Разговор:Бјелобрдска култура/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Садржај

Садржај изворника представљен је латиничним словима, а садржај чланка ћириличним.

Белобрдска култура је формирана у 10. веку, на темељима словенског наслеђа из претходног периода, а у условима интеракције са културом Мађара у средњем Подунављу.

U X veku je na temeljima slovenskog nasleđa iz prethodnog perioda, a u uslovima interakcije s kulturom Mađara u Srednjem Podunavlju, formirana belobrdska kultura.

Појам "Белобрдска култура" увео је Лубор Нидерле, који је ову културу сматрао словенском.

Pojam „belobrdska kultura“ u naučno razmatranje uveo je L. Niderle, koji je analiziranu kulturu smatrao slovenskom..

Налази накита Белобрдске културе сведоче о његовом словенском пореклу. Јувелирски производи од бронзе из времена пре формирања угарске државе рађени су у духу локалне позно-античко-византијске традиције. Основни ареал Белобрдске културе представља територија данашње Мађарске, јужни део Словачке и део српске Војводине.

Nalazi nakita belobrdske kulture svedoče o njegovom slovenskom poreklu. Juvelirski proizvodi od bronze iz vremena pre formiranja mađarske države rađeni su u duhu lokalne poznoantičko-vizantijske tradicije. Osnovni areal analizirane kulture predstavlja teritorija savremene Mađarske, južni deo Slovačke i deo srpske Vojvodine.

Читав комплекс археолошког материјала Белобрдске културе указује на чињеницу да она, пре свега, представља нову развојну фазу панонских старина из претходног периода. Пошто су Словени били већинско становништво Паноније пре доласка Мађара, они долазе на прво место када се говори о оснивачима Белобрдске културе.

Čitav kompeks arheološkog materijala belobrdske kulture ukazuje na činjenicu da ona, pre svega, predstavlja novu razvojnu fazu panonskih starina iz prethodnog perioda. Pošto su Sloveni bili većinsko stanovništvo Panonije pre dolaska Mađara, jasno je zašto dolaze na prvo mesto kada se govori o osnivačima Belobrdske kulture.

Другу етничку компоненту ове културе представљају Мађари, дошљаци, који су напустили номадски начин живота и населили се у средњем Подунављу.

Drugu etničku komponentu analizirane kulture predstavljaju Mađari-došljaci, koji su napustili nomadski način života i naselili se u srednjem Podunavlju.

Они су од локалних Словена преузели читаву групу накита.

Oni su od lokalnih Slovena preuzeli čitavu grupu nakita.

Белобрдска култура одражава период словенско-мађарске симбиозе током које су Мађари преузели и усвојили словенску културну традицију, а Словени мађарски језик.

Drugim rečima, belobrdska kultura odražava period slovensko-mađarske simbioze tokom koje su Mađari preuzeli i usvojili slovensku kulturnu tradiciju, a Sloveni mađarski jezik.

У појединим областима периферије ареала Белобрдске културе долазак Мађара није нарушио развој културе словенског становништва.

U pojedinim oblastima perifere areala Belobrdske kulture dolazak Mađara nije narušuo razvoj kulture slovenskog stanovništva.

---

Тиме је највећи део потомака Панонских Словена укључен у генезу мађарског народа.

Ово је, рекао бих, једина реченица која није преписана.--Владимир Нимчевић (разговор) 02:02, 8. март 2015. (CET)

Доступност

Кад смо већ код доступности, ево једног случаја који ми никако није јасан. Александар Белић и Павле Ивић су и поред неких грешака (јер ко ради тај и греши) далеко поузданији од Енглеза и Британике који се ад хок (док не прође бура, је л те?) цитирају у чланку Срби.

Можда је Балинт теже доступан "читаоцима ср.вики", али није ништа мање значајан од Седова. Штавише, у приказу Балинтове књиге који сам овде цитирао пише: „сасвим je сигурно да ћe се наши истраживачи, посебно они који се детаљније баве проблемима IX-XI века, враћати овoj књизи, па можда и укључити у научну полемику на односну тему“.

Колико је Балинт уложио труда у своју монографију "Јужна Угарска у 10. веку" говори следеће:

До 1975. године он је проучио око 900 налазишта из времена досељења и установио следећи однос измену некропола на редове и оних типа "са сахраном коња": Hampel-A=423; Hampel-B=437 (приближно 1:1). Готово равномерна заступљеност ове две групе говори против увреженог мишљења "ББК = словенска + угарска".

Је л се зна колико је налазишта обишао Седов док је писао своју синтезу?

С друге стране, многима ни Седов није доступан, јер кошта преко хиљаду динара. Читаоци ср.вики су далеко доступнији интернет сајтови на којима је све дато у скраћеној форми.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:15, 22. март 2015. (CET)

Ako knjiga i košta toliko, ne košta članarina u biblioteci. Pored toga, koliko čitalaca sr viki zna mađarski pa da čita tog Čanada? Razumem da se reference slažu po azbučnom redu ako ih ima mnogo, ali ako ih ima samo par, onda treba da se slažu po relevantnosti. Drugo, Čanadova knjiga nije ni korišćena za pisanje članka, pa je stvarno besmisleno da se forsira kao najbitnija u literaturi. Suprotno tome, literatura na engleskom koju pominješ je dostupna preko interneta i govornici srpskog velikim delom mogu čitati literaturu na tom jeziku, što sa mađarskim nije slučaj. PANONIAN (разговор) 06:26, 23. март 2015. (CET)

Је л ти умеш да правиш разлику између мађарског и немачког? Балинтова књига о Јужној Угарској изашла 1991. написана је на немачком.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:19, 23. март 2015. (CET)

Књига ће бити коришћена. Треба овај чланак дотерати да не буде навијачки. Превише је склон концепцији БКК = словенска + мађарска.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:22, 23. март 2015. (CET)

Nadam se da to ne znači novi rat izmena? Ako je moj tekst "navijački" onda je i onaj u knjizi Sedova. Postavlja se pitanje za koga bi Sedov tu navijao i zašto? Za sada ću samo da pratim šta radiš, ali zadržavam pravo na intervenciju. Imam već neke primedbe: šta su to "nove zemlje posle pada Austrougarske"? Koliko znam, Rumunija nije bila nova zemlja, dok nezavisna Mađarska jeste. Takva simplifikacija je netačna. Kakve veze imaju "državna nacionalna osećanja" u tim "novim zemljama" sa temom ovog članka? Hoćeš da kažeš da je mišljenje da je ova kultura bila slovenska plod nečijeg "državnog nacionalizma"? Kako se ruski autor Sedov uklapa u takvu koncepciju? Što se tiče knjige koju si citirao, bio sam neispavan i učinilo mi se da je to mađarski. Međutim, ne menja se ništa bitno i ako je u pitanju nemački. Taj jezik takođe većinom ne govore čitaoci ove vikipedije. PANONIAN (разговор) 20:32, 23. март 2015. (CET)

Књиге сам поређао по азбучном реду, а не по значају.

Чланак је навијачки зато што се базира у потпуности на Седову. Теби је Седов алфа и омега. Не видим по чему је он бољи од Балинта и других. То што је преведен не значи да је бољи. Многи познати историографски радови нису још преведени. Седовова књига Словени у раном средњем веку је синтеза, а не монографија. Балинтова књига се базира на његовој докторској дисертацији одбрањеној седамдесетих. За дисертацију је потребно уложити више труда него за једну популарну синтезу.

Rumunija nije bila nova zemlja, dok nezavisna Mađarska jeste

Зависи како гледаш. И Србија је релативно нова држава. Постоји од 2006.

Балинт није изричито помињао на које државе мисли, али се из контекста види да је ту реч о Чехословачкој и Југославији.

Hoćeš da kažeš da je mišljenje da je ova kultura bila slovenska plod nečijeg "državnog nacionalizma"?

Немој ми рећи да ове земље нису имале аспирације у периоду 1918-1932 (нарочито 1918-1920) према Мађарској, или (пошто је по теби Мађарска настала тек у 20-их година 20 века) на територије настањене Мађарима. О томе најбоље говори Версајска конференција, као и политика Мале антанте која је била антимађарска. Југословенска војска је држала Печуј (некада искључиво српских град) под окупацијом до 1923. Тек ју је демонстрација мађарске војске натерала да убрза евакуацију које се отегло две године.

Иначе, словенски карактер су тзв. Белобрдској култури приписали Мађари у 19. веку. А Словени (посебно Словаци) су то искористили као оружје против Мађара, свесни да је гробова са сахраном коња мало.

Румунија се у ову причу не уклапа, јер Румуни нису Словени, нити их Словени занимају. Напротив, они се труде да докажу да Словена у Банату није било.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:41, 23. март 2015. (CET)

Бијело Брдо и Угарска

Постоје два проблема:

• 1. Није ми јасно зашто је уклоњено да је Бело Брдо алтернативни назив насеља Бијело Брдо? У књизи Седова је назив ове културе Белобрдска (дакле, екавски), док је наслов чланка на нашој википедији о поменутом селу Бијело Брдо (ијекавски). Читаоцима ће бити чудно како је од ијекавског назива насеља настао екавски назив културе, што значи да треба да назначимо у чланку и алтернативни екавски назив насеља да би било јасно одакле овај назив култури.
• 2. Аварска, сарматска и германска култура нису никако постојале "у средњовековној Угарској", већ су претходиле стварању Угарске. То је потпуно нетачна конструкција. PANONIAN (разговор) 06:24, 1. мај 2015. (CEST)

Такође је и питање да ли је баш "термин" настао "као рекција на учење мађарског археолога Јожефа Хампела" или је можда гледиште о словенском карактеру ове културе настало као реакција на то учење? Није ми ни најмање јасно на који би начин овај термин могао бити реакција на то учење с обзиром да сам термин нити потврђује нити оповргава поменуто учење. PANONIAN (разговор) 06:28, 1. мај 2015. (CEST)

Мањи проблем је и редослед тема у чланку. За неке историјске радове можда јесте уобичајено да се преглед историје истраживања неке теме напише пре главних информација о самој теми, али мислим да то баш није уобичајено за енциклопедијске одреднице. Стога би поглавље о историји и карактеру културе требало да стоји пре прегледа историје њеног истраживања. PANONIAN (разговор) 06:38, 1. мај 2015. (CEST)

Облик Бело Брдо је овде скроз непотребан. Колико знам, село се зове Бијело Брдо. Не видим зашто би било изузетак. Уосталом, и сами Руси (укључујући Седова кога тако често цитираш и за најмању ситницу) изговарају е као је. Сходно томе, требало би бјелобрдска култура а не белобрдска.

Споменици нису нестали у Мађарској. Постоје и данас.

Откуд ти то да преглед историје истраживања обично стоји после главних информација у енциклопедијским одредницама? Јеси ли читао неку енциклопедију а да није Мала енциклопедија Просвета, српско издање Британике, Српска породична енциклопедија? У "Енциклопедијском приручнику за праисторију и протоисторију Европе" (Enzyklopädisches Handbuch zur Ur- und Frühgeschichte Europas) има доста чланака који садрже не само тренутно стање истраживања него и комплетан преглед истраживања и то пре "главних информација". То поготово важи за теме око којих постоји највише неслагања углавном из политичких разлога. Колико год Нидерле - der bekannte bisherige Führer in der slawischen Archäologie - био у праву када критикује Хемпела и мађарску археологију, ипак је он у суштини само један версајски тип научника коме је археологија послужила у политичке сврхе, односно да подвуче нове "етничке" границе. Отуда у оцени његовог састава у Уралско-алтајском годишњаку пише: "Niederle biete die Darlegung seiner Untersuchung über die obige Frage auf politischer Grundlage". Тј. "Нидерле излаже своје истраживање горе поменутог питања на политичкој основи". Мени је била довољна само година да то сконтам. Неко ко је писао у периоду општег расула старог система и настанка новог (1920-1921) није ништа бољи (веродостојнији) од оног који је писао у време распада Југославије. Ономад си Чедомира Попова навео као савршен пример за то. Неко ко у уводу свог састава имплицира да се мађарска археологија уротила против Словена (maďarskí archeologovia zaoberali sa... priamo s tendenciou proti nám, Slovanom) а за то наводи само један пример (Vezmime len hlavného maďarského predstaviteľa, Jozefa Hampla) или лоше индукује или пристрасно дедукује. Неко ко позива на отпор словенске стране (musí vzbudiť rozhodný odpor slovanských stránok) није ништа бољи од оног ко занемарује чињеницу да је поред Сармата, Германа, Авара и Мађара у Угарској било и Словена... Све то треба изложити да би се указало колико је ова тема заправо загађена политиком. Осим тога, има ли смисла прво навести све о култури а после у прегледу рећи да је добила име по Бијелом Брду?

Карактер културе је посебна прича. Овде ћу бити кратак. Ту сам те ухватио да преписујеш ад вербум из Седова. Нисам још променио мишљење.

И ја имам најмање једну примедбу. Чуди ме што на карти Бијело Брдо није обухваћено границом основног подручја бјелобрдске културе. Није ли у најмању руку лудно да локалитет који је дао име целој култури (боље рећи археолошком типу) испао из основног ареала? Е за такве ствари је потребан преглед историје истраживања.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:03, 1. мај 2015. (CEST)

Такође је и питање да ли је баш "термин" настао "као рекција на учење мађарског археолога Јожефа Хампела" или је можда гледиште о словенском карактеру ове културе настало као реакција на то учење? Није ми ни најмање јасно на који би начин овај термин могао бити реакција на то учење с обзиром да сам термин нити потврђује нити оповргава поменуто учење

Не видим шта је ту чудно. Ако бисмо прихватили твоју сугестију, отворили бисмо још пар питања. Ту није чак спорно ни да ли је култура словенска, спорно је то да ли је реч о култури или типу. Уосталом, словачки археолог Татјана Штефановичова је на међународној конференцији словенске археологије у Братиславу 7-14. септембра 1975. рекла: Der Begriff (термин) Bijelo-Brdo-Kultur entstand (настао) in den zwanziger Jahren des 20. Jh. als Reaktion (као реакција) auf Hampel (на Хампела). Man kann von Denkmälern des Bijelo-Brdo-Typus sprechen, aber nicht von einer Kultur...--Владимир Нимчевић (разговор) 13:27, 1. мај 2015. (CEST)

• Knjiga Sedova nije na ruskom već na srpskom, pa je prema tome naziv ove kulture u toj knjizi naziv na srpskom jeziku - poenta je bila da se čitaoci informišu zašto je naziv članka ekavski a naziv naselja ijekavski. Stoga je navođenje alternativnog ekavskog naziva mesta ovde itekako potreban. Ne vidim od čega bi takvo navođenje bilo "izuzezak", jer se alternativni nazivi mesta navode u člancima prema potrebi.
• O kakvim sad "spomenicima u Mađarskoj" pričaš? Rečenica koju si ti stavio u članak se uopšte ne odnosi na nekakve spomenike u današnjoj Mađarskoj, već tvrdi da su "u srednjovekovnoj Ugarskoj" postojale kulture koje očigledno u njoj nisu postojale jer su mnogo starije od Ugarske i nisu postojale u vreme kada je postojala Ugarska. Pri tome te kulture nisu obuhvatale samo današnju Mađarsku, već i druge susedne države. Je li moguće da ne uviđaš sopstvenu grešku ovde? U Ugarskoj nije bilo Sarmata, Germana i Avara iz prostog razloga što je Ugarska stvorena u 9. veku, a ovi narodi su tu živeli mnogo ranije i u 9. veku ih već više nije bilo. Autor na kojeg se pozivaš očigledno ovde posmatra širi vremeneski i geografski prostor koji on iz svojih političkih pobuda opisuje kao "Ugarsku".
• Rekao sam da je redosled poglavlja u članku manji problem, pa čak i ako je istorija istaživanja neke teme na takav način predstavljena u nekim enciklopedijama, ona sigurno nije predstavljena u takvom obimu. U slučaju ovog članka, deo teksta o istoriji istraživanja je mnogo veći od dela teksta koji govori o samoj kulturi, što je promašena tema, odnosno u članku ima više nebitnih informacija nego bitnih.
• Politički sporovi vezani za ovu kulturu su različita tema od istorije istraživanja i u najmanju ruku treba da imaju poseban podnaslov.
• Na mapi sam jasno naveo da je urađena prema mapi iz knjige Sedova. Dakle, granice kulture na mapi koju sam radio su identične granicama iz pomenute knjige. Naravno da je čudno što te granice ne obuhvataju i samo naselje po kome je kultura nazvana, ali tako je kako je. Radije ću da nacrtam mapu koja verno oslikava mapu iz knjige Sedova, nego da sam "prepravljam" granice te kulture i da ih širim na područje pomenutog naselja (to bi onda bilo moje originalno istraživanje). Sa druge strane, za takve granice kulture postoji objašnjenje u samoj knjizi. Na mapi u toj knjizi se kaže da je to "osnovna teritorija Belobrdske kulture", što znači da se ona periferno prostirala i izvan tih granica. Očigledno se tu smatra da lokalitet Bijelo Brdo predstavlja periferiju te kulture.
• Ne sporim da je to Štefanovičova izjavila, ali je to i dalje nejasno. Ako već nekoga citiraš treba da se potrudiš da taj citat i objasniš. Ako je sporno da li je reč o kulturi ili o tipu, onda to detaljnije i jasnije obrazloži u članku. Meni se čini da ti uopšte nisi shvatio u čemu je suština pomenutog spora, jer iz teksta koji si stavio u članak to ni ja ne mogu da shvatim (a meni su te teme bliske), pa sumnjam da će shvatiti i oni koji čitaju članak. Konkretno: ako je sam termin "nastao kao reakcija" treba objasniti kakva je to konkretno reakcija, na koju tvrdnju tog mađarskog autora taj termin reaguje i šta to tačno taj termin implicira, a što bi se kosilo sa tvrdnjom dotičnog autora? Ništa od toga ne mogu da pronađem u tvom tekstu. PANONIAN (разговор) 20:50, 1. мај 2015. (CEST)

Knjiga Sedova nije na ruskom već na srpskom

Књига (оригинал) је на руском. То што имаш код себе је српски превод. Пробај да докажеш супротно. Ти и ја добро знамо да преводилац није тај који одређује како ће се неко место звати. Мислим да име културе треба ускладити са називом места: Бијело Брдо = бјелобрдска култура. То ми се чини најлогичније. Све остале комбинације су компликовање живота.

Ти своје очигледно своје читаоце доживљаваш тешким дебилима. "Алтернативан" назив је овде беспотребан, утолико пре што се не разликује много од актуелног назива. Треба ли због "алтернативног" назива у свим чланцима где се помиње Осијек писати у загради Осек? Мислим да не треба, поготово ако се може нешто друго у загради ставити (локација). Довољно га је поменути у главном чланку.

O kakvim sad "spomenicima u Mađarskoj" pričaš? Rečenica koju si ti stavio u članak se uopšte ne odnosi na nekakve spomenike u današnjoj Mađarskoj, već tvrdi da su "u srednjovekovnoj Ugarskoj" postojale kulture koje očigledno u njoj nisu postojale jer su mnogo starije od Ugarske i nisu postojale u vreme kada je postojala Ugarska. Pri tome te kulture nisu obuhvatale samo današnju Mađarsku, već i druge susedne države. Je li moguće da ne uviđaš sopstvenu grešku ovde? U Ugarskoj nije bilo Sarmata, Germana i Avara iz prostog razloga što je Ugarska stvorena u 9. veku, a ovi narodi su tu živeli mnogo ranije i u 9. veku ih već više nije bilo. Autor na kojeg se pozivaš očigledno ovde posmatra širi vremeneski i geografski prostor koji on iz svojih političkih pobuda opisuje kao "Ugarsku".

Да ли су постојале или нису у време средњовековне Мађарске, то је на археолозима и лингвистима да утврде. С твоје стране би било поштено да се уздржиш од априорних тврдњи. Можда теби делује нелогично да је у време Угарске било Сармата, Авара и Германа, али лингвиста Књежа пише да су сви ови народи оставили траг на језику Мађара. Уосталом, како и сам Нидерле користи исту конструкцију која ти је тако засметала (ја бих рекао да је то једина ствар у коју си овде сигуран преко 50%), мислим да није преко потребно мењати је.

Наравно да посматра шири временски и географски простор, али је акценат више на Мађарима, Мађарској, мађарској култури. Не бих рекао да је овде искључиво реч о политичким побудама. Да ли је дело које је насловљено "Праисторија Војводине" написано из политичких побуда или носи у себи траг свог времена? Ја мислим да је ово друго.

Politički sporovi vezani za ovu kulturu su različita tema od istorije istraživanja i u najmanju ruku treba da imaju poseban podnaslov.

Можда ти тако мислиш зато што ти је та "тема" (политички спорови) наближа.

ako je istorija istaživanja neke teme na takav način predstavljena u nekim enciklopedijama, ona sigurno nije predstavljena u takvom obimu.

Имаш ли нешто боље од интуиције?

U slučaju ovog članka, deo teksta o istoriji istraživanja je mnogo veći od dela teksta koji govori o samoj kulturi, što je promašena tema, odnosno u članku ima više nebitnih informacija nego bitnih.

Нпр. које? Пошто сам кажеш да ти је тема позната, убаци шта мислиш да треба у одељак о самој култури.

Ја нпр. мислим да ти ниси ништа битно променио у чланку откако си направио измене. У суштини то је и даље Седовов састав који у најбољем случају верно одражава мишљење једне стране, док другу страну тотално занемарује.

Na mapi sam jasno naveo da je urađena prema mapi iz knjige Sedova. Dakle, granice kulture na mapi koju sam radio su identične granicama iz pomenute knjige. Naravno da je čudno što te granice ne obuhvataju i samo naselje po kome je kultura nazvana, ali tako je kako je. Radije ću da nacrtam mapu koja verno oslikava mapu iz knjige Sedova, nego da sam "prepravljam" granice te kulture i da ih širim na područje pomenutog naselja (to bi onda bilo moje originalno istraživanje). Sa druge strane, za takve granice kulture postoji objašnjenje u samoj knjizi. Na mapi u toj knjizi se kaže da je to "osnovna teritorija Belobrdske kulture", što znači da se ona periferno prostirala i izvan tih granica. Očigledno se tu smatra da lokalitet Bijelo Brdo predstavlja periferiju te kulture

Дакле, ниси сигуран у то шта мислиш.

На самом почетку је речено у чему је спор: Хампелово учење о четири културе, међу којима нема Словена као самосталне културе.

Ne sporim da je to Štefanovičova izjavila, ali je to i dalje nejasno. Ako već nekoga citiraš treba da se potrudiš da taj citat i objasniš.

А ти када пишеш чланке могао би се потрудити да не преписујеш дословце из књига са своје полице. Знаш, гари!--Владимир Нимчевић (разговор) 23:05, 1. мај 2015. (CEST)

• Prvo, potcenjuješ posao prevodioca, jer prevodioci svakako prvo provere kako se nešto zove na srpskom, pa onda prevedu. S tim u vezi, potpuno je nebitno da li je knjiga koja je prevedena bila na ruskom ili koji je bio naziv ove kulture u toj knjizi. Preimenovanje ovog članka ne samo da nije rešilo problem, već ga je i povećalo, jer sada pored ekavske i ijekavske varijante imamo i jekavsku. Što se tiče toga koji je naziv najzastupljeniji, u guglovim knjigama stoji ovako (isključivo ćirilični rezultati): "belobrdska kultura" (142 rezultata, videti: [1]), "bjelobrdska kultura" (140 rezultata, videti: [2]), "bijelobrdska kultura" (6 rezultata, videti: [3]). Znači, prvobitni naziv u literaturi ima blagu prevagu. Sada kod novog naslova članka kao alternativni naziv naselja treba da pomenemo ne samo "Belo Brdo" (videti: [4]) već i "Bjelo Brdo" (videti: [5]).
• Analogija sa Osijekom ti je besmislena. Međutim, kad bismo negde imali članak sa nazivom "Osečka kultura", onda bi bilo bitno pomenuti ime "Osek". Dakle, jasno je da ta alternativna imena ne treba stavljati u sve članke, već samo u one gde su ona povezana sa nazivom članka. U našem slučaju, imamo u srpskom jeziku dva gotovo ravnopravno zastupljena naziva za ovu kulturu - "belobrdska" i "bjelobrdska", a oba su povezana sa alternativnim nazivima za naselje Bijelo Brdo (odnosno Belo Brdo i Bjelo Brdo). Pri sadašnjem naslovu, u članku treba pomenuti sve alternativne nazive i za kulturu i za naselje.
• Koji to lingvista ili arheolog tvrdi da su Sarmati, Avari i Germani preživeli kao posebni etniciteti do vremena postojanja Ugarske? Možda to neki mađarski autori tvrde za Avare, ali za Sarmate sigurno ne. Što se jezika Mađara tiče, o tome sam čitao na drugom mestu i sarmatski elementi u mađarskom vode poreklo još iz vremena kad su se Mađari susreli sa Sarmatima na istoku Evrope, pre doseljenja u srednju Evropu.
• Što se tiče političkih sporova povodom ove teme, oni treba da imaju poseban podnaslov iz prostog razloga što čitaocima prvo treba predstaviti mejnstrim naučna saznanja o ovoj temi (za čega bi autoritet svakako bio Sedov, kao nepristrasni autor), pa tek onda treba pomenuti eventualne kontroverze i sporove. S tim u vezi, ne smatram ni da je Sedov "jedna od strana u sporu", jer njegov stav uključuje mišljenje obe strane, odnosno on tvrdi da je ova kultura po svom karakteru bila i slovenska i mađarska.
• Bitne informacije o karakteru neke arheološke kulture bi bile opis njenih materijalnih ostataka i sličnosti i razlike tih ostataka sa ostacima drugih arheoloških kultura. U svakom slučaju, ovu temu ne smatram toliko važnom da sada na proširenje ovog članka potrošim više svog slobodnog vremena nego što jesam.
• Takođe, ako je osnovna zamerka Hampelovom učenju bila ta da nije pomenuo slovensku kulturu, onda je trebalo to i napisati. Sam naziv kulture ne implicira da li je ona slovenska ili mađarska i da li je u suprotnosti sa njegovim učenjem ili nije. PANONIAN (разговор) 07:52, 2. мај 2015. (CEST)

Не потцењујем посао преводиоца. Само констатујем да они нису ти који одлучују како ће се звати неко место.

О чему ти то? Облик бијелобрдски је неисправан. Треба бјелобрдски, као повјесни, свјесни, свјештени итд. Какво сад Бјело Брдо? Тако пишу људи који не познају довољно правопис српског језика.

Гуглове књиге нису једине књиге на свету да знаш и много пута се показало да нису и пресудне у решавању спорова као што је овај. Некад је довољна само једна књига (Правопис, транскрипциони речник) или чланак у НИН-у да одлучи који је облик бољи.

Мислим да не треба поменути ниједан "алтернативан назив". И мени се деси да кажем Бељина, јер ме мрзи да преносим јат као -ије, али свакако нећу писати Бељина.

Сармати нису ишчезли за време Атиле. Већ сам ти рекао да је Књежа о томе писао. Финац Туомо Пеканена је уочио сличност између осетинских и мађарских речи.

• мађ aladar 'стотник', осет. äldar 'кнез, владар'
• мађ vert штит осет vart штит
• мађ kard мач осет kard мач
• мађ legeny момак осет ратник lag муж

Уосталом, Хампелов предмет истраживања је простор Угарске коју је он познавао. Ту спада и Трансилванија, и Словачка и друге регије које излазе из оквира Панонске низије.

Упитно је шта је овде "мејнстрим научна сазнања". Теби је Седов мејнстрим, другима није. Не знам шта ти подразумеваш под "политичким споровима". Једини прави политички спор који је имао Нидерле је био на Версајској мировној конференцији где је представљао своју Чехословачку. Он је можда писао из политичких побуда, али није водио политичке спорове. За то су други били задужени. А овде места политици не би требало давати много, него само онолико колико је утицала на формирање ставова. Колико ја видим Седовов став искључује у потпуности "другу страну", у овом случају Балинта, кога не сматра много вредним. Овде није чак спорно да ли култура словенска, мађарска, него да ли можемо причати о самосталној култури или не. Штефановичева иако Словакиња тврди да не може причати. Тај став деле и Балинт и Боба. Дакле, није реч о никаквом "политичком спору" (како ти то упорно хоћеш да представиш). Он је престао још у време Нидерловог наследника Ајзнера.

Bitne informacije o karakteru neke arheološke kulture bi bile opis njenih materijalnih ostataka i sličnosti i razlike tih ostataka sa ostacima drugih arheoloških kultura. U svakom slučaju, ovu temu ne smatram toliko važnom da sada na proširenje ovog članka potrošim više svog slobodnog vremena nego što jesam.

И ја мислим. У складу с тим из чланка би требало да се уклоне овакве констатације које немају везе са описом.

Пронађени накит Бјелобрдске културе је словенског порекла. Бронзани јувелирски производи који датирају из времена пре настанка Угарске израђени су као наслеђе локалне традиције, која има позно-античко односно византијско порекло.

Просто питање. По чему је то накит бјелобрдске културе словенског порекла? Шта значи да су израђени "као наслеђе локалне традиције, која има позноантичко односно византијско порекло". Шта сад писац оће рећи. Да ли је накит словенског или римског порекла? Иначе, римска управа у Горњој Панонији (где се налази већина налазишта) је пропала још за време Атиле. Не може бити реч о никаквом византијском пореклу.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:17, 2. мај 2015. (CEST)