Разговор:Ђура Стантић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Овај атлетичар из Суботице се зове Ђорђе Стантић. Није учествовао на играма у Атини 1896 нити је дисцилина ходања на 3000 м. била на програму тих игара види Атлетика на олимпијским играма 1896.. Када нађем више података написаћу одговарајући текст--Drazetad 23:25, 23. август 2007. (CEST)

Ево сад додај шта треба----László (talk) 00:08, 8. април 2008. (CEST)

За почетак ова „референца“. Улица у Суботици не носи назив по Ђорђету Стантићу, већ по Ђури Стантићу.--Епаминонда (разговор) 20:58, 27. јул 2011. (CEST)

У књизи Тридесет година атлетског савеза Србије 48-78, коју је издао Атлетски савез Србије у Београду 1981. у поглављу „Почеци атлетике у Србији“ на стр. 43. пише да је најбољи суботички атлета на прелазу између два века био Ђорђе Стантић и наводе се његови резултати. Мада има и извора који кажу и да је Ђуро и György јер се такмичио за Мађарску. Све зависи ко пише текст.--Drazetad (разговор) 22:27, 27. јул 2011. (CEST)

Ђура или Ђуро, свеједно. И једно и друго стоји. Али Ђорђе не. Истина да ја лично подржавам да се Буњевци третирају као огранак српског народа (па ипак, то свакако не може бити меродавно, јер је то мој лични став), али не могу дозволити да се њихова имена изврћу тако да од Стипана направе Стевана, од Јосипа Јосифа, од Ивана Јована и сл. То што је у Хрвата распрострањен облик да им се надену њихови префикси не значи да и ми, са ср.вики, то исто треба да радимо. И, као што рекох, у Суботици постоји улица која носи назив по Ђури Стантићу. Стантићи су католици, а међу њима тешко да ће се наћи иједан који се звао Ђорђе. О Стантићима више види у: „Презимена буњевачких родова“, у: Јован Ердељановић, О пореклу Буњеваца, Београд 1930.--Епаминонда (разговор) 22:40, 27. јул 2011. (CEST)

Кад није Ђорђе онда ево ово. Људевит Вујковић_Ламић финансијски инспектор, иначе спортски радник из Суботице (у међувремену умро) написао је у Енциклопедији физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977 стр 309 текст под именом Ђуро Стантић. Нисам га одма помињао због твог коментара у једном ранијем разговору „очигледно је да разумете слабије у митологију али и у бачке Буњевце и Шокце (а зато се, вала, у Хрвате разумете сјајно)“ пошто сам видео да се ипак у Хрвате разумеш боље од мене, дао сам ти извор да поткрепим твоју дискусију и напиши му право име Ђуро.--Drazetad (разговор) 23:17, 27. јул 2011. (CEST)

Ајде молим Вас, за кога Ви мене сматрате? Из разговора у разговор ме спуштате пред заједницом као да сам Богу нешто згрешио. Уосталом, то и није тако битна ствар, мислим на „односе“ између Вас и мене (премда, ако ми се дозволи толика слобода, мислим да сте показали колико сте спремни изаћи у сусрет млађима - да испровоцирате, то Вам иде [1] и сл. вајне измене при савесном уређивању које су довеле до оне „псовке“ која у ствари и „није“ псовка).

А што се тиче Ђуре Стантића, признајем да нисам обратио пажњу на оно о: у Буњеваца је правилније Ђуро него Ђура. Међутим, то свакако не показује, као што Ви тврдите, да сам погрешио, него да сам спреман да направим компромис. Једино што ме омета јесте што она друга страна очигледно грчевито одбија да призна да није увек у праву и која пошто-пото тера да истера своје на правду.--Епаминонда (разговор) 00:02, 28. јул 2011. (CEST)

Пошто нисам никад у праву а нисам ни члан библиотеке, докажи да ти јеси, па ми реци зашто си обрисао налепницу тражи се извор иза речи олимпијац. Према коментару који си ставио приликом брисања „Pobogu, on je bio mađarski državljanin kao i svi njegovi sunarodnici.“ доказ је твоје површности и у раду и схватању проблема. Налепница није стајала иза речи мађарски него олимпијац. Да је Мађарским прочитај мој коментар написан пре 2 године на крају ове странице и то је јасно и можда једино тачно у овом тексту. Предлажем да прекинемо ова препуцавања и да се задржимо само на побољшању текста. Идемо једно по једно. На ЛОИ 1896. у Атини, није био у саставу олимпијске екипе Мађарске. Докази: На атлетским такмичењима није било дисциплине брзог ходаља, а у трчању најдуша трка је била на 1.500 метара па маратон (ништа на 3.000 метара није било). Мађарска на Летњим олимпијским играма 1896. је учествовала са само три атлетичара у више дисциплина и сва тројица су освојили медаље Алајош Соколи бронза на 100 м, Нандор Дани сребро 800 м и Ђула Келнер бронза у маратону. За све ово има више извора, а ево једног од њих. Значи 1896 није био на ОИ. Кад се договоримо око овог идемо даље. Надам се да прихваташ предлог. Узгред погледај коментар приликом слања слике (осајач олимпијске медаље у Берлину 1901) Нити је икад освојио олимпијску медаљу, нити је било ОИ 1901 игде, па ни у Берлину. --Drazetad (разговор) 14:37, 28. јул 2011. (CEST)

Добро, имаш ли још доказ да сам недавно изашао из луднице? Шалу на страну... него, што се тиче Ђуре, његови успеси у такмичењу у брзом ходању се могу пратити у суботичкој штампи. Био је првак Угарске у ходању на 30км 1899, оставивши том приликом другопласираног за целих 6 мин. Наредне године је постао светски првак у Бечу. 1901. г. је победио на тркама у Прагу и у Берлину (75 км), а у Суботици је био међу оснивачима САК Бачка. Низ победа је наставио и наредних година, све до круне његове каријере на међуолимпијади у Атини 1906. г. када је освојио златну медаљу. То сам сазнао из часописа којег сам навео као референцу да је био и члан Пучке касине.--Епаминонда (разговор) 15:44, 28. јул 2011. (CEST)

А у тексту Олимпијске међуигре 1906. сте заборавили да наведете ово: Although, as stated, a few historians do not consider them (мисли се на МО игре из 1906) to be Olympic Games, most notable Olympic historians do. The International Society of Olympic Historians has sought official recognition for these Games, but this has not been granted by the IOC. We support the thesis of those who consider the 1906 Intercalated Games as Olympic Games, and have included all events and competitors in our database. То сам сазнао одавде. Контам да је www.sports-reference.com релевантан сајт.--Епаминонда (разговор) 16:09, 28. јул 2011. (CEST)

Добро то смо завршили треба из текста избацити 1896. Да није био на ОИ 1900, 1904 и 1908 не треба доказивати јер то нико и не тврди. Олимпијске међуигре 1906, организоване за 10. годишњицу првих игара 1896 у Атини. Организовао их је олимпијски комитет Грчке, али их Међународни олимпијски комитет МОКа организатор свих олимпијских такмичења (летњих и зимских) до данас није признао као олимпијско такмичење, (иако то Грчка стално иницира више од 104 године) нити резултате и медаље постигнуте на тим међуиграма признаје у олимпијске како појединцима тако ни државама. Тачно је да је он учествовао на тим међуиграмау трци на 3.000 метара у брзом ходаљу резултатом 15:13,6 у мртвој трци са још двојицом такмичара проглашен прваком. Такмичио се и у дисциплини на 1.500 метара брзог ходања и заузео 7 место са непознатим резултатом. Значи тачно је да је учествовао и победио али није тачно да је био олимпијац. Остала је још спорна тврдња да је био светски првак, а о томе сутра.--Drazetad (разговор) 16:23, 28. јул 2011. (CEST)

Čisto da ne bude zabune. Ja Vikipediju ne smatram za viteški turnir. Sledstveno tome, u ovoj nastaloj situaciji (a to važi kako za prethodne tako i za naredne) ne takmičim se ko će da iznese što bolje argumente. Tako da bih Vas zamolio da ubuduće izbacite ono »dokaži« jer to vodi samo ratu, a rat je nama bespotreban. Pa ipak, vi ste naišli na donekle zdravorazumski opasupljenog efeba, koji nije drčan da ne ustupi mesto gerontu iza kojeg stoje godine rada. Jedino način na koji taj geront pristupa prema efebu nije baš uvek korektan, što ne znači da nije nikad. A tome je kriva činjenica da geront ide od pogrešne pretpostavke da će ga efeb ujesti, a zaboravlja da je taj efeb jednom kazao da njega ne ispunjava da likuje nad onim koji ne ispadne u pravu. Uzgred, taj efeb bi voleo da geront zna da u novijim jezicima postoji dupla negacija koja ne dovodi do pozitivnog iskaza, već, naprotiv, do negativnog. Naime, u latinskom je dovoljna samo jedna negacija i iskaz je već negativan. E, eto toliko, da se sledeći put ne zadesi nega zabuna.

Dražeta, vama niko ne osporava da se Vi razumete u sport, to je neosporivo i za to ću se pre obratiti Vama nego što ću uraditi u svoju ruku. Jedino što po tom pitanju mogu da učinim jeste da dam predlog, kao u ovom slučaju: Nekolicina istoričara ne smatra Olimpijske međuigre iz 1906. g. za OI, ali zato najistaknutiji istoričari koji se bave Olimpijskim igrama, naprotiv, smatraju. Čak je sport-reference.com navedeno da se i oni (ko su da su, verovatno urednici sajta) takođe zalažu da se one priznaju, pa su naveli podatke u bazi podataka. Ti podaci nalaze se ovde. Dakle, očigledno da postoji sporenja oko toga, ali ako već postoji ne razumem što se naveli u članku Олимпијске међуигре 1906. mišljenje samo jedne strane, a uz to napravili kontradikciju time što ste članak uvrstili u kategoriju Olimpijskih igara.

Međutim, ono što ja hoću da kažem jeste da je meni potpuno svejedno da li će se Đuro Stantić nazivati olimpijcem, međuolimpijcem ili samo učesnikom te i te igre i tog i tog takmičenja (što mi zvuči korektnije). Jedino što ne priznajem, a što sam istakao još odmah na početku, jeste puko prevođenje imena u naš, srpski, oblik i negiranje činjenice da je čovek bio Bunjevac i da je bio više od mađarskog državljanina (što smo, na svu sreću, razmotrili i došli do pozitivnog rešenja - čini mi se). E, tu već počinje moja struka.

Овај увод није био потребан јер је написан после предлога о закопавању „ратне секире“, што ја поштујем, без обзира шта мислимо један о другом. Сад о тексту. Прво текст није мој и моје примедбе теже његовом побољшању. Поред оног реченог раније још и ово. У свакој историји постоје различита мишљења, тако и у историји олимпијских игара. Има много оних који мисле овако или онако о Међуиграма 1906, али док МОК не каже да су међуигре олимпијске и призна медаље и постигнуте резултате оне су само такмичење поводом јубилеја у организацији Олимпијског комитета Грчке, без обзира на мишљење појединих знаних и незнаних историчара олимпијског спорта. Цела ова прича је покренута да се покаже да Ђуро није био олимпијац, како пише у тексту. Питање је да ли је био и светски првак. Такмичење у ходању на 75 километара на којем је победио у Берлину 1901. није било светско првенство (нема података о томе), тако да је он победник тог такмичења а не светски првак. Прво светско првенство у атлетици одржано је 80 година касније. Извор да се такмичење звало Светско првенство требао би бити извор светске атлетске организације ИААФ или ЕАА, а тако нешто нисам нигде нашао осим у текстовима пар родољубивих новинара. За Светска првенства у гимнастици од 1903 у брзинском клизању од 1893. рвању 1910. итд постоје сви резултати, а о овом ништа. Зашто је ово покренуто. Лично мислим да Ђуро заслужује текст, пошто је први атлетичар са ових простора а после Тапавице први спортиста познат широм света, па би текст о њему требао бити тачан, а тачност неби умањиила Ђурине успехе у спорту. Поред текста о Ђури, немамо ни текст о наставннику телесног васпитања Александру Деметровићу из Сомбора, покретачу атлетике на овим просторима из 1872 (немам никакве податке), првом основаном „Сомборском спотрском удружењу“ (Zombori spert egyet) из 1877, које је имало и атлетски клуб, као и Суботичком теловежбовном друштву из 1880, са атлетиком као саставним делом, па би те замолио да ако негде налетиш на неке податке о овом, направиш клицу од пар реченица, да би било неког трага о њима док се не нађе више података. Ово ти сигурно неће бити тешто пошто истражујеш историју тог краја, па ћеш сигурно налетети на неки текст о томе. Хвала--Drazetad (разговор) 21:26, 28. јул 2011. (CEST)

Са њики на мађарском језику

Az 1906. évi „pánhellén”-nek is nevezett nyári olimpiai játékokat utóbb nem tekintették hivatalos olimpiának, pedig népszerűsítő hatása nagyban hozzájárult az olimpiai mozgalom életben maradásához.

A magyar csapat szereplése

aranyérem

• atlétika:
  • 3000 m gyaloglás – 15 perc 13,6 mp – Sztantics György

Кратак превод: На олимпијади 1906. Стантић је освојио златну медаљу на 3.000 метара у дисциплини брзог ходања.

Потражио сам мало и нашао ово. Ту се спомиње само 3000 метара стиплчејс (што није брзо ходање), а у нашем чланку се не помиње. Углавном, овог типа нема на званичном сајту. Зашто?

Неко је све измешао. Године 1906 није било олимпијских игара и Стантић никад није био учесник олимпијских игара, па га зато га и нема на званичном сајту. На десетгодишњицу првих ОИ 1896 у Атини су одржаве тзв. Олимпијске међуигре 1906. овде, које нису олимпијске игре и медаље освојене на овим играма се не приписују замљама учесницама као олимпијске медаље. Стантић је био на овим међуиграма као представник Мађарске (Угарске) и у дисциплини брзог ходања на 3.000 метара је победио резултатом 15:13,6 и освојио медаљу, али која није била олимпијска, нити је он био олимпијски победник. Овај спортиста се у свету зове Ђерђ (György), а Срби га транкрибују као Ђорђе, а Хрвати као Ђура (На егл. википедији кажу да је Хрват из Војводине). Можда је најправилније да се као мађарски представик на играма зове Ђерђ. Друго, титула светског првака се добија на светском првенству а прво је одржано тек 1983 у Хелсинкију. Такмичење у ходању на 75 километара на којем је победио у Берлину 1901. није било светско првенство, тако да је он победник те трке а не светски првак. Наведе категорије нису добре и дискутабилне су. Категорију Освајачи олимпијских медаља у атлетици, мушки треба обрисати, а Срби у Мађарској треба извор. Пошто је све ово супротно од постојећег текста нисам написао текст иако сам обећао. --Drazetad (разговор) 22:08, 26. октобар 2009. (CET)

Са тачке гледања да ли је чланак сређен или не онда ја мислим да је сређен, али је проблем чланка у спорењу истинитости неких чињеница, неутралности и слично, а за то постоје други шаблони. Свако може да оспори неку чињеницу али то није разлог да се тај чланак стави на листу за сређивање. --Алекс (разговор) 14:43, 26. август 2011. (CEST)

Додавање спољашњих веза са текстом из Политике је смешно. Остало сам већ написао, а овде само за овоу тврдњу. Новинар је написао „Na sajtu Olimpijskog komiteta SRbije stoji podatak da dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Londonu Đuro Stantić ponovo osvaja zlato.“ На поменутом списку се види да је Србија учествовала први лут 1912. и то да два атлетичара Милошеић Душан и Томашевић Душан.[2] Атлетичара пре тога, па ни Стантића нема. Медаље на ИО играма према сајту Олимпијског комитета Србије нису освајане пре 1924.[3]. Да видимо шта кажу Мађари. У атлетици на олимпијслим играма 1908 овде Освојене само две медаље сребрна у скоку увис и бронзана у мешовитој штафети. На овим играма одржано је и такмичење у ходању на 3.500 метара, где је Мађарска имала представника, али то није би Стантић. овде.За кога се Стантић такмичио. Толико о Политици као извору.--Drazetad (разговор) 15:50, 26. август 2011. (CEST)

Напомињем да је тачан детаљ са Међуолимпијских игара 1906. да се такмичио истог дана два пута и у поновљеној трци победио.--Drazetad (разговор) 15:53, 26. август 2011. (CEST)

Спољашња веза ка политици нема већи значај од тога да се нађу извори и унапреди чланак. Ако је то проблем, нека се обрише ја нећу да се буним. Пошто ја немам довољно знања у овој области нећу да уређујем чланак. Али убацио сам шаблон тачност пошто је то оно што је оспорено овде. Када неко са стране погледа видеће да проблем није у томе да се страница мало поприсреди већ да је у питању тачност и да треба да се нађу адекватни извори и да се тачност чланака унапреди. --Алекс (разговор) 16:09, 26. август 2011. (CEST)

Рекох, па порекох. Додао сам извор и промени мало текст. Надам се да је боље. --Алекс (разговор) 16:24, 26. август 2011. (CEST)

Ја бих написао да је био представник Краљевине Мађарске, а не „мађарски учесник“. Оно мађарски може да се протумачи као да је етнички Мађар, а по имену не бих рекао да јесте. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:33, 26. август 2011. (CEST)

Евидентно је да је био Буњевац.--Drazetad (разговор) 16:54, 26. август 2011. (CEST)