Разговор:Електронска индустрија Ниш/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ime kompanije

Industrija veliko?—Филип Кнежић (разговор) 14:46, 30. новембар 2007. (CET)

Исправљено.—Мишкин 15:49, 30. новембар 2007. (CET)

ЕИ је скраћеница и ту сва слова иду великим. Еи испада као да је (непостојећа) реч. Мислим да је имењак мислио само на Електронска Индустрија Ниш. Треба, дакле, вратити назад назив чланка. --филип ※ 16:24, 30. новембар 2007. (CET)

Баш тако.—Филип Кнежић (разговор) 17:51, 30. новембар 2007. (CET)

Кад год може нешто да се исправи да буде тачније и правилније нека се то одмах уради :). У вези лога, да ли може да се постави онај са сајта а да се не крши неко ауторско право или било шта.—Мишкин 18:00, 30. новембар 2007. (CET)

Ime kompanije je neispravno. Trebala bi se zvati Elektronička industrija, a ne Elektronska, jer ne bavi se elektronima nego elektronikom. To je tipična greška. 213.147.120.119 (разговор) 11:39, 16. јул 2015. (CEST)

Vikipedija ne ulazi u to kako bi se nešto trebalo zvati, već kako se zove. Na njihovoj veb stranici (http://www.eicorp.rs/) jasno piše da se zovu »Elektronska kompanija«. Pošto je tako napisano na njihovoj stranici, logično je da će tako stajati i u članku i mi jednostavno nemamo pravo editorijalizirati naziv nečega. Ako ikada promijene naziv na »Električna kompanija«, tad ćemo ime zamijeniti i u članku. --188.246.72.98 (разговор) 11:54, 16. јул 2015. (CEST)

Naslov

Trebalo bi veliko I. Skracenica -- Bojan  Razgovor  12:28, 12. новембар 2016. (CET)

@BokicaK: Обриши Електронска индустрија Ниш, да преместим на тај наслов који је сигурно тачан. Ово у уводу треба да стоји да је стил. Ei (слично као и за италијанску телевизију RAI/Rai). — Обсусер✉ 16:53, 12. новембар 2016. (CET)

Trebalo bi malo i zato što je to skraćeno ime firme, a ne skraćenica. Pri registrovanju firme se uvek daje puno ime, a u nekim slučajevima (kao što je to ovde) i skraćeno ime (videti u Agenciji za privredne registre). Na svakom mogućem službenom ili reklamnom dokumentu Ei-a može se videti da Ei piše uvek isključivo malim slovima. Stevansan (разговор) 19:51, 14. новембар 2016. (CET)

То је стилизовани назив. Имаш ли пример да се негде пише „Еи”, баш овако како си ставио, ћирилицом а мало „и”? — Обсусер✉ 04:27, 15. новембар 2016. (CET)

Много мало докумената је у Еи писано уопште на ћирилици (све што је могло да буде на латиници, било је на латиници - писма, извештаји, документи, доставни папири, формулари који су се користили у производњи, а и рекламни материјал). Мислим да имам неколико документа из деведесетих који су на ћирилици и кад их будем нашао, додаћу и њих. За почетак, мислим да је ово довољно и да странице могу да се зову Еи како су се звале и фабрике и индустрија.

Овде су неки документи који потврђују моје претходне наводе:

• Документ 1 - Из статута фабрике полупроводника.
• Документ 2 - Са једног писма из исте фабрике.
• Документ 3 - Каталогизација књиге, са сајта Народне библиотеке Србије.
• Документ 4 - Документ из периода оснивања фабрике полупроводника (1960-1970).Stevansan (разговор) 17:08, 16. новембар 2016. (CET)

@Stevansan:

Ту су три документа на латиници, а овај један (трећи по реду) у којем пише „Еи” мислим да је тотално невалидан јер онај текст је могао да напише било ко, сачува као .PNG и постави на dodaj.rs.

Обрати пажњу где сам ставио „ЕИ” (као скраћеницу за Електронска индустрија, по П2010) а где „Ei” као стилизовани назив.

И не би требало да мењаш више „Ei” и/или „ЕИ” у „Еи” док се не утврди да ли је то правилно или није. Још један корисник осим мене (Sly-ah) мисли да је ЕИ; пребацио је наслов „ЕИ Ниш” па ја на „Ei Ниш” па на „Електронска индустрија Ниш” да бисмо били сигурни.

Нико није помињао „Еи” до тебе (у чланку је било много грешака које сам исправио, укључујући „Еи” ћирилицом)...

Боље би било да пронађеш оригинални лого ове компаније, по могућности у .svg верзији (ако нема .svg [јер је компанија пропала/стара], онда неки квалитетан и велик невекторски формат, без пиксела видљивих голим оком понаособ). Овај тренутни што је у инфокутији сам ја направио према оном логу приказаном на архивираној верзији угашеног веб-сајта — слично колико сам умео. — Обсусер✉ 17:36, 16. новембар 2016. (CET)

Сва четири документа сам ја поставио да бих ти одговорио. Могу и да ти пошаљем лично, да не буде да их је било ко поставио. Tај трећи, "невалидан", се налази на сајту Народне библиотеке па можеш и сам да се увериш. Могу да поставим и цео статут (закључани документ који не може да се мења, из деведесетих). Такође, као што вероватно знаш, у СФРЈ (равноправни су Језици народа Југославије и њихова писма) и СРЈ када је фабрика и постојала, увек су и латиница и ћирилица била два равноправна писма, па не видим зашто је толики проблем да то мора бити на ћирилици. Тренутно нису сви документи који поседујем из Еи код мене, али имам довољан број докумената који могу да аргументују моју тврдњу. Мада мислим да је сам статут довољан - јасно стоји шта је скраћено име фирме.Stevansan (разговор) 19:46, 16. новембар 2016. (CET)

Проблем је што се ћирилицом не може писати „фб” (а може стилизовано „fb” за Фејсбук). „Ei” је стилизовани назив (онај за лого, печате итд.) и не треба га пресловљавати на ћирилицу јер је јасно из српског назива „електронска индустрија” да је по правопису акроним „ЕИ”.

Ти си ископао један пример (она три ти јеси поставио да би ми одговорио, али — понављам — она су латиничка и не помажу решавању овог питања да ли се ћирилицом може писати мало „и”).

Чак и да нађеш званичне документе са „Еи”, то је по правопису веома сумњиво и готово 100 % неправилно (било би смешно писати „Аи” за Adobe Illustrator само зато што је лого „Ai” са малим „i”).

Колико то има лога једна компанија? На сваком боја и фонт другачији (погледај на енгл. Вики, код нас, онај мој, онај на архивираном сајту, онај пикселизовани што је био пре скорашњих измена у овом чланку...). Онај на сајту према ком сам ја направио са називом поред је био тамније боје и други облик слова, тањи обруч итд. — Обсусер✉ 22:42, 16. новембар 2016. (CET)

Није ово уопште ствар правописа. Направи разлику између скраћенице и скраћеног назива фирме. То по правопису стоји, али ако неко хоће да му скраћени назив фирме буде такав, то наводи при регистрацији и то се користи као скраћени назив.

Ево овде још пар докумената међу којима су и два научна рада (називи докумената који почињу са PPD и IDL) истраживача из Еи са XVII и XVIII југословенског симпозијума за заштиту од зрачења где се јасно види како је написан скраћени назив (а мислим да нема бољег референтног извора од једног зборника научних радова пошто се приликом писања радова строго поштују сва техничка правила). Тренутно немам код себе много оригиналних докумената, али кад их будем имао могу још барем двеста докумената да ти ставим у прилог свом аргументу. Расправљамо око нечега што у статуту јасно стоји. Не знам какав концензус треба да се постигне кад документи јасно и једнозначно показују како су се фирме и корпорација звале. А и опет, која је разлика између тога да ли је писано латинично или ћирилично када је СФРЈ по питању писма била тотално равноправна.

Што се лого-а тиче, имала их је баш доста, лого се мењао током времена и у складу са потребама (као и код сваке фирме/компаније), а и користило га је много фирми (око педесетак). Свака од њих је лого усвајала независно. Нпр. на рачунару Пеком 32 и 64 лого који је био у употреби није имао закривљење на слову i ...

Stevansan (разговор) 03:28, 17. новембар 2016. (CET)

Опет си приложио документе на Гугл драјву међу којима је само један на ћирилици а осталих девет на латиници... Уз то се у документу PPD-s1.PNG наводи „Ei - Poluprovodnici” горе испод наслова а у тексту истог документа „Ei-Poluprovodnici” (одмакнута па примакнута цртица), racun2.jpg је тотално бескористан јер то неко писао ручно и ставио „E.i.” (одједном тачке улазе у игру?), на слици TV - uputstvo_n.jpg пише „Ei — Niš” (сада црта)...

Хоћу да кажем овим примерима изнад да ти научни радови истраживача често нису (супротно од оног што ти рече да се строго поштују сва правила, поштују се можда техничка и научна али правописна често не) у складу са правописом и нису доследни (о потпису у racun2.jpg као аргументу да не говорим; ко имало познаје ово зна да је то смешно јер се фактуре, потписи... ’шкрабају’ због трке с временом и сл.).

Ово јесте ствар правописа као што је све у српском језику ствар правописа. Ти треба да направиш разлику између скраћенице (у овом случају акронима ЕИ) и стилизованог скраћеног назива фирме („Ei”) који се користи у логу, на печатима, па и у документима фирме — али га НЕ би требало пресловљавати на ћирилицу баш зато што је то стилски назив, симбол, а не обични назив.

Овиме се НЕ доводи у питање равноправност писама ћирилице и латинице у српском језику, него је такво пресловљавање стилизованог имена правописно неправилно, стилски непрактично, чак ружно изгледа и једноставно не треба то да се ради. „Пс” не може за Photoshop ама баш никако иако је лого и стилски назив „Ps”. — Обсусер✉ 13:04, 17. новембар 2016. (CET)

Мислим да се Википедија, као што је неко и написао горе бави како је нешто било, а не како је требало да буде (погледај расправу око назива компаније на истој страници). Осим што се Еи користи на логоу, као што можеш да видиш, користи се и у писаним текстовима јер то није само симбол, већ и по статуту један од облика назива фирме. Не доводи се питање равноправности латинице, али ти то стално потенцираш и тражиш документе на латиници. Ако су писма равноправна, онда су и правописна правила која важе једнака. Документи на ћирилици можда постоје само у периоду деведесетих, иначе је у фирми раније коришћена само латиница. Аналогија овде би био нпр. Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије). У научним радовима је једнозначно одређено у зависности од стила писања како се наводе имена факултета, лабораторија, како се цитира литература...Stevansan (разговор) 21:56, 17. новембар 2016. (CET)

„Еи” се не користи на логу него „Ei”. Тражим на ћирилици (да бисмо видели „Еи”) а не на латиници, нешто си помешао. Ако су писма равноправна, то не значи аутоматски да можеш тридесет латиничких слова пресловљавати на ћирилицу и обрнуто кад год и како год хоћеш. — Обсусер✉ 22:43, 17. новембар 2016. (CET)

Eво и на ћирилици на једном производу Слика 1 и Слика 2. --Stevansan (разговор) 01:24, 18. новембар 2016. (CET)

@Sly-ah и BokicaK: Помозите објаснити зашто би требало „ЕИ” (ви сте започели са премештањем / тражењем премештања да буде са великим и).

Ја се предајем након оплемењеног одстрањивача лака за нокте од 40 ml („мл” није експлицитно дозвољено у П2010 [који је прављен по узору на пређашње] а на паковању је) који производи »ДД „Еи—ПП”, Ниш« (без обзира на ово, и даље ја видим проблем у „Еи” — по осећају). — Обсусер✉ 13:36, 18. новембар 2016. (CET)

По правопису (и из 2010. и 1994. од кад је отприлике она кутијица), ово би била вербализована скраћеница (примери из правописа - Авној, Ској, Битеф, Бемус...). Tакође, "мл" није експлицитно дозвољено, али пошто г (грам) и кг (килограм) експлицитно јесу, као и л (литар), не видим као неправилност пресловљавање мл (милилитра). Елем, то није ствар ове расправе, ако ово није довољан пример, набацићу још на ћирилици за који дан, али мислим да је ова расправа завршена. Постојао је јасан разлог зашто се потенцирало на баш таквом писању имена фирми (због бренда и препознатљивости у бившој СФРЈ и шире), а фабрика је била довољно позната и постојала у целој држави тако да је Еи Ниш прихваћено као вербализована верзална скраћеница.--Stevansan (разговор) 17:37, 18. новембар 2016. (CET)

Не може се вербализовати „еи” јер то није ’изговорљиво’ као што је Авној, Наса и сл. Ово су два самогласника која су управо ради тога што си рекао — због бренда — стилизована односно други је стилизован у мало и и написан латиницом, првенствено за лого и печате.

И није расправа завршена јер четири корисника (три осим мене од којих се један бави лекторисањем на Википедији) ставила су ЕИ и постоји рационално објашњење за то (Dungodung у првом одељку на овој СЗР рече Еи испада као да је (непостојећа) реч. а и мени се то чини када сам рекао да није ’изговорљиво’ као Авној и сл.; „раи” је чак изговорљиво па опет нико не пише за италијански сервис „Раи” него „RAI” или стилизовано „Rai” — кажем стилизовано јер је и то акроним као и у нашем случају). Ја сам средио чланак и допунио инфокутију, те одабрао и ставио тамо где треба „ЕИ” и где треба „Ei”.

Мораћеш пронаћи баш уверљив (пуно уверљивији од једне етикете на паковању одстрањивача лака) да је Еи, а ако не могне — замолићу @Sly-ah: да пита г. Клајна или сам објасни зашто је пребацио на ЕИ (можда и јесмо погрешили све четворица потенцирајући велико и, али још нема дефинитивног доказа). — Обсусер✉ 18:02, 18. новембар 2016. (CET)

Нема проблема, крајем децембра (можда и раније) ћеш добити много уверљивије доказе из докумената који су писани као и свуда малим и. Пошто сам производ фирме није довољно уверљив, као и остали потписи, документ са сајта Народне библиотеке, статут, научни радови, репро материјал...--Stevansan (разговор) 18:17, 18. новембар 2016. (CET)

Само да напоменем, такође је и Белинд (Београдска електронска индустрија) која је постојала у то време писана свим малим словима.--Stevansan (разговор) 18:33, 18. новембар 2016. (CET)

Вероватно и печат није довољно уверљив доказ...--Stevansan (разговор) 15:43, 19. новембар 2016. (CET)