izborne funkcije u nekoliko naučnih i stručnih udruženja. Bio je predsednik brojnih komisija za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića tokom četrdeset godina. Učestvovao je u izradi brojnih tehničkih propisa za alkoholna pića i sirće. Bio je delegat Jugoslavije u Međunarodnoj organizaciji za lozu i vino (OIV) tokom petnaest godina.[1]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
  • Nikčević, Ninoslav; Paunović, Radoslav (2013). Tehnologija jakih alkoholnih pića — udžbenik. Beograd: Poljoprivedni fakultet Univerziteta u Beogradu. ISBN 978-86-7834-169-4. COBISS.SR 197694476. 
  • Paunović, Radoslav (1968). Krstić, Mihajlo, ur. Veliki agronomski priručnik — Vinarstvo. Beograd: Zadružna knjiga. COBISS.SR 1551916. 
  • Paunović, Radoslav (2004). „Povratak muskatne komovice — kako nastaje rakija od komine grožđa — komovica u Italiji, Francuskoj, Španiji, Portugalu — prestiž muskatnih sorti”. Loza i vino. Novi Sad: GENCO. ISSN 1820-2799. COBISS.SR 212728327. 
Odabrani radovi
  • Paunović, R. (1956). „Prilog izučavanju faktora koji utiču na tačnost ebulioskopa”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Radovanović, V.; Paunović, R. (1958). „Prilog izučavanju sadržaja metanola u vinu”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Paunović, R. (1963). „Possibilité d'utilisation des radiation dans la concervation des vins”. Annales de Technologie agricole. vol. 12. 
  • Radovanović, V.; Paunović, R. (1963). „Dinamika prelaženja isparljivih sastojaka u destilat pri destilaciji prevrele komine od šljiva”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Radovanović, V.; Paunović, R. (1965). „Karakteristike nekih sorti vinove loze u pogledu sadržaja antocijana i leukoantocijana i mogućnosti njihove ekstrakcije”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Radovanović, V.; Paunović, R. (1965). „Uticaj načina vinifikacije crnih vina na sadržaj bojenih i taninskih materija”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Radovanović, V.; Paunović, R. (1965). „Uticaj termičkih tretiranja kljuka na sadržaj bojenih i taninskih materija crnih vina”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Paunović, R. (1965). „Prilog izučavanju mogućnosti smanjivanja sadržaja metil alkohola pri proizvodnji rakije”. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 
  • Paunović, R. (1961). „A Contribution to the Study of Physice - Chemical and Organoleptic Changes Wine the effect of Ionizing Radiation”. Naučna konferencija poljskih i jugoslovenskih naučnih radnika na primeni atomske energije. 
  • Paunović, R. (1963). „Prilog proučavanju uticaja jonizujućih zračenja na dinamiku bojenih i taninskih materija crnih vina”. Doktorska disertacija, Beograd. 
  • Paunović, R. (1967). „Posibilité d'une diminution de la teneur en alcool methil que au cours de la production de l'eaux-de-vie de fruits”. II međunarodni simpozijum vinarstva Bordo-Konjak. 
  • Paunović, R. (1975). „Termovinifikacija i stabilizacija crnih vina”. Simpozijum vinarstva, Ljubljana. 
  • Paunović, R. (1975). „Novija iskustva u proizvodnji vina”. I kongres o proizvodnji hrane u Jugoslaviji, Novi Sad. 
  • Paunović, R. (1976). „Uticaj nekih faktora na sastav i svojstva vinskog destilata”. III vinogradarsko-vinarski kongres, Poreč. 
  • Paunović, R.; Todorović, M. (1978). „Baterijski uređaj za univerzalnu destilaciju”. Zbornik radova o opremi u procesnoj industriji, Beograd. 
  • Paunović, R.; Ćaković, B. (1984). „Ustanovka dя distilacii spirta iz kartofelя i jabolk”. Savetovanje u Talinu, SSSR. 
  • Paunović, R. (1987). „Mode de production et qualité de l'eau-de-vie de raisin”. Međunarodni kongres vinogradarstva i vinarstva, Rim. 
  • Paunović, R.; Nikičević, N. (1990). „Origine de l'acide cyanhydrique, de bensaldehide et du carbamate d'ethylle dans les eaux-de-vie de fruits”. Međunarodni simpozijum, Varna. 
  • Paunović, R. (1990). „Origine, mode de production et qualité de l'eau-de-vie de raisin dite losovatcha”. Međunarodni simpozijum, Bordo. 
  • Paunović,, R.; et al. (1990). „Uticaj sortnih karakteristika grožđa na sastav i kvalitet lozovače”. VI kongres vinogradarstva i vinarstva, Vrnjačka Banja. 
  • Paunović, R.; Latinović, K. (1990). „Uticaj načina proizvodnje na sastav i svojstva komovice”. VI kongres vinogradarstva i vinarstva, Vrnjačka Banja. 
  • Paunović, R. (1992). „Possibilitée de reduction de la teneur en constituante indesirables des eaux-de-vie de fruits à noyaux”. ler Symposium scientifique international de Cognac. 

Članstva

[uredi | uredi izvor]

Radoslav Paunović je bio član nekoliko naučnih i strukovnih udruženja u kojima je obavljao i izborne funkcije, kao što su:

  • sekretar Jugoslovenskog vinogradarsko-vinarskog naučnog društva (1975-1981)
  • predsednik Srpskog vinogradarsko-vinarskog naučnog društva (1987-1997)
  • Predstavnik Jugoslavije u Međunarodnoj organizaciji za lozu i vino, sa sedištem u Parizu, od 1983. U okviru ove organizacije učestvuje u radu tri grupe eksperata i njenom Izvršnom komitetu.


Tokom poslednjih tridesetak godina redovni je član i najčešće predsednik brojnih komisija za organoleptičku ocenu jakih alkoholnih pića, u okviru kontrole kvaliteta i sajmova:

  • u Beogradu od 1963. do 1985. i od 1992. do 1997.
  • u Novom Sadu od 1964. do 1997.
  • u Leskovcu od 1985. do 1997.
  • u Ljubljani od 1964. do 1990.
  • u Sarajevu od 1980. do 1990.
  • u Gradačcu od 1968. do 1990.
  • u Skoplju 1993.
  • u Bordou 1990.

Takođe je predsednik Komisije za zaštitu geografskog porekla i kvaliteta jakih alkoholnih pića od 1971. do 1997.

Biran je za člana Saveta Poljoprivrednog fakulteta, za predsednika Saveta instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, za predstavnika Fakulteta u Savetu Ogledne stanice Radmilovac i Mesne zajednice u Zemunu. Radio je kao predstavnik Komisije za dogradnju i održavanje Fakulteta od 1990. do 1993. Angažovan je kao sudski veštak u privrednim sporovima iz domena jakih alkoholnih pića.[2]

Priznanja

[uredi | uredi izvor]

Za ostvareni naučni i stručni doprinos, Paunoviću su dodeljena razna priznanja.[2] Orden rada sa zlatnim vencem mu je dodeljen 1982. godine, a na međunarodnom festivalu prirode i kulturnog nasleđa Žestival u Užicu, nagrada za najbolju voćnu rakiju Radoslav Rade Paunović nosi njegovo ime.[5]

Zlatne medalje

[uredi | uredi izvor]

Povelje

[uredi | uredi izvor]

Plakete

[uredi | uredi izvor]

Diplome

[uredi | uredi izvor]

Zahvalnice

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Babović, Milorad; Popović, Vladimir; Jovanović, Ljubinko; Milićević, Goran (1999). Osamdeset godina Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: 1919:1999. Zemun: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 626—627. COBISS.SR 79726604. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Joksić, Zdravko; Mićić, Jovan V.; Otović, Vladimir (1997). 50 godina mature generacije 1946/1947 gimnazije u Užicu. Užice: Maturanti Užičke gimnazije 1946/1947. str. 175—177. COBISS.SR 126724359. 
  3. ^ a b v „Prof. dr Radoslav Paunović”. Časopis Vino. 1. 4. 2006. Arhivirano iz originala 18. 8. 2023. g. 
  4. ^ „Primag”. Arhivirano iz originala 20. 8. 2023. g. 
  5. ^ „Dodeljena priznanja Žestivala”. Regionalna privredna komora Zlatiborskog upravnog okruga. 28. 12. 2021. Arhivirano iz originala 22. 8. 2023. g. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радослав_Пауновић&oldid=27678742”