Разговор:Косовски певач

Коментар непријављеног корисника

порекло је вероватно из Турске,

postavljam pitanje ali i odgovor na gornjoj pretpostavci da li neko ima neki dokaz da je ova rasa poreklom iz Turske, ako ima dobro bi bilo da se ovde iznesu argumenti. Kako je moguce nazvati ga Turski pevac kada i u Turskoj ne postoji, Ispada da kada je turska Imperija osvojila ove prostore, osvojila sa namerom da siri populaciju kokosaka, a oni tisli a ova rasa je ostala ovde, pa ljudi to je besmisleno. Turci imaju svoju rasu kokosaka, to je Denizli pevac koji u poredjenju sa Kosovskim pevcem ima sasvim druge osobine, i u pevanju, i po izgledu.Ona ga cuvaju i gaje,cak je i pod zastitom Turskog zakona, u gradu Denizli njihova rasa pevaca ima spomenik u centru grada.

drugo pitanje kao i odgovor Ako prihvatamo pretpostavku, da su je turci doneli, zasto su je doneli bas na Kosovu, i nisu je doneli i na nekom drugom mestu,jeli to moguce, nikako, Zna se koliko prostora je zauzela tadasnja Turska imperija, e pa sad samo na Kosovu, na najsiromasnjijem delu svoje imperije, hajde da donese pevace, to nema nikakve logike

Kosovski pevac je jedinstvena rasa kokosaka i ne postoji nigde drugde nego sam na Kosovu, tj u proviciji u Drenici ima svoje rodno mesto.

Voleo bih da mi neko komentarise ove moje postavke, i da li moze mi dati odgovoor.

za vise informacija u vezi ove rase mozete se obratiti na Vikipediji na Albanskom, i na Vikipediji na engleskom

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.175.36.215 (разговор • доприноси) | 22:51, 25. јануар 2011

kao i sledecem sajtu na Albanskom jeziku :http://fleteverdha.forum-2007.com/t45-gjeli-kosovar#133

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pevac (разговор • доприноси) | 22:07, 3. фебруар 2011

Kod osobina pise: Petao dostiže težinu od 2-3 kg a kokoška 1,5-2 kg. Drži se zbog kvalitetnog mesa i jaja (160 godišnje).

Ma ljudi to je besmisleno, dajte da se uredjuje stanica kako valja, da se neko ne smeje. ja se izvinjavam sto ovo pisem, ali sto se tice osobina referisite se Vikipediji na Albanskom, i na Vikipediji na engleskom kao i sledecem sajtu na Albanskom jeziku :http://fleteverdha.forum-2007.com/t45-gjeli-kosovar#133

Voleo bih da se stvari nazovu pravim imenom, najlepse vam hvala na razumevanju. Ja sam odgajivac ove rase preko 4o godina.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pevac (разговор • доприноси) | 22:11, 3. фебруар 2011

Видим да је коментар стари али имам да додам мишљење које можда даје одговор. Турци су донели и српског високолетача па је ипак наш а они га немају. Како је то могуће? Не изгледа логично, али код доместификације и укрштања нема много логике. Многе расе настале су случајним укрштањем, а великом броју раса домаћих животиња па и гајених сорти биљака уопште се не зна порекло иако постоје хиљадама година. Доместификација и настанак раса је веома дуг и сложен процес на шта утиче много фактора, све од људских кретања, утицаја климе и екологије до настанка или нестанка цивилизација (на пример стари египћани, грци или римљани су као народи нестали са позорнице историје а ипак имамо рецимо латински и старогрчки језик и даље у употреби, а животиње које су гајили, на пример моркача и даље су ту). Није ништа нарочито да нека раса гајена у средњем веку, евентуално измешана са домаћим расама, преживи само на одређеном географском подручју, чак мислим да је и веома реално. Узмимо у обзир да нам наочиглед изумиру домаће расе (као нпр. свиња "шумадинка"), јер их изгурају стране расе из само одгајивачима познатих разлога.

@Pevac: – свака част и поштовање на чувању домаће расе живине!— [Корисник:Jozefsu]^{–Разбибрига} 15:20, 14. децембар 2016. (CET)