Razgovor:Obrazovanje u Vizantiji/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ova nimalo šaljiva nalepnica stoji tu od 9. juna. Reč je o teškoj prepisivačini (=kršenju autorskog prava) koja ne dolikuje Vikipediji na srpskom jeziku.--Epaminonda (razgovor) 10:55, 24. jun 2011. (CEST)

Dokaži. --Jagoda ispeci pa reci 17:03, 24. jun 2011. (CEST)

Ne. Mislim da treba obrnuto. Prerađivanje ni u celini ni u delovima nije dozvoljeno po zakonu bez konsultacije sa nosiocem autorskog prava. Dakle, ako se autor i izdavač slože s tim da se ovako ostane onda moja mala opaska gubi na težini. Valjda to ne mora da se dokazuje. Jasno piše u svakoj publikaciji da je zabranjeno kopiranje, umnožavanje, prerađivanje ili bilo kakav vid zloupotrebe autorskih prava.--Epaminonda (razgovor) 17:10, 24. jun 2011. (CEST)

U prerađivanje se ubraja i prepričavanje. Najbolje bi bilo dodati još koju relevantnu publikaciju koja se bavi ovim problemom, čisto iz sigurnosti da ne bude da smo koristili samo Radivoja Radića. Ja sam siguran da on nije bio jedini koji se bavio ovim.-Epaminonda (razgovor) 17:11, 24. jun 2011. (CEST)

Ne slažem se s tim što si rekao, ali to nije bitno. Ako misliš da treba nešto dodati, ispraviti, obrisati... Samo napred. Tekst članka nije prepisan, nego je Radićev tekst korišćen kao izvor informacija. Dakle, sve informacije koje stoje ovde, stoje i kod Radića, ali izložene drugim rečima. To nije prepisivanje. Možeš ga nazvati prepričavanjem, ali mislim da to ne ugrožava autorska prava. Ako ti misliš da ugrožava, daj neku referencu, jer se na vikipediji savetuje da se "ne prepisuje, ali da se može prepričati svojim rečima". Ako ti sigurno znaš da to nije po zakonu, molim te daj nam neku referencu kako bismo sa sigurnošću znali da i prepričavanjem kršimo autorska prava, pa samim tim da uklonimo sve prepričane tekstove i da više ne savetujemo to novim korisnicima. --Jagoda ispeci pa reci 17:28, 24. jun 2011. (CEST)

Važi. Očekuj moj odgovor najkasnije do kraja nedelje, a najskorije do sutra.--Epaminonda (razgovor) 17:48, 24. jun 2011. (CEST)

Što se tiče autorskog prava, ja sam za pomenuto saznao iz P. P. Njegoš, Gorski vijenac, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo 2010. gde jasno stoji sledeće: Zabranjeno je svako objavljivanje, reprodukovanje, stavljanje u promet originala ili umnoženih primjeraka djela, uključujući i njihov uvoz, javno predstavljanje, javno izvođenje, emitovanje, saopštavanje javnosti, prevođenje, prilagođavanje, recitovanje ili iskorištavanje u bilo kom drugom obliku bez odobrenja izdavača. (član 34. Zakon o autorskom pravu i srodnim pravima u BiH). Što se pak tiče našeg zakona o istome, ni tu nije stvar Bog zna šta drugačija. Skoro kod svakog člana tog zakona postoji stavka da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje, pa i prerađivanje između ostalog dela... Dakle, u to slučaju valja se njemu obratiti, jer ono "koristili smo njegovu knjigu kao izvor informacija" deluje laički, jer nije istina da u Oksfordskom rečniku Vizantije nema odrednice koja ne usmeruje na literaturu koja je relevantna. A i da ga nemamo, imamo net preko kojeg takođe možemo saznati šta je relevantno. U svakom slučaju ovo ne može ovako ostati na jednoj knjizi. Osim toga, niti se navodi određena strana, niti odeljak, što je velika pogreška. Tako da to na opreznog čitaoca ostavlja utisak da se članak poziva na naslov knjige. Referenca u kojoj je naveden samo naslov publikacije, bez bližeg određivanja bilo stranice bilo odeljka, ili pak odrednice, predstavlja, po nepisanom pravilu, ništa drugo no popis literature koja se bavi istom tematikom. Tako kod Miloša Đurića u Istorija helenske književnosti ima mnogo navedenih publikacije koje, očigledno, autor nije stigao da pogleda ali zato usmerava čitaoca na to. Ali to se radi u krajnjem slučaju kada je reč o publikaciji teško dostupnoj, a to po svoj prilici nije Radićev rad koji ima da se nabavi u skoro svakoj bolje opremljenoj knjižari.--Epaminonda (razgovor) 10:48, 25. jun 2011. (CEST)

Ovo nije prilagođeno, nego su samo iskorišteni podaci. Nije ni prvi ni poslednji put da se na njiki pojavljuje članak sa samo jednim izvorom, tako da tu nije ništa neobično. Naravno, ako imaš literature i možeš da dopuniš, svakako si dobro došao. Mislim da tvoje shvatanje autorskih prava jeste pomalo preoštro, te ću uklniti nalepnicu, jer ne odgovara istini. Naravno, kao što rekoh, ako misliš da možeš na bilo koji nbačin da ga učiniš boljim, samo napred. --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 27. jun 2011. (CEST)

Ne vidim ovde kršenje autorskih prava. Epaminonda, uporedi neke članke npr Apije Klaudije gde sam još poodavno skrenuo pažnju da je uz minimalne izmene preneseno iz literature, kao i npr Konstantin Mihailović gde je vrlo sličan slučaj. Eto, to bi, po nekom mom viđenju, bilo kršenje autorskih prava.--ClaudiusGothicus (razgovor) 22:23, 27. jun 2011. (CEST)

Zanimljivo, moram priznati. Ali ja ipak ne mogu protiv pravila kojih se hoćemo ili nećemo moramo pridržavati. To je moralna obaveza svakoga od nas, da navede tačno na koji odeljak/stranicu se pozivao pri iznošenju činjenica. Inače, nema tog rada koji je napisala jedna osoba a da obuhvata svaki aspekt problema, drugim rečima, ne postoji te publikacije za koju bismo mogli reći da je „izvor informacija“, „riznica iz koje crpimo saznanja“, „Sveto pismo“ i sl. Pri pisanju rada nešto je moralo izmaći autoru iz vida. Generalno bi svaki ozbiljniji članak trebao da bude sazdan od interpretacija različitih autora. Ukratko, ovaj članak je ništa drugo no običan đački prikaz knjige Radivoja Radića i kao takav ne gine mu da bude zbrisan sa liste dobrih članaka.--Epaminonda (razgovor) 18:57, 29. jun 2011. (CEST)