Разговор:Град Бања Лука/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Нека неко погледа зашто се слика vrbas.jpg не приказује у чланку. Мени стварно није јасновладоборо 11:03, 12 Јан 2005 (CET)
под површина стоји 15000км ,јели то неко мислио на површину општине или града јер је површина града 1.239 km2 .И по задњим проценама у Бањалуци живи око 250.000 - 300.000 становника
--Јаковљевић Горан 00:41, 15. март 2006. (CET)
Ипак, по процјенама српског завода статистику број се креће око 230.000, а мислим да су они поузданији извор од појединих бањалучких сајтова. Yosslavian 23:59, 19. јун 2006. (CEST)
Колико је мени познато, Бања Лука званично још увек није главни град Српске! То су Пале.
--делија 15:12, 13. август 2006. (CEST)
City Banya Luka on Russian
City Banya Luka on Russian--Special:Contributions/Easy boy (разговор) 17:06, 27. фебруар 2008. (CET)
подебљан текст==бањалучки vs. бањолучки==
Авион слетио на бањалучки аеродром --Бановић Ῥ 20:49, 9. фебруар 2007. (CET)
S obzirom da se osećam prozvanom jer se navode moje korekcije kao navodno netačne, moram da reagujem:
Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, Čigoja, Beograd, 2002. četvrto izdanje.
- Banjaluka (Banjaluke, Banjaluci, Banjaluku itd), Banjalučanin, -anka, banjAlučki; danas retko Banja Luka (Banje Luke, Banjoj Luci, )Banjolučanin, -anka; banjOlučki.
S obzirom da se u članku iz linka novinar opredelio za varijantu Banjaluka, pridev banjalučki jer sasvim na mestu. Međutim, kako se ovde odlučilo za oblik Banja Luka, odgovarajući pridev je banjOlučki a ne banjAlučki. O tome je trebalo da mislite ranije, kada ste odlučivali koji oblik ćete usvojiti:):):):). Ja sam izvršila izmene u skladu s vašom odlukom i s Pravopisom. Pozdrav. --Maduixa 12:31, 10. фебруар 2007. (CET)
- Мислим да вам је онда много лакше било да промјените назив чланку (користећи горњи језичак "Премести"), него да правите те силне измјене. Бањалучки је много, много учесталији придјев од бањолучки. --Бановић Ῥ 14:04, 10. фебруар 2007. (CET)
I ja sam isto tako mislila, ali nakon konsultacije onih koji su to odlučili, rečeno je da se ostavlja Banja Luka, pa sam u skladu sa odlukom većine i odlučila. Veruj mi, nemam ni najmanju nameru da ikome idem uz dlaku, ponajmanje ovde. Zato uvek prvo pitam pa delujem. --Maduixa 14:44, 10. фебруар 2007. (CET)
Грешке
Пошто сам гласао против, да овај чланак (у садашњем стању) постане "сјајан", ево образложења.
Чланак треба похвалити због величине и количине информација. Избор слика и посебан осврт на културу и архитектуру је за сваку похвалу. Оно што овај чланак (по мени) спречава да постане изабрани су следеће грешке и "пацке". Дио њих су правописне, дио интерпукцијске, дио стилске природе, док је један дио грешака (бар двије) комплетно неразумљив и уопште се не зна, шта је смисао дате реченице и шта се у ствари хтјело рећи. Поједине се појављују више пута, мада су само једном наведене. Али, да не дужим:
- "са обје стране ријеке" -> са обије стране ријеке
- "Пространо подручје града није у сразмјери са бројем становника који га насељавају." -> Шта је писац хтио рећи? Постоји густина насељености а не постоји "нормална" или "просјечна" густина насељености.
- "10,7°Ц" -> 10,7°C (више пута; погледати ћирилицом)
- "У старим писаним споменицима, који датирају из 1320." -> зар је потребно навести да су стари, посебно кад иза тога долази година?
- "од Сплита (Салоне) до Градишке (Сервитиум)" -> од Сплита (Салоне) до Градишке (Сервитијум) (још боље навести и орг. назив на латинском)
- "којег краси културно – историјски споменик – тврђава Кастел" -> којег краси културно–историјски споменик – тврђава Кастел
- "У средњовијековном периоду" - У средњевјековном периоду
- "У вријеме аустријско – турских ратова" -> У вријеме аустријско–турских ратова
- "бањолучке" -> бањaлучке (више пута)
- "обје стране" -> обије стране
- "Крајем турске владавине Бања Лука, према новој административној подјели постаје регионални центар власти. " -> Крајем турске владавине, по новој административној подјели, Бања Лука постаје регионални центар власти.
- "чин архимандрита би заштитио Богословију у Бањој Луци" -> чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањoj Луци
- "1878. Бању Луку окупира" -> 1878. Бања Луку окупира
- "и Велика реалка, Фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће «Bosna holtz»" -> и "Велика реалка", "Фабрика дувана" и дрвопрерађивачко предузеће «Bosna holtz» (... «или Босна холц»)
- "Најзначајнија личност тог времена уздиже се високо изнад Змијања на Мањачи." -> Шта је писац хтио рећи? Личност која се "уздиже" ?
- "на слици Бање Луке" -> на слици Бања Луке
- "Двадесети вијек -ослобођење" -> Двадесети вијек - ослобођење
- "Отварен је велики број" -> Отворен је велики број
- "у 2:55 h; подрхтавање се наставило до 8:53 h " -> у 2:55 h; подрхтавање се наставило до 8:53 h (види ћирилицом)
- "Оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијално политичка јединица постаје де факто главни град Републике, у којем су сједишта свих републичких институција." -> То шта постаје, постаје тек крајем 90-тих. Прије тога опису одговарају Пале (сада Источно Сарајево, који је још увијек "де јуре" главни град)
- "четрнаест вискошколских установа" -> четрнаест високошколских установа
- "Национални доходак per capita износио је 2850 USA $" -> Национални доходак per capita износио је 2850 САД $ (или још боље »USD«)
- "Републике Српске [1],, дјела" -> Републике Српске [2], дјела ...
- "културно - умјетничког аматеризма" -> културно-умјетничког аматеризма
- "Иако још увјек њена унутрашњост" - Иако још увијек њена унутрашњост
- "431m надморске висине" -> 431 m надморске висине (више пута, види ћирилицом)
- "Пут до споменика и пропланка Трешњик је у читавој дужини асфалтиран." -> не баш важна енциклопедијска информација?
- "19 гранских спортова" -> ???
Грешке нисам исправио, пошто је постојало интересовање појединаца (:-)) а можда чак и невјерица, да овдје уопште постоје грешке ;-). Допуштам, да је ова или она стилска грешка ствар укуса, али су остале доказ да чланак (тренутно) не може бити "изабрани". --Kaster 02:10, 10. фебруар 2007. (CET)
- Е, то ће Делић да поправи, али то су Бога му све ситнице. Ајој, какви смо чистунци :) Што рече покојни Зоран, ”Срби воле легализам... нисам знао” :) --Dzordzm 02:24, 10. фебруар 2007. (CET)
- П.С. Де јуре главни град је Сарајево, не Источно Сарајево. Кад већ закерамо :) --Dzordzm 02:32, 10. фебруар 2007. (CET)
- Tja, kad ni Vlada RS ne zna tačno kako ćemo mi znati. A što se tiče sitnica; I sitna greška - je greška. I kao takva, predstavlja razlog za neučlanjivanje datog članka u "izabrane". Ovim ne polažem pravo na bezgrešnost drugih izabranih članaka. Vjerovatno, da bi pažljiva analiza istih donijela sličan rezultat. Ali, ovdje se radi o "novoizabranju" ;-) --Kaster 02:39, 10. фебруар 2007. (CET)
- П.С. Де јуре главни град је Сарајево, не Источно Сарајево. Кад већ закерамо :) --Dzordzm 02:32, 10. фебруар 2007. (CET)
Већина Каштерових приговора је на месту а ја сам јуче урадио измене које су покривале највећи део тада непостојећих Каштерових сугестија. Међутим, дошло је до "сукобљавања" и оставио сам те измене за касније да не бих пејстовањем вратио чланак на једну од ранијих верзија.
Кад са рекао да је "већина приговора на месту" мислио сам и на чињеницу да мањи број приговора апсолутно не стоји, поготову у оном делу који се тиче правописа и граматике. Дакле, да рашчистимо:
- у ијекавици је правилно "са обје стране" а не са "обије (?) стране"
- ако је договорено да се иде са варијантом "Бања Лука", онда је (по Правопису) бањолучки, а не бањалучки! Исто тако, код мењања по падежима имамо Бање Луке, у Бањој Луци, идем у Бању Луку итд. Хех, колико год они други приговори били умесни, имамо осећај да у овом делу није "урађен домаћи", што би рекао Мац.
--делија 08:38, 10. фебруар 2007. (CET)
- Све примједбе стоје. Об”и”је је неправилан облик у ијекавици, исправно је ”обје”..., а и за остало си у праву. Кад год се ради о ”развученом” (није баш најбољи израз, али не пада ми на памет сада бољи) гласу ”е” у екавици, онда у ијекавици имамо ”ије” у супротном је ”је”. ---Славен Косановић- {разговор} 08:54, 10. фебруар 2007. (CET)
Ако је правилно у Бањој Луци, зар није онда правилније и са обију или са обеју страна? еХеХеХ, (ово се ја смејем у рикверц, као Еди Марфи). Мала шала, не замерите. Поздрав!-- П.С.-Џорџ, допуни оно горе "покојни Зоран", пресекао сам се кад сам прочитао, док нисам схватио. Зоран.Д. 09:08, 10. фебруар 2007. (CET)
Па може и м”ије”со умјесто м”е”со... :)))) Једном су ме питали у Србији да ли се за м”е”со каже м”ије”со... :))))) А сад напуштам шале, пошто ће ме с правом наружити да ово није форум...---Славен Косановић- {разговор} 09:11, 10. фебруар 2007. (CET)
И мене је једном један босанац питао да ли се за Сједињене америчке државе у Србији каже Седињене америчке државе? Иначе, јуче прочитах у новинама, онај комичар Мићко, бивши индексовац, изјавио је: "Превелика озбиљност може да штети варењу." еХеХеХ. Поздрав.--Зоран.Д. 09:20, 10. фебруар 2007. (CET)
Mislim da su primedbe sitnice, koje se mogu ispraviti u toku glasanja. Zapravo, već se ispravljaju. Što se tiče oblika Banje Luke ili Banjaluke, padeža i prideva banjOlučki, to su moje izmene, jer je originalan tekst sadržao oblike koje Kaster predlaže. S obzirom da su me obavestili da je dogovor bio da se ide sa verzijom imena Banja Luka, uradila sam izmene po padežima i prideve u skladu sa Pravopisom. A šta piše u Pravopisu, Delija je već objasnio. Veruj mi Kaster, i meni bode uho u Banjoj Luci, ali ko vam je kriv kad ste odabrali verziju Banja Luka umesto Banjaluka:):):).
Što se tiče ijekavice, ja vladam ekavicom, a ijekavicu ostavljam onima koji je govore, uradiće to mnogo bolje od mene, tako da u tom delu nisam ništa dirala. I na kraju, one crte sa belinama sam primetila tek pred kraj čitanja teksta, i neke sam ispravila ali nisam imala vremena da opet čitam tekst. Međutim, kao što rekoh, zaista smatram da su primedbe, iako na mestu, sitnice, i da se to sve može popraviti u toku glasanja.
Nego... Ono što me čudi je da se toliko sitničari oko nekoliko stilskih i pravopisnih greškica, kada ima članaka koji su stvarno sramotni ne samo sa stilske i pravopisne strane pa niko ništa ne kaže, čak su smatrani za "sasvim ok članke"... Mogu i da navedem koji su, ali mislim da bi to odvelo diskusiju na drugu stranu, zato bolje da taj deo preskočim.--Maduixa 10:53, 10. фебруар 2007. (CET)
Ah, da. Primedba broj 7. koja kaže da nije srednjOvekovne nego srednjEvekovne. Evo šta kaže Klajn.
- "srednjo-: srednjovekovni, srednjoškolski, srednjotehnički (...) srednjobosanski, srednjoamerički, itd. Srednje- samo kada označava stepen ili količinu (tj. tamo gde se moće javiti "nisko-" ili "visoko-"): srednjeproduktivan, srednjerazvijen, srednjeradioaktivan itd."--Maduixa 11:05, 10. фебруар 2007. (CET)
Сад сте ме скроз збунили. :) Више не знам да ли би требало да поправљам грешке, или да се прво овдје усагласимо шта јесу, а шта нису грешке.
- Нисам стручњак, али од наведених 28 ове сигурно нису: 1, 7, 9, 10, 13, 16. и 26.
- Ове су дискутабилне: 20. (ја мислим да je не треба мијeњати) 4. и 27. (може, а и не мора)
- Ове свакако треба поправити: 2, 3, 5, 6, 11, 12, 14, 15, 17, 18, 19, 21, 22, 23, 24, 25. и 28.
Све у свему, драго ми је што сте се ангажовали око овог чланка, јер је Бања Лука изузетно важан град за говорно подручје српског језика, а самим тим и српску Википедију. Измјена ће сигурно бити и послије гласања, без обзира на исход. Поздрав из Бање Луке. ;) --Слободни умјетник 13:22, 10. фебруар 2007. (CET)
- Слободни уметниче, једна мала исправка. Број 7 НИЈЕ дискутабилна примедба, већ је ПОГРЕШНА, и то сам и објаснила, чак сам навела и цитат г. Клајна. Што се осталих ствари тиче, не знам, али што се правописа тиче, правила су прилично јасна.:):):)--Maduixa 13:26, 10. фебруар 2007. (CET)
- Промијењен статус 7. и 26. примједбе на списку изнад. Maduixa, хвала. Идемо даље :) --Слободни умјетник 15:51, 10. фебруар 2007. (CET)
Ево шта Клајн каже поводом ове примедбе:
26. "431m надморске висине" -> 431 m надморске висине (више пута, види ћирилицом)
- "Скраћенице мера (метричких јединица). Правопис предвиђа да се скраћенице м, цм, дм, мм, км, г, т (тона), и друге њима сличне пишу без тачке, обично латиницом, али и ћирилицом (осим скраћенице за волт (V) и ват (W) где је латиница неопходна ради разликовања." (наглашавање је моје).
Значи, примедба бр 26. не држи воду, јер по правилима, ствар је онога који пише да ли ће мере писати латиницом или ћирилицом.--Maduixa 13:34, 10. фебруар 2007. (CET)
Ево и мог коментара о грешкама. Све проверавам у литератури како куцам, па би ово требало да буде коначан одговор.
- Дозвољене су обе варијанте.
- Прескачем, пошто није ствар граматике/правописа.
- Исправка је на месту.
- Прескачем, пошто није ствар граматике/правописа.
- Исправка је на месту.
- Не *културно—историјски (с цртом), већ културно-историјски (а ако се односи на културну историју, онда спојено: културноисторијски).
- Није добра оригинална верзија, али ни исправка; треба: средњовјековном.
- Као у претпоследњој исправци, не црта него цртица: аустријско-турских ратова.
- Мадуиша је објаснила.
- Дозвољене су обе варијанте.
- Не видим разлог са исправку, једино што недостаје у оригиналној реченици је један зарез.
- Исправка је на месту.
- Таман посла! Одакле ти уопште ова идеја?
- Исправка је на месту.
- Прескачем, пошто није ствар граматике/правописа.
- Заиста, одакле ти ова идеја?!
- Овог пута не цртица, већ црта: двадесети вијек — ослобођење.
- Исправка је на месту.
- Минути се од часова не одвајају двотачком, већ тачком: ...у 2.55 h; подрхтавање се наставило до 8.53 h.
- Прескачем, пошто није ствар граматике/правописа.
- Исправка је на месту.
- Недостаје размак (или тачка) после цифре хиљада: 2 850 или 2.850.
- Исправка је на месту.
- Исправка је на месту.
- Исправка је на месту.
- Стоји да треба размак после броја, али не и да мерну јединицу треба писати латиницом.
- Прескачем, пошто није ствар граматике/правописа.
- Прескачем, пошто није ствар граматике/правописа.
Дакле, од 22 граматичко-правописне исправке, само девет је на месту. Било би лепо следећи пут малко више консултовати литературу.
Поздрав,
Bbasic 19:21, 10. фебруар 2007. (CET)
Људи моји, ја сам се пренеразио када сам у приметио да правопис дозвољава и обје и обије! Ја сам ијекавац по рођењу и цели живот су ме неке зле чике уверавале да је правилно само обје. А онда неке добре чике (које су писале правопис) кажу: знате, може и једно и друго! Па онда консултујем књигу још једног доброг чике (нашег друга И. Клајна), кад тамо - може само обје! Па се ти сад снађи. Још само да додам (чисто као шлаг на торту) да "Хрватском енциклопедијском рјечнику" кажу да је само "обје"! И још нешто да додам: колико год сам књига прочитао, не сећам се да сам нити у једној пронашао варијанту "обије"!
--делија 20:49, 10. фебруар 2007. (CET)
П. С. И хоће ли већ неко да исправи те грешке?
- Правилно је написати "обије". Рецимо кад неко нешто обије (провали). Јанко Јанковић треба да обије браву и обави задатак! Ето вам једноставно објашњење, а ви би да дискутујете три дана. --Бановић Ῥ 21:00, 10. фебруар 2007. (CET)
- Па ти онда стави "обје" јер је 2:1 ѕа обје. Клајн плус Хрвати плус то што нигде ниси видео обије. Осим тога, како каже Бановић, може да се помеша са разноразним незаконитим радњама. Што се грешака тиче, ево сад ћу ја, али само правописне. Ијекавицу и фактографију остављам вама који се боље у то разумете од мене. Ја сам екавац била и остала и можда додам негде "ије" где не иде.--Maduixa 21:09, 10. фебруар 2007. (CET)
- Делијо, суграђанине :) имаш мој благослов. Ако ти се баш не да, могу и ја али не вечерас.--Слободни умјетник 21:13, 10. фебруар 2007. (CET)
Делијо (и остали), није баш да нигде нема облика обије.
Петар II Петровић Његош
Похара Жабљака:
„...без никаква ножа ни анџара, | руке држи на пушке обије...“
Луча микрокозма:
„..премилосна оца умољају | да оружја од обије војске | смртоносним наоштри ударом...“
Вуку Стефановићу Караџићу (Изабрана писма):
„Друге су обије собе колико ова сама, али су застрте и веома лијепо украшене, а сала је двапут толика колико моја соба простором а мало те не и висином, и она је великољепно урешена.“
Свободијада:
„Поче Гипнос први санак | из њедарах Танатоса | од мачева и сабаљах | и палоша пламенијех | кроз обије војске шиљат...“
„Њина зрна смртоносна | на обије храбре војске...“
„Обије се храбре војске | на мегдану изм'јешаше...“
„Па се облак густ и крвав | над обије војске диже...“
„...седам сахат све једнако | црна крвца враше хитро | проз обије бојне војске.“
„...обије се окренуше | једна хитро против друге...“
Никола Петровић
Књаз Арванит:
„...није било рата оправдана | за обије стране, ни мегдана.“
Изгледа (бар на основу овога) да се тај облик претежно јавља у Црној Гори. Лично ми је сасвим свеједно који ће се овде употребити, највише волим да у дублетним случајима одлуку препустим ономе ко пише текст.
Поздрав,
Bbasic 21:46, 10. фебруар 2007. (CET)
Да, али онда мора да се буде доследан. Или свуда обије или свуда обје. Не може у истом тексту да се мало употребњава једно па мало друго. Или једно или друго. Исто као и са Бањалуком и Бањом Луком.--Maduixa 21:51, 10. фебруар 2007. (CET)
Његошеве епске песме, као и већина наших народних епских песама обично су писане у десетерцу, што значи да морају да имају десет слогова. На пример, од наведених стихова:
да о-ру-жја од о-би-је вој-ске (10 слогова)
а кад би писало обје имало би девет слогова и не би се уклапало у форму десетерца
да о-ру-жја од об-је вој-ске (9 слогова)
Други примери из слободијаде писани су у осмерцу, наиме:
О-би-је се хра-бре вој-ске | на мег-да-ну из-м'је-ша-ше (2 пута по 8 слогова)
Дакле ради задовољења, песничке форме, понекад је дозвољено изоставити или додати по неко слово, што се види и из тога да је у другом стиху једно "и" у речи измијешаше замењено апострофом.
Е сад, могуће је да је Црногорцима прешло у навику да изговарају више слогова (обије уместо обје) да би задовољили тешку форму десетерца. То се види и из писма Вуку Караџићу које не представља поезију. Или, можда ни данашњи Црногорци не изговарају обије сем кад певају уз гусле, а можда ни некадашњи, него је ово писмо Вуку само изузетак. У сваком случају примери из поезије, (који су овде у већини наведени), ма каква она била не могу се узети као доказ правописних правила, јер је ту зарад форме дозвољено понекад и одступити од правописа. Зоран.Д. 23:49, 10. фебруар 2007. (CET)
- Свакако да примери (нити из поезије, нити било из чега другог) нису доказ правила. Навео сам их као илустрацију, а само правило (које каже да су дозвољене обе варијанте) јесте забележено у Правопису, и то је једини доказ који нам треба. Наравно, Мадуиша је сасвим у праву кад каже да кад одлучимо морамо бити доследни. — Bbasic 23:57, 10. фебруар 2007. (CET)
Изем ти такво правило које не може бити доказано и проверено ни на једном примеру. А и како сад то да Клајн, у кога су се појединци до сада клели, како Делија каже, може и да погреши па наведе погрешно правописно правило да је исправно само обје.--Зоран.Д. 00:10, 11. фебруар 2007. (CET)
- Клајн у речнику уме да буде непрецизан. То значи да некад формулише правилно које се, ако се буквално тумачи, не испадне добро (јер није напоменуо изузетке). Тако и овде, кад каже да је правилно обје, нигде не тврди да је погрешно обије. Друга варијанта, такође могућа, јесте да једноставно није променио ту одредницу од изласка новог Правописа (1993), јер је стари прописивао само варијанту обе. Било како било, ако Клајн експлицитно каже: „Овако је добро, овако није!“ онда се вреди клети у њега. — Bbasic 00:57, 11. фебруар 2007. (CET)
Историја
У рубрици Историја требало би можда изложити хронолошким редом. Нпр. Насеља постоје од римског времена, али се сама Бања Лука спомиње поименце 1494. итд. Друго, мислим да би требало мало средити део о најранијој историји. Нпр. Шта то значи Бања Лука под страном влашћу ако се то односи само на османски и аустро-угарски период. Из текста се види да је 1494. под влашћу угарског краља. Требало би написати који тј чији документ помиње Врбашки град 1320. године и да ли се спомиње као посед неке породице која нпр признаје власт угарског краља, босанског бана или већ. Ако тако поставимо, да ли бисмо 1918. годину могли назвати ослобођењем јер је онда очигледно да град није дотада припадао некој држави у којој је владао српски/југословенски владар, политичке институције и традиције. Можда је боље рећи Уједињење него Ослобођење. Елем, нећу да се играм ђавољег адвоката него размишљам наглас. --ClaudiusGothicus 16:15, 10. фебруар 2007. (CET)
- Средио сам хронологију и убацио домаће владаре, који су стварно недостајали. Тешко је сазнати који тј чији документ помиње Врбашки град (година није била тачна), али ако баш инсистирате, могао бих за који дан и то да провјерим. Мислим да је ослобођење у овом случају ипак боље него уједињење. На (моју) жалост, уједињења су била само пролазна фаза, а слобода (каква - таква) је ипак остала. Хвала на конструктивној сугестији, :) идемо даље. --Слободни умјетник 21:08, 10. фебруар 2007. (CET)
Историја
А да се Историја подели у неколико под-делова нпр Од почетака до отоманског освајања, Под страном влашћу (1521. -1918.), Двадесети век-ослобођење ??? --ClaudiusGothicus 21:41, 10. фебруар 2007. (CET)
- Можда је овако мало незграпно, али за то доба прије Турака једноставно нема адекватног наслова. Уосталом и историја у (изабраним) чланцима Суботица и Београд почиње слично.--Слободни умјетник 00:26, 11. фебруар 2007. (CET)
И ја мислим да је хронолошки след најбољи.--Maduixa 21:48, 10. фебруар 2007. (CET)
- Надам се да сада поднаслови боље звуче: 2 Историја 2.1 Отоманска и аустроугарска власт (од XVI до XX вијека) 2.2 Ослобођење и савремено доба (XX вијек)--Слободни умјетник 10:54, 13. фебруар 2007. (CET)
Неке исправке
1 - ostavila sam kako je napisano
2 - nisam ništa dirala jer ne razumem u čemu je problem
3 - stavila sam C latinicom tamo gde je bilo ćirilicom, jer mislim da je uobičajenije pisati latniciom ovu meru. Što se tiče primedbe 26. nisam ništa dirala, ostavila sam čirilicu, a tamo gde je bila latinica, prebacila sam na ćirilicu.
4 - nisam ništa dirala jer mislim da nije pleonazam, i čini mi se ok. Ako neko ipak misli da treba menjati, samo napred.
5 - Сплит се није звао на латинском Salona, већ Spalatum. Salona је римско име града Солина у Хрватској. Градишка има два латинска имена: Servitium i Serbinum. Stavila sam oba.
6 - izbrisala sam beline, ali ne znam kako da stavim crticu. Ja imam samo crtu na tastaturi.
7 - ne mogu da ga nađem u tekstu...
8 - ispravljeno
9 - primedba nije na mestu, i već je objašnjeno i zašto.
10 - idem
11 - dodat zarez
12 - ispravljeno
13 - primedba nije na mestu, i već je objašnjeno i zašto.
14 - iospravljeno
15 - Promenila sam ovaj pasus:
- Најзначајнија личност тог времена уздиже се високо изнад Змијања на Мањачи. Велико књижевно стваралаштво и родољубље Петра Кочића оставља велики и трајни печат на слици Бање Луке.
u ovu rečenicu:
- Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац Петра Кочића који је оставио велики и трајни печат у српској књижевности.
16 - primedba nije na mestu, i već je objašnjeno i zašto.
17 - Promenila sam naslov: Dvadeseti vijek - oslobođenje, u Dvadesti vijek. Oslobođenje
18 - ispravljeno
19 - oznaku za časove sam ostavila latinicom, i unela ispravku koju je BB naveo - tačka umesto dvotačke između sati i minuta.
20 - nisam ništa dirala jer ne znam ništa o tome.
21 - ispravljeno.
22 - ispravljeno. Obe primedbe (Kaster + BB)
23 - ispravljeno
24 - ispravljeno
25 - ispravljeno
26 - već komentarisano
27 - preskačem jer ne znam ništa o tome
28 - idem
- :Крајем XIV вијека овим просторима (тзв. Доњим крајевима) влада краљ Твртко, а почетком XIV вијека моћни феудалац Хрвоје Вукчић.
Ova rečenica ima na dva mesta 14. vek, što je nelogično. Promenila sam ".. a početkom XIV vijeka moćni feudalac Hrvoje Vukčić" ----> ".. a početkom XV vijeka moćni feudalac Hrvoje Vukčić". Molim vas, proverite da li je taj podatak tačan.
- За школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао је 1867. године у Београду "Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље".
Da li je ova reč tačna? Da li se ta knjiga zove Rukovođ ili Rukovođu?
- Није ли посреди акузатив? — Bbasic 00:57, 11. фебруар 2007. (CET)
- Izgleda da jeste:
Пелагић је за школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао 1867. године у Београду "Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље".
Ali onda nije Rukovođ nego Rukovođa? Kakve reči!:):):)
--Maduixa 11:04, 11. фебруар 2007. (CET)
- Promenila sam "Banja Luka je austro-ugarsku okupaciju dočekala" ----> ..austrougarsku okupaciju... Po Klajnu, ime države može da se piše Austro-Ugarska i Austrougarska, s tim što je logičnije zajedno. Pridev se piše bez crtice.
- Promenila sam Srpsko - pjevačko društvo u Srpsko pjevačko društvo
- Nisam sigurna da je oovde veliko slovo S i D u Srpsko i Dječji pravilno:
- Српско пјевачко друштво "Јединство", Дјечји хор "Врапчићи"
- Може бити правилно ако је део „српско пјевачко друштво“ саставни део назива. У том случају би био дозвољен избор; како нисмо сигурни, свакако нећемо погрешити ако одаберемо мало слово. — Bbasic 00:57, 11. фебруар 2007. (CET)
- Stavila sam malo slovo.--Maduixa 11:04, 11. фебруар 2007. (CET)
- Може бити правилно ако је део „српско пјевачко друштво“ саставни део назива. У том случају би био дозвољен избор; како нисмо сигурни, свакако нећемо погрешити ако одаберемо мало слово. — Bbasic 00:57, 11. фебруар 2007. (CET)
Ето, ја урадих шта сам могла. Очи ми испадоше. Нека неко још једном прегледа, за сваки случај, и реши ове моје недоумице. --Maduixa 00:09, 11. фебруар 2007. (CET)
- Свака част за труд. --Слободни умјетник 00:32, 11. фебруар 2007. (CET)
Hvala:)--Maduixa 11:04, 11. фебруар 2007. (CET)
Предлог
Предлажем да се они силни поднаслови код наслова Знаменитости претворе у обичан текст, тј. да није сваки за себе поднаслов него да сви иду у једно, а не свако за себе. --СашаСтефановић • 00:28, 11. фебруар 2007. (CET)
Урађено.--Maduixa 00:36, 11. фебруар 2007. (CET)
- Немам ништа против. Морам признати да сам се и ту руководио примјером твоје Суботице, али тамо су свега четири поднаслова у Грађевинама. --Слободни умјетник 00:38, 11. фебруар 2007. (CET)
- Хехе, није Суботица моја, ја сам само о њој писао на Википедији (између осталог). --СашаСтефановић • 01:43, 12. фебруар 2007. (CET)
- Никад није касно ;-) --Kaster 17:49, 12. фебруар 2007. (CET)
- Хехе, није Суботица моја, ја сам само о њој писао на Википедији (између осталог). --СашаСтефановић • 01:43, 12. фебруар 2007. (CET)
Обије или обје
Об”и”је се јавља у временима глагола „обити“, или „обијати“ ... „Ја обијем; ти обијеш; он обије; ми обијемо; ви обијете; они обију... Истина, ријетко ће се користити тај глагол у енциклопедији, али је врло вјероватно да је то један од разлога зашто се препоручује на првом мјесту обје у ијекавици. Дакле, ја се не бих сјетио овог глагола, али јуче сам причао са мојим оцем, који је рођени ијекавац... И ја сам рођени ијекавац, али признајем да ове старије генерације имају наш језик и правила у нокту малог прста... Ја сам ипак прочитао више књига на страним језицима, него на нашем... Поезија је друга прича, како је већ горе више расправљано. ---Славен Косановић- {разговор} 07:41, 11. фебруар 2007. (CET)
- Сигурно ниси видио моју саркастичну поруку од 21:00, 10. фебруара 2007. Данас ћеш у Босни, унаточ свему, ипак највише чути израз "обе", или што је још жалосније, чућеш израз "обадвоје", што је потпуно неисправно. Али је нажалост тако. "Обје" ћеш чути углавном код старијих људи. Паралела се може повћи са "овдје". У говору најчешће ћеш чути "овде", рјеђе, "овдје". Е сада, овдије = обије, то баш никако не би могло. --Бановић Ῥ 11:26, 12. фебруар 2007. (CET)
- Бановић: „...’обадвоје’, што је потпуно неисправно.“ Ова изјава је потпуно нетачна. Правопис: „оба м. и с., обају, обама; у ж. роду обе, обеју, обема (ек.), обје и обије, обију, објема (ијек.); у примени се допуњава са обојица за м. особе, обоје за жива бића (за мушко и женско или уз им. типа пилад и пилићи) и за апстр. појмове (’обоје му је на уму, посао и кућа’), обоји, -е, -а (уз именице у мн., нпр. обоји сватови, обоје чарапе); у истом зн. (стилски нешто појачаном) и вар. обадва, обадв(иј)е, обадвојица, обадвоје, обадвоји“. Ја нон-стоп звоцам како би било лепо да свако завири у литературу пре него што напише овако самоуверене изјаве, јер у супротном само доводи у заблуду и шири погрешне информације; изгледа ништа од тога. — Bbasic 17:31, 12. фебруар 2007. (CET)
- Често сам у средњој школи добијао радове гдје је израз обадвоје подвучен црвеном оловком. То и нема баш пуно везе са самоувјереношћу. Прије бих рекао да се самоувјереност појединих професора сада ломи преко наших леђа. Шта'ш, сусрела се два јунака, два оба једнака. :) --Бановић Ῥ 17:51, 12. фебруар 2007. (CET)
- Е овде се могу у потпуности сложити с тобом. Великом броју професора је најбитније да обезбеди фотељу, а сасвим небитно чему ће научити ђаке. Но, то је већ сасвим друга прича па бежим одавде док ми неко не покаже шта Википедија није. :) Надам се да ми не замераш због оштријег тона претходне поруке. — Bbasic 18:00, 12. фебруар 2007. (CET)
- Наравно да не замјерам, чак штавише, и јесте звучало самоувјерено са моје стране. Било како било, добро се сјећам како ми у ушима одзвања глас пун ауторитета: "Обадвоје је за мене четворо". :) Поздрав! --Бановић Ῥ 18:14, 12. фебруар 2007. (CET)
- Е овде се могу у потпуности сложити с тобом. Великом броју професора је најбитније да обезбеди фотељу, а сасвим небитно чему ће научити ђаке. Но, то је већ сасвим друга прича па бежим одавде док ми неко не покаже шта Википедија није. :) Надам се да ми не замераш због оштријег тона претходне поруке. — Bbasic 18:00, 12. фебруар 2007. (CET)
- Често сам у средњој школи добијао радове гдје је израз обадвоје подвучен црвеном оловком. То и нема баш пуно везе са самоувјереношћу. Прије бих рекао да се самоувјереност појединих професора сада ломи преко наших леђа. Шта'ш, сусрела се два јунака, два оба једнака. :) --Бановић Ῥ 17:51, 12. фебруар 2007. (CET)
- Бановић: „...’обадвоје’, што је потпуно неисправно.“ Ова изјава је потпуно нетачна. Правопис: „оба м. и с., обају, обама; у ж. роду обе, обеју, обема (ек.), обје и обије, обију, објема (ијек.); у примени се допуњава са обојица за м. особе, обоје за жива бића (за мушко и женско или уз им. типа пилад и пилићи) и за апстр. појмове (’обоје му је на уму, посао и кућа’), обоји, -е, -а (уз именице у мн., нпр. обоји сватови, обоје чарапе); у истом зн. (стилски нешто појачаном) и вар. обадва, обадв(иј)е, обадвојица, обадвоје, обадвоји“. Ја нон-стоп звоцам како би било лепо да свако завири у литературу пре него што напише овако самоуверене изјаве, јер у супротном само доводи у заблуду и шири погрешне информације; изгледа ништа од тога. — Bbasic 17:31, 12. фебруар 2007. (CET)
- Mislim da nije pošteno bacati se kamenjem na profesore koji su nas učili da je obadvoje nepravilno. Fazon je u tome što su se u poslednje vreme mnoga pravila promenila, pa tako su i mnoge stvari koje su i tebi i meni, Banoviću podvlačili crvenom olovkom, sada tačne. (Sad že BB da prevrne očima:):):)) Jedna od tih stvari bi lako mogla biti i obadvoje, obadve, obadvojica... Eto ja prosto ne mogu da dođem k sebi od onog dana kad sam čula da je sada "zadnji" u smislu poslednji sasvim ok, a od tada je prošlo "many moons"... Aj, pozdrav, da i meni ne počnu da pokazuju šta Vikpedija nije...--Maduixa 19:42, 12. фебруар 2007. (CET)
- Фазон није у томе што су се правила променила, јер се нису променила. На Бановићевој страници пише да има 25 година, што значи да су њему то подвлачили пре десетак година, а тренутни Правопис је из 1993. Ти си (можда) старија, али чисто сумњам да си у школу ишла још пре 1960. У то име, ево шта каже Правопис који је важио од 1960. па надаље: „Напоредо с бројном речју оба (обе), и с потпуно истим значењем, употребљава се и сложеница обадва (обадве), које се саставни делови свагда пишу састављено (обадвеју, обадвема).“ Чувено задњи у значењу последњи озваничено је још раније, 1951, када многи од нас нису били ни рођени. Према томе, дотични професорчићи нису заслужили само да се на њих баца камење, већ да наглавачке лете из установа у којима раде. И сада дефинитивно одох, скренули смо и превише где не треба. Ако неког још нешто занима, радо ћу то прочитати на мојој страници за разговор. — Bbasic 20:02, 12. фебруар 2007. (CET)
- Mislim da nije pošteno bacati se kamenjem na profesore koji su nas učili da je obadvoje nepravilno. Fazon je u tome što su se u poslednje vreme mnoga pravila promenila, pa tako su i mnoge stvari koje su i tebi i meni, Banoviću podvlačili crvenom olovkom, sada tačne. (Sad že BB da prevrne očima:):):)) Jedna od tih stvari bi lako mogla biti i obadvoje, obadve, obadvojica... Eto ja prosto ne mogu da dođem k sebi od onog dana kad sam čula da je sada "zadnji" u smislu poslednji sasvim ok, a od tada je prošlo "many moons"... Aj, pozdrav, da i meni ne počnu da pokazuju šta Vikpedija nije...--Maduixa 19:42, 12. фебруар 2007. (CET)
- Да не видјех овијем очима
- вјеровати никад не бих мога
- црни мрчо Башићу Бојане
- што изрече за идола свога.
- У Клајнове зар тефтере б'јеле
- непрецизно нешто може бити.
- У Ивана кад ти немаш вјере
- професоре што оде судити.
- Професора покољења многа
- у Клајна су стицали науке.
- Како ли су од њега претекли
- кад нам ђаке ставише на муке ?
- Све је у десетерцу, проверите. Поздрав!--Зоран.Д. 23:30, 12. фебруар 2007. (CET)
Свака част, песниче:):):)... Надам се да нећеш завршити као онај "свирац" Какофоникс из Астерикса:):):):)--Maduixa 00:09, 13. фебруар 2007. (CET)
Хахаха, који си ти краљ :)) Оћу још десетераца!!! :) -- Обрадовић Горан (разговор) 00:34, 13. фебруар 2007. (CET)
обадва, обадв(иј)е, обадвојица, обадвоје, обадвоји... итд. Ако су и у моје вријеме, дакле у првој половини осамдесетих у тадашњој СРБиХ, учитељи, наставици и професри говорили да су ови облици неисправни у савременом српском (тада српскохрватском) језику, па касније у Бановићево у тада већ Српској (ако се не варам), онда то значи да се у СРБиХ, није поштовао? тај дио Правописа дуже вријеме. Дакле, сигурно постоји/је постојао неки разлог/здоговор? у СРБиХ на основу којег су то тврдили и генерацијама давали кечеве ученицима када би користили те облике... :) Наш поета Зоран је цар. :) ---Славен Косановић- {разговор} 01:02, 13. фебруар 2007. (CET)
По свему судећи Правопис, није потпуно поштован (генерацијама) у свим Републикама бивше СФРЈ и било је одређених одступања. Једном сам већ причао са Башићем на Тргу о томе. Дакле, учитељи наставници, професори, су радили по програмима Републичких министарстава просвјете, и не савезног, које је било координатор, али је врло вјероватно, да је савезно министарство просвјет бивше СФРЈ, било упознато са тим одступањима, јер су се налазила иста налазила у уџбеницима. Разлоге не знам (јер нисам експерт за тему) него само констатујем. ---Славен Косановић- {разговор} 01:16, 13. фебруар 2007. (CET)
GLAVNI GRAD????
LjUDI, ZAPAMTITE JEDNOM ZA SVA VREMENA BANjA LUKA ""JESTE GLAVNI GRAD REPUBLIKE SRPSKE"" JOŠ OD MANDATA PREDSJEDNICE BILjANE PLAVŠIĆ.
Не вичи. И то није истина.
--делија 22:15, 14. фебруар 2007. (CET)
jeste li posjetili Banja Luku???
Ako niste posjetili ovaj grad obavezno to učinite. Predivan je. Stanovnici gostoljubivi, turista mnogo, kao i ljudi iz cijele države koji su došli u šoping itd. Ulice centra su uvijek prepune, naročito vikendom, ima mnogo toga za vidjeti. Dosta podsjeća na beograd. Prava metropolica.
- Какве то има везе са чланком? Ово није форум. -- Борис Малагурски бре! 21:38, 14. фебруар 2007. (CET)
Спољашње везе
Мислим да би било љепше спољашње везе ријешити преко референци а не овако како је тренутно. --Kaster 23:44, 15. март 2007. (CET)
И ја то мислим. Не да би било лепше, него би било ВЕОМА пожељно, јер ово је ипак сјајан чланак, а нема ни једну једину референцу, а као што СВИ знамо, референце су основни услов да би неки чланак био сјајан.--Maduixa kaži 10:40, 30. јун 2007. (CEST)
Ето, и то је сређено. --Слободни умјетник (разговор) 02:04, 24. новембар 2007. (CET)
Становника
Требало би нагласити да се ради о процени броју становника, мислим на шаблон (Становништво (2007) 243.512[1])—Раде Награисаловић (разговор) 13:23, 15. децембар 2007. (CET)
- Нагласио сам у референци, али ако мислиш да треба и у шаблону, немам ништа против. --Слободни умјетник (разговор) 13:29, 15. децембар 2007. (CET)
У загради малим (процена) —Раде Награисаловић (разговор) 13:32, 15. децембар 2007. (CET)
www.world-gazetteer.com
Ovaj sajt u referencama se ne može uzeti za ozbiljno, jer pogledajte npr. ovo:
- Bosanski Šamac - 1991. (6267 st.), 2008. (93.428 st.)
Da dodam još da se tu često menjaju cifre i da neki gradovi imaju npr. 2007. godine oko 10.000 st, a sledeće godine 20.000, što je praktično nemoguće. Ako su kalkulacije u pitanju onda bar treba razumno kalkulisati o broju stanovnika u nekom gradu, a ne lupati gluposti. Награкажи/лажи 14:13, 21. мај 2008. (CEST)
Evo još primera:
Banja Luka: 2007 (243.512 st.) 2008 (213.593 st.)
Zanima me šta se desilo sa 30.000 ljudi, kuga možda?Награкажи/лажи 14:21, 21. мај 2008. (CEST)
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука је имала 195.692 становника, распоређених у 54 насељена мјеста
Нису 54 насељена мјеста, већ 54 мјесне заједнице.--Награисаловићкажи/лажи 20:33, 27. октобар 2008. (CET)