Razgovor:Novi avion/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Avion, možda malim.—Rade Nagraisalović (razgovor) 01:10, 19. januar 2008. (CET).

Podaci i sadržaj članka nisu izvorni, proizvoljni su. Radni naziv za Program je bila usvojena skraćenica NA. Ta skraćenica NA, to su bila početna slova ujedno od naziva Novi Avion i od Nadzvučni Avion. --Sahara (razgovor) 20:34, 8. maj 2008. (CEST).

Samo želim da poboljšam tekst, nadam se kao i svi ostali učesnici. U naredbi o osnivanju Instituta i na njegovom pečatu stoji Vazduhoplovnotehnički institut. NA jeste vojni ali je borbeni avion, dok primera radi, JAK-40 je isto vojni ali nije borbeni avion. Hoću podvući činjenicu da je svaki borbeni avion ujedno i vojni, što obrnuto ne znači. Znači, za NA se mora reći da je borbeni avion, što određuje da je istovremeno i vojni!--Sahara (razgovor) 16:02, 10. maj 2008. (CEST).

Karakterstika "višenamenski lovac" za NA nije adekvatna. Lovac izvršava samo zadatke vazduh-vazduh. Za NA je bilo predviđeno da izvršava sve zadatke vazduh-vazduh, vazduh-zemlja i izviđanja. Te mogućnosti mu daju deklaraciju da je višenamenski borbeni avion. Pošto te zadatke izvršava i na nadzvučnim brzinama deklarisan je kao: višenamenski nadzvučni borbeni avion.--Sahara (razgovor) 19:23, 10. maj 2008. (CEST)

Upozorenje o radu, zaštićeno autorskim pravom, je neobjašnjeno i neumesno.Sahara (razgovor) 20:55, 17. maj 2008. (CEST)

Malo slovo

Po pravopisu srpskog jezika svi se višečlani nazivi pišu velikim slovom prve reči, a malim ostalih (osim ako nije u pitanju vlastito ime), osim naseljenih mesta (sela, gradovi, države, kontinenti), te tako i Mali avion. Mogu naravno citirati i tačku pravopisa, ukoliko je to potrebno, mada veliko slovo u pravopisu predstavlja veoma obimno i povezano poglavlje, tako da je teško citirati samo jednu tačku koja na ovo ukazuje.----Olirazgovor 17:30, 18. jun 2008. (CEST)

Takođe opravdanje da je u pitanju skraćenica ne stoji. Mnoge skraćenice se pišu svim velikim slovima, a puni nazivi ne. Npr. JDP Jugoslovensko dramsko pozorište...----Olirazgovor 17:31, 18. jun 2008. (CEST)

Dobro, premestiću. -- Bojan  Razgovor  17:37, 18. jun 2008. (CEST)

Bio sam već prebacio na malo, ali je Bojan vratio na veliko, pitam se zašto. Bilo bi dobro da se molo pogleda ovo. Nagraisalovićkaži/laži 17:39, 18. jun 2008. (CEST)

Članak Novi avion i njegove mane

Osim što je jezički veoma loš (govorim o radu na uzorku od dva prva poglavlja), ovaj članak odiše potpuno ličnim stavom. Izgleda mi kao da je pisao neki učesnik na tom projektu koji se pravda i želi da nam pokaže kako je vazduhoplovstvo u bivšoj državi radilo pošteno i kako eto nisu oni krivi što se sve ovo desilo (u šta ne sumnjam, ali ne znam koliko je to pogodno za enciklopedijski članak?). Mislim da bi ovaj članak morao imati neke ozbiljne reference i kažem, ne znam koliko je uopšte enciklopedijski, previše ličnih emocija, koje se vide iz aviona (i novog i starog:)). --Oli razgovor 09:01, 19. jun 2008. (CEST)

Čišćenje stila je poželjno i uvek dobrodošlo. U ovome može učestvovati svako, a pogotovo ukoliko ima znanja i umeća da ovo uradi dobro. Tu mislim prvenstveno na opšta mesta, tipa: „Zajednički rad, posebno u biroima, bio je veoma koristan.“ i u celom tom pasusu ličnih doživljaja autentičnog učesnika projekta. Ako je članak o avionu, ne treba opisivati entuzijazam i optimizam razdragane ekipe, već podatke koje je moguće verifikovati.

Što se tiče referenciranja na izvore, to je problem. Ja sam čitao novine tih godina kada se vojska klela kako ne postoji takav nekakav avion, kako su mlađahni Slovenci u „Mladini“ sve to izmislili da bi ukaljali svetli obraz naše JNA i sve u tom smislu. Hoću reći, ako bi se citirali izvori, najviše bi ih bilo koji tvrde da takvo nešto nije ni postojalo. Kakav crni Novi avion! Dakle, ostaje da se citiraju strani, od CIA-e snabdeveni izvori. A što se tiče navođenja arhive koja se sada nalazi biblioteci SANU, obzirom da je biblioteka SANU otvorena, ipak bi trebalo imati konkretniju odrednicu koja bi mogla poslužiti nekome da pronađe i verifikuje gomilu navoda. Ovo mislim prvenstveno stoga što tekst obiluje tehničkim detaljima, pitanjima traženja tehničkog optimuma i projektantskih nedoumica iz ugla konstruktora LIČNO. Nisu samo navedeni detalji odabranog konstruktivnog rešenja, već su analizirani i elaboriran izabrani optimum. Zamislimo samo kod svakog naoružanja da je u tekstu navedeno koliko je opcija imao konstruktor recimo T-72 i zašto je neko rešenje odbacio a drugo prihvatio.

Koliko ja vidim, od ovog nepostojećeg aviona (verovatno je to prvi stelt avion, jer ga niko nije video), će ostati samo članak na Vikipediji :) -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 10:04, 19. jun 2008. (CEST)

Ma ima izvora i to ne stranih obaveštajnih službi, samo treba znati gde tražiti. Evo, na forumu AIRSERBIA mogu se pronaći članak iz Galaksije Galaksija - Let kroz vreme, članak iz Aerosveta o kabini Novog aviona koju je razvio VTI Aerosvet - Funkcionalni model pilotske kabine i izvod iz programa realizacije u PDF formatu koji se može skinuti sa sledeće lokacije Jugoslovenski borbeni supersonični avion. Radilo se o veoma ozbiljnom projektu, koji nije bio daleko od realizacije. Možda sve to danas mlađim generacijama deluje neverovatno, ali ne treba zaboraviti da je najveći izvozni uspeh stare Jugoslavije vezan za vojnu industriju i izvoz tenka M-84 u Kuvajt, kao i da je Jugoslavija bila jedna od, ako se dobro sećam, 6 zemalja u svetu koje su u to vreme proizvodile podmornice. Neka me neko ispravi ako sam pogrešio. Članak ima odličan potencijal i uz manje korekcije može postati najiscrpniji izvor informacija o Novom avionu na internetu. --Kraljević Marko (razgovor) 11:09, 19. jun 2008. (CEST)

Ako sam dobro shvatila, smatra se umesnim ispravljanje ličnih impresija (o kolektivnom radu, entuzijazmu itd.)? Ukoliko takve impresije ostanu, teško da će ovo biti enciklopedijski članak. --Oli razgovor 13:35, 19. jun 2008. (CEST)

Molim Vas dodajte još udarnički rad, značke, radne akcije itd., da bude komletna ironija. Gde nađoste "kolektivni rad"? To u tekstu nema, ima zajednički rad a to nije isto ni na našem maternjem jeziku.--Sahara (razgovor) 21:50, 24. jun 2008. (CEST)

Izbrisane slike

Nekim čudom su mi se izbrisale sve slike u članku dok sam ga ipsravljala, molim za to sposobne da slike vrate!

Uradila sam što se dalo uraditi, može se izbrisati oznaka da mu je potrebno čišćenje. Ja i dalje mislim da je jugonostalgičnost, žal za tima koji su sve to radili toliko prisutan da se gubi svaki kvalitet, al’ to je što je. --Oli razgovor 14:31, 22. jun 2008. (CEST)

Preostale nedoumice

Neke stvari nisam shvatila, pa nisam mogla ni da ih ispravim.

U poglavlju

Odvijanje programa

u zagradi se pojavljuje reč evropski, ne kapiram joj smisao, kontekst i padež i čemu služi, na šta se odnosi?

Pojam Fiksna geometrije?

Odnosi se na krila. Neki avioni mogu da "šire" i "skupljaju" krila kako bi bili aerodinamičniji. Ovaj avion to ne može i zato se kaže fiskna. Nikad nisam čuo nikog da je rekao nepromenljiva. -- Bojan  Razgovor  16:07, 24. jun 2008. (CEST)

Tačno je, odnosi se na promenu strele krila u funkciji promene brzine leta (Mig-23, F-14 itd.). To je velika komplikacija ( sa velikim "penalima"), ovaj to avion nema. Umesto toga ima tri-sonično krilo optimizirano za sve tri oblasti brzina. U tekstu je rečeno: usvojeni su usisnici fiksne geometrije. Suprotno od toga je promenljiva geometrija usisnika, kao kod Mig-21 (na većim krozvučnim i nadzvučnim bzinama se pomera, osnosimetrično šiljato telo, unapred i menja propusnu površinu za ulazni vazduh a i izaziva kosi udarni talas strujanja vazduha, umesto normalnog, što smanjuje otpor i gubitke).--Sahara (razgovor) 21:30, 24. jun 2008. (CEST)

Ne razumem rečenicu: Napadno-navigacioni sistem zasnovan je na svom glavnom senzoru višenamenskom radaru sa elektronskim skaniranjem.

Nebulozna rečenica: Let je trebalo da bude bezmotorno planiranje

Nebuloza nije pogodna reč za profesora srpskog jezika, pogotovo kada je njegova krivica kada ne razume! Da bi mu olakšao dodao sam jedrenje. Dali ste nekada videli bezmotornu jedrilicu da jedri, kada nema dovonjno uzgonskog strujanja vazduha ona planira (leti sa blagim gubitkom visine).--Sahara (razgovor) 21:30, 24. jun 2008. (CEST)

Ne razumem: definisani su prema NATO standardima za respektivno poređenje sa svojim savremenicima u Evropi.

eksplaticione karakteristike Ako je pridev od reči eksploatacija ne može ovako, u protivnom nemam pojma šta ovo znači u svakom slučaju ispravila sam u eksploatacione ako je na to mislio, mada je i ovako prilično nebulozno.

Ništa ne kapiram: TTZ je zahtevao maksimalnu brzinu 1,8 puta veću od brzine zvuka, ostvaren je taktiktički radijus 1,88 (pri zemlji sa 4 bombe Bel-755) 400 kilometara, ostvareno je 465

Nema koliko sekundi, možda izbaciti sve iza reči zvuka: Horizontalno ubrzanje od 0,9 do 1,4 puta veće od brzine zvuka za... sekundi.

Pitam se da li je ovo iko zaista pročitao osim mene? Mnogo, mnogo besmislenih rečenica i ličnog stava.

--Oli razgovor 14:39, 22. jun 2008. (CEST)

Dali to Vi pozivate na linč? Ova Vaša poslednja rečenica mnogo liči na to.--Sahara (razgovor) 21:50, 24. jun 2008. (CEST)

1 Ovako ne može, jedninice za težinu, mere, dužinu itd. idu latinicom.Nagraisalovićkaži/laži 16:19, 22. jun 2008. (CEST)

Komentar samo nekih delova kritike

Kritika, moram priznati, u nekim delovima je veoma tendeciozna i kontraverzna. Kao da je u pitanju neki lični ili ideološki obračun. Ovo ću potkrepiti sa činjeničnim primerima.

Malo slovo, pošto je to bilo ime za taj projekat (to je u tekstu i navedeno). Upućujem na knjigu "Rečnik jezičkih nedoumica", Ivan Klajn, str.33 i 34.

Lične emocije, kakve su emocije kada se pogrešno i netačno citira deo teksta? Primer,mešanja taktičkog radijusa i maksimalne brzine? Molim Vas strpljivo i pažnjivo pročitajte tekst pa ga onda komentarišite i to, ako možete, bez predubeđenja.

Nisam ja prvi otvorio ovu stranu. Ja sam se priključio i veći deo napisao. Ispada da smeta činjenica ako sam bio deo tima koji je radio na tome programu, nebi smetalo da sam npr. pekar i amaterski pišem o avionu.

Učesnik Oli priznaje da ne razume materiju ali ipak hrabro menja tekst, premešta pasuse i nažalost menja mu smisao.

Hvala na delu dobronamernih i korektnih ispravki.--Sahara (razgovor) 18:37, 22. jun 2008. (CEST)

Možeš li da skeniraš ili uslikaš "Rečnik jezičkih nedoumica", Ivan Klajn, str.33 i 34. da pogledamo. Čudno mi je jer ovde ne postoji ništa slično. Nagraisalovićkaži/laži 18:51, 22. jun 2008. (CEST)

Imam knjigu, osmo ćirilično izdanje, ali nemam kameru ni skener.--Sahara (razgovor) 19:29, 22. jun 2008. (CEST)

Dat je primer Velika Morava i sl. To je i logično, dvorečno ime. To se koristi za imena brodova, aviona itd.Koliko ja znam uvek se pišu početna velika slova od obe reči. Poznat primer francuski avion Alfa Get.--Sahara (razgovor) 19:46, 22. jun 2008. (CEST)

Velika Morava je reka, pa je logično da idu oba velikim, ali još nisam čuo da se obe reči pišu velikim kod aviona i brodova. Nagraisalovićkaži/laži 20:13, 22. jun 2008. (CEST)

Da li se po tebi pišu oba velikim i ovaj brod (Afrička kraljica). Nagraisalovićkaži/laži 20:17, 22. jun 2008. (CEST)

Klajn kaže dvorečna imena. Mogu vratiti primer Qvin Meri brod. Novi Avion se 25 godina piše ovako.Budi uveran da su ti dokumenti prolazili najviše jezičke i lektorske kontrole. Tako je pisano i u inostranstvu. Ponavljam primer Alfa Get, neznam napisati u originalu Crna Ptica ali obe reči počinju sa velikim slovom. Uostalom ružno je da to bude centralno pitanje članka i to sa onim tonom i jezikom. Pozdrav--Sahara (razgovor) 20:51, 22. jun 2008. (CEST)

---

Ovako, Novi avion i Velika Morava nisu iz iste priče. Velika Morava je iz iste kategorije naziva kao i Jadransko more, samo što je reč Morava vlastita imenica i piše se zato velikim slovom, Novi avion je kao proizvod, ja bih ga čak napisala oba malim, ali pošto je u pitanju naziv projekta, onda ovako.

U delu u kome sam izmenila smisao, molim te da mi ukažeš na taj smisao koji je trebalo da postoji i ja ću rado ispraviti u skladu sa tim.

Lektorske kontrole očigledno nisu bile dovoljno uspešne ili se neko na isti način borio da ostane veliko A kao ti sad, a primera Novi avion niti Novi Avion nema ni u mom izdanju Klajnovog RJN, niti mislim da se on konkretno tim primerom bavio. Francuski pravopis nije isti kao i naš, takođe ni engleski itd. Naš pravopis odvajkada predviđa ovako kako sam ja napisala. Kod Francuza, Engleza i sličnih svaka reč u nazivu piše se velikim slovom, a kod nas ne. Hajde da svako radi svoj posao?

Inače, ovaj članak zaista ima mnogo onoga što se zove lični stav, koliko god da ti to ne osećaš. Mislim da je slovo A u naslovu i ostalim delovima, najmanji problem. Inače, ne radi se ni o kakvom političkom obračunu jer eto, baš sam i sama jugonostalgičar, ali mislim da to u jednom enciklopedijskom članku ne sme da se oseća, kao što ne bi smeo da se oseća niti bilo koji lični stav, zato je to enciklopedijski članak, zar ne?

--Oli razgovor 21:54, 22. jun 2008. (CEST)

---

Merne jedinice se mogu pisati i latinicom i ćirilicom. Nešto je umesnije u tekstu koji je ćirilicom da i merne jedinice tako ostanu, ali ako je to problem, neka se vrati latinica, to je nevažno. Bilo bi bolje da su nazivi transkribovani, ali ja se u transkripciju dovoljno ne razumem da bih se uplitala pa zato nisam dirala.----Oli razgovor 21:56, 22. jun 2008. (CEST)

Ne znam baš, evo imam nekoliko knjiga i jednu opštu enciklopediju gde su u ćiriličnom tekstu merne jedinice uvek latinicom. Nagraisalovićkaži/laži 22:04, 22. jun 2008. (CEST)

O ovome su vođene svađe i svađe. Srpski pravopis to dopušta (pisanje jedinica SI sistema ćirilicom), ali se svima koji imaju veze sa prirodnim naukama i tehnikom diže kosa na glavi od te ideje. Ja bih zaključio da pravopis dopušta i jedno i drugo, ali mi na Vikipediji možemo da uzmemo kao smernicu da se jedinice pišu latinicom - tim pre što kod nas za razliku od Rusa ne postoji jasno određena transkripcija jedinica. Tako bi i volt, V i vat, W ispali V, i eto nam nevolja (a obe jedinice se tiču struje). Primera ima još. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:26, 22. jun 2008. (CEST)

I da.. slažem se sa Tonkom (još jedan razlog za prihvatanje ove smernice). Teško će se naći ozbiljna knjiga na srpskom jeziku (udžbenik, enciklopedija), u kojoj su jedinice SI sistema ispisane ćirilicom. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:27, 22. jun 2008. (CEST)

Podržavam Tonku i moram da primetim (kao prirodnjak koji je imao iks ispita iz hemije i poneki iz fizike) da smo na srpskom, beogradskom fakultetu, SI i sve druge jedinice učili da pišemo isključivo latinicom.—MetodicarPiši! 22:38, 22. jun 2008. (CEST)

Nastavak komentara

Neću se osvrtati na etiketiranje i posredne zaključke kao jugonostalgičar, lični stav (obrnuto bi bio bezlični stav, još gore itd.). U tome ima dosta proiizvoljnosti i isključivosti. Najvažnije je, nije mu mesto ovde.

Idemo na materiju:

• Nisam nigde napisao da Klajn ističe primer Novi Avion, već Velika Morava. Ako sam pogrešno posredno zaključio, priznajem i izvinjavam se.
• Nepotrebno je težište prebačeno na problem prvog slova druge reči u nazivu (veliko ili malo). Usput se izgubio stručni smisao teksta.
• Pogledaj svoju verziju od 22 juna. Ugrađen je modifikovan i sa izmenjenim smislom pasus, iza EFA).

Bile su predviđene dopunske mogućnosti....itd. Nije mu mesto tu, a ostavljen je i da se udvaja i na starom mestu. Mogućnosti su, u ovom slučaju, širi pojam, koji ne odgovara. Ispravio sam.

• Izmenjen pasus i činjenični smisao o trenutku izbora firme, između dve potencijalne. Ispravio sam.
• Sa razlogom je napisan prenos znanja i tehnologije. Proizvoljno uvodiš pojam poboljšanja tehnologije. Menja smisao i netačno je. Izmenio sam. Ima i drugih primera.
• Diskutovan je, sa razlogom, problem načina pisanja mernih jedinica. Imam ispred sebe brošuricu iz 1977.g., ”prelaz na SI jedinice”. Poslednje poglavlje je "Mala gramatika SI jedinica", prvi stav glasi: Oznake jedinica pišu se uspravnim slovima latinice. itd. U to vreme je ćirilica bila dosta potisnuta , pa i u tome kontekstu treba posmatrati problem. Međutim, ne znam za novi pravilnik koji to ispravlja.--Sahara (razgovor) 08:24, 23. jun 2008. (CEST)

---

Ja ti samo kažem da se previše oseća lična nota, svaki pažljiv čitalac će to primetiti. Mislim da to nije dobro.

Što se tiče mernih jedinica, pravopis iz 1960. je podržavao pisanje mernih jedinica isključivo latinicom, a sadašnji pravopis, koji je napisan 1993, a ozvaničen 1997. dozvoljava obe varijante.

Više puta sam komentarisala na Trgu u Pravopisnim pitanjima da mislim kako svi smatraju da su eksperti za jezik zato što im je maternji. Da je to tako, sljudi ne bi išli u škole da se uče pravilima svog jezika i da uče da prenose znanja i ispravljaju (pogotovu rasprostranjene) greške u narodu. Tako da na to zaista ne želim ponovo da trošim dragoceno vreme koje bih inače mogla provesti ispravljajući članke kojima su ispravke potrebne, zar ne? O tome samo jednu rečenicu, celog života se bavim jezikom, i celog života nailazim na: prelamače teksta, daktilografe, roditelje, učenike, dizajnere, prevodioce... koji se otimaju da usvoje neko pravilo, i koji me upućuju da JA grešim. Nekad sam se protiv toga borila lavovski, danas mi je jasno da je narod takav. Moje je da uputim kako treba, ako neko neće da usvoji, njegova stvar.

Ukoliko je to interna odluka na Vikipediji da se merne jedinice pišu isključivo latinicom, ja ću je poštovati, bez mnogo talasanja, budući da može I tako. --Oli razgovor 09:33, 23. jun 2008. (CEST)

Žao mi je što je razgovor ovako ishodovao, jer čitajući između redova mogu da uočim da nikome nije prijatna ova rasprava. Oli, bez ljutnje, prihvatam da si ti stručnija od mene kada je pravopis u pitanju i veruj mi dovoljno sam pobedio sopstvenu sujetu da uvek prihvatam korekcije kolega srbista kada nešto netačno izgovaram ili pišem.
Međutim, iako prihvatam da je naš maternji jezik baza, moraš i ti da prihvatiš da su neke stvari problem i same struke. Ovde se vodila rasprava oko toga da li je pravilnije golđi ili goldži aparat i izgleda da je prva opcija po pravopisu. Problem je u tome što nijedan biolog (struka koja gotovo isključivo koristi taj pojam) to tako ne izgovara. Potom, kilo živaca sam izgubio ubeđujući se sa srbistima da živo biće nije isto što i biće. Na stranu moje mišljenje što to ni u ludilu nisu isti pojmovi, čak i da je pleonazam u pitanju, moja struka širom sveta priča tako. Dakle, prihvatam da se SI-jedinice mogu pisati i ćirilično, ali prirodnjaci to tako ne rade. U čemu je smisao menjanja ako upravo struke koje se najviše koriste datim pojmovima ne koriste te promene? Ono što hoću da kažem je da ja prvi poštujem tvoje mišljenje i ubeđen sam da je i sa svima drugima ovde isti slučaj, ali kod ovakvih stvari mislim da osim srbiste treba pitati i čoveka od struke. —MetodicarPiši! 11:23, 23. jun 2008. (CEST)

---

Oli razgovor 18:14, 24. jun 2008. (CEST)

Što se mene tiče, nema nikakve neprijatnosti. Istina zna da bude neprijatna.

Svaki pravi lingvista će, kad je u dilemi naravno (naglašavam, kada je u dilemi), pitati stručnjaka. Veliki problem jeste loše uvrežen običaj da stručnjaci iz raznih oblasti ne konsultuju lingviste i tako se često ustali veoma nakaradan i pogrešan naziv, prevod, način... Što se tiče "golđi" ili "goldži", ne mešam se mnogo, jer se u transkripciju ne razumem dovoljno, ali bezuslovno prihvatam sugestije onih koji se razumeju, a to su na ovom sajtu svakako bili Delija i B.Bašić, koji su zbog činjenice što se svi "razumeju" u transkripciju, odlučili da napuste projekat. Mislim da je to velika šteta za projekat. Ja sam uglavnom odgovarala na pitanja koja su postavljana na Trgu i nisam se zadnjih meseci mnogo bavila tekstovima iz istog razloga iz kog su ga prethodno pomenuti napustili. Ovo je prvi tekst koga sam se latila posle mnogo vremena, i eto, odmah nezadovoljstvo. A pošto ponovo postavljaš pitanje mernih jedinica, pa OK, niko se ne buni da ostanu latinicom. U vezi sa bićem i živim bićem, ne znam razliku u biologiji, osim ako biće nije ono što sam ja nekad učila iz filozofije kao bitak (suština/bit). Ako i jeste tako kao što kažeš, onda je neko ko je prvi prevodio, uradio to pogrešno i mi smo ostali bez dobrog rešenja. Da se taj neko konsultovao s lingvistom, danas ne bi postojao taj problem. Mnoge greške u transkripciji (legendarni Los Anđelos koji je jedva postao ispravno transkribovan Los Anđeles npr.) ispravljene su zahvaljujući upornosti lingvista. Mislim da je tolerancija neophodna, ali kada lingvista kaže da je nešto sigurno tako, treba ga poslušati koliko god se kosi sa (tvojim ili ma čijim) dotadašnjim iskustvom. Pozdrav----Oli razgovor 18:14, 24. jun 2008. (CEST)

P. S. Šta bi sa ovim člankom. Vidiš, silne sam sate provela ispravljajući ga jezički i sad će neko da ga ispravi (ne sumnjam da će biti bolji), ali verovatno će napraviti nove jezičke greške, i tako u krug;).----Oli razgovor 18:14, 24. jun 2008. (CEST)

Mislio sam da više ne polemišem sa Vama, međutim moram ipak da primetim da nije dobro što samo poštujete svoj rad, tuđi omalovažavate sa nebiranim rečnikom. Ispada kada Vi jezički ispravite tekst a pritom stručni smisao pokvarite to mora ostati nedodirljivo, a kada se napravi pravopisna ili gramatička greška onda su stvoreni ozbiljni razlozi za dramu i poziv na linč. Teško to može proći kao pravilo ponašanja.--Sahara (razgovor) 08:15, 25. jun 2008. (CEST)

Da ne ispadne da sam te iskulirao odgovoriću ti. Ne mogu da se borim protiv argumenata da su pojedini ljudi napustili projekat zbog neprijatnosti ili netolerantnog stava, a posebno zbog toga što se svi „razumeju“ u transkripciju, jer time upućuješ na zaključak da upravo to doživljavaš od mene (iako nijednom nisam rekao da se razumem u transkripciju, evo prođi kroz tekst). Dakle, zauzeli smo oprečne stavove, iznela si vrlo zanimljive tvrdnje, na koje kao što rekoh nemam protivargument, prihvatam tvoje gledište i završavam diskusiju. Članak sigurno neću ni pipnuti. Pozdrav.—MetodicarPiši! 20:58, 24. jun 2008. (CEST)

---

Svašta. Ne znam odakle ti ideja da mislim kako to doživljavam od tebe. Dapače, stičem utisak da imaš tolerantan stav. Takođe sam napisala da se u transkripciju ni ja ne razumem itd. itd. Takođe, ja ni ne znam ko je ovaj članak pisao, niti znam ko će na njemu da radi.----Oli razgovor 00:14, 25. jun 2008. (CEST)

Eto, još jedared da pogledam njikipediju pred spavanje i uočim ovo tvoje pisanije. Pa ovako: Oli, najiskrenije se izvinjavam što sam, očigledno pogrešno protumačio tvoje reči. Evo, precrtao sam prethodnu tvrdnju po principu „puj pike ne važi“.
I dalje mislim da je problem o kome smo razgovarali kompleksan i zapravo, najbolje bi bilo svaku stavku uraditi dogovorno. Kada to, složili smo se, nisu uradili stručni ljudi davno pre nas, mi to ipak možemo da uradimo ovde. Što se minja tiče, dobrodošla je svaka tvoja sugestija u vezi sa ispravkama onoga što sam pisao. Ja to posmatram ovako: bolje je pobediti sujetu i da iza tebe ostane nešto kvalitetno (kada to neko još doradi), nego pošto-poto isterati svoje, pa da se svi koji nabasaju na tvoje pisanije (grohotom) smeju. :) (Članak i dalje nemam nameru da diram, ionako nemam pojma o tome).—MetodicarPiši! 00:40, 25. jun 2008. (CEST)

---

),:),:) ----Oli razgovor 18:16, 25. jun 2008. (CEST)

MARCEL DASSAULT i BRITISH AEROSPACE

Jedna mala ispraka, ne trebaju sva velika slova. Treba ovako: Marcel Dassault i British Aerospace. Nagraisalovićkaži/laži 14:24, 27. jun 2008. (CEST)

Ispravljeno

To je bilo po inerciji, preuzeto je bilo iz njihovih dokumenata. Treba:Marcel Dassault, to je ime i prezime starog vlasnika (osnivača) firme. Francuski jevrejin , preživeo fašistički logor. Sada je vlasnik, njegov sin, Serge (nisam siguran da sam dobro napisao). Zvanično se firma obelažava i sa početnim slovima MD. Britanska firma treba British aerospace, američka Gruman.--Sahara (razgovor) 17:51, 27. jun 2008. (CEST)

Dodatak

Verovatno ste u pravu, treba i Brtish Aerospace pisati ovako (ne sa malo a). Kada bi preveli i koristili argumente, iz nedoumica za Novi avion, morala bi i ovde počinjati druga reč sa malim slovom. Uzgred da naglasim, da i oni koriste skraćenicu i u zvaničnim komunikacijama i to: BAE.--Sahara (razgovor) 21:42, 27. jun 2008. (CEST)

---

To nije isto: Kada reči pišemo u originalu, kao što je ovde slučaj s Brtish Aerospace, onda poštujemo pravopis originalnog jezika, ovde je to engleski. Ne možemo primenjivati naš pravopis na nazive napisane u originalu, kao ni obratno.----Oli razgovor 14:48, 28. jun 2008. (CEST)

Kada se otvori ova stranica, u varijanti na engleskom jeziku, uočava se kolizija sa predhodnom pričom.--Sahara (razgovor) 19:24, 29. jun 2008. (CEST)

Odlučeno je da se posle završetka Idejnog projekta i Programa realizacije, napravi izbor, između dve potencijalne firme, za nastavak saradnje

Potpuni efekti prenosa znanja i iskustva trebalo je da se realizuju u kasnijim fazama saradnje i to u Pretprojektu, Projektu, prototipskom razvoju i serijskoj proizvodnji aviona.

Ne bih da davim, ali me zanima zašto ove reči počinju velikim;Projektu, Pretprojektu, Programa realizacije i Idejnog projekta.Nagraisalovićkaži/laži 04:15, 25. jul 2008. (CEST)

Velika slova

Idejni projekat, Predprojekat, Projekat su odgovarajuće faze razvoja konkretnog programa. Dokumentuju se sa odgovarajućim knjigama (dokumentima). Imena, naslove (nazive) tih knjiga i faza razvoja konkretnog programa uvek smo pisali sa velikim slovima. To nisu opšti nazivi.--Sahara (razgovor) 12:41, 18. avgust 2008. (CEST)

Pokvarene spoljašnje poveznice

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1990/1990%20-%200612.html (archive)
  • In Novi avion on 2016-02-28 09:43:08, 400 BAD_REQUEST
  • In Novi avion on 2016-03-04 04:35:30, 400 BAD_REQUEST
  • In Novi avion on 2016-03-12 08:15:41, 400 BAD_REQUEST

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [1].--Autobot (razgovor) 09:15, 12. mart 2016. (CET)