Разговор:Образовање у Византији/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ова нимало шаљива налепница стоји ту од 9. јуна. Реч је о тешкој преписивачини (=кршењу ауторског права) која не доликује Википедији на српском језику.--Епаминонда (разговор) 10:55, 24. јун 2011. (CEST)

Dokaži. --Јагода испеци па реци 17:03, 24. јун 2011. (CEST)

Не. Мислим да треба обрнуто. Прерађивање ни у целини ни у деловима није дозвољено по закону без консултације са носиоцем ауторског права. Дакле, ако се аутор и издавач сложе с тим да се овако остане онда моја мала опаска губи на тежини. Ваљда то не мора да се доказује. Јасно пише у свакој публикацији да је забрањено копирање, умножавање, прерађивање или било какав вид злоупотребе ауторских права.--Епаминонда (разговор) 17:10, 24. јун 2011. (CEST)

У прерађивање се убраја и препричавање. Најбоље би било додати још коју релевантну публикацију која се бави овим проблемом, чисто из сигурности да не буде да смо користили само Радивоја Радића. Ја сам сигуран да он није био једини који се бавио овим.-Епаминонда (разговор) 17:11, 24. јун 2011. (CEST)

Не слажем се с тим што си рекао, али то није битно. Ако мислиш да треба нешто додати, исправити, обрисати... Само напред. Текст чланка није преписан, него је Радићев текст коришћен као извор информација. Дакле, све информације које стоје овде, стоје и код Радића, али изложене другим речима. То није преписивање. Можеш га назвати препричавањем, али мислим да то не угрожава ауторска права. Ако ти мислиш да угрожава, дај неку референцу, јер се на википедији саветује да се "не преписује, али да се може препричати својим речима". Ако ти сигурно знаш да то није по закону, молим те дај нам неку референцу како бисмо са сигурношћу знали да и препричавањем кршимо ауторска права, па самим тим да уклонимо све препричане текстове и да више не саветујемо то новим корисницима. --Јагода испеци па реци 17:28, 24. јун 2011. (CEST)

Важи. Очекуј мој одговор најкасније до краја недеље, а најскорије до сутра.--Епаминонда (разговор) 17:48, 24. јун 2011. (CEST)

Што се тиче ауторског права, ја сам за поменуто сазнао из П. П. Његош, Горски вијенац, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево 2010. где јасно стоји следеће: Забрањено је свако објављивање, репродуковање, стављање у промет оригинала или умножених примјерака дјела, укључујући и њихов увоз, јавно представљање, јавно извођење, емитовање, саопштавање јавности, превођење, прилагођавање, рецитовање или искориштавање у било ком другом облику без одобрења издавача. (члан 34. Закон о ауторском праву и сродним правима у БиХ). Што се пак тиче нашег закона о истоме, ни ту није ствар Бог зна шта другачија. Скоро код сваког члана тог закона постоји ставка да аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање, па и прерађивање између осталог дела... Дакле, у то случају ваља се њему обратити, јер оно "користили смо његову књигу као извор информација" делује лаички, јер није истина да у Оксфордском речнику Византије нема одреднице која не усмерује на литературу која је релевантна. А и да га немамо, имамо нет преко којег такође можемо сазнати шта је релевантно. У сваком случају ово не може овако остати на једној књизи. Осим тога, нити се наводи одређена страна, нити одељак, што је велика погрешка. Тако да то на опрезног читаоца оставља утисак да се чланак позива на наслов књиге. Референца у којој је наведен само наслов публикације, без ближег одређивања било странице било одељка, или пак одреднице, представља, по неписаном правилу, ништа друго но попис литературе која се бави истом тематиком. Тако код Милоша Ђурића у Историја хеленске књижевности има много наведених публикације које, очигледно, аутор није стигао да погледа али зато усмерава читаоца на то. Али то се ради у крајњем случају када је реч о публикацији тешко доступној, а то по свој прилици није Радићев рад који има да се набави у скоро свакој боље опремљеној књижари.--Епаминонда (разговор) 10:48, 25. јун 2011. (CEST)

Ovo nije prilagođeno, nego su samo iskorišteni podaci. Nije ni prvi ni poslednji put da se na njiki pojavljuje članak sa samo jednim izvorom, tako da tu nije ništa neobično. Naravno, ako imaš literature i možeš da dopuniš, svakako si dobro došao. Mislim da tvoje shvatanje autorskih prava jeste pomalo preoštro, te ću uklniti nalepnicu, jer ne odgovara istini. Naravno, kao što rekoh, ako misliš da možeš na bilo koji nbačin da ga učiniš boljim, samo napred. --Јагода испеци па реци 22:13, 27. јун 2011. (CEST)

Не видим овде кршење ауторских права. Епаминонда, упореди неке чланке нпр Апије Клаудије где сам још поодавно скренуо пажњу да је уз минималне измене пренесено из литературе, као и нпр Константин Михаиловић где је врло сличан случај. Ето, то би, по неком мом виђењу, било кршење ауторских права.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:23, 27. јун 2011. (CEST)

Занимљиво, морам признати. Али ја ипак не могу против правила којих се хоћемо или нећемо морамо придржавати. То је морална обавеза свакога од нас, да наведе тачно на који одељак/страницу се позивао при изношењу чињеница. Иначе, нема тог рада који је написала једна особа а да обухвата сваки аспект проблема, другим речима, не постоји те публикације за коју бисмо могли рећи да је „извор информација“, „ризница из које црпимо сазнања“, „Свето писмо“ и сл. При писању рада нешто је морало измаћи аутору из вида. Генерално би сваки озбиљнији чланак требао да буде саздан од интерпретација различитих аутора. Укратко, овај чланак је ништа друго но обичан ђачки приказ књиге Радивоја Радића и као такав не гине му да буде збрисан са листе добрих чланака.--Епаминонда (разговор) 18:57, 29. јун 2011. (CEST)