Razgovor:Spisak slikara/Arhiva 1
Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Ne treba da se prave "podstrane" sa spiskovima. Dovoljna je jedna strana! --Dungo ☼ ۞ 19:47, 18. oktobar 2005 (CEST)
Spisak slikara
Ja se izvinjavam svima onima koji su očekivali da završim ovaj spisak slikara, a takođe i onima koji su bili protiv toga.
Hteo sam samo da izjednostavnim ovaj spisak da bi se lakše snalazili u njemu, ali izglada da pojedinci vole kada je komplikovano, zato sam izbrisao sav taj trud koji sam do sada dao. Shvatio sam takođe da treba sve to ćirilizovati pa neka naprave neki drugi koji to umeju tj. da prekrste sve te umetnike koji se nalaze na tom spisku ja to nemogu i neću.
Izvinjavam se još jedanput što sam uleteo na tu stranicu.
Puno pozdrava onima koji su bili za, a takođe i onima koji su bili protiv.
--Rade Dimitrijevic 17:28, 26. oktobar 2005 (CEST)
- Što se tiče ćiriličnih imena, naravno da treba da se napišu onako kako ih mi izgovaramo (ili kako ih treba izgovarati). Naravno pri tome ne treba da njihovo "kršteno" ime nestane. Znači ... članak o nekom slikaru (kao uostalom o bilo kojoj stranoj osobi na vikipediji) treba da počne sa: Vilhelm Hajne (nem. Wilhelm Heine) (*xx. mesec 0000 †xx. mesec 0000 Mesto, Država) je bio nemački slikar. bla bla bla .... --Kaster 17:51, 26. oktobar 2005 (CEST)
A zašto je sveki drugi slikar Poljak? Mislim, svaka čast Poljacima :), ali čudna mi je malo ideja da je Poljska dala slikara koliko i ceo ostatak sveta (Poljska nije nikad... nije nikad dala Kvislinga - nefunkcionalan citat :R) Ovo mi pre liči na spisak poljskih slikara, sa primesama iz drugih naroda. Jel` bi neko mogao malo da rasvetli način sastavljanja ovog spiska. -- Obradović Goran (razgovor) 16:00, 8. jul 2006. (CEST)
Mislim da je neko samo prikačio spisak, verovatno sa engleske Vikipedije (mislim da sam ga tamo videla). Ti dodaj svakog ko ti nedostaje.
Ja sam se iznervirala kad sam videla da nema Paje Jovanovića, a taman sam naletela na gomilu Slovenaca, pa sam počela da dodajem srpske slikare sa liste.
--Erin 16:10, 8. jul 2006. (CEST)
Svaka čast. Taj spisak je neko samo prekopirao sa en-viki, a njih nije baš mnogo zanimalo da dodaju i srpske slikare --Jovanvb 16:21, 8. jul 2006. (CEST)
spisak slikara
Ljudi, hajde da se udružimo pa da sredimo ovaj "spisask slikara", da liči na nešto, ja sam nešto malo probao pa ako valja da nastavimo svi dalje.
Richmond Barthé je sa akcentom na krajnjem "e", pa se zato transkribuje kao Barte. Pogledati ovde [1].
Pozdrav.
--delija 22:00, 1. avgust 2006. (CEST)
James Barry je Bari, a ne Beri (to je drugo prezime - Berry). Nema nikakvog razloga da se ta dva prezimena transkripcijom izjednačavaju i poistovećuju.
--delija 22:12, 1. avgust 2006. (CEST)
Na osnovu čega je nepoznati korisnik zaključio da se ime i prezime irskog slikara Louisa le Brocquy-a transkribuje kao Luj le Broki. Da li zbog toga što to ime zvuči "francuski", ili možda ima informacije koja ja nemam.
--delija 22:22, 1. avgust 2006. (CEST)
- Mislim da se radi o Louise-u le Brocquy-ju i ne Louisa le Brocquy... Hmmm, teško je transkribovati imena ljudi za koja skoro da niko raanije nije radio transkripcije kod nas..., hoću reći uopšte nisu poznati kod nas. Ako idemo po engleskom transkripcija bi bila Luis, a šta ako imamo drugačija pravila za transkripciju irskih imena i prezimena, na primjer... --Славен Косановић {razgovor} 23:09, 1. avgust 2006. (CEST)
- Što se tiče sređivanja ovog spiska, najbolje bi bilo razdvojiti sve slikare po porijeklu, ili zemlji u kojoj su stvarali, tako bi bilo mnogo lakše raditi na njemu... Takođe bi bilo poželjno, dok se ne završi sa transkripcijom, ostavljati u zagradi originalna imena, naročito za one umjetnke koji nisu uopšte poznati kod nas, da bi se mogle lakše ispravljati eventualne greške u transkripcijima... Ovako, ako je neko pogrešno transkribovao neko ime i prezime i više nije ni nalik na original, tražiti svaki put original po netu, složićete se da smara... --Славен Косановић {razgovor} 23:09, 1. avgust 2006. (CEST)
Louis može biti i Luis i Luj (najbolji primer je Luj/Luis Armstrong, za kojeg kažu da se i sam dvoumio oko izgovora svog imena!). Najbolje bi bilo kada bismo se nekako dokopali samog tog irskog slikara i pokušali sa pitanjem: priznaj, nesrećo, kako se transkribuješ!
Kod transkribovanja ja otvorim drugo prozorče sa tim istim spiskom iz engleske Vikipedije pa onda kombinujem . . . Ali, možda je bolje da se original ostavi uz transkripcioni oblik, pa da svako može dati svoj doprinos transkribovanju. Ja ću ubuduće tako raditi.
Pozdrav.
--delija 23:18, 1. avgust 2006. (CEST)
Nije mi jasno šta se dešava sa ovim spiskom. Siguran sam da sam ovih dana npr. pod slovom G dodao neka imena kojih nije bilo (a koja se nalaze na engleskom izvorniku), a sad tih imena nema! I unesene su neke izmene koje se kose sa transkripcionim pravilima. Npr. u izmenama od 31, jula uneo sam imena nekih kineskih slikara (transkripcija prema Pravopisu), a sad ih je neko izbrisao! A ako ih je premestio "po prezimenu", onda je napravio veliku grešku, pošto Kinezi nemaju klasična imena i prezimena kao veći deo sveta, odnosno, "u kineskoj imenskoj formuli prvo dolazi prezime pa lično ime (u stvari, obično spoj dva lična imena, jednog za širu i jednog za porodičnu upotrebu). Ako neku ličnost pominjemo skraćeno, onda se izostavlja drugi deo, a ne prvi: Li Sjenjen ili samo Li". (citat iz Pravopisa). Molim korisnika koji je napravio te izmene da vrati kako je bilo, pošto nemam ni vremena ni volje da ponovo radim jedan te isti posao. I, da, zašto je nekome smetao i Endru Gad, britanski slikar koji se nalazi i u engleskom izvorniku?
I zašto se slovenačko prezime Gvardjančič menja u Gvarđančić? To je često slovenačko prezime (varijanta i Gvardijančič), a treba i napomenuti da Slovenci nemaju "ć", već samo "č"!
I izbacuje se slovo "j" u reči Adrijen, iako se u srpskom jeziku "j" mora umetati između dvoslova "ia", "ie" i "iu".
Pozdrav.
--delija 00:54, 2. avgust 2006. (CEST)
- Jedini način da vidiš ko je šta, kada i kako mijenjao u članku, je da odeš u istoriju izmjena i pođeš redom od izmjene koja te interesuje... --Славен Косановић {razgovor} 01:06, 2. avgust 2006. (CEST)
Komentar
Ako se vrši podela, najbolje bi bilo razdvojiti po stilskom pravcu. Suviše je umetnika koji ne spadaju ni ovde ni onde po naciji.
Transkripcija izgleda (iznenađujuće) dobro do sad. Za neka imena je problem klasifikovati. Mikelanđelo Merizi Karavađo (i u M i u K), El Greko - Domenikos Teotokopulos, Rembrant Harmenzon van Rijn (trebao bi ići pod R), Paolo Učelo je Paolo Doni zvani Učelo, Rafael je Rafael Sancio... Ima li neko ideju kako obraditi ova imena? --Jakša 02:41, 2. avgust 2006. (CEST)
Povodom tvoje izmene iz Lihtenstajn u Lihtenštajn. Ni ti ni ja nismo u pravu. Pravilno je Liktenstajn (vidi ovde [2]. Tako je i Stajn, a ne Štajn, te Stajnbek, a ne Štajnbek.
Ne bismo smeli izjednačavati prezime američkog umetnika Liktenstajna sa evropskom državicom Lihtenštajnom.
Pozdrav.
--delija 03:13, 2. avgust 2006. (CEST)
U ovom slučaju nisam menjao ono što nisam bio siguran. Studirao sam istoriju umetnosti dve godine i znam da su neka imena suviše poznata da bi mogla da se reinterpretiraju. Roj je Lihtenštajn u krugovima istoričara umetnosti (uostalom, šta ako se i država tako zove). Pozdrav, --Jakša 04:32, 2. avgust 2006. (CEST)
I ja sam studirao lingvistiku godinu dana. Koliko to vredi kao argument u ovakvim diskusijama? Da li dve godine studija istorije umetnosti poništavaju godinu dana stukija lingvistike kada je u pitanju lingvistički problem? I isto tako, nisam ništa menjao ako nisam bio siguran. Što se evropske državice tiče, nju sam pomenuo zbog toga što je njena izvorna grafija identična sa izvornim oblikom prezimena LICHTENSTEIN i da su, sasvim sigurno, i izgovor i transkripcija navedenog prezimena bili pod velikim uticajem već ukorenjenog izgovora i transkripcije naziva evropske državice. Uostalom, kao i WASHINGTON (naziv grada i prezime glumca Denzela). Naziv grada se uobičajeno i tradicionalno prenosi kao Vašington (iako je u stvari ispravno Vošington), ali se prezime glumca prenosi kao Vošington (iako i tu ima manjih kolebanja uzrokovanih već postojećim ukorenjenim nazivom grada). Eto, u tom kontekstu sam pomenuo evropsku državicu.
Mene više brine to što mi je neki vandal (namerno ili nehotično) poništio većinu izmena na spisku slikara urađenih do juče i što ne mogu nikako doći do dotičnog (znam o kome se radi) da mu postavim par konstruktivnih pitanja. Žao mi je truda i vremena koje sam uložio. Da li se to može kaoko ispraviti i da li se moje izmene mogu vratiti?
Pozdrav.
--delija 08:11, 2. avgust 2006. (CEST)
Nisam pominjao studije ni zbog kakvog hvalisanja, već da dam izvesnu težinu svom poznavanju imena poznatijih slikara, i tome što znam kakva je praksa da se imenuju u stručnoj javnosti. Ako se radi o selima u Francuskoj, ili mnogo čemu drugom, tu sam amater.
Tvoja verzija se može povratiti, ali bi se time poništile sve izmene napravljene u međuvremenu. Druga opcija je da dobiješ neuređenu listu izmenjenih segmenata, pa da ih onda sam umećeš odakle su uklonjeni. Možda neko zna i za nešto bolje od ovoga. Ja ne znam. Srdačan pozdrav --Jakša 08:21, 2. avgust 2006. (CEST)
Sugestije
- Pošto sam ja svojevremeno studirao Istoriju umjetnosti (istina, prije mnogo godina:)), mislim da bi mogao dati par sugestija... U kontekstu istorije umjetnosti, Mikelanđelo Merizi Karavađo je poznat kao Karavađo, Domenikos Teotokopulus, kao El Greko, Rembrannt Harmenzon van Rijn, kao Rembrant, ili Rembrant van Rijn, te bi po tom kriterijumu Karavađo išao pod K, El Greko pod G i Rembrant pod R... Dakle, poznati su onako kako su se potpisivali na svojim djelima... u najviše slučajeva. Razdvojiti te umjetnike po stilskom pravcu je ravno ”samoubistvu”, jer su mnogi od njih, naročito oni koji su ušli u opšte knjige Istorije umjetnosti, često stvarali u različitim umjetničkim stilovima tokom svog stvaralačkog vijeka. U tom slučaju će se morati staviti jednog umjetnika u više različitih stilova, što će dovesti do bespotrebnog ponavljanja... Mnogo lakše je razdvojiti ih po državi u kojoj su stvarali, ili iz koje potiču. I tu ne treba biti previše striktan, kao primjer može da posluži Modiljani, koji je stvarao u Parizu, ali je u Istoriju umjetnosti ušao kao italijanski slikar, pa i El Greko, koji je porijeklom Grk, ali je ušao u Istoriju umjetnosti kao španski slikar, jer je skoro sva svoja djela stvorio u Španiji..., itd. Postoje očigledne kontradikcije, primjer su ova dva navedena slučaja, oko klasifikacije po državi u kojoj je neki umjetnk stvarao, ili je porijeklom, ali u Istoriji umjetnosti ta klasifikacija je prilično jasna, i u njoj se El Greko vodi kao španski slikar, a Modiljani kao italijanski..., te je mnogo bolje voditi se njome nego sada razmišljati u koliko stilova je stvarao neki umjetnik tokom svog vijeka. --Славен Косановић {razgovor} 03:20, 2. avgust 2006. (CEST)
Ne znam zašto idemo stalno u dileme tipa „Tesla“ (Hrvatska, Srbija, Austro-Ugarska, Amerika). Država je manje bitna. Da li ćemo flamance voditi pod Belgija, ili ćemo samo one kasnije umetnike (Ensor) voditi pod Belgija? Jesu li Venecijanci Italijani? Vašarelj, Mađar ili Amerikanac? Da li je uopšte bitno?
S druge strane: Gogen i Van Gog u različitim kategorijama zbog različite zemlje rođenja?
Slikarstvo se jasno može podeliti po pravcima (antika, srednji vek, vizantija, renesansa, manirizam, barok, romantizam, realizam, impresionizam, ekspresionizam, moderni pravci) uz eventualne sub-podele (italijanska renesansa, severna renesansa). Svaka knjiga o istoriji umetnosti (možda ima izuzetaka) je koncipirana na ovaj način.
Molim te da mi navedeš nekog umetnika koga još istoričari nisu negde svrstali. --Jakša 04:48, 2. avgust 2006. (CEST)
- Ja nemam te dileme i mislim da ovo što sam ja predložio nema veze sa tim dilemama. Ovo je čisto iz praktičnih razloga, pošto za svaki pravac i istorijsko razdoblje u umjetnosti na samim člancima, pravca i razdoblja, može se ubaciti spisak najreprezentativnijih umjetnika. Dajem ovdje sugestije, jer se razumijem u umjetnost i ne govorim da to tako mora da se organizuje, uostalom vi koji budete radili na spisku, organizujete ga kako hoćete. --Славен Косановић {razgovor} 07:02, 2. avgust 2006. (CEST)
- Istorijska razdoblja i pravci u umjetnosti nisu ista stvar. Koncept pravac se prvi put javlja u umjetnosti sa Impresionizmom, odnosno od onog momenta kada umjetnici počinju da stvaraju za ”svoju dušu”, ”ne obazirući se” na zahtjeve mecena. Ne možeš mješati antiku i srednji vijek, odnosno istorijska razdoblja, sa umjetničkim stilovima vizantije, renasanse, manirizma (koji u stvari nije stil, nego ”nemogućnost klasifikacije u bilo koji stil”, odnosno manir ili osobenost), baroka, akademicizma, realizma, neorealizma..., itd. Zatim imaš modernu umjetnost koja u stvari nastaje sa impresionizmom i koja se kasnije grana u desetine drugih pravaca. Poslije dolazi Savremena umjetnost, koja datira od završetka Pop-arta... Evo ti jedan poznat primjer, Pikaso. Postao je poznat u svijetu po Plavom i Roza periodu, i mnogi istoričari smatraju da bi i bez kubističkih (analitički i sintetički kubizam), djela koja je kasnije stvorio, ušao u istoriju umjetnosti. Reći ćeš poznat je kao kubista, hmm, ali Pikaso nije samo kubista. Huan Miro, koji je ispočetka pripadao nadrealističkom pokretu, kasnije trasira svoj vlastiti put i stvara djela koja je teško klasifikovati u bilo koji pravac. Moderna i savremena umjetnosta je naročito puna umjetnika koji stvaraju ili su stvarali u više različitih pravaca ili stilova. --Славен Косановић {razgovor} 07:02, 2. avgust 2006. (CEST)
Tačno je da je u 20. veku došlo do inflacije -izama, ali to se sve podvede pod Pravci dvadesetog veka, ili Moderna umetnost.
Ako oni koji dele istoriju umetnosti na antičku umetnost, umetnost romantizma i ostale uobičajene periode prave kardinalnu grešku, onda je 90% literature o umetnosti smeće, kao i sam koncept studija istorije umetnosti.
Postoje ozbiljne teorije po kojima moderna umetnost počinje od Đota, od impresionista, Sezana, Kandinskog itd. ali po pravilu se tu klasifikuju umetnici počev od postimpresionista ili ekspresionista (dakle 1890-1930), pa nadalje.
Na našoj Vikipediji je moguće da se neko informiše o slikarima na "B", ili o poljskim slikarima, ali ako neko hoće da pročita nešto o slikarima baroka, e to ne može, mada je to najprirodnije grupisanje. --Jakša 07:36, 2. avgust 2006. (CEST)
- Po drugima Istorija umjetnosti se završava sa El Grekom, po trećima sa Gojom, po četvrtima sa Pikasom, itd. Istorija umjetnosti se može podijeliti na istorijska razdoblja, ili istorijske stilove, tako je srednjovjekovna umjetnost istorijsko razdoblje, a Gotika istorijski stil. Ali, u postoje različiti stilovi Gotike u različitim zemljama, tako da nije isti gotski stil u Italiji, u Španiji i Potugaliji, itd. Zatim jedna stvar je ”dijeliti” istoriju umjetnosti, a sasvim druga klasifikovati umjetnike po istorijskim stilovima... Tako Velaskez pripada Baroku, ali je to španski Barok, koji je različit od italijanskog, itd. Ako pogledaš pažljivije istorija umjetnosti se dijeli (u svim ozbiljnim ”istorijama umjetnosti”), prvo na istorijska razdoblja, pa u svakom od njih na istorijske stilove. Dakle, postoji određena hijerarhija: Srednjovjekovna umjetnost, pa u nju spadaju i Romanika i Gotika i Vizantijska umjetnost, kao istorijski stilovi (ne pravci, pošto je riječ pravac, karakteristika moderne i savremene umjetnosti). Kandinski, na primjer, iako počinje kao ekspresionista, kasnije razvija svoj vlastiti stil, koji će se nazvati lirska apstrakcija i strpati ga samo u ekspresionizam, znači ograničiti njegovo djelo na samo taj pravac... To je razlog zašto je ne vidim praktičnom takve podjele..., jer će jedan umjetnik da se pojavi u više različitih stilova, odnosno pravaca. --Славен Косановић {razgovor} 23:10, 2. avgust 2006. (CEST)
A da mi taj spisak završimo na ovaj način (po azbuci), da ga sredimo, dobro pregledamo, uklonimo dileme i nedoumice i da potom jedan od vas dvojice (ili oba, ili neko treći) "posloži" prezimena po raznim kriterijumima (umetnički, etničkim itd.)?
--delija 08:15, 2. avgust 2006. (CEST)
Samo napred. Meni bi lično bilo muka od traženja ispravnih verzija imena egzotičnih poljskih likovnih umetnika. --Jakša 08:24, 2. avgust 2006. (CEST)
He, he, Jakša, transkripcija sa poljskog je vrlo jednostavna, pošto nema skoro nimalo izuzetaka od propisanih pravila transkripcije. Mnogo jednostavnoija nego transkripcija sa engleskog npr.
Onda da brišemo opise uz imena? Ovako će biti jednostavnije i brže.
--delija 18:54, 2. avgust 2006. (CEST)
Nemam neki stav ni ovamo ni onamo. Spisak, u principu, treba da bude samo spisak, ali ako su ti ambicije veće, uradi kako želiš.
Problemi: Ako ovo treba da bude referentni spisak (etalon) sa kojim će se upoređivati svi članci o slikarima, postoji pitanje povezivanja, naročito problematično sa imenima anonimnih slikara. Godine rođenja i smrti pomažu, kao i nacionalnost (ovde opet ima mnogo problema - npr. venecijanski, italijanski, flamanski, holandski), ali ime u originalu bi bilo bolje. Svejedno, korisnije je imati bilo kakav standard, nego nikakav. Da je sreće, kategorija slikari bi već imala dobar deo, ili bar najvažnije, od slikara.
Članak „slikar“ bi trebao da ima poveznicu ka Spisku slikara. Mislim da ne treba da shvataš kao obavezu da sada napraviš sveobuhvatan spisak slikara sa svim detaljima. Šta je, tu je, korisno je. Najkorisnije bi bilo utvrditi transkripciju preostalih imena ;)
Primedbe: Mislim da se ruski slikar Repin kod nas uvek nazivao Rjepin, pa bi to trebalo otpoštovati. "Dž.M.V. Tarner" nije baš konstrukcija po kojoj bi neko tražio ili prepoznao slikara Vilijama Tarnera. Ima li smisla koristiti titule Dr i Ser-Sir u ovom spisku? Znam da će ovde biti pravopisnih pravila, ali ... --Jakša 19:52, 2. avgust 2006. (CEST)
Ajmo reći da se slažem sa stavom da slikar rođen 1975. ne može ući u spisak jer je premlad. Ali - koju je onda referentna dobna granica?
Ovaj spisak na kojem radimo vapi za dopunjavanjem. Ispada da se vascelo svetsko slikarstvo temelji na radovima poljskih i anglosaksonskih slikara! Ovde [3] ima dosta materijala za dopunu spiska. Isto tako se može prokrstariti po Vikipedijama na drugim jezicima pošto svaka od njih ima, između ostalog, i spisak svojih slikara.
--delija 10:15, 3. avgust 2006. (CEST)
- Kad sam rekao mlad mislio sam ”zelen”, inače tip je tek počeo izlagati 2000. godine i još nema njegovih djela u nijednom muzeju, a imati djela u muzejima je neko mjerilo da je neko afirmisani slikar. Spisak je sa engleske Vikipedije i potpuno si u pravu da ima dosta slikara koji nisu svijetski nego lokalni i to uglavnom engleski i poljski..., tako da spisak treba proširivati. Ja sam jutros dodao dvojicu, Mikel Barselo i Franc Klajn, prvi je savremeni španski afirmisani slikar, ima svoja djela po svim muzejima svijeta, a drugi je poznati američki apstraktni ekspresionista. --Славен Косановић {razgovor} 10:23, 3. avgust 2006. (CEST)
Nastavak
Ja ću pokuštai ovih dana da pređem preko spiska i vidim koji slikari su ustvari samo ”promovisani”, odnosno koji nisu toliko značajni da bi imali članak na Vikipediji, prije svega mislim na tolike poljake, pa i mnoge anglosaksonce, kao što je bio slučaja sa ”mladim” Barnsom. Usput dodavaću druge poznate, kojih sada nema, pomažući se knjigama moderne i savremene umjetnosti, pa i sajtom Savremene umetnosti u Beogradu, gdje se mogu naći poznata imena sa naših prostora i koja zaslužuju da budu na spisku... Inače, postoji i poseban spisak vajara, tako da vi koji volite da transkribujete, imaćete posla..., ali prvo da završimo ovaj. :) --Славен Косановић {razgovor} 10:37, 3. avgust 2006. (CEST)
Dakle, kriterijum bi bio - zastupljenost dela nekog slikara u muzejima. U redu, može, ali bojim se da će to prilično otežati posao, pošto će uz transkribovanje biti potrebno i malo prekopavati po biografijama slikara da bi se došlo do kakvog relevantnog podatka. Ne mislim da tu ima samopromocije, već jednostavno, ako je neko smatrao da se ime i prezime nekog slikara treba naći na npr. engleskoj Vikipediji i ako admini i birokrate sa te Vikice nisu reagovali - onda bismo i mi trebali to ostaviti tako (sećaš se da je na našoj Vp bilo pokušaja da se "ubace" neki minorni pesnici, ali su reagovali admini i ostali i to nije prošlo). To je ipak, samo neoficijelni spisak. Ali, ako ti imaš vremena i volje da pročešljaš spisak - ja ti "velikodušno" prepuštam taj ugodan posao i želim ti svaku sreću. Siguran sam da ćeš ga kvalitetno obaviti. Ja ću se zadržati na transkripciji a ti slobodno izbacuj one koji po navedenim kriterijumima ne zaslužuju da budu na spisku.
Pozdrav.
--delija 11:03, 3. avgust 2006. (CEST)
- Nemam ništa protiv umjetnika koji su tek počeli, ili koji su poznati, a još nisu afirmisani, ali bode mi oči da vidim neka imena umjetnika za koje možda niko neće znati za par decenija, pored imena kao što su Kandinski, Sezan, Miro, Sava Jovanović, itd... Može se napraviti poseban spisak emergentnih umjetnika, ali odovojeno od ovoga. Što se tiče kontrole šta ulazi u enciklopediju... Hmmm administratori nisu svebuhvatno obrazovani ljudi pa da sad znaju ko je poznat a ko ne u određenoj oblasti, inače slični spiskovi prolaze kroz periodična češljanja na svim vikipedijama, jer svako može da doda nečije ime, pa čak i svoje u spisak, ali onaj ko treba da ga prečešlja mora da ostavi sat dva sigurno... Na primjer, ja mogu reći da sam kompetentan da kažem ko je poznat a ko ne, jer me stvarno interesuje umjetnost (išao sam u Srednju primjenjene umjetnosti u Sarajevu), pa sam se jedno vrijeme i bavio grafičkim dizajnom ovdje u ”pečalbi”, :) inače često posjećujem razne izložbe, ali opet sigurno da ću da provjerim prvo nego uklonim imena umjetnika koji nisu za spisak... --Славен Косановић {razgovor} 00:26, 4. avgust 2006. (CEST)
Spisaak slikara
Pitanje za sve koji se interesuju za doprinos na spisku slikara? Šta mislite o ovoj soluciji? Da li je dobra ili ne, da li da se nastavi ili da se ponovo vrati kako je bilo. Pozdrav --Rade Dimitrijevic 12:25, 3. avgust 2006. (CEST)
- Pitanje je šta konkretno misliš s tim ”vratiti kako je bilo”? Ostaviti imena u originalu, ili misliš na drugačiju organizaciju spiska ? Što se tiče transkripcije, vodili smo rasprave o tome na desetine stranica... i po odluci većine, odlučeno je (nije bilo zvaničnog glasanja) da se strana imena i prezimena, pojmovi i izrazi, ako nema odgovarajući ekvivalent za pojmove i izraze na srpskom jeziku, transkkribuju... Po nekima je to i pravopisno pravilo, a po drugima nije obavezno..., ja lično nisam imao prilike da se upoznam sa sličnim pravilima u skorije vrijeme..., tako da ne mogu da kažem više o tome. --Славен Косановић {razgovor} 00:12, 4. avgust 2006. (CEST)
- Ja mislim da je Rade mislio na podstrane u paraleli sa čitavim velikim spiskom. Kao što sam naglasio na početku ove strane još davno, mislim da treba imati jedan veliki spisak (za razliku od en:) jer strogo osuđujem svaku upotrebu podstranica u glavnom imenskom prostoru. Spisak slikara/Nj po meni nije validna odrednica i sve ovo treba vratiti nazad! --filip ツ 14:40, 11. avgust 2006. (CEST)
Spisak slikara
Filipe, imaš pravo, mislio sam na te podstrane. Mislio sam da je tako bolji pregled i lakše mogu da se unose novi podaci i da se sređuje slovo po slovo, nego onaj ogroman spisak iz jednog dela, gde čovek izgubi pregled i estetski nije mi baš nešto (to je moje mišljenje). Ako ti misliš da je bolji onaj stari spisak pre ove moje izmene, onda slobodno vrati kako je bilo nemam ništa protiv. Što se tiče slova/Nj, možda imamo nekog slikara pod tim prezimenom pa će se i on uvesti pod tim slovom. Izvini nisam video da ste ti i Slaven ostavili poruke.
--Rade Dimitrijevic 12:54, 13. avgust 2006. (CEST)
Jedna nedoumica
Zašto Spisak slikara vodi ka spisku slikara na B a ne na A što je, mislim, logičnije.--Vojvoda razgovor 22:22, 25. april 2008. (CEST)