Разговор:Меша Селимовић/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Нисам хтео мењати један податак у овом чланку. Ради се о месту збивања романа „Дервиш и смрт“. У чланку је написано да се радња одвија у Сарајеву, што је апсолутна неистина. Колико сам ја могао схватити, радња се одвија у неком месту у Босни. Предпостављам да је Меша алудирао на његов град – Тузлу. Молим Милоша да реагује, а оне који желе да испадају паметни тако што ће тобоже „писати“ чланке и „доприносити“, молим да бар прочитају „Дервиша“! Поздрав, Pokrajac
- Па, попричај са Доматриосом о томе. (Или са Ђорђем. --Милош Ранчић 06:24, 20 Нов 2004 (CET)
- Моја додавања у тексту су била углавном административне природе, значи додавање категорије и сл. Текст нисам писао нити проверавао његову тачност. На срећу, има увек неко ко то мало детаљније погледа. Колико се ја сећам нигде није прецизирано где се радња романа дешава и зато сам променио да се дешава у неком месту у Босни. --Djordjes 08:44, 20 Нов 2004 (CET)
- Покрајац, о овој теми сам већ писао, али ћу ипак поновити. Ја текст нисам писао, него сам само пренео Рас(енк)ин текст. Она је читала све од Меше, али доста давно, а у писању текста је користила неке биографије од историчара књижевности. Што се тиче Тузле нема препрека.
- Међутим, постоји још нешто. Будући да сам по овом питању прозван, ја ћу и да реагујем. Од Меше ја ништа нисам прочитао, ни кад сам морао, па сматрам да могу донети неутралан суд. Уколико ти сматраш да је Меша мислио на Тузлу, то се сматра твојим мишљењем и једино се као такво може прихватити. Тузла је у скоро истој равни са Сарајевом, али Сарајево има предност јер је споменуто од првог аутора који је текст написао. Дакле у овом случају ја сам против овакве твоје интервенције на мењању текста. Међутим, ако сматраш да си у праву, па на основу одређених цитата из романа, разних критика или на други начин, увериш мене и друге заинтересоване википедисте, исправка текста ће се сматрати оправданом и Тузла ће ући као званичан податак на Википедији. Немој да буде по оној народној "Дала динар да уђе у коло, а дала би два да изађе". :domatrios 23:41, 20 Нов 2004 (CET)
- Доматриосе, нисам знао да је о овоме већ вођена некаква полемика. Ја нисам изричито рекао да се радња одвија у Тузли, већ сам указао на то да писац није конкретно дефинисао где се она одвија. Аутор чланка о М.Селимовићу је допустио себи за право да постави на Википедију податак да је место радње у Сарајеву, што је апсолутна бесмислица. Селимовић, када је писао овај роман, није хтео да конкретно дефинише локацију, али је јасно да се ради о Босни. Тузла, за коју се предпоставља да је место радње, је родни град Селимовића. Он је кроз свој роман исказао своју тугу према брату, и према одређеном периоду свог живота кога је такође индиректно описао у роману "Дервиш и смрт". Не бих имао ништа против тога да се обрише реченица у којој се предпоставља да је у питању Тузла, али је недопустиво да се напише да је то Сарајево. Поздрав, Pokrajac
- «Дервиш и смрт» (1966), критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Радња романа збива се у XVIII веку у неком месту у Босни. Неки књижевни критичарти предпостављају да је алудирао на свој град – Тузлу. Главни jунак је Ахмед Нурудин, дервиш мевлевијског реда. То је дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења. Књигу је посветио супрузи Дарки,која му је цели живот била верни пратиоц ,пријателј и подршка. Писци из Босне и Херцеговине предложили су да се Меша овим романом кандидује за Нобелову награду за књижевност
- Покрајац, није ми до терања мака на конац, тренутно читам књигу Ратка Нешковића "Средњовековна филозофија" што сматрам много интересантнијим од полемике на шта је алудирао Меша. Али ајде. Видим да си на главном тексту опет вршио неке измене и допуне. Неке су добре а неке су недефинисане. Пре него што наставим, да претпоставим да су овакве твоје емотивне реакције последица недовоњно јасног етничког идентитета. То закључујем на основу следећег (исправи ме ако грешим): Имао си потребу да додаш како се он звао на бос. језику. То му је ваљда скраћеница од босанског или бошњачког (што за мене нису синоними). Додавање бос(анског) епитета на српској википедији је непотребно. Такви епитети се додају страним писцима. Вероватно си и ти о томе размишљао па си додао да је Меша осим српског и босански писац. Овде си омануо тотално, јер у данашњој политичкој конфузији, потпуно је нејасно шта то значи. Колико ми је познато (али за то не дајем ни пола пишљива боба) званични би појам био бошњачки писац. Како претпостављам да си ти Србин, тада је конфузија по том питању још већа. Дакле, твоја конструкција да је он српски и босански писац, не одговара ни стилски ни суштински. Српски писац значи да је аутор писао на српском језику и да је пореклом Србин. То су претпостављене категорије и нису искључиве и обавезујуће. Ако већ имаш потребе у што већој мери везати Мешу за Босну (и Херцеговину), могао си додати: српски писац који се родио, школовао, писао, заљубљивао и играо фудбал у Босни. Не видим да би то некоме сметало.
И тако одем ти ја на босанску википедију, кад оно, страна о Меши је потпуно празна. Ево ударам се по челу и никако не могу да схватим шта би то могло значити. Зар толико завређује босански писац. Али, то је њихова ствар. Поводом твоје констатације да неки књижевни критичари претпостављају да је Меша мислио на Тузлу, ја не буди лењ, окренем књигу "Историја српске књижевности" од (сада покојног) Јована Деретића. Књига има 2.000 страна (или бар 1.200) и нађем да и он као професор књижевности и критичар спомиње Сарајево. Дакле за Сарајево имамо два важна гласа: један је званични ауторитет, а други је читалац Мешиних дела. Као што сам већ рекао ја сам неутралан. Са друге стране имамо тебе који се определио за Тузлу, а у тексту си написао неки књижевни критичари. Да ниси можда ти тај критичар? Ако ниси наведи име. У горњем цитату пише да је књигу посветио супрузи Дарки, не знам где је она рођена (могу лако сазнати, али не сада) па да претпоставим могућу алузију на град у књизи. Читајући разна дела, од Илијаде па на овамо и вукући паралеле, можда је Меша писао о фиктивном граду. Под тим подразумевам да је то измишљени (босански) град који у себи садржи реалне и препознатљиве елементе више босанских градова (вероватно све оне које је Меша познавао и у којима је налазио оно интересантно и вредно што је желео записати). :domatrios 22:56, 23 Нов 2004 (CET)
- Заиста ми није до политичке полемике и о томе да ли постоји босански (бошњачки) језик. Узгред, написаћу да су у БиХ у званичној употреби босански (не бошњачки), српски и хравтски језици свидело се то некоме или не. бос.: сам написао из простог разлога што je он човек био Бошњак, односно што га један народ који себе зове бошњачким присваја. Присвајамо га и ми, тако да је врло умесно написати како се он зове и на босанском. Предлажем да се напише као у вези Иве Андића где пише да је он и српски и хрватски књижевник.Надаље, нико не може неком наметати мишљење као што ти чиниш мени. Моје је право како ћу мислити, и мислим да се самоопредељење неког наорода треба поштовати, као што је то случај са бошњачким. Дакле, не мисле сви Срби исто (НИЈЕ СВАКИ СРБИН РАДОВАН!). Поздрав, --Покрајац 23:18, 23 Нов 2004 (CET)
- Покрајац, ти си баш чудан човек. Кажеш да ти није до политичке полемике, а цео твој последњи коментар везан је за политику. То објашњавам тиме да немаш довољно аргуменатаа да одговориш на постављена питања. За разлику од тебе ја ћу се држати стручне стране. Одговори конкретно на следећа питања: 1. Који је критичар написао да је Меша мислио на Тузлу? 2. Због чега је спомињање Сарајева бесмислица? 3. Одкуд (нестручна) мањина (у овом случају ти) има већа права од стручне већине (Деретић и Рас-на). Уколико не можеш на задовољавајући начин одговорити на ова питања, предлажем ти да све твоје интервенције о Меши Селимовићу вратиш у првобитан облик. Овим не покушавам да ограничавам твоју слободу (одакле ти таква идеја?) већ покушавам да спречим неоправдани вандализам над туђим текстовима. Окани се бре политике око овог текста. Ти и Милош политизирајте око босанског језика на истоименој теми, тамо вам се нећу мешати, иако бих имао чиме. :domatrios 00:36, 25 Нов 2004 (CET)
- Самим тим што сам у школи имао одличну професорку српског језика и књижевности која нам је указала на то да М.С. алудира на Тузлу, имам право предпоставити да неки књ. критичари мисле да је у питању Тузла. Спомињање Сарајева је бесмислица, самим тим што се каже "у неком граду у Босни". Алудирање је друга ствар. Није у питању право мањине, него неутрална тачка гледишта. Написао си: "Додавање бос(анског) епитета на српској википедији је непотребно. Такви епитети се додају страним писцима. Вероватно си и ти о томе размишљао па си додао да је Меша осим српског и босански писац. Овде си омануо тотално, јер у данашњој политичкој конфузији, потпуно је нејасно шта то значи. Колико ми је познато (али за то не дајем ни пола пишљива боба) званични би појам био бошњачки писац. Како претпостављам да си ти Србин, тада је конфузија по том питању још већа." Потпуно је небитно да ли сам ја Србин или не. Ако ја као Србин напишем бос., онда ти не мораш индиректно да ми кажеш како се ствара политичка конфузија због тога. Поздрав, --Покрајац 00:34, 26 Нов 2004 (CET)
- Покрајац, из текста сам избацио спорне делове и додао нов садржај који то оправдава. Да се ниси усудио да враћаш твоје промене, у супротном ћу од бирократа српске википедије затражити да блокирају страну, па ће ти остати само ова страна за разговор. :domatrios 01:15, 26 Нов 2004 (CET)
- Нисам ни могао предпоставити да ћеш се понети овако аутократски!
--Покрајац 01:21, 26 Нов 2004 (CET)
Голи оток
Податак о Голом отоку у овом чланку треба стајати из простог разлога што је то апссолутна истина, што опет потпомаже већој посећености чланка о Голом отоку ког сам ја направио (искрено). Треба прочитати чланак о М.С. на ен. Википедији где се Голи оток спомиње. Овде нека стоји било где, битна је истина а не тврдоглаво брисање свега онога што ја напишем без образложења! --Покрајац 02:09, 10 Јан 2005 (CET)
Херцеговина
Радња се дешава у Херцеговини, иако Меша не прецизира локацију, близина мора и Дубровачке Републике, као и текија мевлевијског реда даје могућност да се ради о Мостару. Petronije 09:35, 24. мај 2006. (CEST)
Из чланка
Овај део је пребачен из чланка јер не спада у одељак "Дела", већ неко време на том делу стоји ознака о кршењу ауторских права (http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/04/article-12.htm), а мени ово и не личи на енциклопедијски текст. Док се све то не разреши, боље је да се спорни део макне из чланка. --micki talk 12:09, 23. јануар 2009. (CET)
Као члан Председништва Српске академије наука и уметности, оставља Академији свој духовни тестамент у којем, поред осталог, записује: „...Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика... Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Сремца, Борисава Станковића, Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство с њима немам потребе да доказујем“. (Рас)
Ипак, после смрти, његово дело „киднаповано“ је и, упркос изричитој забрани супруге Дарке, увршћено у сарајевску едицију „Муслиманска књижевност 20. века“
"Ја сам српски писац мухамеданске вере"
Ово је рекао Меша Селимовић, аутор знаменитих дела као што су „Тврђава“ и „Дервиш и смрт“, раних седамдесетих, приликом „ислеђивања“ на седници Управног одбора Српске књижевне задруге, одговарајући на оптужбе да су тај Одбор и његов председник Добрица Ћосић легло српских националиста.
Поред чињенице да је Меша Селимовић одрастао и да је, као стваралац, добар део живота провео у Тузли и у Сарајеву, у срединама, дакле, у којима је муслимански живаљ чинио добар део од укупног становништва, Меша ће - чак и у тешким годинама тадашње босанске мајоризације, а присећајући се свог прадедовског православног порекла, у свакој прилици, па макар она била и више но неугодна и по самога писца, тврдити да је он српски писац, те да као такав припада корпусу српске културе.
Причаће Селимовић и зашто је инспирацију за своје романе тражио у старим босанским књигама, као што је чувени „Љетопис Мула Мустафе Бешескије“ или пак, у неким другим догађајима.
"Мула Мустафа Бешескија је у својој чувеној сарајевској хроници из осамнаестог века бележио свакодневне догађаје о граду на Миљацки, колико животне и обичне, толико блиске нашим данашњим схватањима, да сам се запрепастио над његовом „савременошћу“. Помислио сам да би био врло речит и сликовит лик доброг човека опаљеног прашумом зла и добра, који има разумевања и за једно и за друго. Тако сам и започео роман, Мула Мустафиним причањем, али онда ми се наметнуо лик Ахмеда Шабе, несналажљивог и неактивног, доброг, незлобног, обичног човека без икаквих изразитих способности, осуђеног на чуђење у прилично бездушном свету. Тако је Шабо постао главни јунак а Мустафа споредни лик. Неке сликовите догађаје и личности узео сам из те хронике, мада сам их стилизовао јер делују сувише егзотично, а већину сам измислио, иако су остали они који делују најактуелније, као да су алузија на наше време, а заиста нису, него се живот понавља.“
Трећег новембра 1976. године, Селимовић ће се обратити Српској академији наука и уметности, писмом следеће садржине:
"Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају појединии писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак, покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и њихова дела незаштићено изложени ванкњижевним инсистирањима - свеједно да ли нас неко принудно издваја из једне, или накнадно премјешта у другу, територијалну књижевност. У једној прилици био сам принуђен и да лично, написмено, потврдим исправност поступка историчара књижевности који ме је уврстио у своју књигу о послијератној српској књижевности.
Било је то, у ствари, излишно, јер је 1972. године, у библиотеци „Српска књижевност у сто књига“ изашао и мој роман „Дервиш и смрт“! У Уређивачком одбору, који је вршио избор писаца за ту заједничку едицију најстаријих и најугледнијих издавача код нас, Матице српске и Српске књижевне задруге - налазиле су се и најпозваније личности да одређују не само естетску вриједност, већ и књижевну припадност једног писца. Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту.
Како у нашим књижевним приликама нагло долази до нових момената и олаких одлука, а ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам - може се догодити да ја, или моја породица, и даље будемо излагани непријатностима нечијих упорности и неразумијевања. Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Српској академији наука и уметности, чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава.
Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције „Српска књижевност у сто књига“, који су такође чланови Српске академије наука и уметности и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.
Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографским податком."
Право име?
Од професорице српског сам чуо да је Мешино право име Мехмедалија а не Мехмед — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 91.148.84.23 (разговор)
- Тако пише и овде: [1]. Мене само чуди зашто је био Меша, а не Мешо. --Ђорђе Стакић (р) 08:07, 2. јун 2009. (CEST)
Ко ће коме... Стварно је тужно да на српској википедији не пише како је Меша Селимовић био Србин, и молим вас поштедите ме приче како вас не занима политика, јер је и нестављање тог податка чин више политички него стављање.
Srpski pisac?
Odakle vam ideja da je bio srpski pisac? Molim vas da procitate Selimovicevo autobiografsko djelo "Sjećanja" u kome govori o svom bosanskom porijeklu.
А ја тебе молим да пажљиво прочиташ обраћање М. Селимовића Српској акадамији наука и уметности које је цитирано у горњем посту.
--Sly-ah (разговор) 08:24, 27. октобар 2009. (CET) Prvo, srpski je jer je Srbin. Ima nas Srba koji smo muslimani. Ima nas i koji nemamo nikakve veze sa Bosnom, a ima ih i koji imaju korene u BiH. Bosansko poreklo je geografski pojam. To je isto kao da tvrdiš kako Petar II Petrović Njegoš nije srpski pisac jer je poreklom iz Crne Gore, ili da Ivo Andrić nije srpski pisac jer je poreklom iz Bosne i Hercegovine. (--Afibamarih (разговор))
На страну писмо академији, бројне изјаве итд, посебно је смешно кад се неко позива на дело које очигледно није прочитао (тј. на Сјећања):
Према дјеци отац је био строг, или најчешће равнодушан. У његову собу смо улазили само кад нас позове, и тада смо ишли као на страшни суд. Двапут годишње су сва дјеца морала да уђу, на два Бајрама, због честитања. Није био религиозан, али смо славили главне вјерске празнике. По националном осјећању био је Србин, и знао је за неразговијетно продично предање о поријеклу из источне Херцеговине или сјеверне Црне Горе.