Разговор:Нови авион/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Авион, можда малим.—Раде Награисаловић (разговор) 01:10, 19. јануар 2008. (CET).

Подаци и садржај чланка нису изворни, произвољни су. Радни назив за Програм је била усвојена скраћеница НА. Та скраћеница НА, то су била почетна слова уједно од назива Нови Авион и од Надзвучни Авион. --Sahara (разговор) 20:34, 8. мај 2008. (CEST).

Само желим да побољшам текст, надам се као и сви остали учесници. У наредби о оснивању Института и на његовом печату стоји Ваздухопловнотехнички институт. НА јесте војни али је борбени авион, док примера ради, ЈАК-40 је исто војни али није борбени авион. Хоћу подвући чињеницу да је сваки борбени авион уједно и војни, што обрнуто не значи. Значи, за НА се мора рећи да је борбени авион, што одређује да је истовремено и војни!--Sahara (разговор) 16:02, 10. мај 2008. (CEST).

Карактерстика "вишенаменски ловац" за НА није адекватна. Ловац извршава само задатке ваздух-ваздух. За НА је било предвиђено да извршава све задатке ваздух-ваздух, ваздух-земља и извиђања. Те могућности му дају декларацију да је вишенаменски борбени авион. Пошто те задатке извршава и на надзвучним брзинама декларисан је као: вишенаменски надзвучни борбени авион.--Sahara (разговор) 19:23, 10. мај 2008. (CEST)

Упозорење о раду, заштићено ауторским правом, је необјашњено и неумесно.Sahara (разговор) 20:55, 17. мај 2008. (CEST)

Мало слово

По правопису српског језика сви се вишечлани називи пишу великим словом прве речи, а малим осталих (осим ако није у питању властито име), осим насељених места (села, градови, државе, континенти), те тако и Мали авион. Могу наравно цитирати и тачку правописа, уколико је то потребно, мада велико слово у правопису представља веома обимно и повезано поглавље, тако да је тешко цитирати само једну тачку која на ово указује.----Олиразговор 17:30, 18. јун 2008. (CEST)

Такође оправдање да је у питању скраћеница не стоји. Многе скраћенице се пишу свим великим словима, а пуни називи не. Нпр. ЈДП Југословенско драмско позориште...----Олиразговор 17:31, 18. јун 2008. (CEST)

Добро, преместићу. -- Bojan  Razgovor  17:37, 18. јун 2008. (CEST)

Био сам већ пребацио на мало, али је Бојан вратио на велико, питам се зашто. Било би добро да се моло погледа ово. Награисаловићкажи/лажи 17:39, 18. јун 2008. (CEST)

Чланак Нови авион и његове мане

Осим што је језички веома лош (говорим о раду на узорку од два прва поглавља), овај чланак одише потпуно личним ставом. Изгледа ми као да је писао неки учесник на том пројекту који се правда и жели да нам покаже како је ваздухопловство у бившој држави радило поштено и како ето нису они криви што се све ово десило (у шта не сумњам, али не знам колико је то погодно за енциклопедијски чланак?). Мислим да би овај чланак морао имати неке озбиљне референце и кажем, не знам колико је уопште енциклопедијски, превише личних емоција, које се виде из авиона (и новог и старог:)). --Оли разговор 09:01, 19. јун 2008. (CEST)

Чишћење стила је пожељно и увек добродошло. У овоме може учествовати свако, а поготово уколико има знања и умећа да ово уради добро. Ту мислим првенствено на општа места, типа: „Заједнички рад, посебно у бироима, био је веома користан.“ и у целом том пасусу личних доживљаја аутентичног учесника пројекта. Ако је чланак о авиону, не треба описивати ентузијазам и оптимизам раздрагане екипе, већ податке које је могуће верификовати.

Што се тиче референцирања на изворе, то је проблем. Ја сам читао новине тих година када се војска клела како не постоји такав некакав авион, како су млађахни Словенци у „Младини“ све то измислили да би укаљали светли образ наше ЈНА и све у том смислу. Хоћу рећи, ако би се цитирали извори, највише би их било који тврде да такво нешто није ни постојало. Какав црни Нови авион! Дакле, остаје да се цитирају страни, од ЦИА-е снабдевени извори. А што се тиче навођења архиве која се сада налази библиотеци САНУ, обзиром да је библиотека САНУ отворена, ипак би требало имати конкретнију одредницу која би могла послужити некоме да пронађе и верификује гомилу навода. Ово мислим првенствено стога што текст обилује техничким детаљима, питањима тражења техничког оптимума и пројектантских недоумица из угла конструктора ЛИЧНО. Нису само наведени детаљи одабраног конструктивног решења, већ су анализирани и елабориран изабрани оптимум. Замислимо само код сваког наоружања да је у тексту наведено колико је опција имао конструктор рецимо Т-72 и зашто је неко решење одбацио а друго прихватио.

Колико ја видим, од овог непостојећег авиона (вероватно је то први стелт авион, јер га нико није видео), ће остати само чланак на Википедији :) -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 10:04, 19. јун 2008. (CEST)

Ма има извора и то не страних обавештајних служби, само треба знати где тражити. Ево, на форуму АИРСЕРБИА могу се пронаћи чланак из Галаксије Галаксија - Лет кроз време, чланак из Аеросвета о кабини Новог авиона коју је развио ВТИ Аеросвет - Функционални модел пилотске кабине и извод из програма реализације у ПДФ формату који се може скинути са следеће локације Југословенски борбени суперсонични авион. Радило се о веома озбиљном пројекту, који није био далеко од реализације. Можда све то данас млађим генерацијама делује невероватно, али не треба заборавити да је највећи извозни успех старе Југославије везан за војну индустрију и извоз тенка М-84 у Кувајт, као и да је Југославија била једна од, ако се добро сећам, 6 земаља у свету које су у то време производиле подморнице. Нека ме неко исправи ако сам погрешио. Чланак има одличан потенцијал и уз мање корекције може постати најисцрпнији извор информација о Новом авиону на интернету. --Краљевић Марко (разговор) 11:09, 19. јун 2008. (CEST)

Ако сам добро схватила, сматра се умесним исправљање личних импресија (о колективном раду, ентузијазму итд.)? Уколико такве импресије остану, тешко да ће ово бити енциклопедијски чланак. --Оли разговор 13:35, 19. јун 2008. (CEST)

Молим Вас додајте још ударнички рад, значке, радне акције итд., да буде комлетна иронија. Где нађосте "колективни рад"? То у тексту нема, има заједнички рад а то није исто ни на нашем матерњем језику.--Sahara (разговор) 21:50, 24. јун 2008. (CEST)

Избрисане слике

Неким чудом су ми се избрисале све слике у чланку док сам га ипсрављала, молим за то способне да слике врате!

Урадила сам што се дало урадити, може се избрисати ознака да му је потребно чишћење. Ја и даље мислим да је југоносталгичност, жал за тима који су све то радили толико присутан да се губи сваки квалитет, ал’ то је што је. --Оли разговор 14:31, 22. јун 2008. (CEST)

Преостале недоумице

Неке ствари нисам схватила, па нисам могла ни да их исправим.

У поглављу

Одвијање програма

у загради се појављује реч европски, не капирам јој смисао, контекст и падеж и чему служи, на шта се односи?

Појам Фиксна геометрије?

Odnosi se na krila. Neki avioni mogu da "šire" i "skupljaju" krila kako bi bili aerodinamičniji. Ovaj avion to ne može i zato se kaže fiskna. Nikad nisam čuo nikog da je rekao nepromenljiva. -- Bojan  Razgovor  16:07, 24. јун 2008. (CEST)

Тачно је, односи се на промену стреле крила у функцији промене брзине лета (Миг-23, F-14 итд.). То је велика компликација ( са великим "пеналима"), овај то авион нема. Уместо тога има три-сонично крило оптимизирано за све три области брзина. У тексту је речено: усвојени су усисници фиксне геометрије. Супротно од тога је променљива геометрија усисника, као код Миг-21 (на већим крозвучним и надзвучним бзинама се помера, осносиметрично шиљато тело, унапред и мења пропусну површину за улазни ваздух а и изазива коси ударни талас струјања ваздуха, уместо нормалног, што смањује отпор и губитке).--Sahara (разговор) 21:30, 24. јун 2008. (CEST)

Не разумем реченицу: Нападно-навигациони систем заснован је на свом главном сензору вишенаменском радару са електронским сканирањем.

Небулозна реченица: Лет је требало да буде безмоторно планирање

Небулоза није погодна реч за професора српског језика, поготово када је његова кривица када не разуме! Да би му олакшао додао сам једрење. Дали сте некада видели безмоторну једрилицу да једри, када нема довоњно узгонског струјања ваздуха она планира (лети са благим губитком висине).--Sahara (разговор) 21:30, 24. јун 2008. (CEST)

Не разумем: дефинисани су према НАТО стандардима за респективно поређење са својим савременицима у Европи.

експлатиционе карактеристике Ако је придев од речи експлоатација не може овако, у противном немам појма шта ово значи у сваком случају исправила сам у експлоатационе ако је на то мислио, мада је и овако прилично небулозно.

Ништа не капирам: ТТЗ је захтевао максималну брзину 1,8 пута већу од брзине звука, остварен је тактиктички радијус 1,88 (при земљи са 4 бомбе Бел-755) 400 километара, остварено је 465

Нема колико секунди, можда избацити све иза речи звука: Хоризонтално убрзање од 0,9 до 1,4 пута веће од брзине звука за... секунди.

Питам се да ли је ово ико заиста прочитао осим мене? Много, много бесмислених реченица и личног става.

--Оли разговор 14:39, 22. јун 2008. (CEST)

Дали то Ви позивате на линч? Ова Ваша последња реченица много личи на то.--Sahara (разговор) 21:50, 24. јун 2008. (CEST)

1 Овако не може, једнинице за тежину, мере, дужину итд. иду латиницом.Награисаловићкажи/лажи 16:19, 22. јун 2008. (CEST)

Коментар само неких делова критике

Критика, морам признати, у неким деловима је веома тендециозна и контраверзна. Као да је у питању неки лични или идеолошки обрачун. Ово ћу поткрепити са чињеничним примерима.

Мало слово, пошто је то било име за тај пројекат (то је у тексту и наведено). Упућујем на књигу "Речник језичких недоумица", Иван Клајн, стр.33 и 34.

Личне емоције, какве су емоције када се погрешно и нетачно цитира део текста? Пример,мешања тактичког радијуса и максималне брзине? Молим Вас стрпљиво и пажњиво прочитајте текст па га онда коментаришите и то, ако можете, без предубеђења.

Нисам ја први отворио ову страну. Ја сам се прикључио и већи део написао. Испада да смета чињеница ако сам био део тима који је радио на томе програму, неби сметало да сам нпр. пекар и аматерски пишем о авиону.

Учесник Оли признаје да не разуме материју али ипак храбро мења текст, премешта пасусе и нажалост мења му смисао.

Хвала на делу добронамерних и коректних исправки.--Sahara (разговор) 18:37, 22. јун 2008. (CEST)

Можеш ли да скенираш или усликаш "Речник језичких недоумица", Иван Клајн, стр.33 и 34. да погледамо. Чудно ми је јер овде не постоји ништа слично. Награисаловићкажи/лажи 18:51, 22. јун 2008. (CEST)

Имам књигу, осмо ћирилично издaње, али немам камеру ни скенер.--Sahara (разговор) 19:29, 22. јун 2008. (CEST)

Дат је пример Велика Морава и сл. То је и логично, дворечно име. То се користи за имена бродова, авиона итд.Колико ја знам увек се пишу почетна велика слова од обе речи. Познат пример француски авион Alfa Get.--Sahara (разговор) 19:46, 22. јун 2008. (CEST)

Велика Морава је река, па је логично да иду оба великим, али још нисам чуо да се обе речи пишу великим код авиона и бродова. Награисаловићкажи/лажи 20:13, 22. јун 2008. (CEST)

Да ли се по теби пишу оба великим и овај брод (Афричка краљица). Награисаловићкажи/лажи 20:17, 22. јун 2008. (CEST)

Клајн каже дворечна имена. Могу вратити пример Qvin Meri брод. Нови Авион се 25 година пише овако.Буди уверан да су ти документи пролазили највише језичке и лекторске контроле. Тако је писано и у иностранству. Понављам пример Alfa Get, незнам написати у оригиналу Црна Птица али обе речи почињу са великим словом. Уосталом ружно је да то буде централно питање чланка и то са оним тоном и језиком. Поздрав--Sahara (разговор) 20:51, 22. јун 2008. (CEST)

---

Овако, Нови авион и Велика Морава нису из исте приче. Велика Морава је из исте категорије назива као и Јадранско море, само што је реч Морава властита именица и пише се зато великим словом, Нови авион је као производ, ја бих га чак написала оба малим, али пошто је у питању назив пројекта, онда овако.

У делу у коме сам изменила смисао, молим те да ми укажеш на тај смисао који је требало да постоји и ја ћу радо исправити у складу са тим.

Лекторске контроле очигледно нису биле довољно успешне или се неко на исти начин борио да остане велико А као ти сад, а примера Нови авион нити Нови Авион нема ни у мом издању Клајновог РЈН, нити мислим да се он конкретно тим примером бавио. Француски правопис није исти као и наш, такође ни енглески итд. Наш правопис одвајкада предвиђа овако како сам ја написала. Код Француза, Енглеза и сличних свака реч у називу пише се великим словом, а код нас не. Хајде да свако ради свој посао?

Иначе, овај чланак заиста има много онога што се зове лични став, колико год да ти то не осећаш. Мислим да је слово А у наслову и осталим деловима, најмањи проблем. Иначе, не ради се ни о каквом политичком обрачуну јер ето, баш сам и сама југоносталгичар, али мислим да то у једном енциклопедијском чланку не сме да се осећа, као што не би смео да се осећа нити било који лични став, зато је то енциклопедијски чланак, зар не?

--Оли разговор 21:54, 22. јун 2008. (CEST)

---

Мерне јединице се могу писати и латиницом и ћирилицом. Нешто је умесније у тексту који је ћирилицом да и мерне јединице тако остану, али ако је то проблем, нека се врати латиница, то је неважно. Било би боље да су називи транскрибовани, али ја се у транскрипцију довољно не разумем да бих се уплитала па зато нисам дирала.----Оли разговор 21:56, 22. јун 2008. (CEST)

Не знам баш, ево имам неколико књига и једну општу енциклопедију где су у ћириличном тексту мерне јединице увек латиницом. Награисаловићкажи/лажи 22:04, 22. јун 2008. (CEST)

О овоме су вођене свађе и свађе. Српски правопис то допушта (писање јединица СИ система ћирилицом), али се свима који имају везе са природним наукама и техником диже коса на глави од те идеје. Ја бих закључио да правопис допушта и једно и друго, али ми на Википедији можемо да узмемо као смерницу да се јединице пишу латиницом - тим пре што код нас за разлику од Руса не постоји јасно одређена транскрипција јединица. Тако би и волт, V и ват, W испали В, и ето нам невоља (а обе јединице се тичу струје). Примера има још. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:26, 22. јун 2008. (CEST)

И да.. слажем се са Тонком (још један разлог за прихватање ове смернице). Тешко ће се наћи озбиљна књига на српском језику (уџбеник, енциклопедија), у којој су јединице СИ система исписане ћирилицом. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:27, 22. јун 2008. (CEST)

Подржавам Тонку и морам да приметим (као природњак који је имао икс испита из хемије и понеки из физике) да смо на српском, београдском факултету, СИ и све друге јединице учили да пишемо искључиво латиницом.—MetodicarПиши! 22:38, 22. јун 2008. (CEST)

Наставак коментара

Нећу се освртати на етикетирање и посредне закључке као југоносталгичар, лични став (обрнуто би био безлични став, још горе итд.). У томе има доста проиизвољности и искључивости. Најважније је, није му место овде.

Идемо на материју:

• Нисам нигде написао да Клајн истиче пример Нови Авион, већ Велика Морава. Ако сам погрешно посредно закључио, признајем и извињавам се.
• Непотребно је тежиште пребачено на проблем првог слова друге речи у називу (велико или мало). Успут се изгубио стручни смисао текста.
• Погледај своју верзију од 22 јуна. Уграђен је модификован и са измењеним смислом пасус, иза ЕФА).

Биле су предвиђене допунске могућности....итд. Није му место ту, а остављен је и да се удваја и на старом месту. Могућности су, у овом случају, шири појам, који не одговара. Исправио сам.

• Измењен пасус и чињенични смисао о тренутку избора фирме, између две потенцијалне. Исправио сам.
• Са разлогом је написан пренос знања и технологије. Произвољно уводиш појам побољшања технологије. Мења смисао и нетачно је. Изменио сам. Има и других примера.
• Дискутован је, са разлогом, проблем начина писања мерних јединица. Имам испред себе брошурицу из 1977.г., ”прелаз на SI јединице”. Последње поглавље је "Мала граматика SI јединица", први став гласи: Ознаке јединица пишу се усправним словима латинице. итд. У то време је ћирилица била доста потиснута , па и у томе контексту треба посматрати проблем. Међутим, не знам за нови правилник који то исправља.--Sahara (разговор) 08:24, 23. јун 2008. (CEST)

---

Ја ти само кажем да се превише осећа лична нота, сваки пажљив читалац ће то приметити. Мислим да то није добро.

Што се тиче мерних јединица, правопис из 1960. је подржавао писање мерних јединица искључиво латиницом, а садашњи правопис, који је написан 1993, а озваничен 1997. дозвољава обе варијанте.

Више пута сам коментарисала на Тргу у Правописним питањима да мислим како сви сматрају да су експерти за језик зато што им је матерњи. Да је то тако, сљуди не би ишли у школе да се уче правилима свог језика и да уче да преносе знања и исправљају (поготову распрострањене) грешке у народу. Тако да на то заиста не желим поново да трошим драгоцено време које бих иначе могла провести исправљајући чланке којима су исправке потребне, зар не? О томе само једну реченицу, целог живота се бавим језиком, и целог живота наилазим на: преламаче текста, дактилографе, родитеље, ученике, дизајнере, преводиоце... који се отимају да усвоје неко правило, и који ме упућују да ЈА грешим. Некад сам се против тога борила лавовски, данас ми је јасно да је народ такав. Моје је да упутим како треба, ако неко неће да усвоји, његова ствар.

Уколико је то интерна одлука на Википедији да се мерне јединице пишу искључиво латиницом, ја ћу је поштовати, без много таласања, будући да може И тако. --Оли разговор 09:33, 23. јун 2008. (CEST)

Жао ми је што је разговор овако исходовао, јер читајући између редова могу да уочим да никоме није пријатна ова расправа. Оли, без љутње, прихватам да си ти стручнија од мене када је правопис у питању и веруј ми довољно сам победио сопствену сујету да увек прихватам корекције колега србиста када нешто нетачно изговарам или пишем.
Међутим, иако прихватам да је наш матерњи језик база, мораш и ти да прихватиш да су неке ствари проблем и саме струке. Овде се водила расправа око тога да ли је правилније голђи или голџи апарат и изгледа да је прва опција по правопису. Проблем је у томе што ниједан биолог (струка која готово искључиво користи тај појам) то тако не изговара. Потом, кило живаца сам изгубио убеђујући се са србистима да живо биће није исто што и биће. На страну моје мишљење што то ни у лудилу нису исти појмови, чак и да је плеоназам у питању, моја струка широм света прича тако. Дакле, прихватам да се СИ-јединице могу писати и ћирилично, али природњаци то тако не раде. У чему је смисао мењања ако управо струке које се највише користе датим појмовима не користе те промене? Оно што хоћу да кажем је да ја први поштујем твоје мишљење и убеђен сам да је и са свима другима овде исти случај, али код оваквих ствари мислим да осим србисте треба питати и човека од струке. —MetodicarПиши! 11:23, 23. јун 2008. (CEST)

---

Оли разговор 18:14, 24. јун 2008. (CEST)

Што се мене тиче, нема никакве непријатности. Истина зна да буде непријатна.

Сваки прави лингвиста ће, кад је у дилеми наравно (наглашавам, када је у дилеми), питати стручњака. Велики проблем јесте лоше уврежен обичај да стручњаци из разних области не консултују лингвисте и тако се често устали веома накарадан и погрешан назив, превод, начин... Што се тиче "голђи" или "голџи", не мешам се много, јер се у транскрипцију не разумем довољно, али безусловно прихватам сугестије оних који се разумеју, а то су на овом сајту свакако били Делија и Б.Башић, који су због чињенице што се сви "разумеју" у транскрипцију, одлучили да напусте пројекат. Мислим да је то велика штета за пројекат. Ја сам углавном одговарала на питања која су постављана на Тргу и нисам се задњих месеци много бавила текстовима из истог разлога из ког су га претходно поменути напустили. Ово је први текст кога сам се латила после много времена, и ето, одмах незадовољство. А пошто поново постављаш питање мерних јединица, па ОК, нико се не буни да остану латиницом. У вези са бићем и живим бићем, не знам разлику у биологији, осим ако биће није оно што сам ја некад учила из филозофије као битак (суштина/бит). Ако и јесте тако као што кажеш, онда је неко ко је први преводио, урадио то погрешно и ми смо остали без доброг решења. Да се тај неко консултовао с лингвистом, данас не би постојао тај проблем. Многе грешке у транскрипцији (легендарни Лос Анђелос који је једва постао исправно транскрибован Лос Анђелес нпр.) исправљене су захваљујући упорности лингвиста. Мислим да је толеранција неопходна, али када лингвиста каже да је нешто сигурно тако, треба га послушати колико год се коси са (твојим или ма чијим) дотадашњим искуством. Поздрав----Оли разговор 18:14, 24. јун 2008. (CEST)

П. С. Шта би са овим чланком. Видиш, силне сам сате провела исправљајући га језички и сад ће неко да га исправи (не сумњам да ће бити бољи), али вероватно ће направити нове језичке грешке, и тако у круг;).----Оли разговор 18:14, 24. јун 2008. (CEST)

Мислио сам да више не полемишем са Вама, међутим морам ипак да приметим да није добро што само поштујете свој рад, туђи омаловажавате са небираним речником. Испада када Ви језички исправите текст а притом стручни смисао покварите то мора остати недодирљиво, а када се направи правописна или граматичка грешка онда су створени озбиљни разлози за драму и позив на линч. Тешко то може проћи као правило понашања.--Sahara (разговор) 08:15, 25. јун 2008. (CEST)

Да не испадне да сам те искулирао одговорићу ти. Не могу да се борим против аргумената да су поједини људи напустили пројекат због непријатности или нетолерантног става, а посебно због тога што се сви „разумеју“ у транскрипцију, јер тиме упућујеш на закључак да управо то доживљаваш од мене (иако ниједном нисам рекао да се разумем у транскрипцију, ево прођи кроз текст). Дакле, заузели смо опречне ставове, изнела си врло занимљиве тврдње, на које као што рекох немам противаргумент, прихватам твоје гледиште и завршавам дискусију. Чланак сигурно нећу ни пипнути. Поздрав.—MetodicarПиши! 20:58, 24. јун 2008. (CEST)

---

Свашта. Не знам одакле ти идеја да мислим како то доживљавам од тебе. Дапаче, стичем утисак да имаш толерантан став. Такође сам написала да се у транскрипцију ни ја не разумем итд. итд. Такође, ја ни не знам ко је овај чланак писао, нити знам ко ће на њему да ради.----Оли разговор 00:14, 25. јун 2008. (CEST)

Ето, још једаред да погледам њикипедију пред спавање и уочим ово твоје писаније. Па овако: Оли, најискреније се извињавам што сам, очигледно погрешно протумачио твоје речи. Ево, прецртао сам претходну тврдњу по принципу „пуј пике не важи“.
И даље мислим да је проблем о коме смо разговарали комплексан и заправо, најбоље би било сваку ставку урадити договорно. Када то, сложили смо се, нису урадили стручни људи давно пре нас, ми то ипак можемо да урадимо овде. Што се миња тиче, добродошла је свака твоја сугестија у вези са исправкама онога што сам писао. Ја то посматрам овако: боље је победити сујету и да иза тебе остане нешто квалитетно (када то неко још доради), него пошто-пото истерати своје, па да се сви који набасају на твоје писаније (грохотом) смеју. :) (Чланак и даље немам намеру да дирам, ионако немам појма о томе).—MetodicarПиши! 00:40, 25. јун 2008. (CEST)

---

),:),:) ----Оли разговор 18:16, 25. јун 2008. (CEST)

MARCEL DASSAULT i BRITISH AEROSPACE

Jedna mala ispraka, ne trebaju sva velika slova. Treba ovako: Marcel Dassault i British Aerospace. Награисаловићкажи/лажи 14:24, 27. јун 2008. (CEST)

Исправљено

То је било по инерцији, преузето је било из њихових докумената. Треба:Marcel Dassault, то је име и презиме старог власника (оснивача) фирме. Француски jеврејин , преживео фашистички логор. Сада је власник, његов син, Serge (нисам сигуран да сам добро написао). Званично се фирма обелажава и са почетним словима MD. Британска фирма треба British aerospace, америчка Gruman.--Sahara (разговор) 17:51, 27. јун 2008. (CEST)

Додатак

Вероватно сте у праву, треба и Brtish Aerospace писати овако (не са мало а). Када би превели и користили аргументе, из недоумица за Нови авион, морала би и овде почињати друга реч са малим словом. Узгред да нагласим, да и они користе скраћеницу и у званичним комуникацијама и то: BAE.--Sahara (разговор) 21:42, 27. јун 2008. (CEST)

---

То није исто: Када речи пишемо у оригиналу, као што је овде случај с Brtish Aerospace, онда поштујемо правопис оригиналног језика, овде је то енглески. Не можемо примењивати наш правопис на називе написане у оригиналу, као ни обратно.----Оли разговор 14:48, 28. јун 2008. (CEST)

Када се отвори ова страница, у варијанти на енглеском језику, уочава се колизија са предходном причом.--Sahara (разговор) 19:24, 29. јун 2008. (CEST)

Одлучено је да се после завршетка Идејног пројекта и Програма реализације, направи избор, између две потенцијалне фирме, за наставак сарадње

Потпуни ефекти преноса знања и искуства требало је да се реализују у каснијим фазама сарадње и то у Претпројекту, Пројекту, прототипском развоју и серијској производњи авиона.

Не бих да давим, али ме занима зашто ове речи почињу великим;Пројекту, Претпројекту, Програма реализације и Идејног пројекта.Награисаловићкажи/лажи 04:15, 25. јул 2008. (CEST)

Велика слова

Идејни пројекат, Предпројекат, Пројекат су одговарајуће фазе развоја конкретног програма. Документују се са одговарајућим књигама (документима). Имена, наслове (називе) тих књига и фаза развоја конкретног програма увек смо писали са великим словима. То нису општи називи.--Sahara (разговор) 12:41, 18. август 2008. (CEST)

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

• http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1990/1990%20-%200612.html (archive)
  • In Нови авион on 2016-02-28 09:43:08, 400 BAD_REQUEST
  • In Нови авион on 2016-03-04 04:35:30, 400 BAD_REQUEST
  • In Нови авион on 2016-03-12 08:15:41, 400 BAD_REQUEST

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 09:15, 12. март 2016. (CET)