Razgovor:Elektronska industrija Niš/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ime kompanije

Industrija veliko?—Filip Knežić (razgovor) 14:46, 30. novembar 2007. (CET)

Ispravljeno.—Miškin 15:49, 30. novembar 2007. (CET)

EI je skraćenica i tu sva slova idu velikim. Ei ispada kao da je (nepostojeća) reč. Mislim da je imenjak mislio samo na Elektronska Industrija Niš. Treba, dakle, vratiti nazad naziv članka. --filip ※ 16:24, 30. novembar 2007. (CET)

Baš tako.—Filip Knežić (razgovor) 17:51, 30. novembar 2007. (CET)

Kad god može nešto da se ispravi da bude tačnije i pravilnije neka se to odmah uradi :). U vezi loga, da li može da se postavi onaj sa sajta a da se ne krši neko autorsko pravo ili bilo šta.—Miškin 18:00, 30. novembar 2007. (CET)

Ime kompanije je neispravno. Trebala bi se zvati Elektronička industrija, a ne Elektronska, jer ne bavi se elektronima nego elektronikom. To je tipična greška. 213.147.120.119 (razgovor) 11:39, 16. jul 2015. (CEST)

Vikipedija ne ulazi u to kako bi se nešto trebalo zvati, već kako se zove. Na njihovoj veb stranici (http://www.eicorp.rs/) jasno piše da se zovu »Elektronska kompanija«. Pošto je tako napisano na njihovoj stranici, logično je da će tako stajati i u članku i mi jednostavno nemamo pravo editorijalizirati naziv nečega. Ako ikada promijene naziv na »Električna kompanija«, tad ćemo ime zamijeniti i u članku. --188.246.72.98 (разговор) 11:54, 16. јул 2015. (CEST)

Naslov

Trebalo bi veliko I. Skracenica -- Bojan  Razgovor  12:28, 12. новембар 2016. (CET)

@BokicaK: Обриши Електронска индустрија Ниш, да преместим на тај наслов који је сигурно тачан. Ово у уводу треба да стоји да је стил. Ei (слично као и за италијанску телевизију RAI/Rai). — Обсусер✉ 16:53, 12. новембар 2016. (CET)

Trebalo bi malo i zato što je to skraćeno ime firme, a ne skraćenica. Pri registrovanju firme se uvek daje puno ime, a u nekim slučajevima (kao što je to ovde) i skraćeno ime (videti u Agenciji za privredne registre). Na svakom mogućem službenom ili reklamnom dokumentu Ei-a može se videti da Ei piše uvek isključivo malim slovima. Stevansan (разговор) 19:51, 14. новембар 2016. (CET)

То је стилизовани назив. Имаш ли пример да се негде пише „Еи”, baš ovako kako si stavio, ćirilicom a malo „i”? — Obsuser✉ 04:27, 15. novembar 2016. (CET)

Mnogo malo dokumenata je u Ei pisano uopšte na ćirilici (sve što je moglo da bude na latinici, bilo je na latinici - pisma, izveštaji, dokumenti, dostavni papiri, formulari koji su se koristili u proizvodnji, a i reklamni materijal). Mislim da imam nekoliko dokumenta iz devedesetih koji su na ćirilici i kad ih budem našao, dodaću i njih. Za početak, mislim da je ovo dovoljno i da stranice mogu da se zovu Ei kako su se zvale i fabrike i industrija.

Ovde su neki dokumenti koji potvrđuju moje prethodne navode:

• Dokument 1 - Iz statuta fabrike poluprovodnika.
• Dokument 2 - Sa jednog pisma iz iste fabrike.
• Dokument 3 - Katalogizacija knjige, sa sajta Narodne biblioteke Srbije.
• Dokument 4 - Dokument iz perioda osnivanja fabrike poluprovodnika (1960-1970).Stevansan (razgovor) 17:08, 16. novembar 2016. (CET)

@Stevansan:

Tu su tri dokumenta na latinici, a ovaj jedan (treći po redu) u kojem piše „Ei” mislim da je totalno nevalidan jer onaj tekst je mogao da napiše bilo ko, sačuva kao .PNG i postavi na dodaj.rs.

Obrati pažnju gde sam stavio „EI” (kao skraćenicu za Elektronska industrija, po P2010) a gde „Ei” kao stilizovani naziv.

I ne bi trebalo da menjaš više „Ei” i/ili „EI” u „Ei” dok se ne utvrdi da li je to pravilno ili nije. Još jedan korisnik osim mene (Sly-ah) misli da je EI; prebacio je naslov „EI Niš” pa ja na „Ei Niš” pa na „Elektronska industrija Niš” da bismo bili sigurni.

Niko nije pominjao „Ei” do tebe (u članku je bilo mnogo grešaka koje sam ispravio, uključujući „Ei” ćirilicom)...

Bolje bi bilo da pronađeš originalni logo ove kompanije, po mogućnosti u .svg verziji (ako nema .svg [jer je kompanija propala/stara], onda neki kvalitetan i velik nevektorski format, bez piksela vidljivih golim okom ponaosob). Ovaj trenutni što je u infokutiji sam ja napravio prema onom logu prikazanom na arhiviranoj verziji ugašenog veb-sajta — slično koliko sam umeo. — Obsuser✉ 17:36, 16. novembar 2016. (CET)

Sva četiri dokumenta sam ja postavio da bih ti odgovorio. Mogu i da ti pošaljem lično, da ne bude da ih je bilo ko postavio. Taj treći, "nevalidan", se nalazi na sajtu Narodne biblioteke pa možeš i sam da se uveriš. Mogu da postavim i ceo statut (zaključani dokument koji ne može da se menja, iz devedesetih). Takođe, kao što verovatno znaš, u SFRJ (ravnopravni su Jezici naroda Jugoslavije i njihova pisma) i SRJ kada je fabrika i postojala, uvek su i latinica i ćirilica bila dva ravnopravna pisma, pa ne vidim zašto je toliki problem da to mora biti na ćirilici. Trenutno nisu svi dokumenti koji posedujem iz Ei kod mene, ali imam dovoljan broj dokumenata koji mogu da argumentuju moju tvrdnju. Mada mislim da je sam statut dovoljan - jasno stoji šta je skraćeno ime firme.Stevansan (razgovor) 19:46, 16. novembar 2016. (CET)

Problem je što se ćirilicom ne može pisati „fb” (a može stilizovano „fb” za Fejsbuk). „Ei” je stilizovani naziv (onaj za logo, pečate itd.) i ne treba ga preslovljavati na ćirilicu jer je jasno iz srpskog naziva „elektronska industrija” da je po pravopisu akronim „EI”.

Ti si iskopao jedan primer (ona tri ti jesi postavio da bi mi odgovorio, ali — ponavljam — ona su latinička i ne pomažu rešavanju ovog pitanja da li se ćirilicom može pisati malo „i”).

Čak i da nađeš zvanične dokumente sa „Ei”, to je po pravopisu veoma sumnjivo i gotovo 100 % nepravilno (bilo bi smešno pisati „Ai” za Adobe Illustrator samo zato što je logo „Ai” sa malim „i”).

Koliko to ima loga jedna kompanija? Na svakom boja i font drugačiji (pogledaj na engl. Viki, kod nas, onaj moj, onaj na arhiviranom sajtu, onaj pikselizovani što je bio pre skorašnjih izmena u ovom članku...). Onaj na sajtu prema kom sam ja napravio sa nazivom pored je bio tamnije boje i drugi oblik slova, tanji obruč itd. — Obsuser✉ 22:42, 16. novembar 2016. (CET)

Nije ovo uopšte stvar pravopisa. Napravi razliku između skraćenice i skraćenog naziva firme. To po pravopisu stoji, ali ako neko hoće da mu skraćeni naziv firme bude takav, to navodi pri registraciji i to se koristi kao skraćeni naziv.

Evo ovde još par dokumenata među kojima su i dva naučna rada (nazivi dokumenata koji počinju sa PPD i IDL) istraživača iz Ei sa XVII i XVIII jugoslovenskog simpozijuma za zaštitu od zračenja gde se jasno vidi kako je napisan skraćeni naziv (a mislim da nema boljeg referentnog izvora od jednog zbornika naučnih radova pošto se prilikom pisanja radova strogo poštuju sva tehnička pravila). Trenutno nemam kod sebe mnogo originalnih dokumenata, ali kad ih budem imao mogu još barem dvesta dokumenata da ti stavim u prilog svom argumentu. Raspravljamo oko nečega što u statutu jasno stoji. Ne znam kakav koncenzus treba da se postigne kad dokumenti jasno i jednoznačno pokazuju kako su se firme i korporacija zvale. A i opet, koja je razlika između toga da li je pisano latinično ili ćirilično kada je SFRJ po pitanju pisma bila totalno ravnopravna.

Što se logo-a tiče, imala ih je baš dosta, logo se menjao tokom vremena i u skladu sa potrebama (kao i kod svake firme/kompanije), a i koristilo ga je mnogo firmi (oko pedesetak). Svaka od njih je logo usvajala nezavisno. Npr. na računaru Pekom 32 i 64 logo koji je bio u upotrebi nije imao zakrivljenje na slovu i ...

Stevansan (razgovor) 03:28, 17. novembar 2016. (CET)

Opet si priložio dokumente na Gugl drajvu među kojima je samo jedan na ćirilici a ostalih devet na latinici... Uz to se u dokumentu PPD-s1.PNG navodi „Ei - Poluprovodnici” gore ispod naslova a u tekstu istog dokumenta „Ei-Poluprovodnici” (odmaknuta pa primaknuta crtica), racun2.jpg je totalno beskoristan jer to neko pisao ručno i stavio „E.i.” (odjednom tačke ulaze u igru?), na slici TV - uputstvo_n.jpg piše „Ei — Niš” (sada crta)...

Hoću da kažem ovim primerima iznad da ti naučni radovi istraživača često nisu (suprotno od onog što ti reče da se strogo poštuju sva pravila, poštuju se možda tehnička i naučna ali pravopisna često ne) u skladu sa pravopisom i nisu dosledni (o potpisu u racun2.jpg kao argumentu da ne govorim; ko imalo poznaje ovo zna da je to smešno jer se fakture, potpisi... ’škrabaju’ zbog trke s vremenom i sl.).

Ovo jeste stvar pravopisa kao što je sve u srpskom jeziku stvar pravopisa. Ti treba da napraviš razliku između skraćenice (u ovom slučaju akronima EI) i stilizovanog skraćenog naziva firme („Ei”) koji se koristi u logu, na pečatima, pa i u dokumentima firme — ali ga NE bi trebalo preslovljavati na ćirilicu baš zato što je to stilski naziv, simbol, a ne obični naziv.

Ovime se NE dovodi u pitanje ravnopravnost pisama ćirilice i latinice u srpskom jeziku, nego je takvo preslovljavanje stilizovanog imena pravopisno nepravilno, stilski nepraktično, čak ružno izgleda i jednostavno ne treba to da se radi. „Ps” ne može za Photoshop ama baš nikako iako je logo i stilski naziv „Ps”. — Obsuser✉ 13:04, 17. novembar 2016. (CET)

Mislim da se Vikipedija, kao što je neko i napisao gore bavi kako je nešto bilo, a ne kako je trebalo da bude (pogledaj raspravu oko naziva kompanije na istoj stranici). Osim što se Ei koristi na logou, kao što možeš da vidiš, koristi se i u pisanim tekstovima jer to nije samo simbol, već i po statutu jedan od oblika naziva firme. Ne dovodi se pitanje ravnopravnosti latinice, ali ti to stalno potenciraš i tražiš dokumente na latinici. Ako su pisma ravnopravna, onda su i pravopisna pravila koja važe jednaka. Dokumenti na ćirilici možda postoje samo u periodu devedesetih, inače je u firmi ranije korišćena samo latinica. Analogija ovde bi bio npr. Tanjug (Telegrafska agencija nove Jugoslavije). U naučnim radovima je jednoznačno određeno u zavisnosti od stila pisanja kako se navode imena fakulteta, laboratorija, kako se citira literatura...Stevansan (razgovor) 21:56, 17. novembar 2016. (CET)

„Ei” se ne koristi na logu nego „Ei”. Tražim na ćirilici (da bismo videli „Ei”) a ne na latinici, nešto si pomešao. Ako su pisma ravnopravna, to ne znači automatski da možeš trideset latiničkih slova preslovljavati na ćirilicu i obrnuto kad god i kako god hoćeš. — Obsuser✉ 22:43, 17. novembar 2016. (CET)

Evo i na ćirilici na jednom proizvodu Slika 1 i Slika 2. --Stevansan (razgovor) 01:24, 18. novembar 2016. (CET)

@Sly-ah i BokicaK: Pomozite objasniti zašto bi trebalo „EI” (vi ste započeli sa premeštanjem / traženjem premeštanja da bude sa velikim i).

Ja se predajem nakon oplemenjenog odstranjivača laka za nokte od 40 ml („ml” nije eksplicitno dozvoljeno u P2010 [koji je pravljen po uzoru na pređašnje] a na pakovanju je) koji proizvodi »DD „Ei—PP”, Niš« (bez obzira na ovo, i dalje ja vidim problem u „Ei” — po osećaju). — Obsuser✉ 13:36, 18. novembar 2016. (CET)

Po pravopisu (i iz 2010. i 1994. od kad je otprilike ona kutijica), ovo bi bila verbalizovana skraćenica (primeri iz pravopisa - Avnoj, Skoj, Bitef, Bemus...). Takođe, "ml" nije eksplicitno dozvoljeno, ali pošto g (gram) i kg (kilogram) eksplicitno jesu, kao i l (litar), ne vidim kao nepravilnost preslovljavanje ml (mililitra). Elem, to nije stvar ove rasprave, ako ovo nije dovoljan primer, nabaciću još na ćirilici za koji dan, ali mislim da je ova rasprava završena. Postojao je jasan razlog zašto se potenciralo na baš takvom pisanju imena firmi (zbog brenda i prepoznatljivosti u bivšoj SFRJ i šire), a fabrika je bila dovoljno poznata i postojala u celoj državi tako da je Ei Niš prihvaćeno kao verbalizovana verzalna skraćenica.--Stevansan (razgovor) 17:37, 18. novembar 2016. (CET)

Ne može se verbalizovati „ei” jer to nije ’izgovorljivo’ kao što je Avnoj, Nasa i sl. Ovo su dva samoglasnika koja su upravo radi toga što si rekao — zbog brenda — stilizovana odnosno drugi je stilizovan u malo i i napisan latinicom, prvenstveno za logo i pečate.

I nije rasprava završena jer četiri korisnika (tri osim mene od kojih se jedan bavi lektorisanjem na Vikipediji) stavila su EI i postoji racionalno objašnjenje za to (Dungodung u prvom odeljku na ovoj SZR reče Ei ispada kao da je (nepostojeća) reč. a i meni se to čini kada sam rekao da nije ’izgovorljivo’ kao Avnoj i sl.; „rai” je čak izgovorljivo pa opet niko ne piše za italijanski servis „Rai” nego „RAI” ili stilizovano „Rai” — kažem stilizovano jer je i to akronim kao i u našem slučaju). Ja sam sredio članak i dopunio infokutiju, te odabrao i stavio tamo gde treba „EI” i gde treba „Ei”.

Moraćeš pronaći baš uverljiv (puno uverljiviji od jedne etikete na pakovanju odstranjivača laka) da je Ei, a ako ne mogne — zamoliću @Sly-ah: da pita g. Klajna ili sam objasni zašto je prebacio na EI (možda i jesmo pogrešili sve četvorica potencirajući veliko i, ali još nema definitivnog dokaza). — Obsuser✉ 18:02, 18. novembar 2016. (CET)

Nema problema, krajem decembra (možda i ranije) ćeš dobiti mnogo uverljivije dokaze iz dokumenata koji su pisani kao i svuda malim i. Pošto sam proizvod firme nije dovoljno uverljiv, kao i ostali potpisi, dokument sa sajta Narodne biblioteke, statut, naučni radovi, repro materijal...--Stevansan (razgovor) 18:17, 18. novembar 2016. (CET)

Samo da napomenem, takođe je i Belind (Beogradska elektronska industrija) koja je postojala u to vreme pisana svim malim slovima.--Stevansan (razgovor) 18:33, 18. novembar 2016. (CET)

Verovatno i pečat nije dovoljno uverljiv dokaz...--Stevansan (razgovor) 15:43, 19. novembar 2016. (CET)