Razgovor:Kosovski pevač

Komentar neprijavljenog korisnika

poreklo je verovatno iz Turske,

postavljam pitanje ali i odgovor na gornjoj pretpostavci da li neko ima neki dokaz da je ova rasa poreklom iz Turske, ako ima dobro bi bilo da se ovde iznesu argumenti. Kako je moguce nazvati ga Turski pevac kada i u Turskoj ne postoji, Ispada da kada je turska Imperija osvojila ove prostore, osvojila sa namerom da siri populaciju kokosaka, a oni tisli a ova rasa je ostala ovde, pa ljudi to je besmisleno. Turci imaju svoju rasu kokosaka, to je Denizli pevac koji u poredjenju sa Kosovskim pevcem ima sasvim druge osobine, i u pevanju, i po izgledu.Ona ga cuvaju i gaje,cak je i pod zastitom Turskog zakona, u gradu Denizli njihova rasa pevaca ima spomenik u centru grada.

drugo pitanje kao i odgovor Ako prihvatamo pretpostavku, da su je turci doneli, zasto su je doneli bas na Kosovu, i nisu je doneli i na nekom drugom mestu,jeli to moguce, nikako, Zna se koliko prostora je zauzela tadasnja Turska imperija, e pa sad samo na Kosovu, na najsiromasnjijem delu svoje imperije, hajde da donese pevace, to nema nikakve logike

Kosovski pevac je jedinstvena rasa kokosaka i ne postoji nigde drugde nego sam na Kosovu, tj u proviciji u Drenici ima svoje rodno mesto.

Voleo bih da mi neko komentarise ove moje postavke, i da li moze mi dati odgovoor.

za vise informacija u vezi ove rase mozete se obratiti na Vikipediji na Albanskom, i na Vikipediji na engleskom

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.175.36.215 (razgovor • doprinosi) | 22:51, 25. januar 2011

kao i sledecem sajtu na Albanskom jeziku :http://fleteverdha.forum-2007.com/t45-gjeli-kosovar#133

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pevac (разговор • доприноси) | 22:07, 3. фебруар 2011

Kod osobina pise: Petao dostiže težinu od 2-3 kg a kokoška 1,5-2 kg. Drži se zbog kvalitetnog mesa i jaja (160 godišnje).

Ma ljudi to je besmisleno, dajte da se uredjuje stanica kako valja, da se neko ne smeje. ja se izvinjavam sto ovo pisem, ali sto se tice osobina referisite se Vikipediji na Albanskom, i na Vikipediji na engleskom kao i sledecem sajtu na Albanskom jeziku :http://fleteverdha.forum-2007.com/t45-gjeli-kosovar#133

Voleo bih da se stvari nazovu pravim imenom, najlepse vam hvala na razumevanju. Ja sam odgajivac ove rase preko 4o godina.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Pevac (razgovor • doprinosi) | 22:11, 3. februar 2011

Vidim da je komentar stari ali imam da dodam mišljenje koje možda daje odgovor. Turci su doneli i srpskog visokoletača pa je ipak naš a oni ga nemaju. Kako je to moguće? Ne izgleda logično, ali kod domestifikacije i ukrštanja nema mnogo logike. Mnoge rase nastale su slučajnim ukrštanjem, a velikom broju rasa domaćih životinja pa i gajenih sorti biljaka uopšte se ne zna poreklo iako postoje hiljadama godina. Domestifikacija i nastanak rasa je veoma dug i složen proces na šta utiče mnogo faktora, sve od ljudskih kretanja, uticaja klime i ekologije do nastanka ili nestanka civilizacija (na primer stari egipćani, grci ili rimljani su kao narodi nestali sa pozornice istorije a ipak imamo recimo latinski i starogrčki jezik i dalje u upotrebi, a životinje koje su gajili, na primer morkača i dalje su tu). Nije ništa naročito da neka rasa gajena u srednjem veku, eventualno izmešana sa domaćim rasama, preživi samo na određenom geografskom području, čak mislim da je i veoma realno. Uzmimo u obzir da nam naočigled izumiru domaće rase (kao npr. svinja "šumadinka"), jer ih izguraju strane rase iz samo odgajivačima poznatih razloga.

@Pevac: – svaka čast i poštovanje na čuvanju domaće rase živine!— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 15:20, 14. decembar 2016. (CET)