Razgovor:Bjelobrdska kultura/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Sadržaj

Sadržaj izvornika predstavljen je latiničnim slovima, a sadržaj članka ćiriličnim.

Belobrdska kultura je formirana u 10. veku, na temeljima slovenskog nasleđa iz prethodnog perioda, a u uslovima interakcije sa kulturom Mađara u srednjem Podunavlju.

U X veku je na temeljima slovenskog nasleđa iz prethodnog perioda, a u uslovima interakcije s kulturom Mađara u Srednjem Podunavlju, formirana belobrdska kultura.

Pojam "Belobrdska kultura" uveo je Lubor Niderle, koji je ovu kulturu smatrao slovenskom.

Pojam „belobrdska kultura“ u naučno razmatranje uveo je L. Niderle, koji je analiziranu kulturu smatrao slovenskom..

Nalazi nakita Belobrdske kulture svedoče o njegovom slovenskom poreklu. Juvelirski proizvodi od bronze iz vremena pre formiranja ugarske države rađeni su u duhu lokalne pozno-antičko-vizantijske tradicije. Osnovni areal Belobrdske kulture predstavlja teritorija današnje Mađarske, južni deo Slovačke i deo srpske Vojvodine.

Nalazi nakita belobrdske kulture svedoče o njegovom slovenskom poreklu. Juvelirski proizvodi od bronze iz vremena pre formiranja mađarske države rađeni su u duhu lokalne poznoantičko-vizantijske tradicije. Osnovni areal analizirane kulture predstavlja teritorija savremene Mađarske, južni deo Slovačke i deo srpske Vojvodine.

Čitav kompleks arheološkog materijala Belobrdske kulture ukazuje na činjenicu da ona, pre svega, predstavlja novu razvojnu fazu panonskih starina iz prethodnog perioda. Pošto su Sloveni bili većinsko stanovništvo Panonije pre dolaska Mađara, oni dolaze na prvo mesto kada se govori o osnivačima Belobrdske kulture.

Čitav kompeks arheološkog materijala belobrdske kulture ukazuje na činjenicu da ona, pre svega, predstavlja novu razvojnu fazu panonskih starina iz prethodnog perioda. Pošto su Sloveni bili većinsko stanovništvo Panonije pre dolaska Mađara, jasno je zašto dolaze na prvo mesto kada se govori o osnivačima Belobrdske kulture.

Drugu etničku komponentu ove kulture predstavljaju Mađari, došljaci, koji su napustili nomadski način života i naselili se u srednjem Podunavlju.

Drugu etničku komponentu analizirane kulture predstavljaju Mađari-došljaci, koji su napustili nomadski način života i naselili se u srednjem Podunavlju.

Oni su od lokalnih Slovena preuzeli čitavu grupu nakita.

Oni su od lokalnih Slovena preuzeli čitavu grupu nakita.

Belobrdska kultura odražava period slovensko-mađarske simbioze tokom koje su Mađari preuzeli i usvojili slovensku kulturnu tradiciju, a Sloveni mađarski jezik.

Drugim rečima, belobrdska kultura odražava period slovensko-mađarske simbioze tokom koje su Mađari preuzeli i usvojili slovensku kulturnu tradiciju, a Sloveni mađarski jezik.

U pojedinim oblastima periferije areala Belobrdske kulture dolazak Mađara nije narušio razvoj kulture slovenskog stanovništva.

U pojedinim oblastima perifere areala Belobrdske kulture dolazak Mađara nije narušuo razvoj kulture slovenskog stanovništva.

---

Time je najveći deo potomaka Panonskih Slovena uključen u genezu mađarskog naroda.

Ovo je, rekao bih, jedina rečenica koja nije prepisana.--Vladimir Nimčević (razgovor) 02:02, 8. mart 2015. (CET)

Dostupnost

Kad smo već kod dostupnosti, evo jednog slučaja koji mi nikako nije jasan. Aleksandar Belić i Pavle Ivić su i pored nekih grešaka (jer ko radi taj i greši) daleko pouzdaniji od Engleza i Britanike koji se ad hok (dok ne prođe bura, je l te?) citiraju u članku Srbi.

Možda je Balint teže dostupan "čitaocima sr.viki", ali nije ništa manje značajan od Sedova. Štaviše, u prikazu Balintove knjige koji sam ovde citirao piše: „sasvim je sigurno da će se naši istraživači, posebno oni koji se detaljnije bave problemima IX-XI veka, vraćati ovoj knjizi, pa možda i uključiti u naučnu polemiku na odnosnu temu“.

Koliko je Balint uložio truda u svoju monografiju "Južna Ugarska u 10. veku" govori sledeće:

Do 1975. godine on je proučio oko 900 nalazišta iz vremena doseljenja i ustanovio sledeći odnos izmenu nekropola na redove i onih tipa "sa sahranom konja": Hampel-A=423; Hampel-B=437 (približno 1:1). Gotovo ravnomerna zastupljenost ove dve grupe govori protiv uvreženog mišljenja "BBK = slovenska + ugarska".

Je l se zna koliko je nalazišta obišao Sedov dok je pisao svoju sintezu?

S druge strane, mnogima ni Sedov nije dostupan, jer košta preko hiljadu dinara. Čitaoci sr.viki su daleko dostupniji internet sajtovi na kojima je sve dato u skraćenoj formi.--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:15, 22. mart 2015. (CET)

Ako knjiga i košta toliko, ne košta članarina u biblioteci. Pored toga, koliko čitalaca sr viki zna mađarski pa da čita tog Čanada? Razumem da se reference slažu po azbučnom redu ako ih ima mnogo, ali ako ih ima samo par, onda treba da se slažu po relevantnosti. Drugo, Čanadova knjiga nije ni korišćena za pisanje članka, pa je stvarno besmisleno da se forsira kao najbitnija u literaturi. Suprotno tome, literatura na engleskom koju pominješ je dostupna preko interneta i govornici srpskog velikim delom mogu čitati literaturu na tom jeziku, što sa mađarskim nije slučaj. PANONIAN (razgovor) 06:26, 23. mart 2015. (CET)

Je l ti umeš da praviš razliku između mađarskog i nemačkog? Balintova knjiga o Južnoj Ugarskoj izašla 1991. napisana je na nemačkom.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:19, 23. mart 2015. (CET)

Knjiga će biti korišćena. Treba ovaj članak doterati da ne bude navijački. Previše je sklon koncepciji BKK = slovenska + mađarska.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:22, 23. mart 2015. (CET)

Nadam se da to ne znači novi rat izmena? Ako je moj tekst "navijački" onda je i onaj u knjizi Sedova. Postavlja se pitanje za koga bi Sedov tu navijao i zašto? Za sada ću samo da pratim šta radiš, ali zadržavam pravo na intervenciju. Imam već neke primedbe: šta su to "nove zemlje posle pada Austrougarske"? Koliko znam, Rumunija nije bila nova zemlja, dok nezavisna Mađarska jeste. Takva simplifikacija je netačna. Kakve veze imaju "državna nacionalna osećanja" u tim "novim zemljama" sa temom ovog članka? Hoćeš da kažeš da je mišljenje da je ova kultura bila slovenska plod nečijeg "državnog nacionalizma"? Kako se ruski autor Sedov uklapa u takvu koncepciju? Što se tiče knjige koju si citirao, bio sam neispavan i učinilo mi se da je to mađarski. Međutim, ne menja se ništa bitno i ako je u pitanju nemački. Taj jezik takođe većinom ne govore čitaoci ove vikipedije. PANONIAN (razgovor) 20:32, 23. mart 2015. (CET)

Knjige sam poređao po azbučnom redu, a ne po značaju.

Članak je navijački zato što se bazira u potpunosti na Sedovu. Tebi je Sedov alfa i omega. Ne vidim po čemu je on bolji od Balinta i drugih. To što je preveden ne znači da je bolji. Mnogi poznati istoriografski radovi nisu još prevedeni. Sedovova knjiga Sloveni u ranom srednjem veku je sinteza, a ne monografija. Balintova knjiga se bazira na njegovoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj sedamdesetih. Za disertaciju je potrebno uložiti više truda nego za jednu popularnu sintezu.

Rumunija nije bila nova zemlja, dok nezavisna Mađarska jeste

Zavisi kako gledaš. I Srbija je relativno nova država. Postoji od 2006.

Balint nije izričito pominjao na koje države misli, ali se iz konteksta vidi da je tu reč o Čehoslovačkoj i Jugoslaviji.

Hoćeš da kažeš da je mišljenje da je ova kultura bila slovenska plod nečijeg "državnog nacionalizma"?

Nemoj mi reći da ove zemlje nisu imale aspiracije u periodu 1918-1932 (naročito 1918-1920) prema Mađarskoj, ili (pošto je po tebi Mađarska nastala tek u 20-ih godina 20 veka) na teritorije nastanjene Mađarima. O tome najbolje govori Versajska konferencija, kao i politika Male antante koja je bila antimađarska. Jugoslovenska vojska je držala Pečuj (nekada isključivo srpskih grad) pod okupacijom do 1923. Tek ju je demonstracija mađarske vojske naterala da ubrza evakuaciju koje se oteglo dve godine.

Inače, slovenski karakter su tzv. Belobrdskoj kulturi pripisali Mađari u 19. veku. A Sloveni (posebno Slovaci) su to iskoristili kao oružje protiv Mađara, svesni da je grobova sa sahranom konja malo.

Rumunija se u ovu priču ne uklapa, jer Rumuni nisu Sloveni, niti ih Sloveni zanimaju. Naprotiv, oni se trude da dokažu da Slovena u Banatu nije bilo.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:41, 23. mart 2015. (CET)

Bijelo Brdo i Ugarska

Postoje dva problema:

• 1. Nije mi jasno zašto je uklonjeno da je Belo Brdo alternativni naziv naselja Bijelo Brdo? U knjizi Sedova je naziv ove kulture Belobrdska (dakle, ekavski), dok je naslov članka na našoj vikipediji o pomenutom selu Bijelo Brdo (ijekavski). Čitaocima će biti čudno kako je od ijekavskog naziva naselja nastao ekavski naziv kulture, što znači da treba da naznačimo u članku i alternativni ekavski naziv naselja da bi bilo jasno odakle ovaj naziv kulturi.
• 2. Avarska, sarmatska i germanska kultura nisu nikako postojale "u srednjovekovnoj Ugarskoj", već su prethodile stvaranju Ugarske. To je potpuno netačna konstrukcija. PANONIAN (razgovor) 06:24, 1. maj 2015. (CEST)

Takođe je i pitanje da li je baš "termin" nastao "kao rekcija na učenje mađarskog arheologa Jožefa Hampela" ili je možda gledište o slovenskom karakteru ove kulture nastalo kao reakcija na to učenje? Nije mi ni najmanje jasno na koji bi način ovaj termin mogao biti reakcija na to učenje s obzirom da sam termin niti potvrđuje niti opovrgava pomenuto učenje. PANONIAN (razgovor) 06:28, 1. maj 2015. (CEST)

Manji problem je i redosled tema u članku. Za neke istorijske radove možda jeste uobičajeno da se pregled istorije istraživanja neke teme napiše pre glavnih informacija o samoj temi, ali mislim da to baš nije uobičajeno za enciklopedijske odrednice. Stoga bi poglavlje o istoriji i karakteru kulture trebalo da stoji pre pregleda istorije njenog istraživanja. PANONIAN (razgovor) 06:38, 1. maj 2015. (CEST)

Oblik Belo Brdo je ovde skroz nepotreban. Koliko znam, selo se zove Bijelo Brdo. Ne vidim zašto bi bilo izuzetak. Uostalom, i sami Rusi (uključujući Sedova koga tako često citiraš i za najmanju sitnicu) izgovaraju e kao je. Shodno tome, trebalo bi bjelobrdska kultura a ne belobrdska.

Spomenici nisu nestali u Mađarskoj. Postoje i danas.

Otkud ti to da pregled istorije istraživanja obično stoji posle glavnih informacija u enciklopedijskim odrednicama? Jesi li čitao neku enciklopediju a da nije Mala enciklopedija Prosveta, srpsko izdanje Britanike, Srpska porodična enciklopedija? U "Enciklopedijskom priručniku za praistoriju i protoistoriju Evrope" (Enzyklopädisches Handbuch zur Ur- und Frühgeschichte Europas) ima dosta članaka koji sadrže ne samo trenutno stanje istraživanja nego i kompletan pregled istraživanja i to pre "glavnih informacija". To pogotovo važi za teme oko kojih postoji najviše neslaganja uglavnom iz političkih razloga. Koliko god Niderle - der bekannte bisherige Führer in der slawischen Archäologie - bio u pravu kada kritikuje Hempela i mađarsku arheologiju, ipak je on u suštini samo jedan versajski tip naučnika kome je arheologija poslužila u političke svrhe, odnosno da podvuče nove "etničke" granice. Otuda u oceni njegovog sastava u Uralsko-altajskom godišnjaku piše: "Niederle biete die Darlegung seiner Untersuchung über die obige Frage auf politischer Grundlage". Tj. "Niderle izlaže svoje istraživanje gore pomenutog pitanja na političkoj osnovi". Meni je bila dovoljna samo godina da to skontam. Neko ko je pisao u periodu opšteg rasula starog sistema i nastanka novog (1920-1921) nije ništa bolji (verodostojniji) od onog koji je pisao u vreme raspada Jugoslavije. Onomad si Čedomira Popova naveo kao savršen primer za to. Neko ko u uvodu svog sastava implicira da se mađarska arheologija urotila protiv Slovena (maďarskí archeologovia zaoberali sa... priamo s tendenciou proti nám, Slovanom) a za to navodi samo jedan primer (Vezmime len hlavného maďarského predstaviteľa, Jozefa Hampla) ili loše indukuje ili pristrasno dedukuje. Neko ko poziva na otpor slovenske strane (musí vzbudiť rozhodný odpor slovanských stránok) nije ništa bolji od onog ko zanemaruje činjenicu da je pored Sarmata, Germana, Avara i Mađara u Ugarskoj bilo i Slovena... Sve to treba izložiti da bi se ukazalo koliko je ova tema zapravo zagađena politikom. Osim toga, ima li smisla prvo navesti sve o kulturi a posle u pregledu reći da je dobila ime po Bijelom Brdu?

Karakter kulture je posebna priča. Ovde ću biti kratak. Tu sam te uhvatio da prepisuješ ad verbum iz Sedova. Nisam još promenio mišljenje.

I ja imam najmanje jednu primedbu. Čudi me što na karti Bijelo Brdo nije obuhvaćeno granicom osnovnog područja bjelobrdske kulture. Nije li u najmanju ruku ludno da lokalitet koji je dao ime celoj kulturi (bolje reći arheološkom tipu) ispao iz osnovnog areala? E za takve stvari je potreban pregled istorije istraživanja.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:03, 1. maj 2015. (CEST)

Takođe je i pitanje da li je baš "termin" nastao "kao rekcija na učenje mađarskog arheologa Jožefa Hampela" ili je možda gledište o slovenskom karakteru ove kulture nastalo kao reakcija na to učenje? Nije mi ni najmanje jasno na koji bi način ovaj termin mogao biti reakcija na to učenje s obzirom da sam termin niti potvrđuje niti opovrgava pomenuto učenje

Ne vidim šta je tu čudno. Ako bismo prihvatili tvoju sugestiju, otvorili bismo još par pitanja. Tu nije čak sporno ni da li je kultura slovenska, sporno je to da li je reč o kulturi ili tipu. Uostalom, slovački arheolog Tatjana Štefanovičova je na međunarodnoj konferenciji slovenske arheologije u Bratislavu 7-14. septembra 1975. rekla: Der Begriff (termin) Bijelo-Brdo-Kultur entstand (nastao) in den zwanziger Jahren des 20. Jh. als Reaktion (kao reakcija) auf Hampel (na Hampela). Man kann von Denkmälern des Bijelo-Brdo-Typus sprechen, aber nicht von einer Kultur...--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:27, 1. maj 2015. (CEST)

• Knjiga Sedova nije na ruskom već na srpskom, pa je prema tome naziv ove kulture u toj knjizi naziv na srpskom jeziku - poenta je bila da se čitaoci informišu zašto je naziv članka ekavski a naziv naselja ijekavski. Stoga je navođenje alternativnog ekavskog naziva mesta ovde itekako potreban. Ne vidim od čega bi takvo navođenje bilo "izuzezak", jer se alternativni nazivi mesta navode u člancima prema potrebi.
• O kakvim sad "spomenicima u Mađarskoj" pričaš? Rečenica koju si ti stavio u članak se uopšte ne odnosi na nekakve spomenike u današnjoj Mađarskoj, već tvrdi da su "u srednjovekovnoj Ugarskoj" postojale kulture koje očigledno u njoj nisu postojale jer su mnogo starije od Ugarske i nisu postojale u vreme kada je postojala Ugarska. Pri tome te kulture nisu obuhvatale samo današnju Mađarsku, već i druge susedne države. Je li moguće da ne uviđaš sopstvenu grešku ovde? U Ugarskoj nije bilo Sarmata, Germana i Avara iz prostog razloga što je Ugarska stvorena u 9. veku, a ovi narodi su tu živeli mnogo ranije i u 9. veku ih već više nije bilo. Autor na kojeg se pozivaš očigledno ovde posmatra širi vremeneski i geografski prostor koji on iz svojih političkih pobuda opisuje kao "Ugarsku".
• Rekao sam da je redosled poglavlja u članku manji problem, pa čak i ako je istorija istaživanja neke teme na takav način predstavljena u nekim enciklopedijama, ona sigurno nije predstavljena u takvom obimu. U slučaju ovog članka, deo teksta o istoriji istraživanja je mnogo veći od dela teksta koji govori o samoj kulturi, što je promašena tema, odnosno u članku ima više nebitnih informacija nego bitnih.
• Politički sporovi vezani za ovu kulturu su različita tema od istorije istraživanja i u najmanju ruku treba da imaju poseban podnaslov.
• Na mapi sam jasno naveo da je urađena prema mapi iz knjige Sedova. Dakle, granice kulture na mapi koju sam radio su identične granicama iz pomenute knjige. Naravno da je čudno što te granice ne obuhvataju i samo naselje po kome je kultura nazvana, ali tako je kako je. Radije ću da nacrtam mapu koja verno oslikava mapu iz knjige Sedova, nego da sam "prepravljam" granice te kulture i da ih širim na područje pomenutog naselja (to bi onda bilo moje originalno istraživanje). Sa druge strane, za takve granice kulture postoji objašnjenje u samoj knjizi. Na mapi u toj knjizi se kaže da je to "osnovna teritorija Belobrdske kulture", što znači da se ona periferno prostirala i izvan tih granica. Očigledno se tu smatra da lokalitet Bijelo Brdo predstavlja periferiju te kulture.
• Ne sporim da je to Štefanovičova izjavila, ali je to i dalje nejasno. Ako već nekoga citiraš treba da se potrudiš da taj citat i objasniš. Ako je sporno da li je reč o kulturi ili o tipu, onda to detaljnije i jasnije obrazloži u članku. Meni se čini da ti uopšte nisi shvatio u čemu je suština pomenutog spora, jer iz teksta koji si stavio u članak to ni ja ne mogu da shvatim (a meni su te teme bliske), pa sumnjam da će shvatiti i oni koji čitaju članak. Konkretno: ako je sam termin "nastao kao reakcija" treba objasniti kakva je to konkretno reakcija, na koju tvrdnju tog mađarskog autora taj termin reaguje i šta to tačno taj termin implicira, a što bi se kosilo sa tvrdnjom dotičnog autora? Ništa od toga ne mogu da pronađem u tvom tekstu. PANONIAN (razgovor) 20:50, 1. maj 2015. (CEST)

Knjiga Sedova nije na ruskom već na srpskom

Knjiga (original) je na ruskom. To što imaš kod sebe je srpski prevod. Probaj da dokažeš suprotno. Ti i ja dobro znamo da prevodilac nije taj koji određuje kako će se neko mesto zvati. Mislim da ime kulture treba uskladiti sa nazivom mesta: Bijelo Brdo = bjelobrdska kultura. To mi se čini najlogičnije. Sve ostale kombinacije su komplikovanje života.

Ti svoje očigledno svoje čitaoce doživljavaš teškim debilima. "Alternativan" naziv je ovde bespotreban, utoliko pre što se ne razlikuje mnogo od aktuelnog naziva. Treba li zbog "alternativnog" naziva u svim člancima gde se pominje Osijek pisati u zagradi Osek? Mislim da ne treba, pogotovo ako se može nešto drugo u zagradi staviti (lokacija). Dovoljno ga je pomenuti u glavnom članku.

O kakvim sad "spomenicima u Mađarskoj" pričaš? Rečenica koju si ti stavio u članak se uopšte ne odnosi na nekakve spomenike u današnjoj Mađarskoj, već tvrdi da su "u srednjovekovnoj Ugarskoj" postojale kulture koje očigledno u njoj nisu postojale jer su mnogo starije od Ugarske i nisu postojale u vreme kada je postojala Ugarska. Pri tome te kulture nisu obuhvatale samo današnju Mađarsku, već i druge susedne države. Je li moguće da ne uviđaš sopstvenu grešku ovde? U Ugarskoj nije bilo Sarmata, Germana i Avara iz prostog razloga što je Ugarska stvorena u 9. veku, a ovi narodi su tu živeli mnogo ranije i u 9. veku ih već više nije bilo. Autor na kojeg se pozivaš očigledno ovde posmatra širi vremeneski i geografski prostor koji on iz svojih političkih pobuda opisuje kao "Ugarsku".

Da li su postojale ili nisu u vreme srednjovekovne Mađarske, to je na arheolozima i lingvistima da utvrde. S tvoje strane bi bilo pošteno da se uzdržiš od apriornih tvrdnji. Možda tebi deluje nelogično da je u vreme Ugarske bilo Sarmata, Avara i Germana, ali lingvista Knježa piše da su svi ovi narodi ostavili trag na jeziku Mađara. Uostalom, kako i sam Niderle koristi istu konstrukciju koja ti je tako zasmetala (ja bih rekao da je to jedina stvar u koju si ovde siguran preko 50%), mislim da nije preko potrebno menjati je.

Naravno da posmatra širi vremenski i geografski prostor, ali je akcenat više na Mađarima, Mađarskoj, mađarskoj kulturi. Ne bih rekao da je ovde isključivo reč o političkim pobudama. Da li je delo koje je naslovljeno "Praistorija Vojvodine" napisano iz političkih pobuda ili nosi u sebi trag svog vremena? Ja mislim da je ovo drugo.

Politički sporovi vezani za ovu kulturu su različita tema od istorije istraživanja i u najmanju ruku treba da imaju poseban podnaslov.

Možda ti tako misliš zato što ti je ta "tema" (politički sporovi) nabliža.

ako je istorija istaživanja neke teme na takav način predstavljena u nekim enciklopedijama, ona sigurno nije predstavljena u takvom obimu.

Imaš li nešto bolje od intuicije?

U slučaju ovog članka, deo teksta o istoriji istraživanja je mnogo veći od dela teksta koji govori o samoj kulturi, što je promašena tema, odnosno u članku ima više nebitnih informacija nego bitnih.

Npr. koje? Pošto sam kažeš da ti je tema poznata, ubaci šta misliš da treba u odeljak o samoj kulturi.

Ja npr. mislim da ti nisi ništa bitno promenio u članku otkako si napravio izmene. U suštini to je i dalje Sedovov sastav koji u najboljem slučaju verno odražava mišljenje jedne strane, dok drugu stranu totalno zanemaruje.

Na mapi sam jasno naveo da je urađena prema mapi iz knjige Sedova. Dakle, granice kulture na mapi koju sam radio su identične granicama iz pomenute knjige. Naravno da je čudno što te granice ne obuhvataju i samo naselje po kome je kultura nazvana, ali tako je kako je. Radije ću da nacrtam mapu koja verno oslikava mapu iz knjige Sedova, nego da sam "prepravljam" granice te kulture i da ih širim na područje pomenutog naselja (to bi onda bilo moje originalno istraživanje). Sa druge strane, za takve granice kulture postoji objašnjenje u samoj knjizi. Na mapi u toj knjizi se kaže da je to "osnovna teritorija Belobrdske kulture", što znači da se ona periferno prostirala i izvan tih granica. Očigledno se tu smatra da lokalitet Bijelo Brdo predstavlja periferiju te kulture

Dakle, nisi siguran u to šta misliš.

Na samom početku je rečeno u čemu je spor: Hampelovo učenje o četiri kulture, među kojima nema Slovena kao samostalne kulture.

Ne sporim da je to Štefanovičova izjavila, ali je to i dalje nejasno. Ako već nekoga citiraš treba da se potrudiš da taj citat i objasniš.

A ti kada pišeš članke mogao bi se potruditi da ne prepisuješ doslovce iz knjiga sa svoje police. Znaš, gari!--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:05, 1. maj 2015. (CEST)

• Prvo, potcenjuješ posao prevodioca, jer prevodioci svakako prvo provere kako se nešto zove na srpskom, pa onda prevedu. S tim u vezi, potpuno je nebitno da li je knjiga koja je prevedena bila na ruskom ili koji je bio naziv ove kulture u toj knjizi. Preimenovanje ovog članka ne samo da nije rešilo problem, već ga je i povećalo, jer sada pored ekavske i ijekavske varijante imamo i jekavsku. Što se tiče toga koji je naziv najzastupljeniji, u guglovim knjigama stoji ovako (isključivo ćirilični rezultati): "belobrdska kultura" (142 rezultata, videti: [1]), "bjelobrdska kultura" (140 rezultata, videti: [2]), "bijelobrdska kultura" (6 rezultata, videti: [3]). Znači, prvobitni naziv u literaturi ima blagu prevagu. Sada kod novog naslova članka kao alternativni naziv naselja treba da pomenemo ne samo "Belo Brdo" (videti: [4]) već i "Bjelo Brdo" (videti: [5]).
• Analogija sa Osijekom ti je besmislena. Međutim, kad bismo negde imali članak sa nazivom "Osečka kultura", onda bi bilo bitno pomenuti ime "Osek". Dakle, jasno je da ta alternativna imena ne treba stavljati u sve članke, već samo u one gde su ona povezana sa nazivom članka. U našem slučaju, imamo u srpskom jeziku dva gotovo ravnopravno zastupljena naziva za ovu kulturu - "belobrdska" i "bjelobrdska", a oba su povezana sa alternativnim nazivima za naselje Bijelo Brdo (odnosno Belo Brdo i Bjelo Brdo). Pri sadašnjem naslovu, u članku treba pomenuti sve alternativne nazive i za kulturu i za naselje.
• Koji to lingvista ili arheolog tvrdi da su Sarmati, Avari i Germani preživeli kao posebni etniciteti do vremena postojanja Ugarske? Možda to neki mađarski autori tvrde za Avare, ali za Sarmate sigurno ne. Što se jezika Mađara tiče, o tome sam čitao na drugom mestu i sarmatski elementi u mađarskom vode poreklo još iz vremena kad su se Mađari susreli sa Sarmatima na istoku Evrope, pre doseljenja u srednju Evropu.
• Što se tiče političkih sporova povodom ove teme, oni treba da imaju poseban podnaslov iz prostog razloga što čitaocima prvo treba predstaviti mejnstrim naučna saznanja o ovoj temi (za čega bi autoritet svakako bio Sedov, kao nepristrasni autor), pa tek onda treba pomenuti eventualne kontroverze i sporove. S tim u vezi, ne smatram ni da je Sedov "jedna od strana u sporu", jer njegov stav uključuje mišljenje obe strane, odnosno on tvrdi da je ova kultura po svom karakteru bila i slovenska i mađarska.
• Bitne informacije o karakteru neke arheološke kulture bi bile opis njenih materijalnih ostataka i sličnosti i razlike tih ostataka sa ostacima drugih arheoloških kultura. U svakom slučaju, ovu temu ne smatram toliko važnom da sada na proširenje ovog članka potrošim više svog slobodnog vremena nego što jesam.
• Takođe, ako je osnovna zamerka Hampelovom učenju bila ta da nije pomenuo slovensku kulturu, onda je trebalo to i napisati. Sam naziv kulture ne implicira da li je ona slovenska ili mađarska i da li je u suprotnosti sa njegovim učenjem ili nije. PANONIAN (razgovor) 07:52, 2. maj 2015. (CEST)

Ne potcenjujem posao prevodioca. Samo konstatujem da oni nisu ti koji odlučuju kako će se zvati neko mesto.

O čemu ti to? Oblik bijelobrdski je neispravan. Treba bjelobrdski, kao povjesni, svjesni, svješteni itd. Kakvo sad Bjelo Brdo? Tako pišu ljudi koji ne poznaju dovoljno pravopis srpskog jezika.

Guglove knjige nisu jedine knjige na svetu da znaš i mnogo puta se pokazalo da nisu i presudne u rešavanju sporova kao što je ovaj. Nekad je dovoljna samo jedna knjiga (Pravopis, transkripcioni rečnik) ili članak u NIN-u da odluči koji je oblik bolji.

Mislim da ne treba pomenuti nijedan "alternativan naziv". I meni se desi da kažem Beljina, jer me mrzi da prenosim jat kao -ije, ali svakako neću pisati Beljina.

Sarmati nisu iščezli za vreme Atile. Već sam ti rekao da je Knježa o tome pisao. Finac Tuomo Pekanena je uočio sličnost između osetinskih i mađarskih reči.

• mađ aladar 'stotnik', oset. äldar 'knez, vladar'
• mađ vert štit oset vart štit
• mađ kard mač oset kard mač
• mađ legeny momak oset ratnik lag muž

Uostalom, Hampelov predmet istraživanja je prostor Ugarske koju je on poznavao. Tu spada i Transilvanija, i Slovačka i druge regije koje izlaze iz okvira Panonske nizije.

Upitno je šta je ovde "mejnstrim naučna saznanja". Tebi je Sedov mejnstrim, drugima nije. Ne znam šta ti podrazumevaš pod "političkim sporovima". Jedini pravi politički spor koji je imao Niderle je bio na Versajskoj mirovnoj konferenciji gde je predstavljao svoju Čehoslovačku. On je možda pisao iz političkih pobuda, ali nije vodio političke sporove. Za to su drugi bili zaduženi. A ovde mesta politici ne bi trebalo davati mnogo, nego samo onoliko koliko je uticala na formiranje stavova. Koliko ja vidim Sedovov stav isključuje u potpunosti "drugu stranu", u ovom slučaju Balinta, koga ne smatra mnogo vrednim. Ovde nije čak sporno da li kultura slovenska, mađarska, nego da li možemo pričati o samostalnoj kulturi ili ne. Štefanovičeva iako Slovakinja tvrdi da ne može pričati. Taj stav dele i Balint i Boba. Dakle, nije reč o nikakvom "političkom sporu" (kako ti to uporno hoćeš da predstaviš). On je prestao još u vreme Niderlovog naslednika Ajznera.

Bitne informacije o karakteru neke arheološke kulture bi bile opis njenih materijalnih ostataka i sličnosti i razlike tih ostataka sa ostacima drugih arheoloških kultura. U svakom slučaju, ovu temu ne smatram toliko važnom da sada na proširenje ovog članka potrošim više svog slobodnog vremena nego što jesam.

I ja mislim. U skladu s tim iz članka bi trebalo da se uklone ovakve konstatacije koje nemaju veze sa opisom.

Pronađeni nakit Bjelobrdske kulture je slovenskog porekla. Bronzani juvelirski proizvodi koji datiraju iz vremena pre nastanka Ugarske izrađeni su kao nasleđe lokalne tradicije, koja ima pozno-antičko odnosno vizantijsko poreklo.

Prosto pitanje. Po čemu je to nakit bjelobrdske kulture slovenskog porekla? Šta znači da su izrađeni "kao nasleđe lokalne tradicije, koja ima poznoantičko odnosno vizantijsko poreklo". Šta sad pisac oće reći. Da li je nakit slovenskog ili rimskog porekla? Inače, rimska uprava u Gornjoj Panoniji (gde se nalazi većina nalazišta) je propala još za vreme Atile. Ne može biti reč o nikakvom vizantijskom poreklu.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:17, 2. maj 2015. (CEST)