Razgovor:Sveti Nikolaj Ohridski i Žički/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ninam ne sviđa mi se što je slika ovako velika, prosto nije pregledno, nekako mi lepše izgleda kada je slika malo manja Saša Stefanović 11:54, 21 Feb 2005 (CET)

Znam, li strašno je što gleda negde van montora, naodle, niušta a sadržaj je jedino što se vidi na strani kad otvoriš. Da promenimo sliku? Evo šaljem druge dve slike pa odaberi. --Ninam 05:06, 23 Feb 2005 (CET)

---

Slika:Vladika Nilolaj cb.jpg 1 Oatajem ti za noćas dužna, tokom dana ću pripremiti ostalu(e) n.

Rom

Rajko Đurić, predsednik Unije Roma Srbije, je u emisiji "Živeti sa..." koja se emituje na televiziji "Studio B", govoreći o Romima koji su bili slavni, uspešni i poznati, pored Pikasa i mnogih drugih rekao da je i Nikolaj Velimirović bio Rom. Mene zanima da li neko od vas ima slična saznanja, to jest da li neko može to sa sigurnošću da potvrdi ili opovrgne. Rajko Đurić je doktor nauka i univerzitetski profesor, koji je predavao na fakultetima u Nemačkoj i Francuskoj, intelektualac i poliglota, i ne verujem da bi tek tako, ničim izazvan, bez ikakve potrebe izrekao laž. Moguće je da je negde pogrešio, ali ne isključujem mogućnost da je to tačno. Naravno moji poznanici sa Teologije to sa gađenjem odbacuju, kao i to da je navodno bio anti-semita, kao da je biti Rom nešto loše, i da bi se time što bi se ispostavilo da je Nikolaj bio Rom nešto promenilo. Molim nekoga da mi odgovori i hvala u napred.

Iznijet ću svoje mišljenje i razmatranje.
Zapravo malo se i čudim da si se primio/la na takvu priču, a još si sa Teologije. Recimo da je možda moguće da ima romske krvi u krajnjem slučaju, ali da je etnički Rom to nije. Prelistaj npr. "Srpskom narodu kroz tamnički prozor" i čini mi se da ćeš nebrojeno puta naići na konstrukciju tipa "..mi Srbi". E sada, svjetski trend npr. na popisima stanovništva je da si ono što sam za sebe izjaviš - dakle on je Srbin. Nadalje, logički ne vidim nekog pretjeranog razloga da bi neko ko je druge nacije sa tolikom brižljivošću i posvećenošću pisao o mukama i spasenju srpskog naroda. Što se tiče anti-semitizma, moje trenutno gledište je da je ono veoma diskutabilno. -- Cikicdragan (razgovor) 22:26, 6. avgust 2012. (CEST)

Još jedna slika

„Sv-nikoaj-v.jpg“ Mislim da bi se mogla i ova slika ubaciti, pošto se najčešće viđa. Saša Stefanović 10:41, 23 Feb 2005 (CET)

Evo me tek sad, Viki je užasno spora. Slika:Vladika Nikolaj se.jpg Slika: Vladika_Nikolaj_Velimirovic se.jpg Pakujem ih jednu po jednu, jer je Vikipedija užasno usporila, pre pola sata je bilo brže. --Ninam 00:29, 24 Feb 2005 (CET)

Što se tiče usporenosti vikipedije, to je generalno, a ne zbog slike. Lično ću se složiti sa vašim izborom, iako bih više voleo ikonu.

Saša, tek sada vidim da moj komentar od pre mesec dana nije ni snimljen, biće da sam uporno pritiskala /Predpregled/. Oko slika. Nisam želela da obavezno učestvujem sa slikama, prosto sam mislila da kao sliku stavimo neku koja nije cesta na internetu, a ova koju imamo se prečesto viđa, a i kvalitet joj je loš, loše je skenirana. Ako hoćeš istu. pokušaću da skeniram istu tu, samo tehnički bolje. Svakako, mislim da je bolje staviti ikonu, umesto ovako - dve slike istog čoveka. JEdna slika i ikona su nam dovoljne, čini mi se. --Ninam 23:17, 17 Mar 2005 (CET)

80.74.162.9

Zamoliću anonimnog sa IP 80.74.162.9 da se prijavi kao korisnik, pa tako argumentuje svoje stavove. Lično se ne slažem sa njegovim neargumentovanim “stavovima“.

vise nisam anoniman, prijavio sam se kao korisnik, koje stavove treba da argumentujem? 1) citati su iz nikolajevih knjiga 2) drugi deo price - tu su sadrzane neke od istinitih cinjenica vezanih za nikolaja 3) u cemu je problem da to stoji na wikipediji? --Yillilan 09:01, 18 Mar 2005 (CET)

A zašto te priče, ostale slike i citate na stavite na posebnu stranu, sa linkom sa glavne strane. Npr. Priče vezane za Svetog vladiku Nikolaja Velimirovića. Na taj način bi dobili dve pregledne strane. Vandal B 11:48, 17 Mar 2005 (CET)

Vidim da si već napravio novi članak. Otvori poglavlje "Kritika rada Nikolaja Velimirovića" unutar osnovnog teksta, pa postavi vezu prema svom članku. --Miloš Rančić (razgovor) 10:30, 18 Mar 2005 (CET)

Članak je esej prepun subjektivnih informacija. Vikipedija služi za predstavljanje empiričkih činjenica, a ne mišljenja pravoslavaca.

ako se neko odluči da pristupi NTG...

da sada ne prenosim ceo tekst, preneću samo po neki deo.

Jovan Bajford, socijalni psiholog iz Notingema

Recimo kad se govori o njegovom životu za vreme okupacije, često se govori o tome da je Nikolaj uhapšen maltene prvog dana okupacije, to je bila prva stvar koju su Nemci uradili kada su ušli u Srbiju, a opet u isto vreme saznajemo da on za to vreme kada je bio po nemačkim zatvorima, spasao jednu jevrejsku porodicu, da je osnovao sirotište i tako dalje. Jednostavno nema te hronološke konzistencije, nego imamo te neke pričice koje se stalno spominju. Znači, ne može se nikako, kad se govori o Nikolajevoj rehabilitaciji, govoriti o nekom istorijskom revizionizmu.

I vrlo često se govori da je on doktorirao na Oksfordu. Međutim, to jednostavno nije tačno, činjenica je da je Nikolaj bio u Engleskoj, neke podatke koliko je baš tamo proveo ne znam, međutim, ja sam proveravao u arhivi oksfordskog univerziteta, on nije tamo bio registrovan kao student, pa sigurno nije mogao da ima doktorat. Osim toga, doktorat nije postojao kao kvalifikacija u Oksfordu do 1917. godine. Znači, ne kažem ja da je tu tendenciozno plasirana laž, ali to je kao kad neko kaže - Nikolaj je bio u Engleskoj, pa neko nekome prenese - Nikolaj je bio u Engleskoj na univerzitetu, onda treća osoba kaže - Nikolaj je bio u Oksfordu i peta osoba kaže - on je tamo dobio doktorat.

Opet imamo ono - dobar momak, loš momak. Nikolaj je tu pozitivan, antifašistički nastrojeni srpski pravoslavni sveštenik i tu je Hitler koji želi da ga uništi. I cela ta priča ima svoju funkciju, a to je da potisne iz sećanja činjenicu da je pet godina ranije Nikolaj primio orden od tog istog Hitlera, u nemačkom poslanstvu u Beogradu u prisustvu patrijarha Varnave, da je godinu dana kasnije rekao nešto pozitivno o Hitleru.

citati su latinični jer nisam imao vremena da ih sređujem. link ka celom intervjuu [1]

--Aleksandar 22:36, 21 maj 2005 (CEST)

Preneto sa Razgovor:Priče vezane za Nikolaja Velimirovića: --Miloš Rančić (razgovor) 23:24, 21 maj 2005 (CEST)

Molio bih one koji žele ovim da se bave da malo preformulišu članak... Citati bi trebalo da idu na Wikiquotes; a ako prikazano predstavlja manje od jedne trećine svih knjiga ponaosob, sa svim je u redu da stoji. "Priče vezane..." su loš termin za jednan enciklopedijski članak i treba ga preimenovati u nešto drugo. Možda je čak dobro da ovaj tekst, skraćen za citate prenete na Citate, bude inkorporiran u glavni članak. U svakom slučaju, ja ću ovaj tekst preneti i na glavni članak, pa tu treba raspraviti o konačnom statusu ovog članka, njegovog sadržaja i sl. --Miloš Rančić (razgovor) 23:24, 21 maj 2005 (CEST)

Hm, u kojoj meri publicistika i novinarstvo mogu biti relevantni izvori za bilo šta? da se niste malo zaleteli? --angelina marković 00:04, 22 maj 2005 (CEST)

Kritika je relevantna onoliko koliko je zasnovana na činjenicama. Fakt je da je Nikolaj rekao da je Hitler veliki državnik i ostalo, iako je to malo relevantno, pošto se i npr. Mahatma Gandi isto tako zajebao. Ali je fakt i da je Nikolaj rekao da su Jevreji krivi za sva zla, što je tipičan oblik nacizma. --Miloš Rančić (razgovor) 00:24, 22 maj 2005 (CEST)

Sem toga, čovek kog je Aleksandar naveo nije novinar nego je socijalni psiholog, što menja težinu iznetog. --Miloš Rančić (razgovor) 00:25, 22 maj 2005 (CEST)

Pa, razumela sam da ovde operišemo nespornim naučnim istinama, a ne govorenjem, u promotivnom tekstu.... ili tekstovima. KAda gospoda koja to tvrde objave svoje naučne radove u kojima će pokušati i dokazati izvesne tvrdnje koje imaju, ne sumnjam da će to tad bi relevantno, pa makar i pogrešno. No do tada, to je samo rekla kazala, jer, kao bi čovek, inače , kad je stvaralački jalov, predstavio svetu. --angelina marković 01:05, 22 maj 2005 (CEST)

---

Pomaže Bog braćo i seste, mir ljudima dobre volje. Ne ulazeći površno u problematiku bez dokaza, mogu samo da dodam vašim komentarima, da kada se reči izvuku iz konteksta sve je moguće. Goran Anđelković (〠ꒌ) 00:37, 22 maj 2005 (CEST)

u kojoj meri stav crkve može biti relevantan? samo sam dao reference onome ko ima volje da se bavi pomenutim problemom. --Aleksandar 00:53, 22 maj 2005 (CEST)

Gorane, problem je u tome što je vladika Nikolaj stvarno rekao to za Jevreje. Čak i da se to tretira kao alegorija na Bibliju, i to je klasičan oblik antisemitizama, tj. nacizma. Razumno predstavljanje Nikolajevog rada je od koristi i srpskoj Vikipediji i SPC. Kao što treba pisati o njegovoj duhovnosti, tako je dobro imati i kritiku njegovog rada. Koliko papina priznanja Stepincu nisu preterano relevantna kad je njegovo učešće u ustaškom pokretu u pitanju, tako za jednu enciklopediju ne može biti relevantno ni to što je Nikolaj postao svetac. U kranjem slučaju, i kad su u pitanju Vikipedije sa ovih prostora, kredibilitet srpske Vikipedije moramo čuvati. To što se na hrvatskoj Vikipediji nalazi hvalospev Stepincu, nije naša briga. --Miloš Rančić (razgovor) 01:03, 22 maj 2005 (CEST)

Hm. Imaćemo dosta rasprava povodom ove teme. Smatram da treba u celosti prikazati Nikolajev rad; ni po babu, ni po stričevima :) Svi stavovi treba da se opišu kao stavovi, dok činjenice treba da se opišu kao činjenice. To je i smisao enciklopedijskog rada. --Miloš Rančić (razgovor) 01:03, 22 maj 2005 (CEST)

Pomaže Bog,

Moje prvo javljanje. Što se tiče teze da je sv. vladika Nikolaj pisao "protiv Jevreja" pa čak je to ovde proglašeno "nacizmom", upravo se tu radi o tendencioznosti i verovatno nepoznavanju teme. Vladika je lično spasavao Jevreje rizikujući sopstveni život u vreme nemačke okupacije (mogu navesti i zvaničan dokument kao primer). On je pisao o Judaizmu kao religiji koja je (generalno po hrišćanskom shvatanju, to će vam reći bilo koji hrišćanski teolog) propustila da prepozna svoje ispunjenje - Mesiju/Hrista. U tom smislu kada piše o "Jevrejima", on govori o jevrejskim religioznim učiteljima kojima zamera da nisu prepoznali Mesiju koji je upravo centralno očekivanje čtavog Judaizma. Naravno, nema ni govora da sveti vladika bilo kako "napadao" jevrejske religiozne učitelje osim filosofski i teološki. Izraziti svoje filosofsko i teološko neslaganje sa nekim pretpostavljam još uvek nije zabranjeno, a kamo li proglašeno za nacizam... Molim vas da ne napravimo takvu grešku. Nadam se da ovo ne zvuči previše polemički, cilj je naravno da se napravi lep i ispravan tekst o vladici.

Svako dobro želim, Zvonko M.

Kod Nikolaja treba razlikovati stav prema Judaizmu kao religiji i Jevrejima kao narodu. Čovek koji rizikuje svoj život da bi spasio nepoznatu jevrejsku porodicu ne može biti antisemita, bez obzira na njegove stavove o jevrejskoj religiji.

Šta je govorio o Hitleru 1935. nije relevantno za njegov odnos prema nacistima i nacizmu. Za Nemce je on bio jedan od ključnih inspiratora puča od 27. marta. Neosporno je da je bio progonjen i interniran u Srbiji, a kasnije prebačen u Dahau. Neosporan je i taj slučaj sa jevrejskom porodicom, o kome postoji pisana dokumentacija.

Ono što se ne uklapa je vreme kada je napustio Dahau. Da li je to bio 8. maj 1945. ili nešto ranije. Prema nekim dokumentima i izjavama svedoka, vladika je krajem aprila 1045. godine bio u Sloveniji.

Što se tiče doktorata, Nikolaj je doktorirao u Bernu 1908. i Ženevi 1909. Ovaj drugi doktorat je pripremao na Oksfordu, ali ga je branio u Ženevi. Prema nekim informacijama, nakon dolaska u SAD dodeljen mu je počasni doktorat na Kolumbiji. Tu informaciju bi trebalo verifikovati.--Zoran Nikolić 09:33, 31. mart 2006. (CEST)

Pismo Ele Trifunović, rođena Najhaus Sv. arhijerejskom sinodu SPC

„Skoro će se navršiti šezdeset godina od kraja Drugog svetskog rata, najveće tragedije u istoriji jevrejskog, srpskog i romskog naroda, koji su pretrpeli do tada nezabeležena stradanja, progonstva i mučenja. Posle toliko proteklih godina Vlada Nemačke traži od preživelih iz Holokausta dokaze o tome kako su preživeli rat, a u cilju ostvarivanja penzije.

Meni je 73 godine i jedini sam preživeli član porodice Najhaus. Moj otac Aleksandar Najhaus, po zanimanju doktor stomatologije, živeo je pre rata u Trsteniku. On je bio veliki prijatelj i pobratim sa Vladikom doktorom Nikolajem Velimirovićem. Kada je izbio rat, posle kraćeg vremena, Vladika je ocu naredio da beži i da spasava život, a nas kao njegovu porodicu - moju majku Margitu i mene njegovu ćerku Elu - je zbrinuo tako što je reskirao i sopstveni život. Spasao nas je tako što je majku obukao u monašku odoru, a mene je strpao u džak. Majka i on su seli u fijaker, a mene je stavio ispod nogu, i namirnice preko džaka, odnosno mene, da bi bilo sto manje sumnjivo. Prošli smo kroz nemački obruč okupiranog grada i tom prilikom preživeli veliki strah i stres sve dok nismo stigli u manastir Ljubostinju. Tu nas je Vladika predao Igumaniji po imenu Varvara, koja je imala pratnju, jer je bila slepa. (Igumanija Varvara je imala slabiji vid te je nosila naočari - Prim. uredn.)

U manastiru Ljubostinji ostali smo 18 meseci; u to vreme Vladika je nabavio falsifikovane lične dokumente za moju majku pod imenom Mara Jovanović, a za mene pod imenom Jelena Jovanović.

Posle svega navedenog nadam se i molim vas da mi izađete u susret i izdate potvrdu o mom boravku u manastiru Ljubostinja u periodu od 18 meseci, od samog početka rata.

S poštovanjem, unapred zahvalna Ela Trifunović, rođena Najhaus.”

Iz knjige „Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički”, Manastir Žiča, Kraljevo, 2003. str. 179

--Zoran Nikolić 09:52, 31. mart 2006. (CEST)

Ovo dirljivo pismo je malo nejasno. Jevreji koliko ja znam nemaju prezime Najhaus već eventualno Nojhaus. To da jedan Vladika i jedan jevrej budu pobratimi, "u grla se grle u bijelo celivaju lice"... nešto sumnjam. Gospođa je ako se napravi mala metematika 1941 imala najmanje 11 godina. Sakrivanje u džaku? Pa ispod nogu, pa na to još džakova. Gde je Vladika držao noge? Potvrda za penziju? Zato što sam kao dete od 11,12 ili 13 godina bila u manastiru? Penziju su dobijali oni koji su bili na prinudnom radu u logorima. Šta je bilo sa ocem? A sa majkom? U celoj ovoj stvari (mislim na celu diskusiju) je glavna greška što se "ekspresno" postaje svetac. Treba da prođe, kako je to nekada bio običaj, bar 400 godina da se "zemaljski" gresi zaborave i ostane ono što je pozitivno. Da ne širim dalje, ne želim da povredim bilo čija osećanja. --Goldfinger 14:53, 31. mart 2006. (CEST)

Možda nisi želeo da povrediš nečija osećanja, ali to ipak jesi uradio. Stalo ti je da pokažeš da je dokument falsifikat, i za taj cilj upotrebljavaš bilo koji argument: "ja ne znam za prezime Najhaus", "gde je vladika držao noge". Tako si sebe obeležio kao čoveka koji po svaku cenu želi da opovrgne jednu činjenicu, jer ona prikazuje u dobrom, svetačkom liku, osobu koja tebi nije draga. --Manojlo 17:18, 31. mart 2006. (CEST)

Jevreji koliko ja znam nemaju prezime Najhaus već eventualno Nojhaus.

Hoćeš li sada na osnovu toga koliko ti znaš osporavati nekome ko se tako preziva da bude Jevrej? Postoje zapisi o trojici Najhausa koji su bili u Varšavskom getu [2]: dvojica od njih su bili rabini, zvali su se Josek Najhaus i Majer Jechiel Najhaus. Poznata su i imena deset članova porodice Najhaus koji su ubijeni u Jasenovcu: [3] Među njima je troje dece Jozefa Najhausa iz Sente: Irena (rođena 1927.), Samuel (rođen 1932.) i Herman (rođen 1940.).

Potvrda za penziju? Zato što sam kao dete od 11,12 ili 13 godina bila u manastiru?

Šta ti znači ovaj komentar? Da li je osoba koja je doživela stravičan progon na verskoj i nacionalnoj osnovi, koja je morala da beži i da se sakriva da bi sačuvala život - da li je ta osoba bila žrtva? Da li ta osoba zaslužuje kompenzaciju?

Penziju su dobijali oni koji su bili na prinudnom radu u logorima.

Jesu li Aušvic, Dahau, Jasenovac... bili logori za prinudni rad - ili za masovno uništavanje? Da li je šest miliona Jevreja koji su ubijeni bilo na privremenom radu !?

Vladika Nikolaj je mogao da piše o jevrejskoj religiji šta god je hteo. Činjenica je da je, kada je trebalo, na delu pokazao svoj odnos prema Jevrejima - kada je rizikovao svoj život i živote monahinja u manastiru Ljubostinja, da bi spasao dve Jevrejke. Neki drugi ljudi su radi takvih podviga dobili svoje mesto u Jad Vašemu (Yad Vashem) kao Pravednici među narodima (The Righteous Among The Nations). "Ako je samo jednu osobu spasao - kao da je spasao ceo svet!" --Zoran Nikolić 02:26, 1. april 2006. (CEST)

Da li je tačno?

U Dahau su doživeli sve strahote ovoga pakla na zemlji

Ako je tačno da su Patrijarh Dožić i Nikolaj Velimirović boravili u delu logora „van žice“, pod posebnim tretmanom ishrane (mnogo boljim nego za ostale zarobljenike), i da su imali druge privilegije, onda je gorenavedeni citat velika uvreda za žrtve logora Dahau.

Zaista bi mi bilo drago da neko ko ima bolje informacije proveri ovo i da, ako je potrebno, izmeni ovu formulaciju. Ako nije tačno, izvinjavam se na smetnji.

--Jakša 20:15, 16. maj 2006. (CEST)

Kršenje licence

Tekst je celokupno preuzet sa [4], a nalazi se na još par mesta na net-u. A preuzet je i sa religijskih sajtova što predstavlja i potencijalno kršenje neutralne tačke gledišta. -- Mladen Mirilović 14:45, 17. maj 2006. (CEST)

--Djakovac 21:16, 12. jun 2006. (CEST)Mislim da je bespredmetno govoriti o kršenju licence, s obzirom da je taj tekst postavljen na mnogo mesta na netu i očigledno je u javnom vlasništvu. No mogao bi neko od urednika i da kontaktira neki od sajtova i verujem da bi se sve brzo rešilo.

Što se neutralnosti tiče, zar bi preuzimanje teksta sa NEreligioznih sajtova to garantovalo?

Vraćen šablon za kršenje licence

Tekst je prenet sa navedenog sajta bez dozvole. Ako neko želi da skine ovaj šablon, neka prvo pribavi dozvolu za objavljivanje.--  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 16:52, 22. jun 2006. (CEST)

Možda tekstovi sa NEreligijskih sajtova nisu garantovano nepristrasni, ali oni sa religijskih su garantovano pristrasni. Dobrodošli na pravoslavno-fundamentalističku Vikipediju na srpskom jeziku. --Jakša 18:30, 22. jun 2006. (CEST)

Stranica sa koje je tekst navodno prenet (http://slobodnasrpska.org/pravoslavlje/nikolaj/01_zitije.html) ne postoji, ili im server ne radi. --Zoran Nikolić 03:19, 1. jul 2006. (CEST)

Stranica radi. Ali nije ni bitno, tekst se nalazi na nekoliko mesta na net-u. Treba samo malo guglati. Inače napisao ga je Artemije (Radosavljević).--  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 17:01, 2. jul 2006. (CEST)

Licenca

Ako neko pita vlasnike tih stranica za dozvolu da se sadržaj postavi ovde i ta dozvola se dobije, to onda više nije kršenje licence?--64.46.5.62 02:02, 12. oktobar 2006. (CEST)

Upravo tako. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:05, 12. oktobar 2006. (CEST)

Moguće kršenje (?!)

• http://slobodnasrpska.org/pravoslavlje/nikolaj/01_zitije.html
• Na ovo se ukazivalo, ali je nemoguće pročitati--Trajan 04:36, 12. oktobar 2006. (CEST)
  • Moguće je pročitati, postavi enkoding na Windows 1251 (Firefox: View->Character Encoding->Cyrillic (Windows 1251) ). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 11:44, 12. oktobar 2006. (CEST)

Izmene

Stigao sam do polovine teksta. Članak izgleda kao da je većim delom preuzet iz neke pravoslavne brošure i treba ga celog prepraviti u enciklopedijski tekst. loshmi 13:48, 11. februar 2007. (CET)

Nešto sitno.

„Libertvil“ ili „Libertivil“?

Alan. --81.79.27.85 18:46, 3. maj 2007. (CEST)

libertyville = libertivil--As286 21:47, 3. maj 2007. (CEST)

Mislim pre svega da treba svi malo manje pristrasni da budemo,ne vredi se ovde previse emocionalno angazovati vec samo racionalno donosi rezultate.

Nikolaj velimirovic zaista jeste pomogao jednoj jevrejskoj porodici i izbavio ih je od nemaca,to imate u filmu o njemu gde zena koju je izbavio(tada devojka) komentarise sve te dogadjaje.

Sledece on je orden dobio zato sto je uredio groblje za pale nemacke vojnike iz prvog svetskog rata a ne iz nekih izvanrednih odnosa sa nemcima sto se isto pominje u tom filmu(film je skoro bio na nasim trafikama,ne znam mu tacan naziv ali po potrebi mogu lako da pronadjem ime filma)

Trece zaista moglo bi se zakljuciti da on u nekim stvarima malo preteruje kao sto je ponistavanje demokratije,socijalizma,apsolutne slobode religije ali i svi politicari i teoreticari drustva imaju nesto da kazu protiv svega toga a sto se tice slobode svih religija,on pre svega misli da drzava to treba da onemoguci jer bi doslo do ekspanzija sekti (sto je danas ocigledan slucaj )

I za kraj bi samo naveo da zaista neke njegove izjave zvuce kao antisemitisticke mozda to i jesu ali morali bi ste se naci u njegovoj kozi da bi mogli otvoreno da kazete zasto je to pricao.Cak i da je izjavljivao antisemitisticke teze,on je jasno bio usmeren na veru(jer navodi kako su ateisti stvorili sve lose(ateisti judejci) a ne ostali,verni ljudi koji pripadaju judejskoj naciji))tako da ne kritikuje naciju iako kaze judeji nego kritikuje uticaj ateista te nacije na celokupan moderan zivot,koji je sigurno bio veliki,tako da on direktno nemoze kritikovati naciju vec pripadnike nacije,odredjene pojedince koje on smatra odgovornim.

Pa da. I on, a i mnogi hrišćani kada pominju jevreje, ne misle na ceo narod. I apostoli su bili jevreji. —Jovan Vuković (r) 15:29, 2. februar 2008. (CET)

Moram nešto da pitam...

Da li bi neko mogao da mi objasni kako je to Nikolaj Velimirović mogao da piše knjigu u Dahauu? Meni to izgleda malo, da izvinete, neverovatno. --Jagoda ispeci pa reci 15:49, 1. februar 2008. (CET)

Mislim da se u toj knjizi iznose njegovi pogledi onoga što je vidjeo u tom logoru i da je to smisao rečenice, odnosno naslova knjige sa pojašnjenjem u zagradi, a ne da se tvrdi da je u logoru pisao knjigu... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 16:21, 1. februar 2008. (CET)

Pa u članku piše da je knjigu pisao u logoru. --Jagoda ispeci pa reci 16:23, 1. februar 2008. (CET)

Ako misliš na referencu broj 7. našta sam ja obratio pažnju, tu se ne implicira da je knjiga napisana u logoru, barem ne po mom mišljenju, ali ako se radi o nekom drugom dijelu članka gdje se tako mešto implicitno tvrdi, ja ne mogu da nađem... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 16:34, 1. februar 2008. (CET)

Odmah ispod naslova Kontroverze stoji ovo:

U knjizi, „Kroz tamnički prozor“, koju je pisao tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuje nehrišćanske ideologije Evrope, poput:

Bold moj.--Jagoda ispeci pa reci 16:37, 1. februar 2008. (CET)

Pa ako je imao ovakve stavove o Jevrejima, ne čudi me da je u logoru imao neke privilegije, koje bi mu omogućile da ima papira i olovki... I mene je zaintrigiralo, ali kako sam na Dahau naletio prvo u refrencama, mislio sam da se tvoje pitanje odnosi na referencu broj sedam, koja je mže da izgleda dvosmislena... Sad kad pročitah taj dio iz konrtorverzi, tačnije citat koji se tu nalazi, kontam da su nacisti mogli smatrati neke njegove stavove o Jevrejima kao za njih „pozitivnu propagandu“ i da je u nekoj mjeri imao privilegovan status... Dakle, ovo je samo zaključak na osnovu citata iz kontroverzi, inače njegovo djelo mi je potpuno strano, nepoznato... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 16:46, 1. februar 2008. (CET)

Apsolutno se slažem. I meni je isto palo na pamet. Inače nemam pojma o ovom liku, osim ovo što ima u ovom našem članku... S obzirom na taj citat, odjednom mi naviru i mnoga druga veoma zanimljiva pitanja... --Jagoda ispeci pa reci 16:49, 1. februar 2008. (CET)

Ljudi, kapirate li vi da je Dahau bio jedan strašan kompleks sa više odeljenja. Za Jevreje, Rome, komuniste i ostale koji su kaljali arijevsku rasu tu je bio logor smrti. Zatim tu je bio i deo za ratne zarobljenike gde je bilo nešto preko hiljadu britanskih ratnih zarobljenika (pročitah juče u novinama da je jedan od preživelih objavio knjigu Kako sam preživeo Dahau, ako treba pogledaću te novine opet pa vam javljam) i najzad i deo gde su internirani politički zatočenici među kojima su bili srpski patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj. Nemcima je pre svega bila poznata probritanska orijentacija patrijarha i vladike (šuškalo se da su imali udela u organizaciji demonstracija 27. marta 1941. itd.). Bitno je da su obojica internirani iz Vojilovice nedugo pre nego što je Crvena armija upala u Vojvodinu, tako da Nemci nisu želeli da u tom trenutku patrijarh i vladika budu oslobođeni i upotrebljeni kao simbol otpora okupaciji.

Čovek nije napisao knjigu u Dahauu na pisaćoj mašini ili sl, već su njegove beleške, upisane u običnu svesku docnije priređene kao knjiga. Koliko je meni poznato, čak i u koncentracionim logorima bilo je moguće posedovati najskromniju imovinu. —ClaudiusGothicus (razgovor) 17:07, 1. februar 2008. (CET)

Hm... Ok ako ti tako kazes... Mada, meni je iskreno tesko poverovati da su u konc logorima ljudi mogli da pisu. Kako li je dolazio do papira i olovke?--Jagoda ispeci pa reci 18:26, 1. februar 2008. (CET)

Nisam nigdje rekao da je imao „pisacu masinu“...!? S druge strane, bolje je da ne otvaramo polemiku, nego da se potraze izvori za sporne tvrdnje u clanku, te ako se javi neko zainteresovan i upucen u njegov lik i djelo, da proceslja cijeli clanak i eventualno ispravi, doradi, sta i gdje treba. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 13:42, 2. februar 2008. (CET)

Ma.. nije to ništa neobično, postoji Dahau i Dahau. Ako je Velimirović bio u logoru, ne znači automatski da je bio natrpan u sobici 20 sa 20 sa ko-zna-koliko običnih logoraša, na `lebu i vodi, koje svako jutro izvode ili na neprekidni prisilni rad, ili na gubilište, ili u neko drugo mučilište (ne kažem ni da jeste niti da nije, ne znam u kojim je uslovima boravio Velimirović, samo ističem da je bilo i povlašćenih). Neki su bili povlašćeniji, a za neke je logor bio običan zatvor. Ima dosta filmova na tu tematiku, gledao sam nekoliko o britanskim i američkim zarobljenicima, koji pokušavaju da pobegnu iz POV kampova, koji se ne razlikuju od običnih zatvora. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:31, 2. februar 2008. (CET)

Pa i ja sam gledala filmove, ali to nisu bili KONCENTRACIONI LOGORI (koji su se još zvali i logori za ekterminaciju, tj. uništavanje), nego logori za ratne zarobljenike. S druge strane, ne mogu da odolim a da se ne zapitam ZAŠTO je Nikolaj imao povlastice u jednom KONCENTRACIONOM logoru? --Jagoda ispeci pa reci 14:34, 2. februar 2008. (CET)

Pa Jagoda, mislim da to pitanje nije postavljeno na odgovarajućem mjestu, dakle, većina nas na viki nema odgovor na njega. Odgovor treba tražiti u istorijskoj dokumentaiciji, ako ga uopšte i tamo ima. —-Slaven Kosanović- {razgovor} 14:37, 2. februar 2008. (CET)

Moguće iz raznih razloga, ali ne bih skakao u zaključke. Ne mora da ima nikakve veze sa njegovim rasizmom. Mislim da su svi generali, političari i najbitnije face imale povlašćen položaj. Pretpostavljam da su se Nemci vodili logikom da je bolje uticajne ljude držati na neki način u šaci, i malo ih blaže tretirati, jer se nikad ne zna na koji način se oni kasnije mogu iskoristiti. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:38, 2. februar 2008. (CET)

Knjigu je pisao na toalet papiru. A jeste bio povlašćen. Dobijao je svaki dan hleb i vodu, za razliku od ostalih koji su umirali od gladi. Negde sam čitao neki njeggov zapis iz dahaua, ali ne mogu da se setim gde —Jovan Vuković (r) 15:25, 2. februar 2008. (CET)

Sveštenik ili episkop, pisac predgovora izdanja "tamničkog prozora" koje imam tvrdi da se originalni rukopis nalazi tu i tu (ne sjećam se sada tačno gdje, da li u Leliću ili Žiči ili negdje treće) i da je pisan na toaletnom papiru.-- Cikicdragan (razgovor) 22:26, 6. avgust 2012. (CEST)

Velimirović je imao poseban tretman u Dahauu. U tzv. "Bunkeru časti" (Ehrenbunker) su bili poplitički važni zatvorenici. Hrana je bila bolja, imali su pristup logorskom lekaru, mogli da primaju posetioce, a verovatno su mogli su i da pišu. I on nije bio jednini tamo. U ovom članku ([5]) se pominje jedan frnacuski oficir koji je sličan tretman imao.--As286 (razgovor) 07:39, 3. februar 2008. (CET)

Zaista, na ovom linku pise da su u tom bunkeru bila uglavnom visoka svestena lice (clergymen) i visoki oficiri... Mislim da bi trebalo to dodati u clanak, da ne stvara zabunu. Jer onaj ko to ne zna (kao ja, na primer), kad procita ovako ovaj tekst, odma pomisli da je imao privilegije zbog svojih stavova o Jevrejima...--Jagoda ispeci pa reci 10:37, 3. februar 2008. (CET)

Citati - "Drugi o Nikolaju"

Ne želim da se upuštam o raspravu o liku i delu vladike Nikolaja, i mislim da ovaj (enciklopedijski) teks treba da bude objektivan i nepristrasan. Međutim, mstran da se to nimalo nije poštovalo u citatima (wikiquote) gde je naslov poslednjeg segmenta jednostavno gnusan, i na jedan krajnje odvratan način stavlja "gradjansku opciju" u isit koš sa nacistima i ustašama. Ako to nije pristrasno i čak zlonamerno, onda ne znam šta jeste! Poštovanje, Sava

Ne mora da znači da se radi o stavljanju u isti koš po vrednosti, već (pretpostavljam pošto nisam baš sve citate pročitao) da ostali podnaslovi sadrže afirmativne citate, a dole su sakupljeni oni koji su u negativnom kontekstu. Međutim, ti si slobodan da napraviš drugačiju podelu podnaslova Samo pažljivo, jer ako samo odvojiš srpsku građansku opciju, onda ćeš ti stavljati u isti koš komuniste sa nacistima i ustašama, a to bi takođe bilo pristrasno i ružno. Znači ostavi komentar tamo na strani za razgovor, i napravi novu klasifikaciju. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:58, 9. avgust 2008. (CEST)

"Amfilohije insistira na objavljivanju" ALI NE PREMA REFERENCI

U tekstu se povodom pisama iz Dahaua navodi:

Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen na insistiranje episkopa Amfilohija Radovića, u Lincu, u Austriji, 1981. godine.[8]

a tamo, na
http://www.danas.co.yu/20030531/vikend3.htm
tekst Ivane "Vuskovic" iz novina "Danas" subota-nedelja, 31. maj - 1. jun 2003.
u kome nema ni reči o navodnom insistiranju Amfilohija.

Koliko vidim A. Radović se pominje na tri mesta:
1

Autor navodi misljenja nekoliko "uglednih episkopa i teologa Srpske crkve koja zasluzuju paznju", dajuci do znanja da se nece osvrtati na "antidemokratske pamflete i pretezno ideoloske kritike", koji "ne samo sto se protive demokratiji, vec sa njom poistovecuju apsolutno zlo", a posebno istice episkopa Atanasija Jevtica, Amfilohija Radovica, Danila Krstica i Irineja Bulovica i "najuticajnijeg i najznacajnijeg srpskog teologa XX veka" Justina Popovica".

2

Posle proglasenja vladike Nikolaja Velimirovica za sveca, ostaje da se vidi da li ce tzv. "branitelji" postati jos ostriji u zastiti njegovog imena i dela, ili ce malo popustiti, ne tvrdeci, poput mitropolita Amfilohija, da se o vladici Nikolaju ne moze raspravljati, "jer smo nedostojni toga", i da se samo "moze biti s njim ili protiv njega".

i 3

Papa - "antihrist" ili "svetost"
»Dobar poznavalac i postovalac lika i dela Nikolaja Velimirovica je i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Njemu je poznato da vladika Nikolaj papu naziva "arhijeretikom" i "antihristom". Jos mu je poznatije da njegov ucitelj otac Justin Popovic ekumenizam smatra zajednickim imenom za "pseudohriscanstva, za pseudocrkve Zapadne Evrope". I pored svih tih znanja, mitropolit Amfilohije je pocetkom februara ove godine, zajedno sa episkopom backim Irinejom Bulovicem, otisao u zvanicnu posetu Vatikanu. Tokom svoje posete, mitropolit Amfilohije se susreo sa "antihristom" i "arhijeretikom" (po misljenju ove dvojice), poznatim kao papa. Mitropolit Amfilohije se u svojoj pozdravnoj besedi papi obratio sa "Vasa Svetosti", a instituciju u kojoj se nalazio nazvao "Crkvom". Dakle, odbacio je misljenja dvojice najvecih savremenih srpskih ucitelja pravoslavlja, naglasava publicista Milorad i Tomanic.

Ko poznaje materiju, pozvan je da razreši stvar.

---

Takođe, u tekstu stoji:

Adolf Hitler je 1935. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju.
Godine 1937. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Sv. Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su ideje Svetog Save o narodnoj veri i crkvi slične pokušaju Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi.[10]

dakle da su godine, respektivno: 1935. i 1937. a radi se o 1934. i 1935.
kako je konačno i u izvoru na koji se poziva:
http://www.kontra-punkt.info/arhiva/resources/nikolaj.html
Odlomak iz knjige Milorada Tomanića:

Najzanimljiviji je bio stav vladike Nikolaja prema jednoj istorijskoj ličnosti čiji su satanski um i ideje koje su iz njega potekle proizveli smrt i patnje miliona judi širom sveta. Naravno, reč je o Adolfu Hitleru. Dok je bio episkop ohridski, vladika Nikolaj je, pored srpske, u Bitolju uredio i grobnicu nemačkih vojnika. Pošto jedan takav hrišćanski čin nije mogao ostati neprimećen, 1934. godine vladika Nikolaj je za njega dobio odlikovanje nacističke Nemačke. 17 Već sledeće godine, vladika Nikolaj Velimirović je napisao jedan rad pod nazivom "Nacionalizam Svetog Save". (Radi se zapravo o predavanju održanom 1935. godine na proslavi "Nedelje pravoslavlja" u Beogradu)

--GEOS (разговор) 13:51, 7. новембар 2008. (CET)

Amfilohije uklonjen, dok se ne nadje bolja referenca. Datumi ispravljeni.--As286 (разговор) 14:49, 9. новембар 2008. (CET)

"Амфилохије инсистира на објављивању" АЛИ НЕ ПРЕМА РЕФЕРЕНЦИ

У тексту се поводом писама из Дахауа наводи:

Николај је овај рад написао у заробљеништву и он је објављен на инсистирање епископа Амфилохија Радовића, у Линцу, у Аустрији, 1981. године.[8]

а тамо, на
http://www.danas.co.yu/20030531/vikend3.htm
tekst Ivane "Vuskovic" iz novina "Danas" subota-nedelja, 31. maj - 1. jun 2003.
u kome nema ni reči o navodnom insistiranju Amfilohija.

Koliko vidim A. Radović se pominje na tri mesta:
1

Autor navodi misljenja nekoliko "uglednih episkopa i teologa Srpske crkve koja zasluzuju paznju", dajuci do znanja da se nece osvrtati na "antidemokratske pamflete i pretezno ideoloske kritike", koji "ne samo sto se protive demokratiji, vec sa njom poistovecuju apsolutno zlo", a posebno istice episkopa Atanasija Jevtica, Amfilohija Radovica, Danila Krstica i Irineja Bulovica i "najuticajnijeg i najznacajnijeg srpskog teologa XX veka" Justina Popovica".

2

Posle proglasenja vladike Nikolaja Velimirovica za sveca, ostaje da se vidi da li ce tzv. "branitelji" postati jos ostriji u zastiti njegovog imena i dela, ili ce malo popustiti, ne tvrdeci, poput mitropolita Amfilohija, da se o vladici Nikolaju ne moze raspravljati, "jer smo nedostojni toga", i da se samo "moze biti s njim ili protiv njega".

i 3

Papa - "antihrist" ili "svetost"
»Dobar poznavalac i postovalac lika i dela Nikolaja Velimirovica je i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Njemu je poznato da vladika Nikolaj papu naziva "arhijeretikom" i "antihristom". Jos mu je poznatije da njegov ucitelj otac Justin Popovic ekumenizam smatra zajednickim imenom za "pseudohriscanstva, za pseudocrkve Zapadne Evrope". I pored svih tih znanja, mitropolit Amfilohije je pocetkom februara ove godine, zajedno sa episkopom backim Irinejom Bulovicem, otisao u zvanicnu posetu Vatikanu. Tokom svoje posete, mitropolit Amfilohije se susreo sa "antihristom" i "arhijeretikom" (po misljenju ove dvojice), poznatim kao papa. Mitropolit Amfilohije se u svojoj pozdravnoj besedi papi obratio sa "Vasa Svetosti", a instituciju u kojoj se nalazio nazvao "Crkvom". Dakle, odbacio je misljenja dvojice najvecih savremenih srpskih ucitelja pravoslavlja, naglasava publicista Milorad i Tomanic.

Ko poznaje materiju, pozvan je da razreši stvar.

---

Takođe, u tekstu stoji:

Adolf Hitler je 1935. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju.
Godine 1937. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Sv. Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su ideje Svetog Save o narodnoj veri i crkvi slične pokušaju Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi.[10]

dakle da su godine, respektivno: 1935. i 1937. a radi se o 1934. i 1935.
kako je konačno i u izvoru na koji se poziva:
http://www.kontra-punkt.info/arhiva/resources/nikolaj.html
Odlomak iz knjige Milorada Tomanića:

Najzanimljiviji je bio stav vladike Nikolaja prema jednoj istorijskoj ličnosti čiji su satanski um i ideje koje su iz njega potekle proizveli smrt i patnje miliona judi širom sveta. Naravno, reč je o Adolfu Hitleru. Dok je bio episkop ohridski, vladika Nikolaj je, pored srpske, u Bitolju uredio i grobnicu nemačkih vojnika. Pošto jedan takav hrišćanski čin nije mogao ostati neprimećen, 1934. godine vladika Nikolaj je za njega dobio odlikovanje nacističke Nemačke. 17 Već sledeće godine, vladika Nikolaj Velimirović je napisao jedan rad pod nazivom "Nacionalizam Svetog Save". (Radi se zapravo o predavanju održanom 1935. godine na proslavi "Nedelje pravoslavlja" u Beogradu)

--GEOS (разговор) 13:39, 7. новембар 2008. (CET)

I ostale su reference diskutabilne. Kada neko okaci neki tekst na internet i pripise ga nekome, to ne govori nista o autenticnosti ili verodostojnosti. Naprimer, za navodno poredjenje Hitlera i sv. Save upucuje se na potpuno irelevantan polemicni tekst sa navodnim citatima, sumnjive autenticnosti.

Тачно је ово последње, нема оригиналне референце. Додао сам линк на цео текст и додао спорни цитат.--As286 (разговор) 22:22, 9. новембар 2008. (CET)

Sumnjivi izvori

Zamolio bih vas samo da se čuvate sumnjivih izvora poput Ihtusa ili neo-Ljotićevaca i njima sličnim. Isto tako i od onih koji sami po sebi imaju jedan anticrkveni te da ne kažem i antisrpski stav. Protiv fašizma se ne bori ako se fašistima daje pravo, a drugi će sve moguće da koturaju da bi našli što šta negativno da bi prebacili Crkvi ili Srbima generalno. U pitanju, dakle, nije objektivnost, nego jasna namera da se dobije unapred određena poruka. Pozdrav --- Carski (разговор) 21:43, 29. април 2009. (CEST)

Сумњиво 2

Оно што је најсумњивије је тврдња да владика Николај није био свестан ужаса нацизма иако је провео време у Дахауу. --Јакша (разговор) 23:30, 29. април 2009. (CEST)

Bruno Kreisky bio je Jevrejin, socijalista, u otporu protiv nacizma, i premijer Austrije od 1970-1983. O nacizmu nije pravio nikad posebnu histeriju, iako mu je dosta rodbine stradalo u koncentracionim logorima. http://en.wikipedia.org/wiki/Bruno_Kreisky

U Srbiji nečiji "political correctness" upravo očekuje takvu histeriju, najmanje od svakoga koji je živeo u ono vreme, i ukoliko se ne oglasuje dovoljno, već postaje sumnjiv... Evo, ja sam antifašista, ali ne vidim iza svakog ćoška fašističku zaveru. Ko đavola priziva, njemu će i doći.--Carski (разговор) 00:47, 30. април 2009. (CEST)

Православно талибанство, у преводу.--Јакша (разговор) 01:07, 30. април 2009. (CEST)

Nemojmo se igrati dečijeg vrtića. Mogu ja tvrditi da čovek nije bio nikad na mesecu i da je sve nečija zavera, ali treba dokazati. Dotad je to samo moja lična spekulacija i tako se treba isto napisati.--Carski (разговор) 02:13, 30. април 2009. (CEST)

Jakša, zar se ti to zezaš? Tražiš izvore, ja stavim izvore, ti brišeš izvore i ponovo ih tražiš..--Carski (разговор) 13:39, 30. април 2009. (CEST)

Википедија на другом језику не може бити референца. Друго, ако епархија ваљевска не спори ауторство по теби спорног дела, још га објављује на интернету под својим благословом, онда не знам одакле ти податак да је ауторство непознато. --Јакша (разговор) 15:30, 30. април 2009. (CEST)

Eparhija valjevska nije nepogrešiva. Uostalom, u istini nema se prava većine, jer istina je istina, te ako bi se našla većina koja bi rekla da je zemlja ravna ploča, zemlja i dalje ostaje okrugla, nezavisno od onoga šta govori većina. Pa dakle, gde su dokazi da je vladika Nikolaj napisao pomenutu knjigu, osim što su je pojedini episkopi Crkve proglasili kao takvu? Isti episkopi govore da postoji Bog, ali sumnjam da će oni da budu kriterije za ateiste da i ovi poveruju u Boga..

Dokazi, jednostavno, ne postoje... Nema originala, nema pomena knjige u vladike Nikolaja, nema ničega, osim što se štampana knjiga pojavila u 1980-ima, a očigledno da je vladike nisu ni pročitale (šta me ne bi ni čudilo), inače ne bi se onako bacili na knjigu da bi se kasnije, kad je nastao skandal, pravdali kako mi nismo u stanju da razumemo visoke misli vladike Nikolaja..

(- sa obzirom da ako nismo u stanju da razumemo "visoke misli vladike Nikolaja" u toj knjizi, zašto je onda objavljuju?)

Vikipedija može da se uzme kao referenca, ovo i jeste jedan cilj vikipedije da se dostigne nivo da može da posluži kao referenca. Osim toga, na engleskoj vikipediji ima se dalje izvor, dakle uvod u temu, plus izvori, plus linkovi k srodnim temama. Mogao bi se uzeti izvor iz tog članka na engleskoj vikipediji, no onako, mislim, da je ipak bolje.--Carski (разговор) 17:59, 30. април 2009. (CEST)

Прво пријатељу нађи извор који тврди да књига није Николајева, па то онда тврди. Ја сам нашао два извора која потврђују да је књига његова, од тога један црквени, а њима сигурно није у интересу да блате свеца. Википедија НИКАД не може да буде референца себи самој. Драго би ми било да то питање поставиш википедијској заједници и да ту добијеш потврду. Ако је тврдња у енглеском чланку референцирана, пренеси ту референцу овде.

Ево шта немачка википедија тврди о ономе што ти упорно покушаваш да угураш у овај чланак: Ha'avara-Abkommen - данас се често референцира у антисемитским чланцима као доказ за заједништво ционизма и националсоцијализма.

Тај споразум је био само једна од пропратних појава „решавања јеврејског питања“, а не некаква подршка циониста нацизму.

Јасно је да твој рад на овом чланку није инспирисан жељом да се напише веродостојан и информативан чланак, већ да се по сваку цену увелича Николајева личност. Сва прича о нејасним Хитлеровим намерама у 1930им нема везе са овим чланком. --Јакша (разговор) 21:19, 30. април 2009. (CEST)

...

Našo majmun stari ogledalo neko,
pa video sebe i ozbiljno reko.
E što jeste jeste, nema brate zbora,
još video nisam ovakvoga stvora.
Gle kakav je smešan, gle kakav je dlakav,
baš ti Bože hvala, što ja nisam takav -)

Bratac, nemoj ti od sebe da polaziš na mene. Ja, prvo, nisam veliki Nikolajev ljubimac. Drugo, za moj pojam jeste da danas u srpskom društvu postoji preuveličavanje lika i dela vladike Nikolaja. Ali isto tako pokušava se da se vladika po mogućnosti ocrni koliko se samo može, jer nacionalni simbol i tako dalje.. Za jednu neutralnu, informativnu enciklopediju poput vikipedije ne treba se za meru uzimati stavovi jedne ili druge strane, pro-Nikolajeve ili anti-Nikolajeve, nego ono šta se daje utvrditi. Ako se, dakle, može dokazati da je Nikolaj napisao tu i tu knjigu, onda okej - ako ne, onda je zabadava šta drugi tvrde... Ako ti je važno šta tvrdi ili misli taj i taj crkveni izvor, onda dodaj to u članak, u smislu: autorstvo nije dokaženo ili potvrđeno, ali ovaj ili oni tamo tvrde da on jeste autor itd.

U vezi havara-sporazuma, ma koliko možda nezgodna, ona je pak činjenica. Jevreji iz tog sporazuma isto nisu podržavali, pomagali ili bilo šta drugo nacistima jer su ih mnogo voleli, već što su mislili da time mogu da pomognu Jevrejima u Nemačkoj. Kasnije se pokazalo da nisu bili u pravu. Holokaust je fakt i jedino idioti ili kreteni ili oboje mogu da tvrde suprotno. Bilo je čak Nemaca jevrejskog porekla u nacističkoj partiji u njenom početku (vidi paralelu u ustaše i čemu se ustaše danas znaju hvaliti, kao oni nisu bili rasisti i ostalo), ali kako je sve jače dogmatizovan antisemitizam i rasizam njima nije više bilo mesta među naciste. Bilo je i Jevreja veliko-Srba, npr. Moše Pijade u početku javlja se kao vatreni "vele-Srbin Mojsijeve vere", pa šta sad... Jevreji niti Srbi niti bilo koje druge nacije nisu nekakav sveti ili nebeski narod, tako da ima i bilo je ovakih i onakih. Ali treba diferencirati ceo narod, naciju ili društvo i pojedince ili u najgorem primeru jednu malu manjinu. Jer ako mi je brat stranputio i postao ubica, nisam ja niti cela moja porodica i rodbina. Budimo, dakle, objektivni i dobre volje da ne osuđujemo sve i svakog. Hajd' pozdrav --Carski (разговор) 07:43, 2. мај 2009. (CEST)

Твоју склоност поезији нећу да коментаришем.

Постојање књиге је факат, два извора јасно приписују ауторство Николају, а једини извор који то негира си лично ти. Твоје тумачење односа Јевреја и нациста је крајње тенденциозно, а још важније, нема никакве везе са владиком. --Јакша (разговор) 15:22, 2. мај 2009. (CEST)

Kao primer, naučno isto nije utvrđeno da je, recimo, apostol Matej napisao jevanđelje po Mateju. Pa tako i na vikipediji stoji pisano da po crkvenom predanju važi apostol Matej za autora Matejevog jevanđelja, ali da ima isto biblijskih naučnika koji ovo predanje dovode u pitanje i vele, iz tog i tog razloga, da Matej nije ili teško može biti autor Matejevog jevanđelja. Pazi, ti za dokaz autorstva Nikolaja uzimaš neki "sajt" koji možda još uređuje nepoznati lik - ovo nije nikakva referenca! Rekao sam, sigurno se ne bi pozivali na ovu ili onu internet-prezentaciju, na papu, patrijarha, rabina ili hodžu, da bi utvrdili postojanje i time veru u Boga. Nego ćete kazati da je religija lično ubeđenje i da po današnjim naučnim merama nema dokaza o postojanju Boga, pa se zbog toga ne može zvanično tvrditi da Bog postoji.

Zašto ovu kriteriju ne uvažavate na Nikolaja? Jer ista je stvar. Dokazi ne postoje da je on napisao knjigu, nego jedino lična ubeđenja - da ili ne. Ima, takođe, diskusija i debata o autorstvu Nikolajevom, može se naći. Nego što najglasnije struje drže do tog autorstva, a ovo pre svega iz ideoloških i političkih predubeđenja. Šta ako ispadne da Nikolaj, ipak, nije autor knjige, nego je sve bila podvala, onda si godinama i decenijama pogrešno optuživao čoveka.

U ovom članku bilo je očigledno da se trebao diskreditovati Nikolaj, a preko njega dalje i "srpsko nasleđe" koje se trebalo pokazati kao de fakto fašistoidno (kako si napisao: pravoslavno talibanstvo). Ovo nije objektivno bavljenje činjenicama, nego prosto oklevetanje!

U vezi Jevreja - sa Jevrejima je moguće razgovarati o onim Jevrejima koji su, iz kojih sada razloga, na neki način pružili ruku nacistima. Jer i takvih je bilo. Jeste bolno za Jevreje, kao i za mene što je bolan na primer jedan Ljotić. Ali i to je istorija, i taj deo istorije neće se razgraditi ako se ignoriše, ako se od nje pravi tabu-tema. Zato isto treba razgledati zašto je neko možda nekad u 1930-ima nešto rekao o nacistima ili Hitleru, da li je zaista imao simpatije za njih ili se prosto desilo bez veće namere... Hoćemo navesti da je Staljin 1938/39 sklopio savez sa Hitlerom - eda li su nam komunisti, partizani, veterani ratova i drugi nacisti? Danas se na zapadu i o tome diskutuje, i zašto su npr. nacisti poludeli, šta je bio povod za to njihovo ludilo itd., umesto da se govori kao u 1950-ima: nacisti - fuj! i ko nije za nas on mora da je nacista ili komunista (ili u obrnutom: on mora da je fašistički agent kapitalizma).. Znam, u bivšem istoku još u mnogome važi ono staro: ko nije za nas, kriv je. Ali ovo je prošlost iz vremena hladnog rata. Te i ako se danas često govori o jednom novom hladnom ratu, ne moramo mi biti prvi koji jurimo u taj hladni rat. Ili smo duhovno još uvek zaostali negde u 1950-ima? Smanjite malo taj vaš fašistički doživljaj (tj. fašisti sve i svuda).. --Carski (разговор) 13:22, 3. мај 2009. (CEST)

Ако ја не уклоним твоје украсе чланку о Николају, уклониће их неко други, јер су или необјективни, или нерелевантни. Ја сам лично написао пасус о томе да постоји сведочанство да је Николај спасао једну Јеврејку за време рата. Исто тако нећу да изостављам друге податке о њему. Упорно тврдиш да је ауторство књиге спорно, а немаш никакву потврду осим своје речи. Који то истраживач тврди? Где је то саопштио или написао? За објашњење теорије о односу Јевреја и нациста овај чланак сигурно није место. Ја нисам хтео да уклањам тај део приче, али га је уклонио један други корисник.--Јакша (разговор) 13:53, 3. мај 2009. (CEST)

Ja сам га уклонио јер му није место овде. Тај пасус нема никакве везе са Николајем, а још мање са његовим односом према Јеврејима. Исто тако, не може се оспоравати ауторство без ваљаних доказа, а тих, за сада нема.--As286 (разговор) 16:54, 3. мај 2009. (CEST)

---

Očigledno je da vi hoćete da se stoji VAŠA poruka, tj. vaši stavovi. Ovo je barem za sad moj utisak.. Suprotno vi bi tražili rešenje i kako bi se moglo bolje tj. neutralno formulisati. Ja ću svakako da zamolim administratore da se pobrinu o ovoj temi, jer vikipediju ipak čitaju milioni ljudi i radi toga trebalo bi se malo paziti šta se i kako se nešto piše.

Dalje vi kažete: niko se dosad nije bavio o tome da li Nikolaj nije napisao knjigu, a ja kažem: dosad se niko nije zvanično bavio o autorstvu knjige uopšte, niti imamo tumačenja knjige niti šta drugo. Ovo svedoči više o nama Srbima koliko smo danas mi mlakonje i nemarni kad se radi o nama, ali ne da li je ili nije Nikolaj napisao dotičnu knjigu. Takođe, na argument da se ponudi dokaz o njegovom autorstvu ne odgovara se: daj ti dokaz da nije napisao! Ili se ima dokaz, ili se nema. Ako se nema, onda se ne zna, svejedno šta treći tvrdio. Ako se ima, nek se lepo pokaže, šta je problem oko toga.. Ovako ja kao i drugi moramo se pitati da li je Nikolaj napisao knjigu, ili nije, ili je možda napisao u delima pa je nju neko drugi preradio ili što šta dodao itd.

Ustvari, početkom devedesetih vladika Atanasije Jevtić javno je tvrdio da je ta knjiga neautentična, te da je nije napisao Nikolaj, ali on o tome nije hteo ništa da piše, nego se sve završilo na njegovim usmenim tvrdnjama. Onda su neki drugi sveštenici i episkopi (vladika Artemije, Ljuba Ranković, kasnije i Vlada Dimitrijević) stali da pravdaju tu knjigu, i Atanasije je prestao o tome da priča. Danas je u Crkvi to tabu tema, i niko neće o tome da govori. A siguran sam da ne bi bilo teško da se sprovede istraživanje, ali eto, niko neće time da se bakće.

A i sam vladika Lavrentije je pre nekoliko godina, na promociji sabranih dela Nikolaja u Beogradu, rekao pred svima da ni on sam nije stigao da pročita tu knjigu (kad je bio još episkop srednjoevropski, dakle za Nemačku, Austriju itd.), već je u poverenju prema jednom svešteniku (valjda onaj iz austrijskog grada Linca, ovo sad ne znam - knjiga je inače prvi put štampana u Lincu) dao da se sva štampa.

Sledeće - politički stavovi koji se pominju na kraju knjige jesu kao da su izašle iz neke nacističke "Borbe" tipa "Stürmer" i slično. Fali jedino otvoreno strančarenje za naciste.. Pa čak jedan Goebbels ili Göhring znali su da budu blaženiji u svojim formulacijama. Ispada da je Nikolaj bio radikalniji nacista od ovih, pored svega šta je učinjeno Srbima i njemu lično, od genocida nad Srbima (među njima na stotine pravoslavnih sveštenika i četiri episkopa) do bombardovanja manastira Žiče koji je obnovio Velimirović i gde je tad godinama radio i živeo. No i sam bio je godinama interniran i najzad odveden u koncentracioni logor, pa svejedno kako da je bio tretiran u logoru, da li je imao privilegije ili ne, koncentracioni logor je ipak koncentracioni logor, koncentracioni logor nije bio Disneyland ili Hotel Ritz u kome se uživalo i gde su ljudi išli na odmor! I ovde Nikolaj nema pametnija posla nego da preuzima stavove onih koji su svu tu nesreću učinili njemu i njegovom narodu? Meni prosto neverovatno, te da bude da je zaista napisao sporne reči, ja bih onda ranije rekao da je čovek pored sve tragedije, koja se zadesila, odlapeo i poludeo nego da mu je bilo iz slobodnog ubeđenja. Osim toga, izjave u zarobljeništvu, ukoliko se dese, u senci straha i stradanja, ne mogu da budu merodavne, ovo danas poznaje svako moderno pravo. Mislim, još će da ispadne da smo mi Srbi bili veći nacisti od samih nacista. Hajde, nemojmo tako, doćiće mi na um da je neki Benjamin Freedman-kompleks ili slično u pitanju...

Ljotićevcima i srpskim neo-fašistima (nešto šta je samo po sebi bizarno, al' eto, kad i u Jevreje ima neonaciste, šta bi mi Srbi bili bolji, to je valjda ono kada dete bude teško zlopostavljeno, kasnije kad odraste često postane sam nasilnik) odgovara da tu knjigu pripišu Nikolaju kako bi našli osnova za svoja izopaćena shvatanja, a komunistima i našim neo-liberalnim evroslinavcima takođe odgovara da tu knjigu pripišu Nikolaju kako bi mogli da pljuju na njega i Crkvu, i tako pravi Nikolaj za nas ostaje nevažan i sklonjen sa istorijske pozornice, dok se razne laži i falsifikati pripisuju tom istom Nikolaju.--Carski (разговор) 22:15, 8. мај 2009. (CEST)

Књига је заведена у каталогу Народне библиотеке Србије под бројем 74713356 као рад Велимировића. Према томе, НБС узима да је књига аутентична. Ти можеш до сутра овде да доказујеш да није, и твоје ће мишљење бити прочитано са интересовањем, али све то није довољно да се књига узме као лажна. Википедија не прихвата оригинална истраживања и за сваку тврдњу мора да постоји добар спољни извор (о томе макар можеш у упутствима да прочиташ). Другим речима, неко је већ морао написати и ОБЈАВИТИ нешто о томе. То да је Атанасије негде нешто о томе натукнуо није довољно. Иначе, није потребно за сваку књигу доказивату да је аутентична. По тој сјајној логици морао би макар две трећина Шекспира да избришеш са Википедије јер за његове драме нема рукописа са овереним потписом.--As286 (разговор) 22:24, 10. мај 2009. (CEST)

U poredjenju sa ENGL Wikipedijom

Posto "nas" clanak ocigledno pociva na Crkvenoj romansiranoj biografiji, zaista ga valja urediti.

ENGL clanak nudi nekoliko bitnih uvida: http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Velimirovic

- Priznat je za Antisemitskog pisca, sto je cudno uzimajuci u obzir da navodno nije saradnik okupatora. Medjutim, navedeni njegovi tekstovi, posebno posle njegove smrti, sluze kao inspiracija antisemitizmu o Srbiji, o cemu je relevantan dokument Izvestaj o antisemitizmu 2005 http://www.tau.ac.il/Anti-Semitism/asw2005/serbia.htm koji podnosi Jevrejska zajednica u Srbiji Uopste uzev, Nikolajev stav je Antievropski,a cak i o Kinezima (Kitajcima) i Hindusima govori sa odredjenim postovanjem, ali i omalovazavanjem. Iako je mnogo putovao, ostaje pri stavu da je Pravoslavlje (a ne Hriscanstvo ucelini uzev) nuzno superiorno i taj stav zastupa. Ovakav stav se inace smatra odlikom Zilotizma u bilo kojoj religiji.

- Otvoreno je podrzavao Ljotica i Zbor sto se moze videti u SR wiki clancima o Ljoticu

 Uzimajuci u obzir i govore pre Drugog svetskog rata, moze se reci i da je simpatizer
 Nemackog nacionalsocijalizma ali pre podrzavalac Ljotica i inspirator Svetosavkog nacionalizma,
 kao domacih desnicarskih i po svim odlikama fasistickih ideologija, iako izgleda da je
 njegova originalna ideja koheretnija nacija, snaznija SPC i dobrobit naroda. Ipak,
 posledice su identicne. Osim obaranja vlade 1941. i spasavanja jedne Jevrejske porodice,
 ja nigde i nikada nisam naisao (i u njegovim delima) na osporavaje fasizma ili njegovu
 kritiku. Ocigledno je da se njegovo pisanje poklapa sa periodom sirenja Protokola
 sionskih mudraca, i u sustini podrzava direktno lazi iznete u Protokolima
 (pogledati istoriju Protokola). Takodje danas najvise ovakve reci Sv. Nikolaja
 citiraju savremeni Zbor i OBraz kao direktni Nedicevci, ali ne i ostale njegove misli,
 pre svega one koje su cisto teoloske a nisu usmerene protiv Jevreja ili na ideju Svetosavske nacije.

- Molim da se iz dela o Boravku u Dahau izbrise da je prosao "njegov pakao".

ENGL clanak jasno ukazuje na poseban tretman, nemucenje i pustanje 1944

http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolaj_Velimirovic#Velimirovic_and_Germans Moze se reci da je bio u privremenonm zarobljenistvu, smesten u posebnim uslovima u Dahau. Ni njegova knjiga iz tog perioda ne pominje nista slicno, cak se i ne bavi dovoljno samim Dahauom.

- Da ne ispadne kako ja patoloski ne podnosim Sv. Nikolaja (uprkos ociglednom negativnom uticaju

 na nasu omladinu) - treba istaci i naci, a na netu ima dosta o tome, o njegovom posleratnom
 boravku u SAD i ENGL gde je postao veliki prijatelj protestanata.

http://www.spc.rs/Vesti-2004/08/11-8-04-e.html#cap http://www.orthodoxinfo.com/general/stnikolai.aspx http://www.roca.org/OA/158/158f.htm http://www.ekapija.com/website/sr/page/514 http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg09214.html

vredi pomenuti da su upravo "Obrazovci" i slicni talibani

i oskrnavili prijateljstvo dve Crkve koje je zapoceo Sv.Nikolaj a nastavio Patrijarh Pavle http://www.nin.co.rs/2002-12/26/26554.html

- Nikako ne treba zanemariti ni izrazenu kritiku koju je "Pescanik" sa eminentnim gostima izneo (50-66) http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg09214.html

A clanak nema nista o njegovoj kanonizaciji.

- Vredi pomenuti da stavovi Sv. Nikolaja po pitanju Antisemitizma i Antievropejstva NISU

 zvanicni stavovi SPC (zvanicno SPC uscestvuje u Ekumenskom dijalogu i politicki je neutralna)
 ali i da SPC stampa navedena antisemistka dela Velimirovica (mogu se naci u ponudi svake
 SPC Knjizare)

- U gorepomenutim Crkvenim linkovima ima jos puno detalja, koji ga nece prikazari kao do kraja negativnu licnost, sto on nije. Treba pronaci ljudsko u sebi i osuditi i njegove nepromisljene misli, ili misli pod uticajem Protokola. Svetskih ratova, Komunizma (podsecam Protokoli optuzuju Jevreje za pojavu komunizma, iako komunizam nikada nista nije doneo Jevrejima niti ih je podrzavao, osim predstanka Holokausta). --vox (razgovor) 22:55, 30. decembar 2009. (CET)

Kao primer ZLOUPOTREBE sv. Nikolaja navodim pamflet Obraza http://te-in.facebook.com/photo.php?pid=1013077&op=1&o=all&view=all&subj=59126062773&aid=-1&oid=59126062773&id=1272494713#/photo.php?pid=101112&op=1&o=all&view=all&subj=59126062773&aid=-1&oid=59126062773&id=1073400960&fbid=1033902722501 --vox (разговор) 01:17, 31. децембар 2009. (CET)

Антисемита?

"Što se tiče vladike Nikolaja Velimirovića i njegovog navodnog antisemitizma, može se reći da je i ovde reč o preteranoj i zlonamernoj oceni. Vladika Nikolaj sigurno spada u red velikih pravoslavnih teologa 20. veka. Osim teoloških, ostavio je za sobom i filozofske spise, mnogobrojne književne kritike, eseje i pesme. Iako se u njegovom stvaralaštvu mogu uočiti izvesni antisemitski ispadi, ne bi se na osnovu njih moglo tvrditi da je bio zaslepljen antisemitskom mržnjom. Da vladika Nikolaj nije gajio antisemitsku mržnju, dokazao je to i delom za vreme Drugog svetskog rata, kada je spasao od sigurne smrti trsteničku jevrejsku devojčicu Elu Najhauz i njenu majku rizikujući sopstveni život. Da je vladika Nikolaj bio antisemita, zar nacistički okupatori ne bi cenili ovakav njegov stav? Zar bi ga utamničili u logoru Dahau? Vladičino čovekoljublje je potvrdio i državljanin Izraela Samuel Avijatar, koji je na skupu posvećenom vladiki Nikolaju u Žiči 2003. godine u svom ogledu „Sinovi Srbije i sinovi Izrailja" rekao sledeće: „Nacistički satana znao je dobro zašto ga je utamničio. Utamničio ga je zato jer je čovek Božiji. Jer je odbio da se odrekne Boga. On sobom simvolizuje Srbiju, jer je došao iz prestone kraljevske Žiče, Žiče Svetog Save, koji je podigao Srpski Šator u taboru Izrailja." Naposletku, u istoriji hrišćanske vere i crkve mogu se uočiti i neki drugi, mnogo značajniji i veći teolozi od vladike Nikolaja, koji su ostavili snažnije antisemitske spise. Jedan od njih je bio i pokretač čuvene Reformacije Martin Luter. Mnoge njegove misli su bile toliko prožete antisemitizmom da su se čak i Hitlerovi nacisti često pozivali na njegovo učenje. Pa, i pored svega toga, nikome ne pada na pamet da označi Martina Lutera kao izrazitog antisemitu, što bi vodili ukidanju njegove Crkve širom protestantskih zemalja u Evropi. To samo znači da je i u pogledu ocenjivanja duhovne zaostavštine vladike Nikolaja potrebno primeniti isti ili bar sličan kriterijum. " - Др Мирослав Свирчевић, историчар, сарадник при Балканолошком институту САНУ... (http://www.standard.rs/dr-miroslav-svircevic-rasisticki-pamflet-koji-tvrdi-da-su-srbi-izumili-fasizam.html)

Na osnovu ovoga treba da se skine Kategorija Antisemita. --Aleks (razgovor) 02:12, 28. decembar 2012. (CET)

A na osnovu teksta samog Velimirovica: U toku vekova oni [Jevreji] koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina Božjega stvorili su od Evrope glavno bojište protiv Boga a za đavola. To je danas glavno bojište Židovo i oca židovskog đavola protiv Oca nebesnog i protiv Sina Njegovog Jedinorodnog, od Deve vaploćenog i protiv svetinje Duha Svetoga. To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona pre svega ne zna čija je. Onda ona ne zna ko joj je prijatelj a ko neprijatelj. Ona ne zna koga da zove Ocem a koga Sinom, zbog čega je popljuvano u njoj očestvo i sinovstvo, roditeljstvo i čadstvo. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti (ignoranciji) svih verovanja i neverovanja, tj. ono što Židovi hoće i žele, jer im je potrebno prvo da se izjednače zakonski sa hrišćanstvom, da bi posle potisli hrišćanstvo i učinili hrišćane bezvernim, i stali im petom za vrat. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. - treba da ostane. -- Bojan  Razgovor  02:16, 28. decembar 2012. (CET)

Pn: Prenos moštiju i Kanonizacija

1. Trenutni tekst glasi: "Mnogo godina posle smrti njegovi posmrtni ostaci su preneti iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991. godine. Sahranjen je u maloj crkvi u Leliću, koja je njegova zadužbina." Predlažem da se promeni u: "Mnogo godina posle smrti, njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina." Ovo predlažem iz razloga što je u pitanju svetitelj te nije prikladno reći "njegovi posmrtni ostaci" već treba reći "njegove mošti" i nije sahranjen već su njegove mošti izložene za celivanje sa desne strane oltara.

2. Trenutni tekst glasi: "Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravolsavne crkve u maju 2003. proglašen je za svetitelja." Predlažem da se promeni u: "Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravolsavne crkve u maju 2003. zvanično je priznat za svetitelja." Ovo predlažem iz razloga što je on odavno proglašen za svetitelja a tad je samo zvanično priznat tj. kanonizovan. --Gibaničar (razgovor) 04:40, 25. maj 2013. (CEST)

  Urađeno --Željko Todorović (razgovor) 14:45, 25. maj 2013. (CEST) s. r.

Čuveni blagoslov

Mislim da bi tekstu trebalo da se doda jedan pasus (odeljak ili kako već) o čuvenom blagoslovu doma, čiji je autor vladika; jer je po tome on danas najpoznatiji (uslovno rečeno) jer svaka druga srpska kuća ima to pored ikone ([6]). Evo jedine slike na Vikipediji koja je relevantna za to:

Ovo je enciklopedija i slike bi trebalo da imaju edukativnu, a ne dekorativnu ulogu. -- Bojan  Razgovor  12:12, 21. jun 2013. (CEST)

Razlog dobijanja ordena

Da li neko zna zbog čega je Vladika Nikolaj dobio "Hitlerov" orden? Po informacijama koje ja posjedujem iѕ nezvaničnih izvora, orden mu je dodijeljen ѕbog odnosa prema poginulim njemačkim vojnicima u Prvom svijetskom ratu. Naime rečeno mi je da je za razliku od tadašnje prakse sahranjivao poginule vojnike na doličan način (bez masovnih grobnica) kao da se radi o srpskim vojnicima (inače pravilo koje je unijeto u kasnije međunarodne konvencije koje regulišu ovu oblast ratnog prava)

Ovako o tome piše Bajford...

The second contentious aspect of Velimirović’s biography—regularly flagged by his critics—concerns the fact that in 1935 the German Chancellor, Adolf Hitler, awarded him a civilian medal, in gratitude for his contribution to the 1926 restoration of a First World War German military cemetery in the Macedonian town of Bitolj. As Velimirović’s supporters rightly point out, the medal was awarded for an honorable act of Christian charity that did not in itself demonstrate any ideological or political affiliation with the Nazis (e.g., Atanasije Jeftić, “Regarding the attacks on Bishop Nikolaj,” Pravoslavlje, 1 September 1986, 11). Moreover, in an attempt to play down the significance of this episode, Velimirović’s followers insist that the bishop was profoundly embarrassed by the award, and never showed it to anybody. Such attempts at distancing are undermined by the fact that shortly after receiving the award from the German Ambassador in Belgrade (at a high-profile ceremony attended by then-Patriarch Varnava Rosić), Velimirović publicly cited Nazi Germany as being on the way toward the realization of his own nationalist ideal. In a speech entitled The Nationalism of St. Sava, Velimirović praised Hitler and even compared him, in terms of importance, to the founder of the Serbian Church, the medieval Saint Sava. Referring to Hitler’s apparent ambition to create a national church, Bishop Nikolaj suggested that

One must commend the current German Leader, who, as a simple craftsman and a common man, has realised that nationalism without faith is an anomaly, a cold and insecure mechanism. In the 20th century he has arrived at the idea first introduced by St. Sava, and, although a lay person, he has taken upon himself that most important of all missions, one that is only worthy of a Saint, a genius, a hero (Velimirović 1935/2001, 36).

Nije mi jasno šta je to što je problematično u ovom citatu, ako je uopšte citat. Shvatanje da je nacionalna država bez vjere "hladan i nesiguran mehanizam" ne djeluje nimalo fašistički pa po meni ni nacionalistički. Više me brine to što Bajford u izobilju koristi sekundarni literaturu a sasvim rijetko citira samog Nikolaja pa i ako to radi to se svodi na svega po dvije tri riječi pod navodnicima (što često ukazuje na trzanje iz konteksta). Ovo nisu nikakve gotove tvrdnje, već je napisano prije svega da bih čuo informacije koje neko od vas eventualno posjeduje o ove dvije teme (naglasak je na informacijama a ne na bukanju). Prije nego što nekog etiketiramo kao pristalicu ove ili one ideje, nužno je da se upoѕnamo sa njegovim autentičnim djelima i ideološki neutralnom biografijom.

O Svetosavlju kao ideologiji i zivotu Sv Nikolaja

ZA[TO SE U CRKVI [APU]E Pe{~anik FM: Knjiga 2 Izdava~: Fabrika knjiga Za izdava~a: Dejan Ili} Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} Lektura i korektura: Zorica Galonja Grafi~ko oblikovanje: Jana Nikoli} Kompjuterska obrada teksta: Radovan Galonja [tampa: Standard 2, 2005.

Radmila radi} - Svetosavlje (str 179 - 181)

Vode}i teolozi u me|uratnom razdoblju, kao {to su episkop Nikolaj Velimirovi} koji je studirao u Oksfordu, Bernu i Petrogradu, potom Justin Popovi}, koji je bio profesor na pravoslavnom Bogoslovskom fakultetu, Dimitrije Najdanovi} i drugi, nastojali su da revitalizuju nasle|e Svetog Save predstavljaju}i ga kao sveca i narodnog vo|u. Proces revitalizacije ’20-ih godina XX veka, me|utim, patio je od nedostatka istorijske kritike. Polemi~ki stavovi prema islamu, katolicizmu i uop{te zapadnoj kulturi generalno, datirali su iz razli~itih i kasnijih vremenskih perioda, posle smrti svetog Save, i oni su integrisani u teolo{ki koncept svetosavlja. Osnovi za ovaj teolo{ki koncept postavljeni su u jednom govoru koji je Nikolaj Velimirovi} odr`ao o svetom Savi ’30-ih godina XX veka, gde on na pitanje {ta je to narodna crkva ka`e da je narodna crkva u stvari crkva koja ima samostalnu upravu, koja ima narodno sve{tenstvo, narodni jezik i koja po{tuje narodne obi~aje u izra` avanju vere. Pored te narodne crkve ili uz nju, i{la je i narodna dinastija, narodna vojska i narodna prosveta. Kasnije }e se ovaj tekst Nikolaja Velimirovi}a mnogo koristiti ne samo u drugoj polovini ’30-ih, nego posebno ’80-ih i ’90-ih godina XX veka. Ova teologija nacije je bila iskori{}ena pre svega da se na|e jedno jedinstveno mesto koje }e povezati sve Srbe koji su bili rasuti po raznim delovima Kraljevine, a osim toga ono je imalo funkciju i da, kako su govorili, dovede do pribli`avanja i prevazila`enja jaza izme|u srpske inteligencije i crkve do koga je do{lo, kako su govorili, zahvaljuju}i uticaju koji su na srpsku inteligenciju vr{ili zapadni filozofski i politi~ki modeli razmi{ljanja. Kult svetog Save ja~ao je u ovom periodu u {kolama, u javnom `ivotu, a pored toga radilo se mnogo na ja~anju kulta Kosova, potom na slavi stare nemanji}ke dinastije, na pri~i o dobu cara Du- {ana, o seobama u Ugarsku, osnivanju crkve 1219. godine i tako dalje. Nikolaj Velimirovi} je u svojim po~etnim radovima bio sklon izvesnim reformama u crkvi, {to se u to vreme tuma~ilo njegovim {kolovanjem na Zapadu, me|utim kasnije }e on po~eti da ukazuje na predznake agonije zapadne civilizacije i sve vi{e }e glorifikovati srpskog seljaka i ruskog mu`ika. Za razliku od njega, Justin Popovi} je problem Evrope video pre svega u katolicizmu i on je pisao da nasuprot Bogo~ove~anskoj filozofiji u pravoslavlju, na evropskom Zapadu hri{}anstvo postepeno prerasta u humanizam, {to }e neminovno zavr{iti u nihilizmu i anarhizmu. Sve{tenstvo je bilo uklju~eno u politi~ke borbe ve} tokom XIX veka. Recimo, de{avalo se da sve{tenik koji pripada jednoj politi~koj partiji ne bude primljen u ku}u da izvr{i odre|eni obred kod ljudi koji su pripadali drugoj politi~koj stranci. Obra~uni su nekad bili vrlo surovi. Sve{tenstvo je, kako ka`u neki koji su pisali u tom periodu, bilo do te mere uvu~eno u politi~ke obra~une da se vi{e bavilo politi~kim pitanjima nego {to se bavilo pitanjima koja su se ticala vere i crkve. Najve}i broj sve{tenika je bio u Radikalnoj stranci do Prvog svetskog rata, ali i kasnije. Crkva nije blagonaklono gledala na u~e{}e sve{tenika u politi~kim partijama i politi~ kim borbama, ali ona fakti~ki to nije ni zabranjivala. Nije nikad izdala neko zvani~no saop{tenje u kome bi zabranila takvu vrstu delatnosti. Recimo, zanimljiv je odnos mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Do`i}a sa Milanom Stojadinovi}em, koji je bio predsednik vlade jedno vreme, a koji je nekoliko puta odlazio u Crnu Goru kada se tamo kandidovao na izborima. Njih dvojica su uspostavili dobre odnose. I me|u sve{tenstvom u Crnoj Gori je vladao sukob izme|u onih koji su pripadali Demokratskoj stranci i onih koji su pripadali Radikalnoj stranci. Me|u episkopima nije bilo ljudi koji su direktno pripadali odre|enoj stranci, ali znalo se otprilike ko je simpatizer koje stranke i ko je naklonjen ovoj ili onoj strani. Gavrilu Do`i}u se kasnije mnogo prebacivalo da je zahvaljuju}i politi~kim vezama sa predstavnicima odre|ene politi~ke stranke do{ao na patrijar{ijski presto 1938. godine. Zanimljiva je veza izme|u Nikolaja Velimirovi}a i Dimitrija Ljoti- }a, koji je bio vo|a Zbora. Ta bliskost je bila ne{to {to niko od njih nije ni krio. Kada je jednom prilikom neki sve{tenik pitao patrijarha Gavrila da li je istina da je Nikolaj Velimirovi} bio ljoti}evac, on je odgovorio – ne, nego je Ljoti} bio nikolajevac. Veza izme|u Nikolaja i Dimitrija Ljoti}a za izvesno vreme tokom rata }e zahladneti, njih dvojica }e ~ak i prekinuti komunikaciju, ali Nikolaj Velimirovi} je dr`ao govor kada je Dimitrije Ljoti} poginuo u Sloveniji i taj govor je izazvao vrlo negativne efekte i me|u samim sve{tenicima. Postoji jedna pri~a da je, kada su Nikolaj i Gavrilo Do`i} oti{li u London da krste sina kralja Petra II, sve{tenik Milan Nikoli} pitao Nikolaja Velimirovi}a da li je dr`ao govor na Ljoti}evoj sahrani, na {ta je Nikolaj odgovorio negativno. Kada je isto to pitao patrijarha Gavrila ovaj je rekao – si|i dole i reci mu da la`e. Ta veza je imala uspone i padove, ali nisu svi u crkvi gledali blagonaklono na njihov me|usobni odnos.

Drugi svetski rat i komunizam (izvod, str 184)

Episkop Nikolaj i patrijarh Gavrilo Do`i} su bili dva i po meseca u logoru Dahau ’44. godine. Bili su sme{teni u posebnom delu logora i postojao je nema~ki plan da se oni upotrebe u zavr{nici rata. Na patrijarha je vr{en pritisak da pristane da prisustvuje jednom saboru koji je trebalo da bude organizovan januara 1945. godine u Be~u, kao odgovor na Sabor koji je dr`ala Ruska pravoslavna crkva u Moskvi. Patrijarh na to nije pristao, tako da se njemu zaista ne mo`e prebaciti da je na bilo koji na~in sara|ivao sa Nemcima, a kamoli sa Milanom Nedi}em.

Str 109

Ve} 1981. i 1982. godine do{lo je do jo{ jedne pojave koja je predstavljala novinu u crkvi, a to je upu}ivanje sve{teni~kih apela. Jedan je bio vezan za situaciju na Kosovu, dok u drugom sve{tenici tra`e da crkva postane aktivnija u dru{tvu, da iza|e iz letargije. Upu}ene su i kritike na ra~un patrijarha Germana, na njegovu saradnju sa dr`avnim organima, {to sam patrijarh nije prihvatio ba{ najbolje. Crkvena {tampa u to vreme sve vi{e objavljuje tekstove Nikolaja Velimirovi}a i Justina Popovi}a, oni se tretiraju kao obrasci prema kojima se treba upravljati i pona{ati. Tekstovi ove dvojice velikodostojnika }e i kasnijih godina biti pre{tampavani, nije bilo gotovo nijednog napisa u crkvenoj {tampi, bez obzira da li se radilo o sve{teniku, knji`evniku, kompozitoru, ~ak i glumcu, a da on nije komentarisao ili citirao tekstove Justina ili Nikolaja. Pored toga, vodila se paralelna akcija da se Velimirovi}evi ostaci vrate iz Amerike u Srbiju, {to je kona~no u~injeno ’91. godine, da bi on 2003. bio progla{en za sveca. Napisi o te{kom polo`aju srpskog naroda van Srbije, o njegovoj mu~eni~koj istoriji, patnji, o ugro`enosti }irilice, o zloj bra}i nezahvalnoj, o ulozi katolicizma i zaveri Vatikana, o caru Lazaru, Kosovu, nebeskom narodu i sli~- no, bi}e prisutni u crkvenoj {tampi iz broja u broj i gotovo u svakom tekstu, ako se prati period od sredine osamdesetih pa nadalje.