Razgovor:Grad Banja Luka/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Neka neko pogleda zašto se slika vrbas.jpg ne prikazuje u članku. Meni stvarno nije jasnovladoboro 11:03, 12 Jan 2005 (CET)

pod površina stoji 15000km ,jeli to neko mislio na površinu opštine ili grada jer je površina grada 1.239 km2 .I po zadnjim procenama u Banjaluci živi oko 250.000 - 300.000 stanovnika

--Jakovljević Goran 00:41, 15. mart 2006. (CET)

Ipak, po procjenama srpskog zavoda statistiku broj se kreće oko 230.000, a mislim da su oni pouzdaniji izvor od pojedinih banjalučkih sajtova. Yosslavian 23:59, 19. jun 2006. (CEST)

---

Koliko je meni poznato, Banja Luka zvanično još uvek nije glavni grad Srpske! To su Pale.

--delija 15:12, 13. avgust 2006. (CEST)

City Banya Luka on Russian

City Banya Luka on Russian--Special:Contributions/Easy boy (razgovor) 17:06, 27. februar 2008. (CET)

podebljan tekst==banjalučki vs. banjolučki==

Avion sletio na banjalučki aerodrom --Banović Ῥ 20:49, 9. februar 2007. (CET)

Da i ? --Kaster 21:19, 9. фебруар 2007. (CET)

i... --Banović Ῥ 21:24, 9. februar 2007. (CET)

S obzirom da se osećam prozvanom jer se navode moje korekcije kao navodno netačne, moram da reagujem:

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, Čigoja, Beograd, 2002. četvrto izdanje.

Banjaluka (Banjaluke, Banjaluci, Banjaluku itd), Banjalučanin, -anka, banjAlučki; danas retko Banja Luka (Banje Luke, Banjoj Luci, )Banjolučanin, -anka; banjOlučki.

S obzirom da se u članku iz linka novinar opredelio za varijantu Banjaluka, pridev banjalučki jer sasvim na mestu. Međutim, kako se ovde odlučilo za oblik Banja Luka, odgovarajući pridev je banjOlučki a ne banjAlučki. O tome je trebalo da mislite ranije, kada ste odlučivali koji oblik ćete usvojiti:):):):). Ja sam izvršila izmene u skladu s vašom odlukom i s Pravopisom. Pozdrav. --Maduixa 12:31, 10. februar 2007. (CET)

Mislim da vam je onda mnogo lakše bilo da promjenite naziv članku (koristeći gornji jezičak "Premesti"), nego da pravite te silne izmjene. Banjalučki je mnogo, mnogo učestaliji pridjev od banjolučki. --Banović Ῥ 14:04, 10. februar 2007. (CET)

I ja sam isto tako mislila, ali nakon konsultacije onih koji su to odlučili, rečeno je da se ostavlja Banja Luka, pa sam u skladu sa odlukom većine i odlučila. Veruj mi, nemam ni najmanju nameru da ikome idem uz dlaku, ponajmanje ovde. Zato uvek prvo pitam pa delujem. --Maduixa 14:44, 10. februar 2007. (CET)

Greške

Pošto sam glasao protiv, da ovaj članak (u sadašnjem stanju) postane "sjajan", evo obrazloženja.

Članak treba pohvaliti zbog veličine i količine informacija. Izbor slika i poseban osvrt na kulturu i arhitekturu je za svaku pohvalu. Ono što ovaj članak (po meni) sprečava da postane izabrani su sledeće greške i "packe". Dio njih su pravopisne, dio interpukcijske, dio stilske prirode, dok je jedan dio grešaka (bar dvije) kompletno nerazumljiv i uopšte se ne zna, šta je smisao date rečenice i šta se u stvari htjelo reći. Pojedine se pojavljuju više puta, mada su samo jednom navedene. Ali, da ne dužim:

1. "sa obje strane rijeke" -> sa obije strane rijeke
2. "Prostrano područje grada nije u srazmjeri sa brojem stanovnika koji ga naseljavaju." -> Šta je pisac htio reći? Postoji gustina naseljenosti a ne postoji "normalna" ili "prosječna" gustina naseljenosti.
3. "10,7°C" -> 10,7°C (više puta; pogledati ćirilicom)
4. "U starim pisanim spomenicima, koji datiraju iz 1320." -> zar je potrebno navesti da su stari, posebno kad iza toga dolazi godina?
5. "od Splita (Salone) do Gradiške (Servitium)" -> od Splita (Salone) do Gradiške (Servitijum) (još bolje navesti i org. naziv na latinskom)
6. "kojeg krasi kulturno – istorijski spomenik – tvrđava Kastel" -> kojeg krasi kulturno–istorijski spomenik – tvrđava Kastel
7. "U srednjovijekovnom periodu" - U srednjevjekovnom periodu
8. "U vrijeme austrijsko – turskih ratova" -> U vrijeme austrijsko–turskih ratova
9. "banjolučke" -> banjalučke (više puta)
10. "obje strane" -> obije strane
11. "Krajem turske vladavine Banja Luka, prema novoj administrativnoj podjeli postaje regionalni centar vlasti. " -> Krajem turske vladavine, po novoj administrativnoj podjeli, Banja Luka postaje regionalni centar vlasti.
12. "čin arhimandrita bi zaštitio Bogosloviju u Banjoj Luci" -> čin arhimandrita da bi zaštitio Bogosloviju u Banjoj Luci
13. "1878. Banju Luku okupira" -> 1878. Banja Luku okupira
14. "i Velika realka, Fabrika duvana i drvoprerađivačko preduzeće «Bosna holtz»" -> i "Velika realka", "Fabrika duvana" i drvoprerađivačko preduzeće «Bosna holtz» (... «ili Bosna holc»)
15. "Najznačajnija ličnost tog vremena uzdiže se visoko iznad Zmijanja na Manjači." -> Šta je pisac htio reći? Ličnost koja se "uzdiže" ?
16. "na slici Banje Luke" -> na slici Banja Luke
17. "Dvadeseti vijek -oslobođenje" -> Dvadeseti vijek - oslobođenje
18. "Otvaren je veliki broj" -> Otvoren je veliki broj
19. "u 2:55 h; podrhtavanje se nastavilo do 8:53 h " -> u 2:55 h; podrhtavanje se nastavilo do 8:53 h (vidi ćirilicom)
20. "Osnivanjem Republike Srpske, Banja Luka kao najveća teritorijalno politička jedinica postaje de fakto glavni grad Republike, u kojem su sjedišta svih republičkih institucija." -> To šta postaje, postaje tek krajem 90-tih. Prije toga opisu odgovaraju Pale (sada Istočno Sarajevo, koji je još uvijek "de jure" glavni grad)
21. "četrnaest viskoškolskih ustanova" -> četrnaest visokoškolskih ustanova
22. "Nacionalni dohodak per capita iznosio je 2850 USA $" -> Nacionalni dohodak per capita iznosio je 2850 SAD $ (ili još bolje »USD«)
23. "Republike Srpske [1],, djela" -> Republike Srpske [2], djela ...
24. "kulturno - umjetničkog amaterizma" -> kulturno-umjetničkog amaterizma
25. "Iako još uvjek njena unutrašnjost" - Iako još uvijek njena unutrašnjost
26. "431m nadmorske visine" -> 431 m nadmorske visine (više puta, vidi ćirilicom)
27. "Put do spomenika i proplanka Trešnjik je u čitavoj dužini asfaltiran." -> ne baš važna enciklopedijska informacija?
28. "19 granskih sportova" -> ???

Greške nisam ispravio, pošto je postojalo interesovanje pojedinaca (:-)) a možda čak i nevjerica, da ovdje uopšte postoje greške ;-). Dopuštam, da je ova ili ona stilska greška stvar ukusa, ali su ostale dokaz da članak (trenutno) ne može biti "izabrani". --Kaster 02:10, 10. фебруар 2007. (CET)

Е, то ће Делић да поправи, али то су Бога му све ситнице. Ајој, какви смо чистунци :) Што рече покојни Зоран, ”Срби воле легализам... нисам знао” :) --Dzordzm 02:24, 10. фебруар 2007. (CET)

П.С. Де јуре главни град је Сарајево, не Источно Сарајево. Кад већ закерамо :) --Dzordzm 02:32, 10. фебруар 2007. (CET)

Tja, kad ni Vlada RS ne zna tačno kako ćemo mi znati. A što se tiče sitnica; I sitna greška - je greška. I kao takva, predstavlja razlog za neučlanjivanje datog članka u "izabrane". Ovim ne polažem pravo na bezgrešnost drugih izabranih članaka. Vjerovatno, da bi pažljiva analiza istih donijela sličan rezultat. Ali, ovdje se radi o "novoizabranju" ;-) --Kaster 02:39, 10. фебруар 2007. (CET)

---

Većina Kašterovih prigovora je na mestu a ja sam juče uradio izmene koje su pokrivale najveći deo tada nepostojećih Kašterovih sugestija. Međutim, došlo je do "sukobljavanja" i ostavio sam te izmene za kasnije da ne bih pejstovanjem vratio članak na jednu od ranijih verzija.

Kad sa rekao da je "većina prigovora na mestu" mislio sam i na činjenicu da manji broj prigovora apsolutno ne stoji, pogotovu u onom delu koji se tiče pravopisa i gramatike. Dakle, da raščistimo:

• u ijekavici je pravilno "sa obje strane" a ne sa "obije (?) strane"
• ako je dogovoreno da se ide sa varijantom "Banja Luka", onda je (po Pravopisu) banjolučki, a ne banjalučki! Isto tako, kod menjanja po padežima imamo Banje Luke, u Banjoj Luci, idem u Banju Luku itd. Heh, koliko god oni drugi prigovori bili umesni, imamo osećaj da u ovom delu nije "urađen domaći", što bi rekao Mac.

--delija 08:38, 10. februar 2007. (CET)

Sve primjedbe stoje. Ob”i”je je nepravilan oblik u ijekavici, ispravno je ”obje”..., a i za ostalo si u pravu. Kad god se radi o ”razvučenom” (nije baš najbolji izraz, ali ne pada mi na pamet sada bolji) glasu ”e” u ekavici, onda u ijekavici imamo ”ije” u suprotnom je ”je”. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:54, 10. februar 2007. (CET)

Ako je pravilno u Banjoj Luci, zar nije onda pravilnije i sa obiju ili sa obeju strana? eHeHeH, (ovo se ja smejem u rikverc, kao Edi Marfi). Mala šala, ne zamerite. Pozdrav!-- P.S.-Džordž, dopuni ono gore "pokojni Zoran", presekao sam se kad sam pročitao, dok nisam shvatio. Zoran.D. 09:08, 10. februar 2007. (CET)

---

Pa može i m”ije”so umjesto m”e”so... :)))) Jednom su me pitali u Srbiji da li se za m”e”so kaže m”ije”so... :))))) A sad napuštam šale, pošto će me s pravom naružiti da ovo nije forum...---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:11, 10. februar 2007. (CET)

---

I mene je jednom jedan bosanac pitao da li se za Sjedinjene američke države u Srbiji kaže Sedinjene američke države? Inače, juče pročitah u novinama, onaj komičar Mićko, bivši indeksovac, izjavio je: "Prevelika ozbiljnost može da šteti varenju." eHeHeH. Pozdrav.--Zoran.D. 09:20, 10. februar 2007. (CET)

---

Mislim da su primedbe sitnice, koje se mogu ispraviti u toku glasanja. Zapravo, već se ispravljaju. Što se tiče oblika Banje Luke ili Banjaluke, padeža i prideva banjOlučki, to su moje izmene, jer je originalan tekst sadržao oblike koje Kaster predlaže. S obzirom da su me obavestili da je dogovor bio da se ide sa verzijom imena Banja Luka, uradila sam izmene po padežima i prideve u skladu sa Pravopisom. A šta piše u Pravopisu, Delija je već objasnio. Veruj mi Kaster, i meni bode uho u Banjoj Luci, ali ko vam je kriv kad ste odabrali verziju Banja Luka umesto Banjaluka:):):).

Što se tiče ijekavice, ja vladam ekavicom, a ijekavicu ostavljam onima koji je govore, uradiće to mnogo bolje od mene, tako da u tom delu nisam ništa dirala. I na kraju, one crte sa belinama sam primetila tek pred kraj čitanja teksta, i neke sam ispravila ali nisam imala vremena da opet čitam tekst. Međutim, kao što rekoh, zaista smatram da su primedbe, iako na mestu, sitnice, i da se to sve može popraviti u toku glasanja.

Nego... Ono što me čudi je da se toliko sitničari oko nekoliko stilskih i pravopisnih greškica, kada ima članaka koji su stvarno sramotni ne samo sa stilske i pravopisne strane pa niko ništa ne kaže, čak su smatrani za "sasvim ok članke"... Mogu i da navedem koji su, ali mislim da bi to odvelo diskusiju na drugu stranu, zato bolje da taj deo preskočim.--Maduixa 10:53, 10. februar 2007. (CET)

Ah, da. Primedba broj 7. koja kaže da nije srednjOvekovne nego srednjEvekovne. Evo šta kaže Klajn.

"srednjo-: srednjovekovni, srednjoškolski, srednjotehnički (...) srednjobosanski, srednjoamerički, itd. Srednje- samo kada označava stepen ili količinu (tj. tamo gde se moće javiti "nisko-" ili "visoko-"): srednjeproduktivan, srednjerazvijen, srednjeradioaktivan itd."--Maduixa 11:05, 10. februar 2007. (CET)

---

Sad ste me skroz zbunili. :) Više ne znam da li bi trebalo da popravljam greške, ili da se prvo ovdje usaglasimo šta jesu, a šta nisu greške.

• Nisam stručnjak, ali od navedenih 28 ove sigurno nisu: 1, 7, 9, 10, 13, 16. i 26.
• Ove su diskutabilne: 20. (ja mislim da je ne treba mijenjati) 4. i 27. (može, a i ne mora)
• Ove svakako treba popraviti: 2, 3, 5, 6, 11, 12, 14, 15, 17, 18, 19, 21, 22, 23, 24, 25. i 28.

Sve u svemu, drago mi je što ste se angažovali oko ovog članka, jer je Banja Luka izuzetno važan grad za govorno područje srpskog jezika, a samim tim i srpsku Vikipediju. Izmjena će sigurno biti i poslije glasanja, bez obzira na ishod. Pozdrav iz Banje Luke. ;) --Slobodni umjetnik 13:22, 10. februar 2007. (CET)

Slobodni umetniče, jedna mala ispravka. Broj 7 NIJE diskutabilna primedba, već je POGREŠNA, i to sam i objasnila, čak sam navela i citat g. Klajna. Što se ostalih stvari tiče, ne znam, ali što se pravopisa tiče, pravila su prilično jasna.:):):)--Maduixa 13:26, 10. februar 2007. (CET)

Promijenjen status 7. i 26. primjedbe na spisku iznad. Maduixa, hvala. Idemo dalje :) --Slobodni umjetnik 15:51, 10. februar 2007. (CET)

---

Evo šta Klajn kaže povodom ove primedbe:

26. "431m nadmorske visine" -> 431 m nadmorske visine (više puta, vidi ćirilicom)

"Skraćenice mera (metričkih jedinica). Pravopis predviđa da se skraćenice m, cm, dm, mm, km, g, t (tona), i druge njima slične pišu bez tačke, obično latinicom, ali i ćirilicom (osim skraćenice za volt (V) i vat (W) gde je latinica neophodna radi razlikovanja." (naglašavanje je moje).

Znači, primedba br 26. ne drži vodu, jer po pravilima, stvar je onoga koji piše da li će mere pisati latinicom ili ćirilicom.--Maduixa 13:34, 10. februar 2007. (CET)

---

Evo i mog komentara o greškama. Sve proveravam u literaturi kako kucam, pa bi ovo trebalo da bude konačan odgovor.

1. Dozvoljene su obe varijante.
2. Preskačem, pošto nije stvar gramatike/pravopisa.
3. Ispravka je na mestu.
4. Preskačem, pošto nije stvar gramatike/pravopisa.
5. Ispravka je na mestu.
6. Ne *kulturno—istorijski (s crtom), već kulturno-istorijski (a ako se odnosi na kulturnu istoriju, onda spojeno: kulturnoistorijski).
7. Nije dobra originalna verzija, ali ni ispravka; treba: srednjovjekovnom.
8. Kao u pretposlednjoj ispravci, ne crta nego crtica: austrijsko-turskih ratova.
9. Maduiša je objasnila.
10. Dozvoljene su obe varijante.
11. Ne vidim razlog sa ispravku, jedino što nedostaje u originalnoj rečenici je jedan zarez.
12. Ispravka je na mestu.
13. Taman posla! Odakle ti uopšte ova ideja?
14. Ispravka je na mestu.
15. Preskačem, pošto nije stvar gramatike/pravopisa.
16. Zaista, odakle ti ova ideja?!
17. Ovog puta ne crtica, već crta: dvadeseti vijek — oslobođenje.
18. Ispravka je na mestu.
19. Minuti se od časova ne odvajaju dvotačkom, već tačkom: ...u 2.55 h; podrhtavanje se nastavilo do 8.53 h.
20. Preskačem, pošto nije stvar gramatike/pravopisa.
21. Ispravka je na mestu.
22. Nedostaje razmak (ili tačka) posle cifre hiljada: 2 850 ili 2.850.
23. Ispravka je na mestu.
24. Ispravka je na mestu.
25. Ispravka je na mestu.
26. Stoji da treba razmak posle broja, ali ne i da mernu jedinicu treba pisati latinicom.
27. Preskačem, pošto nije stvar gramatike/pravopisa.
28. Preskačem, pošto nije stvar gramatike/pravopisa.

Dakle, od 22 gramatičko-pravopisne ispravke, samo devet je na mestu. Bilo bi lepo sledeći put malko više konsultovati literaturu.

Pozdrav,

Bbasic 19:21, 10. februar 2007. (CET)

---

Ljudi moji, ja sam se prenerazio kada sam u primetio da pravopis dozvoljava i obje i obije! Ja sam ijekavac po rođenju i celi život su me neke zle čike uveravale da je pravilno samo obje. A onda neke dobre čike (koje su pisale pravopis) kažu: znate, može i jedno i drugo! Pa onda konsultujem knjigu još jednog dobrog čike (našeg druga I. Klajna), kad tamo - može samo obje! Pa se ti sad snađi. Još samo da dodam (čisto kao šlag na tortu) da "Hrvatskom enciklopedijskom rječniku" kažu da je samo "obje"! I još nešto da dodam: koliko god sam knjiga pročitao, ne sećam se da sam niti u jednoj pronašao varijantu "obije"!

--delija 20:49, 10. februar 2007. (CET)

P. S. I hoće li već neko da ispravi te greške?

Pravilno je napisati "obije". Recimo kad neko nešto obije (provali). Janko Janković treba da obije bravu i obavi zadatak! Eto vam jednostavno objašnjenje, a vi bi da diskutujete tri dana. --Banović Ῥ 21:00, 10. februar 2007. (CET)

Pa ti onda stavi "obje" jer je 2:1 ѕa obje. Klajn plus Hrvati plus to što nigde nisi video obije. Osim toga, kako kaže Banović, može da se pomeša sa raznoraznim nezakonitim radnjama. Što se grešaka tiče, evo sad ću ja, ali samo pravopisne. Ijekavicu i faktografiju ostavljam vama koji se bolje u to razumete od mene. Ja sam ekavac bila i ostala i možda dodam negde "ije" gde ne ide.--Maduixa 21:09, 10. februar 2007. (CET)

Delijo, sugrađanine :) imaš moj blagoslov. Ako ti se baš ne da, mogu i ja ali ne večeras.--Slobodni umjetnik 21:13, 10. februar 2007. (CET)

---

Delijo (i ostali), nije baš da nigde nema oblika obije.

Petar II Petrović Njegoš

Pohara Žabljaka:

„...bez nikakva noža ni andžara, | ruke drži na puške obije...“

Luča mikrokozma:

„..premilosna oca umoljaju | da oružja od obije vojske | smrtonosnim naoštri udarom...“

Vuku Stefanoviću Karadžiću (Izabrana pisma):

„Druge su obije sobe koliko ova sama, ali su zastrte i veoma lijepo ukrašene, a sala je dvaput tolika koliko moja soba prostorom a malo te ne i visinom, i ona je velikoljepno urešena.“

Svobodijada:

„Poče Gipnos prvi sanak | iz njedarah Tanatosa | od mačeva i sabaljah | i paloša plamenijeh | kroz obije vojske šiljat...“

„Njina zrna smrtonosna | na obije hrabre vojske...“

„Obije se hrabre vojske | na megdanu izm'ješaše...“

„Pa se oblak gust i krvav | nad obije vojske diže...“

„...sedam sahat sve jednako | crna krvca vraše hitro | proz obije bojne vojske.“

„...obije se okrenuše | jedna hitro protiv druge...“

Nikola Petrović

Knjaz Arvanit:

„...nije bilo rata opravdana | za obije strane, ni megdana.“

Izgleda (bar na osnovu ovoga) da se taj oblik pretežno javlja u Crnoj Gori. Lično mi je sasvim svejedno koji će se ovde upotrebiti, najviše volim da u dubletnim slučajima odluku prepustim onome ko piše tekst.

Pozdrav,

Bbasic 21:46, 10. februar 2007. (CET)

Da, ali onda mora da se bude dosledan. Ili svuda obije ili svuda obje. Ne može u istom tekstu da se malo upotrebnjava jedno pa malo drugo. Ili jedno ili drugo. Isto kao i sa Banjalukom i Banjom Lukom.--Maduixa 21:51, 10. februar 2007. (CET)

---

Njegoševe epske pesme, kao i većina naših narodnih epskih pesama obično su pisane u desetercu, što znači da moraju da imaju deset slogova. Na primer, od navedenih stihova:

da o-ru-žja od o-bi-je voj-ske (10 slogova)

a kad bi pisalo obje imalo bi devet slogova i ne bi se uklapalo u formu deseterca

da o-ru-žja od ob-je voj-ske (9 slogova)

Drugi primeri iz slobodijade pisani su u osmercu, naime:

O-bi-je se hra-bre voj-ske | na meg-da-nu iz-m'je-ša-še (2 puta po 8 slogova)

Dakle radi zadovoljenja, pesničke forme, ponekad je dozvoljeno izostaviti ili dodati po neko slovo, što se vidi i iz toga da je u drugom stihu jedno "i" u reči izmiješaše zamenjeno apostrofom.

E sad, moguće je da je Crnogorcima prešlo u naviku da izgovaraju više slogova (obije umesto obje) da bi zadovoljili tešku formu deseterca. To se vidi i iz pisma Vuku Karadžiću koje ne predstavlja poeziju. Ili, možda ni današnji Crnogorci ne izgovaraju obije sem kad pevaju uz gusle, a možda ni nekadašnji, nego je ovo pismo Vuku samo izuzetak. U svakom slučaju primeri iz poezije, (koji su ovde u većini navedeni), ma kakva ona bila ne mogu se uzeti kao dokaz pravopisnih pravila, jer je tu zarad forme dozvoljeno ponekad i odstupiti od pravopisa. Zoran.D. 23:49, 10. februar 2007. (CET)

Svakako da primeri (niti iz poezije, niti bilo iz čega drugog) nisu dokaz pravila. Naveo sam ih kao ilustraciju, a samo pravilo (koje kaže da su dozvoljene obe varijante) jeste zabeleženo u Pravopisu, i to je jedini dokaz koji nam treba. Naravno, Maduiša je sasvim u pravu kad kaže da kad odlučimo moramo biti dosledni. — Bbasic 23:57, 10. februar 2007. (CET)

---

Izem ti takvo pravilo koje ne može biti dokazano i provereno ni na jednom primeru. A i kako sad to da Klajn, u koga su se pojedinci do sada kleli, kako Delija kaže, može i da pogreši pa navede pogrešno pravopisno pravilo da je ispravno samo obje.--Zoran.D. 00:10, 11. februar 2007. (CET)

Klajn u rečniku ume da bude neprecizan. To znači da nekad formuliše pravilno koje se, ako se bukvalno tumači, ne ispadne dobro (jer nije napomenuo izuzetke). Tako i ovde, kad kaže da je pravilno obje, nigde ne tvrdi da je pogrešno obije. Druga varijanta, takođe moguća, jeste da jednostavno nije promenio tu odrednicu od izlaska novog Pravopisa (1993), jer je stari propisivao samo varijantu obe. Bilo kako bilo, ako Klajn eksplicitno kaže: „Ovako je dobro, ovako nije!“ onda se vredi kleti u njega. — Bbasic 00:57, 11. februar 2007. (CET)

---

Istorija

U rubrici Istorija trebalo bi možda izložiti hronološkim redom. Npr. Naselja postoje od rimskog vremena, ali se sama Banja Luka spominje poimence 1494. itd. Drugo, mislim da bi trebalo malo srediti deo o najranijoj istoriji. Npr. Šta to znači Banja Luka pod stranom vlašću ako se to odnosi samo na osmanski i austro-ugarski period. Iz teksta se vidi da je 1494. pod vlašću ugarskog kralja. Trebalo bi napisati koji tj čiji dokument pominje Vrbaški grad 1320. godine i da li se spominje kao posed neke porodice koja npr priznaje vlast ugarskog kralja, bosanskog bana ili već. Ako tako postavimo, da li bismo 1918. godinu mogli nazvati oslobođenjem jer je onda očigledno da grad nije dotada pripadao nekoj državi u kojoj je vladao srpski/jugoslovenski vladar, političke institucije i tradicije. Možda je bolje reći Ujedinjenje nego Oslobođenje. Elem, neću da se igram đavoljeg advokata nego razmišljam naglas. --ClaudiusGothicus 16:15, 10. februar 2007. (CET)

Sredio sam hronologiju i ubacio domaće vladare, koji su stvarno nedostajali. Teško je saznati koji tj čiji dokument pominje Vrbaški grad (godina nije bila tačna), ali ako baš insistirate, mogao bih za koji dan i to da provjerim. Mislim da je oslobođenje u ovom slučaju ipak bolje nego ujedinjenje. Na (moju) žalost, ujedinjenja su bila samo prolazna faza, a sloboda (kakva - takva) je ipak ostala. Hvala na konstruktivnoj sugestiji, :) idemo dalje. --Slobodni umjetnik 21:08, 10. februar 2007. (CET)

Istorija

A da se Istorija podeli u nekoliko pod-delova npr Od početaka do otomanskog osvajanja, Pod stranom vlašću (1521. -1918.), Dvadeseti vek-oslobođenje ??? --ClaudiusGothicus 21:41, 10. februar 2007. (CET)

Možda je ovako malo nezgrapno, ali za to doba prije Turaka jednostavno nema adekvatnog naslova. Uostalom i istorija u (izabranim) člancima Subotica i Beograd počinje slično.--Slobodni umjetnik 00:26, 11. februar 2007. (CET)

I ja mislim da je hronološki sled najbolji.--Maduixa 21:48, 10. februar 2007. (CET)

Nadam se da sada podnaslovi bolje zvuče: 2 Istorija 2.1 Otomanska i austrougarska vlast (od XVI do XX vijeka) 2.2 Oslobođenje i savremeno doba (XX vijek)--Slobodni umjetnik 10:54, 13. februar 2007. (CET)

Neke ispravke

1 - ostavila sam kako je napisano

2 - nisam ništa dirala jer ne razumem u čemu je problem

3 - stavila sam C latinicom tamo gde je bilo ćirilicom, jer mislim da je uobičajenije pisati latniciom ovu meru. Što se tiče primedbe 26. nisam ništa dirala, ostavila sam čirilicu, a tamo gde je bila latinica, prebacila sam na ćirilicu.

4 - nisam ništa dirala jer mislim da nije pleonazam, i čini mi se ok. Ako neko ipak misli da treba menjati, samo napred.

5 - Split se nije zvao na latinskom Salona, već Spalatum. Salona je rimsko ime grada Solina u Hrvatskoj. Gradiška ima dva latinska imena: Servitium i Serbinum. Stavila sam oba.

6 - izbrisala sam beline, ali ne znam kako da stavim crticu. Ja imam samo crtu na tastaturi.

7 - ne mogu da ga nađem u tekstu...

8 - ispravljeno

9 - primedba nije na mestu, i već je objašnjeno i zašto.

10 - idem

11 - dodat zarez

12 - ispravljeno

13 - primedba nije na mestu, i već je objašnjeno i zašto.

14 - iospravljeno

15 - Promenila sam ovaj pasus:

Najznačajnija ličnost tog vremena uzdiže se visoko iznad Zmijanja na Manjači. Veliko književno stvaralaštvo i rodoljublje Petra Kočića ostavlja veliki i trajni pečat na slici Banje Luke.

u ovu rečenicu:

Najznačajniji Banjolučanin tog vremena je svakako pisac Petra Kočića koji je ostavio veliki i trajni pečat u srpskoj književnosti.

16 - primedba nije na mestu, i već je objašnjeno i zašto.

17 - Promenila sam naslov: Dvadeseti vijek - oslobođenje, u Dvadesti vijek. Oslobođenje

18 - ispravljeno

19 - oznaku za časove sam ostavila latinicom, i unela ispravku koju je BB naveo - tačka umesto dvotačke između sati i minuta.

20 - nisam ništa dirala jer ne znam ništa o tome.

21 - ispravljeno.

22 - ispravljeno. Obe primedbe (Kaster + BB)

23 - ispravljeno

24 - ispravljeno

25 - ispravljeno

26 - već komentarisano

27 - preskačem jer ne znam ništa o tome

28 - idem

• :Krajem XIV vijeka ovim prostorima (tzv. Donjim krajevima) vlada kralj Tvrtko, a početkom XIV vijeka moćni feudalac Hrvoje Vukčić.

Ova rečenica ima na dva mesta 14. vek, što je nelogično. Promenila sam ".. a početkom XIV vijeka moćni feudalac Hrvoje Vukčić" ----> ".. a početkom XV vijeka moćni feudalac Hrvoje Vukčić". Molim vas, proverite da li je taj podatak tačan.

• Za školske potrebe i radi širenja prosvjete u narodu štampao je 1867. godine u Beogradu "Rukovođu za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

Da li je ova reč tačna? Da li se ta knjiga zove Rukovođ ili Rukovođu?

Nije li posredi akuzativ? — Bbasic 00:57, 11. februar 2007. (CET)

Izgleda da jeste:

Pelagić je za školske potrebe i radi širenja prosvjete u narodu štampao 1867. godine u Beogradu "Rukovođu za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

Ali onda nije Rukovođ nego Rukovođa? Kakve reči!:):):)

--Maduixa 11:04, 11. februar 2007. (CET)

• Promenila sam "Banja Luka je austro-ugarsku okupaciju dočekala" ----> ..austrougarsku okupaciju... Po Klajnu, ime države može da se piše Austro-Ugarska i Austrougarska, s tim što je logičnije zajedno. Pridev se piše bez crtice.

• Promenila sam Srpsko - pjevačko društvo u Srpsko pjevačko društvo

• Nisam sigurna da je oovde veliko slovo S i D u Srpsko i Dječji pravilno:

Srpsko pjevačko društvo "Jedinstvo", Dječji hor "Vrapčići"

Može biti pravilno ako je deo „srpsko pjevačko društvo“ sastavni deo naziva. U tom slučaju bi bio dozvoljen izbor; kako nismo sigurni, svakako nećemo pogrešiti ako odaberemo malo slovo. — Bbasic 00:57, 11. februar 2007. (CET)

Stavila sam malo slovo.--Maduixa 11:04, 11. februar 2007. (CET)

Eto, ja uradih šta sam mogla. Oči mi ispadoše. Neka neko još jednom pregleda, za svaki slučaj, i reši ove moje nedoumice. --Maduixa 00:09, 11. februar 2007. (CET)

Svaka čast za trud. --Slobodni umjetnik 00:32, 11. februar 2007. (CET)

Hvala:)--Maduixa 11:04, 11. februar 2007. (CET)

Predlog

Predlažem da se oni silni podnaslovi kod naslova Znamenitosti pretvore u običan tekst, tj. da nije svaki za sebe podnaslov nego da svi idu u jedno, a ne svako za sebe. --SašaStefanović • 00:28, 11. februar 2007. (CET)

Urađeno.--Maduixa 00:36, 11. februar 2007. (CET)

Nemam ništa protiv. Moram priznati da sam se i tu rukovodio primjerom tvoje Subotice, ali tamo su svega četiri podnaslova u Građevinama. --Slobodni umjetnik 00:38, 11. februar 2007. (CET)

Hehe, nije Subotica moja, ja sam samo o njoj pisao na Vikipediji (između ostalog). --SašaStefanović • 01:43, 12. februar 2007. (CET)

Nikad nije kasno ;-) --Kaster 17:49, 12. фебруар 2007. (CET)

Obije ili obje

Ob”i”je se javlja u vremenima glagola „obiti“, ili „obijati“ ... „Ja obijem; ti obiješ; on obije; mi obijemo; vi obijete; oni obiju... Istina, rijetko će se koristiti taj glagol u enciklopediji, ali je vrlo vjerovatno da je to jedan od razloga zašto se preporučuje na prvom mjestu obje u ijekavici. Dakle, ja se ne bih sjetio ovog glagola, ali juče sam pričao sa mojim ocem, koji je rođeni ijekavac... I ja sam rođeni ijekavac, ali priznajem da ove starije generacije imaju naš jezik i pravila u noktu malog prsta... Ja sam ipak pročitao više knjiga na stranim jezicima, nego na našem... Poezija je druga priča, kako je već gore više raspravljano. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:41, 11. februar 2007. (CET)

Sigurno nisi vidio moju sarkastičnu poruku od 21:00, 10. februara 2007. Danas ćeš u Bosni, unatoč svemu, ipak najviše čuti izraz "obe", ili što je još žalosnije, čućeš izraz "obadvoje", što je potpuno neispravno. Ali je nažalost tako. "Obje" ćeš čuti uglavnom kod starijih ljudi. Paralela se može povći sa "ovdje". U govoru najčešće ćeš čuti "ovde", rjeđe, "ovdje". E sada, ovdije = obije, to baš nikako ne bi moglo. --Banović Ῥ 11:26, 12. februar 2007. (CET)

Banović: „...’obadvoje’, što je potpuno neispravno.“ Ova izjava je potpuno netačna. Pravopis: „oba m. i s., obaju, obama; u ž. rodu obe, obeju, obema (ek.), obje i obije, obiju, objema (ijek.); u primeni se dopunjava sa obojica za m. osobe, oboje za živa bića (za muško i žensko ili uz im. tipa pilad i pilići) i za apstr. pojmove (’oboje mu je na umu, posao i kuća’), oboji, -e, -a (uz imenice u mn., npr. oboji svatovi, oboje čarape); u istom zn. (stilski nešto pojačanom) i var. obadva, obadv(ij)e, obadvojica, obadvoje, obadvoji“. Ja non-stop zvocam kako bi bilo lepo da svako zaviri u literaturu pre nego što napiše ovako samouverene izjave, jer u suprotnom samo dovodi u zabludu i širi pogrešne informacije; izgleda ništa od toga. — Bbasic 17:31, 12. februar 2007. (CET)

Često sam u srednjoj školi dobijao radove gdje je izraz obadvoje podvučen crvenom olovkom. To i nema baš puno veze sa samouvjerenošću. Prije bih rekao da se samouvjerenost pojedinih profesora sada lomi preko naših leđa. Šta'š, susrela se dva junaka, dva oba jednaka. :) --Banović Ῥ 17:51, 12. februar 2007. (CET)

E ovde se mogu u potpunosti složiti s tobom. Velikom broju profesora je najbitnije da obezbedi fotelju, a sasvim nebitno čemu će naučiti đake. No, to je već sasvim druga priča pa bežim odavde dok mi neko ne pokaže šta Vikipedija nije. :) Nadam se da mi ne zameraš zbog oštrijeg tona prethodne poruke. — Bbasic 18:00, 12. februar 2007. (CET)

Naravno da ne zamjeram, čak štaviše, i jeste zvučalo samouvjereno sa moje strane. Bilo kako bilo, dobro se sjećam kako mi u ušima odzvanja glas pun autoriteta: "Obadvoje je za mene četvoro". :) Pozdrav! --Banović Ῥ 18:14, 12. februar 2007. (CET)

Mislim da nije pošteno bacati se kamenjem na profesore koji su nas učili da je obadvoje nepravilno. Fazon je u tome što su se u poslednje vreme mnoga pravila promenila, pa tako su i mnoge stvari koje su i tebi i meni, Banoviću podvlačili crvenom olovkom, sada tačne. (Sad že BB da prevrne očima:):):)) Jedna od tih stvari bi lako mogla biti i obadvoje, obadve, obadvojica... Eto ja prosto ne mogu da dođem k sebi od onog dana kad sam čula da je sada "zadnji" u smislu poslednji sasvim ok, a od tada je prošlo "many moons"... Aj, pozdrav, da i meni ne počnu da pokazuju šta Vikpedija nije...--Maduixa 19:42, 12. februar 2007. (CET)

Fazon nije u tome što su se pravila promenila, jer se nisu promenila. Na Banovićevoj stranici piše da ima 25 godina, što znači da su njemu to podvlačili pre desetak godina, a trenutni Pravopis je iz 1993. Ti si (možda) starija, ali čisto sumnjam da si u školu išla još pre 1960. U to ime, evo šta kaže Pravopis koji je važio od 1960. pa nadalje: „Naporedo s brojnom rečju oba (obe), i s potpuno istim značenjem, upotrebljava se i složenica obadva (obadve), koje se sastavni delovi svagda pišu sastavljeno (obadveju, obadvema).“ Čuveno zadnji u značenju poslednji ozvaničeno je još ranije, 1951, kada mnogi od nas nisu bili ni rođeni. Prema tome, dotični profesorčići nisu zaslužili samo da se na njih baca kamenje, već da naglavačke lete iz ustanova u kojima rade. I sada definitivno odoh, skrenuli smo i previše gde ne treba. Ako nekog još nešto zanima, rado ću to pročitati na mojoj stranici za razgovor. — Bbasic 20:02, 12. februar 2007. (CET)

---

Da ne vidjeh ovijem očima

vjerovati nikad ne bih moga

crni mrčo Bašiću Bojane

što izreče za idola svoga.

U Klajnove zar teftere b'jele

neprecizno nešto može biti.

U Ivana kad ti nemaš vjere

profesore što ode suditi.

Profesora pokoljenja mnoga

u Klajna su sticali nauke.

Kako li su od njega pretekli

kad nam đake staviše na muke ?

Sve je u desetercu, proverite. Pozdrav!--Zoran.D. 23:30, 12. februar 2007. (CET)

---

Svaka čast, pesniče:):):)... Nadam se da nećeš završiti kao onaj "svirac" Kakofoniks iz Asteriksa:):):):)--Maduixa 00:09, 13. februar 2007. (CET)

Hahaha, koji si ti kralj :)) Oću još deseteraca!!! :) -- Obradović Goran (razgovor) 00:34, 13. februar 2007. (CET)

obadva, obadv(ij)e, obadvojica, obadvoje, obadvoji... itd. Ako su i u moje vrijeme, dakle u prvoj polovini osamdesetih u tadašnjoj SRBiH, učitelji, nastavici i profesri govorili da su ovi oblici neispravni u savremenom srpskom (tada srpskohrvatskom) jeziku, pa kasnije u Banovićevo u tada već Srpskoj (ako se ne varam), onda to znači da se u SRBiH, nije poštovao? taj dio Pravopisa duže vrijeme. Dakle, sigurno postoji/je postojao neki razlog/zdogovor? u SRBiH na osnovu kojeg su to tvrdili i generacijama davali kečeve učenicima kada bi koristili te oblike... :) Naš poeta Zoran je car. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:02, 13. februar 2007. (CET)

Po svemu sudeći Pravopis, nije potpuno poštovan (generacijama) u svim Republikama bivše SFRJ i bilo je određenih odstupanja. Jednom sam već pričao sa Bašićem na Trgu o tome. Dakle, učitelji nastavnici, profesori, su radili po programima Republičkih ministarstava prosvjete, i ne saveznog, koje je bilo koordinator, ali je vrlo vjerovatno, da je savezno ministarstvo prosvjet bivše SFRJ, bilo upoznato sa tim odstupanjima, jer su se nalazila ista nalazila u udžbenicima. Razloge ne znam (jer nisam ekspert za temu) nego samo konstatujem. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:16, 13. februar 2007. (CET)

GLAVNI GRAD????

LjUDI, ZAPAMTITE JEDNOM ZA SVA VREMENA BANjA LUKA ""JESTE GLAVNI GRAD REPUBLIKE SRPSKE"" JOŠ OD MANDATA PREDSJEDNICE BILjANE PLAVŠIĆ.

---

Ne viči. I to nije istina.

--delija 22:15, 14. februar 2007. (CET)

jeste li posjetili Banja Luku???

Ako niste posjetili ovaj grad obavezno to učinite. Predivan je. Stanovnici gostoljubivi, turista mnogo, kao i ljudi iz cijele države koji su došli u šoping itd. Ulice centra su uvijek prepune, naročito vikendom, ima mnogo toga za vidjeti. Dosta podsjeća na beograd. Prava metropolica.

Kakve to ima veze sa člankom? Ovo nije forum. -- Boris  Malagurski  ^bre! 21:38, 14. februar 2007. (CET)

Spoljašnje veze

Mislim da bi bilo ljepše spoljašnje veze riješiti preko referenci a ne ovako kako je trenutno. --Kaster 23:44, 15. март 2007. (CET)

---

I ja to mislim. Ne da bi bilo lepše, nego bi bilo VEOMA poželjno, jer ovo je ipak sjajan članak, a nema ni jednu jedinu referencu, a kao što SVI znamo, reference su osnovni uslov da bi neki članak bio sjajan.--Maduixa kaži 10:40, 30. jun 2007. (CEST)

---

Eto, i to je sređeno. --Slobodni umjetnik (razgovor) 02:04, 24. novembar 2007. (CET)

Stanovnika

Trebalo bi naglasiti da se radi o proceni broju stanovnika, mislim na šablon (Stanovništvo (2007) 243.512[1])—Rade Nagraisalović (razgovor) 13:23, 15. decembar 2007. (CET)

Naglasio sam u referenci, ali ako misliš da treba i u šablonu, nemam ništa protiv. --Slobodni umjetnik (razgovor) 13:29, 15. decembar 2007. (CET)

U zagradi malim (procena) —Rade Nagraisalović (razgovor) 13:32, 15. decembar 2007. (CET)

www.world-gazetteer.com

Ovaj sajt u referencama se ne može uzeti za ozbiljno, jer pogledajte npr. ovo:

• Bosanski Šamac - 1991. (6267 st.), 2008. (93.428 st.)

Da dodam još da se tu često menjaju cifre i da neki gradovi imaju npr. 2007. godine oko 10.000 st, a sledeće godine 20.000, što je praktično nemoguće. Ako su kalkulacije u pitanju onda bar treba razumno kalkulisati o broju stanovnika u nekom gradu, a ne lupati gluposti. Nagrakaži/laži 14:13, 21. maj 2008. (CEST)

Evo još primera:

Banja Luka: 2007 (243.512 st.) 2008 (213.593 st.)

Zanima me šta se desilo sa 30.000 ljudi, kuga možda?Nagrakaži/laži 14:21, 21. maj 2008. (CEST)

Po posljednjem službenom popisu stanovništva iz 1991. godine, opština Banja Luka je imala 195.692 stanovnika, raspoređenih u 54 naseljena mjesta

Nisu 54 naseljena mjesta, već 54 mjesne zajednice.--Nagraisalovićkaži/laži 20:33, 27. oktobar 2008. (CET)