Razgovor:Meša Selimović/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Nisam hteo menjati jedan podatak u ovom članku. Radi se o mestu zbivanja romana „Derviš i smrt“. U članku je napisano da se radnja odvija u Sarajevu, što je apsolutna neistina. Koliko sam ja mogao shvatiti, radnja se odvija u nekom mestu u Bosni. Predpostavljam da je Meša aludirao na njegov grad – Tuzlu. Molim Miloša da reaguje, a one koji žele da ispadaju pametni tako što će tobože „pisati“ članke i „doprinositi“, molim da bar pročitaju „Derviša“! Pozdrav, Pokrajac

Pa, popričaj sa Domatriosom o tome. (Ili sa Đorđem. --Miloš Rančić 06:24, 20 Nov 2004 (CET)

Moja dodavanja u tekstu su bila uglavnom administrativne prirode, znači dodavanje kategorije i sl. Tekst nisam pisao niti proveravao njegovu tačnost. Na sreću, ima uvek neko ko to malo detaljnije pogleda. Koliko se ja sećam nigde nije precizirano gde se radnja romana dešava i zato sam promenio da se dešava u nekom mestu u Bosni. --Djordjes 08:44, 20 Nov 2004 (CET)

Pokrajac, o ovoj temi sam već pisao, ali ću ipak ponoviti. Ja tekst nisam pisao, nego sam samo preneo Ras(enk)in tekst. Ona je čitala sve od Meše, ali dosta davno, a u pisanju teksta je koristila neke biografije od istoričara književnosti. Što se tiče Tuzle nema prepreka.

Međutim, postoji još nešto. Budući da sam po ovom pitanju prozvan, ja ću i da reagujem. Od Meše ja ništa nisam pročitao, ni kad sam morao, pa smatram da mogu doneti neutralan sud. Ukoliko ti smatraš da je Meša mislio na Tuzlu, to se smatra tvojim mišljenjem i jedino se kao takvo može prihvatiti. Tuzla je u skoro istoj ravni sa Sarajevom, ali Sarajevo ima prednost jer je spomenuto od prvog autora koji je tekst napisao. Dakle u ovom slučaju ja sam protiv ovakve tvoje intervencije na menjanju teksta. Međutim, ako smatraš da si u pravu, pa na osnovu određenih citata iz romana, raznih kritika ili na drugi način, uveriš mene i druge zainteresovane vikipediste, ispravka teksta će se smatrati opravdanom i Tuzla će ući kao zvaničan podatak na Vikipediji. Nemoj da bude po onoj narodnoj "Dala dinar da uđe u kolo, a dala bi dva da izađe". :domatrios 23:41, 20 Nov 2004 (CET)

Domatriose, nisam znao da je o ovome već vođena nekakva polemika. Ja nisam izričito rekao da se radnja odvija u Tuzli, već sam ukazao na to da pisac nije konkretno definisao gde se ona odvija. Autor članka o M.Selimoviću je dopustio sebi za pravo da postavi na Vikipediju podatak da je mesto radnje u Sarajevu, što je apsolutna besmislica. Selimović, kada je pisao ovaj roman, nije hteo da konkretno definiše lokaciju, ali je jasno da se radi o Bosni. Tuzla, za koju se predpostavlja da je mesto radnje, je rodni grad Selimovića. On je kroz svoj roman iskazao svoju tugu prema bratu, i prema određenom periodu svog života koga je takođe indirektno opisao u romanu "Derviš i smrt". Ne bih imao ništa protiv toga da se obriše rečenica u kojoj se predpostavlja da je u pitanju Tuzla, ali je nedopustivo da se napiše da je to Sarajevo. Pozdrav, Pokrajac

«Derviš i smrt» (1966), kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Radnja romana zbiva se u XVIII veku u nekom mestu u Bosni. Neki književni kritičarti predpostavljaju da je aludirao na svoj grad – Tuzlu. Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda. To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetničkim nadahnućem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono počinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do čovekove večne upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja. Knjigu je posvetio supruzi Darki,koja mu je celi život bila verni pratioc ,prijatelj i podrška. Pisci iz Bosne i Hercegovine predložili su da se Meša ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za književnost

Pokrajac, nije mi do teranja maka na konac, trenutno čitam knjigu Ratka Neškovića "Srednjovekovna filozofija" što smatram mnogo interesantnijim od polemike na šta je aludirao Meša. Ali ajde. Vidim da si na glavnom tekstu opet vršio neke izmene i dopune. Neke su dobre a neke su nedefinisane. Pre nego što nastavim, da pretpostavim da su ovakve tvoje emotivne reakcije posledica nedovonjno jasnog etničkog identiteta. To zaključujem na osnovu sledećeg (ispravi me ako grešim): Imao si potrebu da dodaš kako se on zvao na bos. jeziku. To mu je valjda skraćenica od bosanskog ili bošnjačkog (što za mene nisu sinonimi). Dodavanje bos(anskog) epiteta na srpskoj vikipediji je nepotrebno. Takvi epiteti se dodaju stranim piscima. Verovatno si i ti o tome razmišljao pa si dodao da je Meša osim srpskog i bosanski pisac. Ovde si omanuo totalno, jer u današnjoj političkoj konfuziji, potpuno je nejasno šta to znači. Koliko mi je poznato (ali za to ne dajem ni pola pišljiva boba) zvanični bi pojam bio bošnjački pisac. Kako pretpostavljam da si ti Srbin, tada je konfuzija po tom pitanju još veća. Dakle, tvoja konstrukcija da je on srpski i bosanski pisac, ne odgovara ni stilski ni suštinski. Srpski pisac znači da je autor pisao na srpskom jeziku i da je poreklom Srbin. To su pretpostavljene kategorije i nisu isključive i obavezujuće. Ako već imaš potrebe u što većoj meri vezati Mešu za Bosnu (i Hercegovinu), mogao si dodati: srpski pisac koji se rodio, školovao, pisao, zaljubljivao i igrao fudbal u Bosni. Ne vidim da bi to nekome smetalo.

I tako odem ti ja na bosansku vikipediju, kad ono, strana o Meši je potpuno prazna. Evo udaram se po čelu i nikako ne mogu da shvatim šta bi to moglo značiti. Zar toliko zavređuje bosanski pisac. Ali, to je njihova stvar. Povodom tvoje konstatacije da neki književni kritičari pretpostavljaju da je Meša mislio na Tuzlu, ja ne budi lenj, okrenem knjigu "Istorija srpske književnosti" od (sada pokojnog) Jovana Deretića. Knjiga ima 2.000 strana (ili bar 1.200) i nađem da i on kao profesor književnosti i kritičar spominje Sarajevo. Dakle za Sarajevo imamo dva važna glasa: jedan je zvanični autoritet, a drugi je čitalac Mešinih dela. Kao što sam već rekao ja sam neutralan. Sa druge strane imamo tebe koji se opredelio za Tuzlu, a u tekstu si napisao neki književni kritičari. Da nisi možda ti taj kritičar? Ako nisi navedi ime. U gornjem citatu piše da je knjigu posvetio supruzi Darki, ne znam gde je ona rođena (mogu lako saznati, ali ne sada) pa da pretpostavim moguću aluziju na grad u knjizi. Čitajući razna dela, od Ilijade pa na ovamo i vukući paralele, možda je Meša pisao o fiktivnom gradu. Pod tim podrazumevam da je to izmišljeni (bosanski) grad koji u sebi sadrži realne i prepoznatljive elemente više bosanskih gradova (verovatno sve one koje je Meša poznavao i u kojima je nalazio ono interesantno i vredno što je želeo zapisati). :domatrios 22:56, 23 Nov 2004 (CET)

Zaista mi nije do političke polemike i o tome da li postoji bosanski (bošnjački) jezik. Uzgred, napisaću da su u BiH u zvaničnoj upotrebi bosanski (ne bošnjački), srpski i hravtski jezici svidelo se to nekome ili ne. bos.: sam napisao iz prostog razloga što je on čovek bio Bošnjak, odnosno što ga jedan narod koji sebe zove bošnjačkim prisvaja. Prisvajamo ga i mi, tako da je vrlo umesno napisati kako se on zove i na bosanskom. Predlažem da se napiše kao u vezi Ive Andića gde piše da je on i srpski i hrvatski književnik.Nadalje, niko ne može nekom nametati mišljenje kao što ti činiš meni. Moje je pravo kako ću misliti, i mislim da se samoopredeljenje nekog naoroda treba poštovati, kao što je to slučaj sa bošnjačkim. Dakle, ne misle svi Srbi isto (NIJE SVAKI SRBIN RADOVAN!). Pozdrav, --Pokrajac 23:18, 23 Nov 2004 (CET)

Pokrajac, ti si baš čudan čovek. Kažeš da ti nije do političke polemike, a ceo tvoj poslednji komentar vezan je za politiku. To objašnjavam time da nemaš dovoljno argumenataa da odgovoriš na postavljena pitanja. Za razliku od tebe ja ću se držati stručne strane. Odgovori konkretno na sledeća pitanja: 1. Koji je kritičar napisao da je Meša mislio na Tuzlu? 2. Zbog čega je spominjanje Sarajeva besmislica? 3. Odkud (nestručna) manjina (u ovom slučaju ti) ima veća prava od stručne većine (Deretić i Ras-na). Ukoliko ne možeš na zadovoljavajući način odgovoriti na ova pitanja, predlažem ti da sve tvoje intervencije o Meši Selimoviću vratiš u prvobitan oblik. Ovim ne pokušavam da ograničavam tvoju slobodu (odakle ti takva ideja?) već pokušavam da sprečim neopravdani vandalizam nad tuđim tekstovima. Okani se bre politike oko ovog teksta. Ti i Miloš politizirajte oko bosanskog jezika na istoimenoj temi, tamo vam se neću mešati, iako bih imao čime. :domatrios 00:36, 25 Nov 2004 (CET)

Samim tim što sam u školi imao odličnu profesorku srpskog jezika i književnosti koja nam je ukazala na to da M.S. aludira na Tuzlu, imam pravo predpostaviti da neki knj. kritičari misle da je u pitanju Tuzla. Spominjanje Sarajeva je besmislica, samim tim što se kaže "u nekom gradu u Bosni". Aludiranje je druga stvar. Nije u pitanju pravo manjine, nego neutralna tačka gledišta. Napisao si: "Dodavanje bos(anskog) epiteta na srpskoj vikipediji je nepotrebno. Takvi epiteti se dodaju stranim piscima. Verovatno si i ti o tome razmišljao pa si dodao da je Meša osim srpskog i bosanski pisac. Ovde si omanuo totalno, jer u današnjoj političkoj konfuziji, potpuno je nejasno šta to znači. Koliko mi je poznato (ali za to ne dajem ni pola pišljiva boba) zvanični bi pojam bio bošnjački pisac. Kako pretpostavljam da si ti Srbin, tada je konfuzija po tom pitanju još veća." Potpuno je nebitno da li sam ja Srbin ili ne. Ako ja kao Srbin napišem bos., onda ti ne moraš indirektno da mi kažeš kako se stvara politička konfuzija zbog toga. Pozdrav, --Pokrajac 00:34, 26 Nov 2004 (CET)

Pokrajac, iz teksta sam izbacio sporne delove i dodao nov sadržaj koji to opravdava. Da se nisi usudio da vraćaš tvoje promene, u suprotnom ću od birokrata srpske vikipedije zatražiti da blokiraju stranu, pa će ti ostati samo ova strana za razgovor. :domatrios 01:15, 26 Nov 2004 (CET)

Nisam ni mogao predpostaviti da ćeš se poneti ovako autokratski!

--Pokrajac 01:21, 26 Nov 2004 (CET)

Goli otok

Podatak o Golom otoku u ovom članku treba stajati iz prostog razloga što je to apssolutna istina, što opet potpomaže većoj posećenosti članka o Golom otoku kog sam ja napravio (iskreno). Treba pročitati članak o M.S. na en. Vikipediji gde se Goli otok spominje. Ovde neka stoji bilo gde, bitna je istina a ne tvrdoglavo brisanje svega onoga što ja napišem bez obrazloženja! --Pokrajac 02:09, 10 Jan 2005 (CET)

Hercegovina

Radnja se dešava u Hercegovini, iako Meša ne precizira lokaciju, blizina mora i Dubrovačke Republike, kao i tekija mevlevijskog reda daje mogućnost da se radi o Mostaru. Petronije 09:35, 24. maj 2006. (CEST)[odgovori]

Iz članka

Ovaj deo je prebačen iz članka jer ne spada u odeljak "Dela", već neko vreme na tom delu stoji oznaka o kršenju autorskih prava (http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/04/article-12.htm), a meni ovo i ne liči na enciklopedijski tekst. Dok se sve to ne razreši, bolje je da se sporni deo makne iz članka. --micki ^talk 12:09, 23. januar 2009. (CET)[odgovori]

Kao član Predsedništva Srpske akademije nauka i umetnosti, ostavlja Akademiji svoj duhovni testament u kojem, pored ostalog, zapisuje: „...Potičem iz muslimanske porodice, iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kojem takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika... Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Sremca, Borisava Stankovića, Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo s njima nemam potrebe da dokazujem“. (Ras)

Ipak, posle smrti, njegovo delo „kidnapovano“ je i, uprkos izričitoj zabrani supruge Darke, uvršćeno u sarajevsku ediciju „Muslimanska književnost 20. veka“

"Ja sam srpski pisac muhamedanske vere"

Ovo je rekao Meša Selimović, autor znamenitih dela kao što su „Tvrđava“ i „Derviš i smrt“, ranih sedamdesetih, prilikom „isleđivanja“ na sednici Upravnog odbora Srpske književne zadruge, odgovarajući na optužbe da su taj Odbor i njegov predsednik Dobrica Ćosić leglo srpskih nacionalista.

Pored činjenice da je Meša Selimović odrastao i da je, kao stvaralac, dobar deo života proveo u Tuzli i u Sarajevu, u sredinama, dakle, u kojima je muslimanski živalj činio dobar deo od ukupnog stanovništva, Meša će - čak i u teškim godinama tadašnje bosanske majorizacije, a prisećajući se svog pradedovskog pravoslavnog porekla, u svakoj prilici, pa makar ona bila i više no neugodna i po samoga pisca, tvrditi da je on srpski pisac, te da kao takav pripada korpusu srpske kulture.

Pričaće Selimović i zašto je inspiraciju za svoje romane tražio u starim bosanskim knjigama, kao što je čuveni „Ljetopis Mula Mustafe Bešeskije“ ili pak, u nekim drugim događajima.

"Mula Mustafa Bešeskija je u svojoj čuvenoj sarajevskoj hronici iz osamnaestog veka beležio svakodnevne događaje o gradu na Miljacki, koliko životne i obične, toliko bliske našim današnjim shvatanjima, da sam se zaprepastio nad njegovom „savremenošću“. Pomislio sam da bi bio vrlo rečit i slikovit lik dobrog čoveka opaljenog prašumom zla i dobra, koji ima razumevanja i za jedno i za drugo. Tako sam i započeo roman, Mula Mustafinim pričanjem, ali onda mi se nametnuo lik Ahmeda Šabe, nesnalažljivog i neaktivnog, dobrog, nezlobnog, običnog čoveka bez ikakvih izrazitih sposobnosti, osuđenog na čuđenje u prilično bezdušnom svetu. Tako je Šabo postao glavni junak a Mustafa sporedni lik. Neke slikovite događaje i ličnosti uzeo sam iz te hronike, mada sam ih stilizovao jer deluju suviše egzotično, a većinu sam izmislio, iako su ostali oni koji deluju najaktuelnije, kao da su aluzija na naše vreme, a zaista nisu, nego se život ponavlja.“

Trećeg novembra 1976. godine, Selimović će se obratiti Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pismom sledeće sadržine:

"Još u vrijeme kada se počelo javljati pitanje kojoj od jugoslovenskih literatura pripadaju pojedinii pisci srpskohrvatskog jezika, ja sam u više navrata pokušavao da se oduprem svakom uprošćenom razvrstavanju književnih stvaralaca prema nacionalnom, republičkom ili čak, pokrajinskom osnovu. Činilo mi se da su pisci i njihova dela nezaštićeno izloženi vanknjiževnim insistiranjima - svejedno da li nas neko prinudno izdvaja iz jedne, ili naknadno premješta u drugu, teritorijalnu književnost. U jednoj prilici bio sam prinuđen i da lično, napismeno, potvrdim ispravnost postupka istoričara književnosti koji me je uvrstio u svoju knjigu o poslijeratnoj srpskoj književnosti.

Bilo je to, u stvari, izlišno, jer je 1972. godine, u biblioteci „Srpska književnost u sto knjiga“ izašao i moj roman „Derviš i smrt“! U Uređivačkom odboru, koji je vršio izbor pisaca za tu zajedničku ediciju najstarijih i najuglednijih izdavača kod nas, Matice srpske i Srpske književne zadruge - nalazile su se i najpozvanije ličnosti da određuju ne samo estetsku vrijednost, već i književnu pripadnost jednog pisca. Bio sam veoma srećan što sam se, na taj način, našao na pravom mjestu.

Kako u našim književnim prilikama naglo dolazi do novih momenata i olakih odluka, a ja ne mislim mijenjati ni svoja uvjerenja, ni stečeno mjesto u književnosti kojoj pripadam - može se dogoditi da ja, ili moja porodica, i dalje budemo izlagani neprijatnostima nečijih upornosti i nerazumijevanja. Da bih zaštitio svoj lični i književni integritet, ja se obraćam Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji sam redovni član, s molbom da se u njoj nađe i sačuva ova moja pismena izjava.

Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije „Srpska književnost u sto knjiga“, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović.

Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom."

Pravo ime?

Od profesorice srpskog sam čuo da je Mešino pravo ime Mehmedalija a ne Mehmed — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 91.148.84.23 (razgovor)

Tako piše i ovde: [1]. Mene samo čudi zašto je bio Meša, a ne Mešo. --Đorđe Stakić (r) 08:07, 2. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ko će kome... Stvarno je tužno da na srpskoj vikipediji ne piše kako je Meša Selimović bio Srbin, i molim vas poštedite me priče kako vas ne zanima politika, jer je i nestavljanje tog podatka čin više politički nego stavljanje.

Srpski pisac?

Odakle vam ideja da je bio srpski pisac? Molim vas da procitate Selimovicevo autobiografsko djelo "Sjećanja" u kome govori o svom bosanskom porijeklu.

A ja tebe molim da pažljivo pročitaš obraćanje M. Selimovića Srpskoj akadamiji nauka i umetnosti koje je citirano u gornjem postu.

--Sly-ah (razgovor) 08:24, 27. oktobar 2009. (CET) Prvo, srpski je jer je Srbin. Ima nas Srba koji smo muslimani. Ima nas i koji nemamo nikakve veze sa Bosnom, a ima ih i koji imaju korene u BiH. Bosansko poreklo je geografski pojam. To je isto kao da tvrdiš kako Petar II Petrović Njegoš nije srpski pisac jer je poreklom iz Crne Gore, ili da Ivo Andrić nije srpski pisac jer je poreklom iz Bosne i Hercegovine. (--Afibamarih (razgovor))[odgovori]

Na stranu pismo akademiji, brojne izjave itd, posebno je smešno kad se neko poziva na delo koje očigledno nije pročitao (tj. na Sjećanja):

Prema djeci otac je bio strog, ili najčešće ravnodušan. U njegovu sobu smo ulazili samo kad nas pozove, i tada smo išli kao na strašni sud. Dvaput godišnje su sva djeca morala da uđu, na dva Bajrama, zbog čestitanja. Nije bio religiozan, ali smo slavili glavne vjerske praznike. Po nacionalnom osjećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovijetno prodično predanje o porijeklu iz istočne Hercegovine ili sjeverne Crne Gore.

--Jednokratno79 (razgovor) 04:47, 30. avgust 2017. (CEST)[odgovori]