Razgovor:Đura Stantić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovaj atletičar iz Subotice se zove Đorđe Stantić. Nije učestvovao na igrama u Atini 1896 niti je discilina hodanja na 3000 m. bila na programu tih igara vidi Atletika na olimpijskim igrama 1896.. Kada nađem više podataka napisaću odgovarajući tekst--Drazetad 23:25, 23. avgust 2007. (CEST)

Evo sad dodaj šta treba----László (talk) 00:08, 8. april 2008. (CEST)

Za početak ova „referenca“. Ulica u Subotici ne nosi naziv po Đorđetu Stantiću, već po Đuri Stantiću.--Epaminonda (razgovor) 20:58, 27. jul 2011. (CEST)

U knjizi Trideset godina atletskog saveza Srbije 48-78, koju je izdao Atletski savez Srbije u Beogradu 1981. u poglavlju „Počeci atletike u Srbiji“ na str. 43. piše da je najbolji subotički atleta na prelazu između dva veka bio Đorđe Stantić i navode se njegovi rezultati. Mada ima i izvora koji kažu i da je Đuro i György jer se takmičio za Mađarsku. Sve zavisi ko piše tekst.--Drazetad (razgovor) 22:27, 27. jul 2011. (CEST)

Đura ili Đuro, svejedno. I jedno i drugo stoji. Ali Đorđe ne. Istina da ja lično podržavam da se Bunjevci tretiraju kao ogranak srpskog naroda (pa ipak, to svakako ne može biti merodavno, jer je to moj lični stav), ali ne mogu dozvoliti da se njihova imena izvrću tako da od Stipana naprave Stevana, od Josipa Josifa, od Ivana Jovana i sl. To što je u Hrvata rasprostranjen oblik da im se nadenu njihovi prefiksi ne znači da i mi, sa sr.viki, to isto treba da radimo. I, kao što rekoh, u Subotici postoji ulica koja nosi naziv po Đuri Stantiću. Stantići su katolici, a među njima teško da će se naći ijedan koji se zvao Đorđe. O Stantićima više vidi u: „Prezimena bunjevačkih rodova“, u: Jovan Erdeljanović, O poreklu Bunjevaca, Beograd 1930.--Epaminonda (razgovor) 22:40, 27. jul 2011. (CEST)

Kad nije Đorđe onda evo ovo. Ljudevit Vujković_Lamić finansijski inspektor, inače sportski radnik iz Subotice (u međuvremenu umro) napisao je u Enciklopediji fizičke kulture JLZ Zagreb 1977 str 309 tekst pod imenom Đuro Stantić. Nisam ga odma pominjao zbog tvog komentara u jednom ranijem razgovoru „očigledno je da razumete slabije u mitologiju ali i u bačke Bunjevce i Šokce (a zato se, vala, u Hrvate razumete sjajno)“ pošto sam video da se ipak u Hrvate razumeš bolje od mene, dao sam ti izvor da potkrepim tvoju diskusiju i napiši mu pravo ime Đuro.--Drazetad (razgovor) 23:17, 27. jul 2011. (CEST)

Ajde molim Vas, za koga Vi mene smatrate? Iz razgovora u razgovor me spuštate pred zajednicom kao da sam Bogu nešto zgrešio. Uostalom, to i nije tako bitna stvar, mislim na „odnose“ između Vas i mene (premda, ako mi se dozvoli tolika sloboda, mislim da ste pokazali koliko ste spremni izaći u susret mlađima - da isprovocirate, to Vam ide [1] i sl. vajne izmene pri savesnom uređivanju koje su dovele do one „psovke“ koja u stvari i „nije“ psovka).

A što se tiče Đure Stantića, priznajem da nisam obratio pažnju na ono o: u Bunjevaca je pravilnije Đuro nego Đura. Međutim, to svakako ne pokazuje, kao što Vi tvrdite, da sam pogrešio, nego da sam spreman da napravim kompromis. Jedino što me ometa jeste što ona druga strana očigledno grčevito odbija da prizna da nije uvek u pravu i koja pošto-poto tera da istera svoje na pravdu.--Epaminonda (razgovor) 00:02, 28. jul 2011. (CEST)

Pošto nisam nikad u pravu a nisam ni član biblioteke, dokaži da ti jesi, pa mi reci zašto si obrisao nalepnicu traži se izvor iza reči olimpijac. Prema komentaru koji si stavio prilikom brisanja „Pobogu, on je bio mađarski državljanin kao i svi njegovi sunarodnici.“ dokaz je tvoje površnosti i u radu i shvatanju problema. Nalepnica nije stajala iza reči mađarski nego olimpijac. Da je Mađarskim pročitaj moj komentar napisan pre 2 godine na kraju ove stranice i to je jasno i možda jedino tačno u ovom tekstu. Predlažem da prekinemo ova prepucavanja i da se zadržimo samo na poboljšanju teksta. Idemo jedno po jedno. Na LOI 1896. u Atini, nije bio u sastavu olimpijske ekipe Mađarske. Dokazi: Na atletskim takmičenjima nije bilo discipline brzog hodalja, a u trčanju najduša trka je bila na 1.500 metara pa maraton (ništa na 3.000 metara nije bilo). Mađarska na Letnjim olimpijskim igrama 1896. je učestvovala sa samo tri atletičara u više disciplina i sva trojica su osvojili medalje Alajoš Sokoli bronza na 100 m, Nandor Dani srebro 800 m i Đula Kelner bronza u maratonu. Za sve ovo ima više izvora, a evo jednog od njih. Znači 1896 nije bio na OI. Kad se dogovorimo oko ovog idemo dalje. Nadam se da prihvataš predlog. Uzgred pogledaj komentar prilikom slanja slike (osajač olimpijske medalje u Berlinu 1901) Niti je ikad osvojio olimpijsku medalju, niti je bilo OI 1901 igde, pa ni u Berlinu. --Drazetad (razgovor) 14:37, 28. jul 2011. (CEST)

Dobro, imaš li još dokaz da sam nedavno izašao iz ludnice? Šalu na stranu... nego, što se tiče Đure, njegovi uspesi u takmičenju u brzom hodanju se mogu pratiti u subotičkoj štampi. Bio je prvak Ugarske u hodanju na 30km 1899, ostavivši tom prilikom drugoplasiranog za celih 6 min. Naredne godine je postao svetski prvak u Beču. 1901. g. je pobedio na trkama u Pragu i u Berlinu (75 km), a u Subotici je bio među osnivačima SAK Bačka. Niz pobeda je nastavio i narednih godina, sve do krune njegove karijere na međuolimpijadi u Atini 1906. g. kada je osvojio zlatnu medalju. To sam saznao iz časopisa kojeg sam naveo kao referencu da je bio i član Pučke kasine.--Epaminonda (razgovor) 15:44, 28. jul 2011. (CEST)

A u tekstu Olimpijske međuigre 1906. ste zaboravili da navedete ovo: Although, as stated, a few historians do not consider them (мисли се на МО игре из 1906) to be Olympic Games, most notable Olympic historians do. The International Society of Olympic Historians has sought official recognition for these Games, but this has not been granted by the IOC. We support the thesis of those who consider the 1906 Intercalated Games as Olympic Games, and have included all events and competitors in our database. To sam saznao odavde. Kontam da je www.sports-reference.com relevantan sajt.--Epaminonda (razgovor) 16:09, 28. jul 2011. (CEST)

Dobro to smo završili treba iz teksta izbaciti 1896. Da nije bio na OI 1900, 1904 i 1908 ne treba dokazivati jer to niko i ne tvrdi. Olimpijske međuigre 1906, organizovane za 10. godišnjicu prvih igara 1896 u Atini. Organizovao ih je olimpijski komitet Grčke, ali ih Međunarodni olimpijski komitet MOKa organizator svih olimpijskih takmičenja (letnjih i zimskih) do danas nije priznao kao olimpijsko takmičenje, (iako to Grčka stalno inicira više od 104 godine) niti rezultate i medalje postignute na tim međuigrama priznaje u olimpijske kako pojedincima tako ni državama. Tačno je da je on učestvovao na tim međuigramau trci na 3.000 metara u brzom hodalju rezultatom 15:13,6 u mrtvoj trci sa još dvojicom takmičara proglašen prvakom. Takmičio se i u disciplini na 1.500 metara brzog hodanja i zauzeo 7 mesto sa nepoznatim rezultatom. Znači tačno je da je učestvovao i pobedio ali nije tačno da je bio olimpijac. Ostala je još sporna tvrdnja da je bio svetski prvak, a o tome sutra.--Drazetad (razgovor) 16:23, 28. jul 2011. (CEST)

Čisto da ne bude zabune. Ja Vikipediju ne smatram za viteški turnir. Sledstveno tome, u ovoj nastaloj situaciji (a to važi kako za prethodne tako i za naredne) ne takmičim se ko će da iznese što bolje argumente. Tako da bih Vas zamolio da ubuduće izbacite ono »dokaži« jer to vodi samo ratu, a rat je nama bespotreban. Pa ipak, vi ste naišli na donekle zdravorazumski opasupljenog efeba, koji nije drčan da ne ustupi mesto gerontu iza kojeg stoje godine rada. Jedino način na koji taj geront pristupa prema efebu nije baš uvek korektan, što ne znači da nije nikad. A tome je kriva činjenica da geront ide od pogrešne pretpostavke da će ga efeb ujesti, a zaboravlja da je taj efeb jednom kazao da njega ne ispunjava da likuje nad onim koji ne ispadne u pravu. Uzgred, taj efeb bi voleo da geront zna da u novijim jezicima postoji dupla negacija koja ne dovodi do pozitivnog iskaza, već, naprotiv, do negativnog. Naime, u latinskom je dovoljna samo jedna negacija i iskaz je već negativan. E, eto toliko, da se sledeći put ne zadesi nega zabuna.

Dražeta, vama niko ne osporava da se Vi razumete u sport, to je neosporivo i za to ću se pre obratiti Vama nego što ću uraditi u svoju ruku. Jedino što po tom pitanju mogu da učinim jeste da dam predlog, kao u ovom slučaju: Nekolicina istoričara ne smatra Olimpijske međuigre iz 1906. g. za OI, ali zato najistaknutiji istoričari koji se bave Olimpijskim igrama, naprotiv, smatraju. Čak je sport-reference.com navedeno da se i oni (ko su da su, verovatno urednici sajta) takođe zalažu da se one priznaju, pa su naveli podatke u bazi podataka. Ti podaci nalaze se ovde. Dakle, očigledno da postoji sporenja oko toga, ali ako već postoji ne razumem što se naveli u članku Olimpijske međuigre 1906. mišljenje samo jedne strane, a uz to napravili kontradikciju time što ste članak uvrstili u kategoriju Olimpijskih igara.

Međutim, ono što ja hoću da kažem jeste da je meni potpuno svejedno da li će se Đuro Stantić nazivati olimpijcem, međuolimpijcem ili samo učesnikom te i te igre i tog i tog takmičenja (što mi zvuči korektnije). Jedino što ne priznajem, a što sam istakao još odmah na početku, jeste puko prevođenje imena u naš, srpski, oblik i negiranje činjenice da je čovek bio Bunjevac i da je bio više od mađarskog državljanina (što smo, na svu sreću, razmotrili i došli do pozitivnog rešenja - čini mi se). E, tu već počinje moja struka.

Ovaj uvod nije bio potreban jer je napisan posle predloga o zakopavanju „ratne sekire“, što ja poštujem, bez obzira šta mislimo jedan o drugom. Sad o tekstu. Prvo tekst nije moj i moje primedbe teže njegovom poboljšanju. Pored onog rečenog ranije još i ovo. U svakoj istoriji postoje različita mišljenja, tako i u istoriji olimpijskih igara. Ima mnogo onih koji misle ovako ili onako o Međuigrama 1906, ali dok MOK ne kaže da su međuigre olimpijske i prizna medalje i postignute rezultate one su samo takmičenje povodom jubileja u organizaciji Olimpijskog komiteta Grčke, bez obzira na mišljenje pojedinih znanih i neznanih istoričara olimpijskog sporta. Cela ova priča je pokrenuta da se pokaže da Đuro nije bio olimpijac, kako piše u tekstu. Pitanje je da li je bio i svetski prvak. Takmičenje u hodanju na 75 kilometara na kojem je pobedio u Berlinu 1901. nije bilo svetsko prvenstvo (nema podataka o tome), tako da je on pobednik tog takmičenja a ne svetski prvak. Prvo svetsko prvenstvo u atletici održano je 80 godina kasnije. Izvor da se takmičenje zvalo Svetsko prvenstvo trebao bi biti izvor svetske atletske organizacije IAAF ili EAA, a tako nešto nisam nigde našao osim u tekstovima par rodoljubivih novinara. Za Svetska prvenstva u gimnastici od 1903 u brzinskom klizanju od 1893. rvanju 1910. itd postoje svi rezultati, a o ovom ništa. Zašto je ovo pokrenuto. Lično mislim da Đuro zaslužuje tekst, pošto je prvi atletičar sa ovih prostora a posle Tapavice prvi sportista poznat širom sveta, pa bi tekst o njemu trebao biti tačan, a tačnost nebi umanjiila Đurine uspehe u sportu. Pored teksta o Đuri, nemamo ni tekst o nastavnniku telesnog vaspitanja Aleksandru Demetroviću iz Sombora, pokretaču atletike na ovim prostorima iz 1872 (nemam nikakve podatke), prvom osnovanom „Somborskom spotrskom udruženju“ (Zombori spert egyet) iz 1877, koje je imalo i atletski klub, kao i Subotičkom telovežbovnom društvu iz 1880, sa atletikom kao sastavnim delom, pa bi te zamolio da ako negde naletiš na neke podatke o ovom, napraviš klicu od par rečenica, da bi bilo nekog traga o njima dok se ne nađe više podataka. Ovo ti sigurno neće biti tešto pošto istražuješ istoriju tog kraja, pa ćeš sigurno naleteti na neki tekst o tome. Hvala--Drazetad (razgovor) 21:26, 28. jul 2011. (CEST)

Sa njiki na mađarskom jeziku

Az 1906. évi „pánhellén”-nek is nevezett nyári olimpiai játékokat utóbb nem tekintették hivatalos olimpiának, pedig népszerűsítő hatása nagyban hozzájárult az olimpiai mozgalom életben maradásához.

A magyar csapat szereplése

aranyérem

• atlétika:
  • 3000 m gyaloglás – 15 perc 13,6 mp – Sztantics György

Kratak prevod: Na olimpijadi 1906. Stantić je osvojio zlatnu medalju na 3.000 metara u disciplini brzog hodanja.

Potražio sam malo i našao ovo. Tu se spominje samo 3000 metara stiplčejs (što nije brzo hodanje), a u našem članku se ne pominje. Uglavnom, ovog tipa nema na zvaničnom sajtu. Zašto?

Neko je sve izmešao. Godine 1906 nije bilo olimpijskih igara i Stantić nikad nije bio učesnik olimpijskih igara, pa ga zato ga i nema na zvaničnom sajtu. Na desetgodišnjicu prvih OI 1896 u Atini su održave tzv. Olimpijske međuigre 1906. ovde, koje nisu olimpijske igre i medalje osvojene na ovim igrama se ne pripisuju zamljama učesnicama kao olimpijske medalje. Stantić je bio na ovim međuigrama kao predstavnik Mađarske (Ugarske) i u disciplini brzog hodanja na 3.000 metara je pobedio rezultatom 15:13,6 i osvojio medalju, ali koja nije bila olimpijska, niti je on bio olimpijski pobednik. Ovaj sportista se u svetu zove Đerđ (György), a Srbi ga trankribuju kao Đorđe, a Hrvati kao Đura (Na egl. vikipediji kažu da je Hrvat iz Vojvodine). Možda je najpravilnije da se kao mađarski predstavik na igrama zove Đerđ. Drugo, titula svetskog prvaka se dobija na svetskom prvenstvu a prvo je održano tek 1983 u Helsinkiju. Takmičenje u hodanju na 75 kilometara na kojem je pobedio u Berlinu 1901. nije bilo svetsko prvenstvo, tako da je on pobednik te trke a ne svetski prvak. Navede kategorije nisu dobre i diskutabilne su. Kategoriju Osvajači olimpijskih medalja u atletici, muški treba obrisati, a Srbi u Mađarskoj treba izvor. Pošto je sve ovo suprotno od postojećeg teksta nisam napisao tekst iako sam obećao. --Drazetad (razgovor) 22:08, 26. oktobar 2009. (CET)

Sa tačke gledanja da li je članak sređen ili ne onda ja mislim da je sređen, ali je problem članka u sporenju istinitosti nekih činjenica, neutralnosti i slično, a za to postoje drugi šabloni. Svako može da ospori neku činjenicu ali to nije razlog da se taj članak stavi na listu za sređivanje. --Aleks (razgovor) 14:43, 26. avgust 2011. (CEST)

Dodavanje spoljašnjih veza sa tekstom iz Politike je smešno. Ostalo sam već napisao, a ovde samo za ovou tvrdnju. Novinar je napisao „Na sajtu Olimpijskog komiteta SRbije stoji podatak da dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Londonu Đuro Stantić ponovo osvaja zlato.“ Na pomenutom spisku se vidi da je Srbija učestvovala prvi lut 1912. i to da dva atletičara Milošeić Dušan i Tomašević Dušan.[2] Atletičara pre toga, pa ni Stantića nema. Medalje na IO igrama prema sajtu Olimpijskog komiteta Srbije nisu osvajane pre 1924.[3]. Da vidimo šta kažu Mađari. U atletici na olimpijslim igrama 1908 ovde Osvojene samo dve medalje srebrna u skoku uvis i bronzana u mešovitoj štafeti. Na ovim igrama održano je i takmičenje u hodanju na 3.500 metara, gde je Mađarska imala predstavnika, ali to nije bi Stantić. ovde.Za koga se Stantić takmičio. Toliko o Politici kao izvoru.--Drazetad (razgovor) 15:50, 26. avgust 2011. (CEST)

Napominjem da je tačan detalj sa Međuolimpijskih igara 1906. da se takmičio istog dana dva puta i u ponovljenoj trci pobedio.--Drazetad (razgovor) 15:53, 26. avgust 2011. (CEST)

Spoljašnja veza ka politici nema veći značaj od toga da se nađu izvori i unapredi članak. Ako je to problem, neka se obriše ja neću da se bunim. Pošto ja nemam dovoljno znanja u ovoj oblasti neću da uređujem članak. Ali ubacio sam šablon tačnost pošto je to ono što je osporeno ovde. Kada neko sa strane pogleda videće da problem nije u tome da se stranica malo poprisredi već da je u pitanju tačnost i da treba da se nađu adekvatni izvori i da se tačnost članaka unapredi. --Aleks (razgovor) 16:09, 26. avgust 2011. (CEST)

Rekoh, pa porekoh. Dodao sam izvor i promeni malo tekst. Nadam se da je bolje. --Aleks (razgovor) 16:24, 26. avgust 2011. (CEST)

Ja bih napisao da je bio predstavnik Kraljevine Mađarske, a ne „mađarski učesnik“. Ono mađarski može da se protumači kao da je etnički Mađar, a po imenu ne bih rekao da jeste. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:33, 26. avgust 2011. (CEST)

Evidentno je da je bio Bunjevac.--Drazetad (razgovor) 16:54, 26. avgust 2011. (CEST)