Razgovor:Srpsko carstvo/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Zastava?

Ova zastava je onako,jako loša...sumnjam da je takva bila za vreme cara Dušana, ako jeste onda se izvinjavam. Da li imam dozvolu da pokušam da napravim bolju verziju ove zastave?Sve će biti isto ,žuta pozadina, crveni orao...mislio sam da možda uzmem sa vizantijskog grba ili grba srbije orla pa da ga oboojim u crveno ili tako nešto...--Vule91 (razgovor) 17:19, 13. jul 2008. (CEST)

Čitav ovaj šablon nije baš odgovarajući u ovom slučaju. Srbija nije imala nešto što bi ofgovaralo modernom shvatanju grba i zastave u srednjem veku. Postojali su različiti simbili ali vladarski grb nije. Taj običaj je poticao sa zapada da svaki feudalac ima svoj grb pa je tako Stefan Lazarević imao svoj ali pre njega je jako teško govoriti o srpskom grbu ili zastavi. --Vojvoda razgovor 07:13, 14. jul 2008. (CEST)

O da,šablon je...tj. neki detalji.Država nije imala fiksnu prestonicu,mada je ona glavna bila definitivno Skoplje,a korišćenje one hipotetičke izvedbe nekakve navodne zastave opisane u Dubrovniku 1281. godine je...Ne bih da budem vulgaran,ali...To je takvo originalno istraživanje,da nemam reči.Čovek(Hajmer) je to čak i rek`o.Koristi nju kao zastavu Moravske Srbije je tek...To tek nema veze sa vezom.

Što se same zastave tiče,ona je preuzeta od onog famoznog Katalonca i njegove mape.O dvoglavom orlu kao simbolu (Dušanov pehar iz Arhangela,Teodorin prsten iz Dečana,freske) nema spora,ali na koji način on korišćen i šta je značio,mi nemamo blagog pojm i nikada nećemo doznati.

Dakle,zastava bi sama po sebi mogla opstati,jer ima kakvo takvo utemeljenje. Crni Bombarder!!! (†) 03:36, 18. jul 2008. (CEST)

Prizren-odakle to da je Prizren bio rpestonica? Ili valuta srpski perper? Ova tabela je prepuna anahronizama.--Vojvoda razgovor 15:10, 28. maj 2009. (CEST)

Novac se zvao perpera a ne perper. perper je crnogorski novac iz 19. veka.--Vojvoda razgovor 18:48, 29. maj 2009. (CEST)

ANAHRONIZMI

Crni i Vojvoda su već odavno komentarisali ANAHRONIZME. 1. Šta će nam barokni grb cara Dušana za koji je apsolutno jasno da je neistoričan? 2. Srednjovekovne države, uz retke izuzetke, ne poznaje koncept prestonice. Zašto Skoplje i Prizren ? Zašto ne i Ser onda pošto je tamo objavljena dopuna Dušanovog zakonika. 3. Srednjovekovni novac je perperA, a ne perper.--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:16, 1. maj 2011. (CEST)

Car Jovan Nenad

Možda bi trebalo i srpsko carstvo Jovana Nenada spomenuti u članku? --Damjan /razgovarajmo/ 22:09, 21. jun 2009. (CEST)

Moglo bi da se ubaci kao zanimljivost. --FrMiBaS (razgovor) 19:09, 20. jul 2009. (CEST)

Kategorija:Dušanova vlastela

Pošto ranije kad sam pokušavao da svrstam Dušanove velmože i slično u kategoriju Srpsko carstvo, izmene su mi vraćane. Pa zato sad pitam.

Da li mogu da dobijem dozvolu da napravim kategoriju Dušanova vlastela u kojoj će biti ličnosti koje su bile u Dušanovoj službi ili kojima je car Dušan podelio neku titulu ili posed?

Primer kategorije na bugarskoj Viki. Doduše kod Bugara je Srpsko carstvo Dušanovo carstvo, pa kategoriji može da se zove i Vlastela Srpskog carstva ili Vlastela u službi Srpskog carstva. --FrMiBaS (razgovor) 18:57, 20. jul 2009. (CEST)

Izmene su vraćane,zato što si trpao u tu kategoriju sve i svja.

Kategoriju svakako treba napraviti,pitanje je samo za šta tačno.Mogli bi je nazvati Srpska vlastela u doba Carstva ili tako nekako i u nju ubaciti one koji su delovali za vreme trajanja srpskog Carstva i u vezi sa njim.Da budem precizniji,Jovan Oliver bi upao u tu kategoriju,dok Nikola Altomanović ne bi,jer je u njegovo doba Carstvo postojalo samo na papiru.Dakle ne svi koji su živeli u periodu od 1346. do 1371,već samo oni koji su aktivno učestvovali u dešavanjima u carstvu i oko njega. Crni Bombarder!!! (†) 19:11, 20. jul 2009. (CEST)

Ranije sam ubacivao, ali su mi vraćane izmene.

Primer:Hrelja

Ima dosta ličnosti za ovu kategoriju u kategorijama Srpko plemstvo, Srpska vlastela, Istorija (srednjevekovne) Srbije... --FrMiBaS (razgovor) 19:15, 20. jul 2009. (CEST)

A i primer nije nešto.. --FrMiBaS (razgovor) 19:16, 20. jul 2009. (CEST)

Sem ove vlastele pojedinačno bi trebala da se ubace i plemstva (dinastije) koja su bila u njegovoj državi, ali onda da li predstavnike vlastele u doba njegove države treba stavljati u te dinastije ili posebno; i da li ubaciti decu vlastele koja su odrasla na njegovom dvoru (primer: knez Lazar)? --FrMiBaS (razgovor) 19:26, 20. jul 2009. (CEST)

I onda da li ubaciti sevastokratore, logotete i kesare. --FrMiBaS (razgovor) 19:28, 20. jul 2009. (CEST)

Ko je ubacio kategorije Bivše države nastale 1346. i Bivše države nestale 1371. svaka mu čast ! Biće problem da se sortira toliko članaka u kategoriji :) --Zrno (razgovor) 17:41, 14. maj 2010. (CEST)Zrno

Bosna

Zasto bosna nije unutar granica dusanovog carstva, kad i na samom grbu carstva stoji bosanski grb, dalje samog tvrtka je licno dusan postavio za kralja bosne i td...???????--Dante88 (razgovor) 19:10, 6. decembar 2010. (CET)

Nije. A inače Dušan je umro 1355. a Tvrtko je postao kralj 1377. -- Bojan  Razgovor  19:17, 6. decembar 2010. (CET)

Mozda ga nije postavio za kralja, ali za vladara ga je sigurno postavio. Sta cemo sa grbom Bosne u Dusanovom grbu?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 22:22, 6. decembar 2010

Dante, uz svo poštovanje, tvoje poznavanje istorije me izuzetno zabavlja.

Na koji Dušanov grb tačno misliš? Verovatno na onaj barokni grb iz Ilirskih grbovnika koji imaju veze sa istorijom 14. veka koliko i narodne pesme u kojima se Dušan ženi Roksanom, ćerkom leđanskog kralja, ali tek pošto Miloš Vojinović savlada troglavog vojvodu Balačka.

I još nešto, uzmi lepo Historiju Bosne Vladimira Ćorovića ili Istoriju srednjovekovne bosanske države Sime Ćirkovića i detaljno se upoznaj sa Stefanom Tvrtkom I Kotromanićem i njegovim odnosima sa vladarima Raške. Razne deretićevske sanjarije i maštarije ostavi po strani...--ClaudiusGothicus (razgovor) 22:33, 6. decembar 2010. (CET)

Necu ja da uzimam istoriju tih pomenutih falcifikatora koji tvrtkovu dinastiju nazivaju "Kotromanic", a on se sam potpisivao kao jablanovic, ali ocigledno ovo vise odgovara hrvatskoj i tzv "bosnjackoj" strani, koji zele da tvrtka pretstave kao hrvatskog vladara, a ustvari se zna da je on bio srpski kralj, naslednik krune nemanjica, i njegova loza je bila JABLANOVICI. Sto se tice dusanovog carstva takodje necu da citam falcifikovanu istoriju, kad je Dusan osvojio cijelu grcku, sta mu je bio problem da osvoji i bosnu? Ali ne, prije ce biti da je on to smatrao svojom teritorijom i drzavom, a i sami bosanski vladari su njega dozivljavali kao svog nadredjenog. Ostavi se ti tzv HISTORIJE, i nemoj ni malo da sumnjas u moje znanje...

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 23:07, 6. decembar 2010

Ajde ovako: nazivanje srpskih akademika falsifikatorima jer ne odgovaraju tvojoj političkoj opciji i motivima je u najmanju ruku neozbiljno. A impliciranje na nekoj drugoj temi da ljudi koji se ne slažu sa tobom nemaju mozga je nedopustivo. Prvi put ćemo ti progledati kroz prste, sledeći put nećemo. Svoje (ne)poznavanje istorije si pokazao u svojoj prvoj poruci na ovu temu da je Dušan dao Tvrtku kraljevsku titulu, a onda si se ispravio da ga postavio za vladara Bosne (u vreme kada banu Stefanu II Kotromaniću, pardon Jablanoviću nije mogao ništa jer je bio zauzet ratovanjem u vizantijskom građanskom ratu i fajtu sa sve opasnijim Turcima. Sviđalo nam se to ili ne, Bosna je od 12. veka poseban entitet u koju se sklanjaju jeretici od progona Stefana Nemanje sa istoka i latinskih krstaša sa zapada, na koju papa šalje ugarskog kralja da istrebi jeretike, dok Stefan Prvovenčani i naslednici mirno posmatraju (da je Bosna deo teritorije Srbije i tada, ja ne bih to mirno gledao, već bi rasterao mrske jeretike i Latine mi). A osim što se istorija ne piše onako kako meni treba, ne piše se pod pretpostavkom šta bi mu bio problem da uradi ovo ili ono, već koristeći izvore (žitija, letopise, ugovore, pisma, arheološke nalaze) iz onog perioda, što ti ne radiš. Tako da, ako hoćeš da pišeš svoju istoriju, da te citiram iz kojih razloga:

Nece meni vise da nabijaju komplekse da su moji preci dosli ovdje iz nekakvih mocvara nezna se ni odakle, i da mi govore kako sam ja niza rasa a oni su Arijevici, a ja pogledam sebe kako izgledam i vidim cistu bijelu boju koze, zbog koje se moja crvena krv vidi kao da je plava

(kao da svačiji predak nije živeo u nekoj vukojebini + sačuvaj me bože sa kakvim ti ljudima imaš posla)

nađi sebi drugo mesto. -- Bojan  Razgovor  06:17, 7. decembar 2010. (CET)

Bosna je naziv za oblast oko istoimene rijeke Bosne. Osnovu srpske državnosti su činile oblasti Bosna i Raška, sa naglaskom na fakt da država u današnjem smislu nije postojala. Srbija kao ideja se pojavljuje znatno kasnije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:02, 7. decembar 2010. (CET)

Ti si ogracnicen momak, ti sve sto procitas shvatas zdravo za gotovo. Postavicu ti samo jedno pitanje, koju titulu je za vreme cara dusana imao bosanski vladar?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 14:52, 7. decembar 2010

Bez želje da pomažem trolovanje i pretvaram Viki u govornicu radi članova i sl. prolaznika, a ne radi Dantea, moram reći par stvari.

1. Nazivati Vladimira Ćorovića falsifikatorom je u najmanju ruku neozbiljno, čovek se zbog svoje Crne knjige, u kojoj je dokumentovao patnje Srba pod austrougarskom vlašću u Bosni i Hercegovini tokom Prvog svetskog rata, kasnije našao na Gestapovoj listi ucenjenih glava. Takođe, njegova dela su praktično bila zabranjena u socijalističkoj Jugoslaviji sve do kraja 80tih godina. Kakav je to falsifikator istorije koji je smetao i nacistima i komunistima?

2. Naziv Historija Bosne je, razume se, arhaičan, delo se prvi put pojavilo 1940, a pisano je daleko pre rađanja ideja o bošnjaštvu južnoslovenskih Muslimana. Uostalom, ako ti se ne dopada reč (h)istorija, koja je grčkog porekla, a ti lepo koristi izraze slovenskog porekla poput zgodovina ili povest, mada, ruku na srce, one nisu svojstvene našem jeziku.

3. Vladari Bosne od 12. veka pa do Tvrtkovog krunisanja za kralja nose titulu bana, proisteklu verovatno iz veza sa Ugarskom. Šta je u tome sporno? Kako ti misliš da su se vladari Bosne nazivali u tom periodu?

4. Gde se to tačno Tvrtko potpisao kao Jablanović? Gde se taj i takav dokument nalazi, gde je i kada objavljen, na kom jeziku i sl? Plašim se da je sa istog mesta gde se car Dušan potpisao kao Nemanjić ili kralj Vukašin kao Mrnjavčević.

5. Šta ćemo sa apokrifnim Dušanovim grbom iz Ilirskih grbovnika (najraniji nastaje krajem 16. veka, a izrađuju se do sredine 19. veka) sa grbom Bosne? Šta o Dušanovom grbu dokazuje stilizovani barokni grb iz, recimo 17. veka? Šta ćemo onda sa grbovima koji su nam sačuvani na novcu, pečatima, prstenju i sl. iz 14. veka?

6. Niko ne negira da je Stefan Tvrtko bio srpski kralj i da se pozivao na nemanjićko nasleđe. Gde se to i kada Dušan susreo sa dr. vladarima Bosne, gde su to oni njega priznali za nadređenog i sl. Prosvetli nas i spasi nas od naše ograničenosti...--ClaudiusGothicus (razgovor) 19:27, 7. decembar 2010. (CET)

Ban ugarska titula? Gospode boze...nemam sta sa tobom vise da raspravljam....Vladari, odnosno ne mozemo ih tako nazivati vec upravnicima, bosne su bili banovi, ban je nenasledna titula i ona se daje na odredjeno vrijeme covjeku da upravlja jednom POKRAJNOM unutar kraljevine ili carevine. Sto se tice tvrtkove loze, njihova banovska loza je izuzetak i bila je nasledna zbog trostrukog srodstva sa kucom nemanjica. Ja ti postavljam vrlo jednostavna pitanja, sta mislis, zasto toliko silni Dusan ne bi i bosnu osvojio? Ili pripoio svom carstvu? On se plasio napada na MOCNU BOSANSKU DRZAVU? Postoji napisana istorija, ti mozes da mi kazes da ja do detalja mozda ne znam aktuelnu istoriju, ali pogledaj malo sa spekta logike...ne moze jedan BAN biti vladar jednog posebnog entiteta, jedne posebne nezavisne drzave.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 20:14, 7. decembar 2010

Hajmo opet poštovani publikume. Dante ovde, po svemu sudeći, ne može da odgovori na sledeća pitanja i konstatacije: 1. Nazivati Vladimira Ćorovića falsifikatorom je u najmanju ruku neozbiljno, čovek se zbog svoje Crne knjige, u kojoj je dokumentovao patnje Srba pod austrougarskom vlašću u Bosni i Hercegovini tokom Prvog svetskog rata, kasnije našao na Gestapovoj listi ucenjenih glava. Takođe, njegova dela su praktično bila zabranjena u socijalističkoj Jugoslaviji sve do kraja 80tih godina. Kakav je to falsifikator istorije koji je smetao i nacistima i komunistima?

2. Naziv Historija Bosne je, razume se, arhaičan, delo se prvi put pojavilo 1940, a pisano je daleko pre rađanja ideja o bošnjaštvu južnoslovenskih Muslimana. Uostalom, ako ti se ne dopada reč (h)istorija, koja je grčkog porekla, a ti lepo koristi izraze slovenskog porekla poput zgodovina ili povest, mada, ruku na srce, one nisu svojstvene našem jeziku.

3. Vladari Bosne od 12. veka pa do Tvrtkovog krunisanja za kralja nose titulu bana, proisteklu verovatno iz veza sa Ugarskom. Šta je u tome sporno? Kako ti misliš da su se vladari Bosne nazivali u tom periodu?

4. Gde se to tačno Tvrtko potpisao kao Jablanović? Gde se taj i takav dokument nalazi, gde je i kada objavljen, na kom jeziku i sl? Plašim se da je sa istog mesta gde se car Dušan potpisao kao Nemanjić ili kralj Vukašin kao Mrnjavčević.

5. Šta ćemo sa apokrifnim Dušanovim grbom iz Ilirskih grbovnika (najraniji nastaje krajem 16. veka, a izrađuju se do sredine 19. veka) sa grbom Bosne? Šta o Dušanovom grbu dokazuje stilizovani barokni grb iz, recimo 17. veka? Šta ćemo onda sa grbovima koji su nam sačuvani na novcu, pečatima, prstenju i sl. iz 14. veka?

6. Niko ne negira da je Stefan Tvrtko bio srpski kralj i da se pozivao na nemanjićko nasleđe. Gde se to i kada Dušan susreo sa dr. vladarima Bosne, gde su to oni njega priznali za nadređenog i sl.

Pošto već na ovo prethodno nije odgovorio, a ja bih tu ova dokumenta koja pominju Jablanoviće i Dušanov grb iz Ilirskih grbovnika posebno izdvojio kao relevantne za ovu priču, Dante je sebi natovario nova pitanja.

7. Ako titula bana nije bila ugarskog porekla, odnosno proizašla iz ugarskih državnih okvira, kako to da je ugarski kralj Bela II Slepi svom stricu Belošu, sinu raškog velikog župana Uroša I, dao titulu bana Hrvatske. Ili, kako je ugarski velikaš Nikola Gorjanski mlađi, zet kneza Lazara Hrebeljanovića, bio ban Mačve?

8. Niko nije rekao da Stefan Dušan nije mogao da se izbori oružjem sa vladarima Bosne. Sporno pitanje bilo je Zahumlje još od Milutinove vladavine. A opet od Milutina (1282-1321) nemanjićka država počinje sa ekspanzivnom politikom u pravcu jugoistoka na račun oslabljene Vizantije. Dušan u stvari se gotovo potpuno okreće osvajanjima Vizantije i 1333. ustupa Dubrovniku primorje od Stona do samog grada, delimično i da ti krajevi ne bi pripali Stjepanu II Kotromaniću. O odnosu snaga govori i Dušanov pohod na zapad 1350. kojim je trebalo povratiti Zahumlje, koji je, ipak, brzo napušten pošto su vizantijski car Jovan VI Kantakuzin i njegovi saveznici turci ugrozili tekovine srpskih osvajanja u Makedoniji. To rečito govori o priritetima Dušanove spoljne politike i o logici istorijskih događaja.

9. U okviru Dušanovog carstva provincijski i gradski namesnici bili su npr. despoti, župani i kefalije. Navedi mi jedan primer za čitav nemanjićki period gde je namesnik jedne oblasti nosio titulu bana? Sa druge strane, ja sam spomenuo ugarske namesnike Mačve i Hrvatske koji su nosili titulu bana. Iz ugarskog ugla, ban zaista i jeste namesnik iliti upravnik neke oblasti. Ugarski kraljevi su od 12. veka pokušavali i Bosnu da smeste u administrativne i upravne okvire svoje države, ali to nisu uspevali uvek. Za kraj, titula bana od 12. veka do 1377. ostaje titula vladara Bosne. Dakle, u odnosu na Ugarsku Bosna predstavlja određenu anomaliju i stoga vladari Bosne nose naslednu titulu bana (što pak nema veze sa Nemanjićima).--ClaudiusGothicus (razgovor) 00:12, 8. decembar 2010. (CET)

Kao što sam rekao, istorija se ne sastavlja po pricipu šta-bi-bilo-kad-bi-bilo ili šta-je-moglo-biti, već na osnovu pisanih i materijalnih izvora. -- Bojan  Razgovor  20:25, 7. decembar 2010. (CET)

Koji su falcifikovani.....da

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 21:16, 7. decembar 2010

Bojane, molim te, preduzmi predviđene korake u slučajima trolovanja, jer ovo što ovaj Dante radi nije ništa drugo do trolovanje. Mislim da je dovoljno jasno o čemu se radi čim je g. Danteu Jovan I. Deretić autoritet u oblasti istorije, a priznati istoričari i akademici poput Sime Ćirkovića i Ćorovića falsifikatori i naravno, šta bi drugo bili, domaći izdajnici, učenici bečko-berlinske škole koja potpomaže belosveCku zaveru protiv srBskog naroda (diskurs tako tipičan za g. Deretića i njegove sledbenike). S takvima kao g. Dante ne treba uopšte raspravljati, nego po viđenju blokiratim jer takvima jednostavno ne vredi ništa objašnjavati ni dokazivati. --Jagoda ispeci pa reci 21:21, 7. decembar 2010. (CET)

PS: Mala napomena g. Danteu: kaže se falSifikovani, ne falCifikovani. Toliko o poznavanju srBskog jezika i ljubavi prema istom. --Jagoda ispeci pa reci 21:21, 7. decembar 2010. (CET)

Ova mi napakova i sto sam rekao i sto nisam, ae smanji malo ribu, mada to je uobicajena praksa, napakuju ti optuzbe, oznace te kao nacionalistu prozovu te mitskim bicem i posalju te u hag. Smijacu vam se kad budete brisali te stranice i pisali nove--Dante88 (razgovor) 21:47, 7. decembar 2010. (CET)

Šta da smanjim? --Jagoda ispeci pa reci 21:54, 7. decembar 2010. (CET)

Nas najstariji jezik, srpski, ima puno puno narodnih izreka, to vjerovatno znas, a jedna od njih je i "Smanji ribu", to je kad neko preuvelichava nesto, kao ti sto si sad preuvelicala sta sam ja sve pisao, izreka potice od ismijavanja lovaca, kad npr neki lovac kaze kako je ulovio ribu od 200 kg, to je nesto kao lovacke price, a ti mu kazes (posto vjerovatno riba nije 200kg) kazes mu - smanji ribu. Nego sto ste mi stavili ovo trolovanje, nisam nikoga uvrijedio(bar na ovoj stranici), sta ako npr kazem da vise podrzavam nekog naucnika koji nije priznat onda sam trol? Nisam znao da je to definicija internet trola....--Dante88 (razgovor) 22:05, 7. decembar 2010. (CET)

PS Jagoda krijuci slusa Deretica :)--Dante88 (razgovor) 22:11, 7. decembar 2010. (CET)

Heh... Sad je na mene red da kažem tebi da smanjiš ribu. Srpski jezik najstariji na svetu? Možeš ti da obožavaš koga hoćeš, pa i Deretića, ali u tišini doma svoga. Insistiranje na nenaučnim snoviđenjima tipa poput Deretića, kao i vređanje priznatih naučnika nikako nije po pe esu ove Vikipedije, stoga se može smatrati trolovanjem i nedoličnim ponašanjem. Stoga, ili se dovedi u red i izražavaj se pristojno, ili će te ovde već neko dovesti u red. Možeš da se ne slažeš, ali ne možeš da vređaš. Nadam se da ti je sad malo jasnije. Prijatno ti bilo. --Jagoda ispeci pa reci 23:11, 7. decembar 2010. (CET)

Neka svako kaže šta misli, bez da bude optužen da je trol, a na osnovu toga što ima drugačije mišljenje. Treba se samo držati teme, a ne voditi razgovor o nečem trećem. ps Tvrtkova titula je glasila: „Kralj Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih Strana“, tako da ne treba stavljati poseban naglasak na oblast Bosnu. Bosna je dakle samo jedna oblast. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:27, 7. decembar 2010. (CET)

Neka kaže šta hoće, ali neka ne vređa. --Jagoda ispeci pa reci 23:44, 7. decembar 2010. (CET)

Pa da, to i ja kazem, bosna je bila samo oblast srbije, a tek ne svrstati je u Dusanovo carstvo msm da je to krajnje nebulozno. Jagodo nisam vrijedjao nikoga a postao sam trol, ja ti kazem da ste mi dali trola samo zato sto sam pristalica nepriznatih naucnika. Sem sto sam bojanu rekao da je ogranicen al to nije uvreda u smislu da su koriscene ruzne rijeci. --Dante88 (razgovor) 23:59, 7. decembar 2010. (CET)

A da se ti lepo vratiš na gorepostavljena pitanja oko Jablanovića, Dušanovog baroknog grba, falsifikatora sa crne liste Gestapoa, dušanovih namesnika sa titulom bana, i lepo i strpljivo odgovoriš na sva ta pitanja bez ličnih napada i narodnih mudrolija...--ClaudiusGothicus (razgovor) 00:19, 8. decembar 2010. (CET)

Dante, slobodno kaži šta misliš u vezi teme članka, ali izostavi kvalifikacije da je neko ograničen i druge epitete. Piši o temi u punoj slobodi da kažeš ono što misliš vezano za temu, a o drugim sagovornicima, i to kakvi su oni, o tome nemoj da pišeš. A ne trebaju ni drugi o tebi, nego o Srpskom carstvu. ps I ako neko nešto trvdi, nemoj da konstatuješ da je to „nebulozno“, nego iznesi svoje stavove. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:22, 8. decembar 2010. (CET)

Tako je bre odbrani me malo, svi se udruzili protiv mene:) Gospodine klaudijus, ili kako se vec zoves... 1. Okupacija Bosne od strane Austrougarske u WWI nema nikakve veze sa srednjovekovnom Bosnom i Dusanovim carstvom. U komunistickoj jugoslaviji se islo u zatvor i za najobicniju recenicu, dakle postoji mogucnost da neko falcifikuje istoriju a da napise kako je npr Tito ubio jednog njemca manje, pa da zavrsi u zatvor...ocu da ti kazem to sto je on otisao u zatvor iz nekih nebuloznih komunistickih razloga ne mora da znaci da nije falcifikovao srpsku istoriju u globalu 2. Nebitno je cija je rijec "Historija", bitno je ko je koristi (Hrvati cesto), a srbi "Istorija", imajuci u vidu kontinuitet mrznje koju hrvati imaju prema srbima (sto i njihova djela pokazuju, Jasenovac, Gradiska, onda 91. Oluja Bljesak) moze se sumnjati u tacnost tog djela. 3. Kazes nose titulu bana vladari bosne. Ban SVAKAKO nije titula covjeka koji vlada jednom posebnom i nezavisnom DRZAVOM. To su Car, Kralj i td. Ban je titula koja se daje (od strane vladara drzave) covjeku koji ce da upravlja teritorijom TE drzave. (to ti govori da je bosna bila unutar srbije, a pogotovo za vreme dusanovog carstva u to nema sumnje) 4. Mozda sam pogrijesio da se bas Tvrtko potpisivao kao Jablanovic, ali sam slusao od tzv nepriznatih naucnika, kako ih ti nazivas, da se (zaboravio sam za kojeg rece) potpisivao kao Jablanovic, i ima dokaze. 5. Pokazi mi te novce i dokazi mi da su iz dusanovog vremena. 6. vjerovarno na krunisanju carskom krunom, tu je prisustvovalo mnostvo ljudi, cak i bugarski patrijarh, da pozdrave svog novog gospodara.... za tebe ima jedno pitanje. Nadji mi jedan jedini istorijski dokaz, JEDAN JEDINI, koji dokazuje da je srednjevekovna bosna ikada bila samostalna drzava, osim za vreme Tvrtka, mada tvrtko je bio kralj srbije. (koja ukljucuje i bosnu) (izvor ne smije biti od istoricara 19og i 20og vijeka)--Dante88 (razgovor) 04:07, 8. decembar 2010. (CET)

Poštovani publikume, članovi i slučajni prolaznici,

evo još koja reč o (ne)znanju korisnika Dantea i o temi da li je srednjovekovna Bosna bila u sastavu Dušanovog carstva. 1. Nazivati Vladimira Ćorovića falsifikatorom je u najmanju ruku neozbiljno, čovek se zbog svoje Crne knjige, u kojoj je dokumentovao patnje Srba pod austrougarskom vlašću u Bosni i Hercegovini tokom Prvog svetskog rata, kasnije našao na Gestapovoj listi ucenjenih glava. Takođe, njegova dela su praktično bila zabranjena u socijalističkoj Jugoslaviji sve do kraja 80tih godina. Kakav je to falsifikator istorije koji je smetao i nacistima i komunistima?

Na sve ovo Dante veli: Okupacija Bosne od strane Austrougarske u WWI nema nikakve veze sa srednjovekovnom Bosnom i Dusanovim carstvom. U komunistickoj jugoslaviji se islo u zatvor i za najobicniju recenicu, dakle postoji mogucnost da neko falcifikuje istoriju a da napise kako je npr Tito ubio jednog njemca manje, pa da zavrsi u zatvor...ocu da ti kazem to sto je on otisao u zatvor iz nekih nebuloznih komunistickih razloga ne mora da znaci da nije falcifikovao srpsku istoriju u globalu

Kao što se da videti Dante nema pojima ko je uopšte Ćorović, ali ima svoje mišljenje. Elem, da li je moguće da jedna te ista osoba takoreći istovremeno falsifikuje informacije o srednjovekovnoj Bosni (sprovodi mrsku nam antisrBsku i pangermansku politiku) i piše knjigu o srpskim patnjama u Bosni i Hercegovini tokom Prvog svetskog rata? Pretpostavljam da bismo jedino (opet zahvaljujući Danteu) mogli zaključiti da je Ćorović recimo bio podvojena ličnost...

2. Naziv Historija Bosne je, razume se, arhaičan, delo se prvi put pojavilo 1940, a pisano je daleko pre rađanja ideja o bošnjaštvu južnoslovenskih Muslimana. Uostalom, ako ti se ne dopada reč (h)istorija, koja je grčkog porekla, a ti lepo koristi izraze slovenskog porekla poput zgodovina ili povest, mada, ruku na srce, one nisu svojstvene našem jeziku.

Na ovo Dante veli: Nebitno je cija je rijec "Historija", bitno je ko je koristi (Hrvati cesto), a srbi "Istorija", imajuci u vidu kontinuitet mrznje koju hrvati imaju prema srbima (sto i njihova djela pokazuju, Jasenovac, Gradiska, onda 91. Oluja Bljesak) moze se sumnjati u tacnost tog djela.

Dakle dovoljno je da Danteu naziv knjige zazvuči hrvatski te da je on skroz odbaci. Inače, Hrvati najčešće koriste reč povijest, a ne historija. Kakve veze sada ima knjiga koju je napisao Srbin iz Hercegovine, Vladimir Ćorović, i objavio je 1940, pre početka Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije, sa kasnijim dešavanjima vezanim za srpsko-hrvatske odnose? Pošto nas ima ovde koji volimo mudrolije evo ja ću dodati onu po kojoj ne treba suditi o knjizi samo po njenim koricama.

3. Vladari Bosne od 12. veka pa do Tvrtkovog krunisanja za kralja nose titulu bana, proisteklu verovatno iz veza sa Ugarskom. Šta je u tome sporno? Kako ti misliš da su se vladari Bosne nazivali u tom periodu? 7. Ako titula bana nije bila ugarskog porekla, odnosno proizašla iz ugarskih državnih okvira, kako to da je ugarski kralj Bela II Slepi svom ujaku Belošu, sinu raškog velikog župana Uroša I, dao titulu bana Hrvatske. Ili, kako je ugarski velikaš Nikola Gorjanski mlađi, zet kneza Lazara Hrebeljanovića, bio ban Mačve? 9. U okviru Dušanovog carstva provincijski i gradski namesnici bili su npr. despoti, župani i kefalije. Navedi mi jedan primer za čitav nemanjićki period gde je namesnik jedne oblasti nosio titulu bana? Sa druge strane, ja sam spomenuo ugarske namesnike Mačve i Hrvatske koji su nosili titulu bana. Iz ugarskog ugla, ban zaista i jeste namesnik iliti upravnik neke oblasti. Ugarski kraljevi su od 12. veka pokušavali i Bosnu da smeste u administrativne i upravne okvire svoje države, ali to nisu uspevali uvek. Za kraj, titula bana od 12. veka do 1377. ostaje titula vladara Bosne. Dakle, u odnosu na Ugarsku Bosna predstavlja određenu anomaliju i stoga vladari Bosne nose naslednu titulu bana (što pak nema veze sa Nemanjićima). Dante: Kazes nose titulu bana vladari bosne. Ban SVAKAKO nije titula covjeka koji vlada jednom posebnom i nezavisnom DRZAVOM. To su Car, Kralj i td. Ban je titula koja se daje (od strane vladara drzave) covjeku koji ce da upravlja teritorijom TE drzave. (to ti govori da je bosna bila unutar srbije, a pogotovo za vreme dusanovog carstva u to nema sumnje)

Dakle, da li vladari Bosne od 12. veka do 1377. nose titulu bana ili ne? Kao što je to Vojvoda lepo razložio srednjovekovni svet, njegovi vladari i njihovi odnosi biili su beskrajno raznovrsni. Ako su samo carevi i kraljevi bili vladari nezavisnih država šta ćemo sa moskovskim velikim knezom, mletačkim duždom ili burgundijskim vojvodom koji je u 15. veku de facto nezavisan od francuskog kralja. E sad, zaista važi ovo Ban je titula koja se daje (od strane vladara drzave) covjeku koji ce da upravlja teritorijom TE drzave samo što, kao što sam demonstrirao, ban je titula koju dodeljuje kralj Ugarske. Treba praviti razliku između ugarskih pretenzija i realne situacije po kojoj banovi Bosne od 12. veka pa nadalje JESU nezavisni od Ugarske koliko prilike to dozvole (uostalom i posle Tvrtkove smrti ugarski vladari pritiskaju kraljeve Bosne i trude se da ih pretvore u vazale). Dante, između ostalog, treba da nađe bar jednog bana u okviru nemanjićke države, odnosno da pročita prvo pitanje br. 9.

4. Gde se to tačno Tvrtko potpisao kao Jablanović? Gde se taj i takav dokument nalazi, gde je i kada objavljen, na kom jeziku i sl? Plašim se da je sa istog mesta gde se car Dušan potpisao kao Nemanjić ili kralj Vukašin kao Mrnjavčević.

Dante: Mozda sam pogrijesio da se bas Tvrtko potpisivao kao Jablanovic, ali sam slusao od tzv nepriznatih naucnika, kako ih ti nazivas, da se (zaboravio sam za kojeg rece) potpisivao kao Jablanovic, i ima dokaze.

Prvo, srednjovekovni vladari obično u svojim ispavama ne koriste prezimena i nazivi dinastija poput Nemanjića, Mrnjavčevića ili Kotromanića su ukorenjeni u istoriografiji. A kako se već nisu potpisivali prezimenom, već imenom i intitulacijom, tako se ni Tvrtko nije mogao potpisati kao Jablanović.

A ovaj argumet tipa "reče mi jedan čovjek na jednome mjestu" neću ni da komentarišem. U svakom slučaju, ja gospodu Deretića, Jarčevića i ine nisam nazvao nepriznatim naučnicima, to si me verovatno pobrkao sa nekim drugim. Ja ih ne bi nazvao naučnicima iz prostog razloga što ono čime se oni bave nema veze sa istorijskom naukom koja ima svoju metodologiju i ostalo, al nećemo sad i o tome.

5. Šta ćemo sa apokrifnim Dušanovim grbom iz Ilirskih grbovnika (najraniji nastaje krajem 16. veka, a izrađuju se do sredine 19. veka) sa grbom Bosne? Šta o Dušanovom grbu dokazuje stilizovani barokni grb iz, recimo 17. veka? Šta ćemo onda sa grbovima koji su nam sačuvani na novcu, pečatima, prstenju i sl. iz 14. veka?

Dante: Pokazi mi te novce i dokazi mi da su iz dusanovog vremena.

Nemam ja te novce kod sebe, oni su u muzejima. O istoriji grbova naše srednjovekovne vlastele i vladarskih porodica imaš divnu knjigu Dragomira Acovića, Srbi i heraldika, Beograd 2008, gde ćeš videti novac koji su odavno arheolozi i istoričari umetnosti klasifikovali kao autentičan. Ima tu novca i dr. predmeta koje su kovali ili iza sebe ostavili i Nemanjići i Kotromanići. A za svaki slučaj, preporučujem ti knjigu Nenada M. Jovanovića, Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije, Beograd 2010, gde ćeš opet naći iste te novčiće i ostalo. Knjigu je izdala Svetigora, izdavačka kuća Cetinjske mitropolije, a njeno izlaženje su blagoslovile vladike Amfilohije i Danilo, episkop budimski. Ko zna, možda će ovo biti Danteu povod da i Srpsku pravoslavnu crkvu optuži za falCificiranje srBske istorije. Elem, ne postoji Dušanov grb iz 14. veka koji pokazuju grb Bosne u sastavu nekog grba vladara Raške.

6. Niko ne negira da je Stefan Tvrtko bio srpski kralj i da se pozivao na nemanjićko nasleđe. Gde se to i kada Dušan susreo sa dr. vladarima Bosne, gde su to oni njega priznali za nadređenog i sl. 8. Niko nije rekao da Stefan Dušan nije mogao da se izbori oružjem sa vladarima Bosne. Sporno pitanje bilo je Zahumlje još od Milutinove vladavine. A opet od Milutina (1282-1321) nemanjićka država počinje sa ekspanzivnom politikom u pravcu jugoistoka na račun oslabljene Vizantije. Dušan u stvari se gotovo potpuno okreće osvajanjima Vizantije i 1333. ustupa Dubrovniku primorje od Stona do samog grada, delimično i da ti krajevi ne bi pripali Stjepanu II Kotromaniću. O odnosu snaga govori i Dušanov pohod na zapad 1350. kojim je trebalo povratiti Zahumlje, koji je, ipak, brzo napušten pošto su vizantijski car Jovan VI Kantakuzin i njegovi saveznici turci ugrozili tekovine srpskih osvajanja u Makedoniji. To rečito govori o priritetima Dušanove spoljne politike i o logici istorijskih događaja.

Dante: vjerovarno na krunisanju carskom krunom, tu je prisustvovalo mnostvo ljudi, cak i bugarski patrijarh, da pozdrave svog novog gospodara....

Verovatno su bili tamo ili JESU bili tamo? Bugarski car Ivan Aleksandar bio je Dušanov šurak i saveznik, tako da to objašnjava prisustvo bugarskog patrijarha (posebno kada Carigradska patrijaršija ne odobrava Dušanovu politiku). Od kada je Bosna bila pod Dušanovom vlašću ako 1346. bosanski vladari pozdravljaju Dušana kao svog novog gospodara? A u šta su se kleli ako Dušan vodi pohod protiv bana Stjepana II već 1350? Bugarska je bila Dušanov saveznik, Bosna nije i tu je kraj ove priče.

za tebe ima jedno pitanje. Nadji mi jedan jedini istorijski dokaz, JEDAN JEDINI, koji dokazuje da je srednjevekovna bosna ikada bila samostalna drzava, osim za vreme Tvrtka, mada tvrtko je bio kralj srbije. (koja ukljucuje i bosnu) (izvor ne smije biti od istoricara 19og i 20og vijeka)

Plašim se da se ovde ne razlikuje šta su izvori a šta literatura? I koje sad izvore ja da ponudim kada Dante ni izvore prvog reda, tipa sfragističkog i numizmatičkog materijala, ne prihvata za autentične. Šta ćemo sa dokumentarnom građom iz Venecije, Dubrovnika, raznih dalmatinskih gradova i Ugarske koji jasno razlikuju Rašku i Bosnu kao dva različita entiteta. Da li je moguće da su CIA, Vatikan, KGB ili neko petnaesti naštancovao na stotine novčića, pečata, dokumenata i sl. samo da bi dokazao kako Bosna od 12. veka pa nadalje nije bila u sastavu Raške! Kako je moguće da je to promaklo sirotom Ćoroviću i tolikim istoričarima, arheolozima i istoričarima umetnosti, ali se zato ukazalo ko beli dan raznim mašincima, pravnicima, ekonomistima, pesnicima itd. Kakav Da Vinčijev kod, kakvi bakrači!

Pomenuću za kraj moj omiljeni citat iz vizantijskog istoričara Jovana Kinama, koji je lično pratio ratove cara Manojla I Komnina (1143-1180) protiv Srba i Ugara koji kaže: "...reci po imenu Drina...koja odvaja Bosnu od ostale Srbije. Bosna nije potčinjena arhižupanu Srba nego narod u njoj ima poseban način života i upravljanja." Toliko kaže Kinam, a tu je i nešto ranije u 10. veku Konstantin VII Porfirogenit, koji takođe identifikuje Bosnu kao jednu od srpskih zemalja. I ugarski narativni izvori, pisani na latinskom, poput Hronike Šimona Kezaja, identifikuju Bosnu kao poseban entitet. naravno ima i srpskih, ćiriličnih, izvora, pisanih iz raške perspektive, koji govore o odnosima Raške i Bosne. Jedan od najlepših je anonimni zapis iz 1329. koji spominje pobedu kraljevića Dušana nad banom Stjepanom II na reci Lim. Itd...itd...

Toliko o ovoj uvek zanimljivoj temi. Ne sumnjam da Dantea iskreno interesuje i fascinira srpska istorija, kao i mene uostalom, samo što on čita razne mašince, pravnike i ostale koji se izdaju za istoričare i apsolutno veruje u svako snoviđenje koje pročita. Srpska istorija jeste zanimljiva i značajna i u evropskim okvirima i zato imamo obavezu da je negujemo i razvijamo, a ne bahato i primitivno gordimo i samim tim je izvrgavamo ruglu.--ClaudiusGothicus (razgovor) 16:35, 10. decembar 2010. (CET)

Prekidam ovu raspravu. Sa covekom koji istoriju (a usput nema veze sa njom) dozivljava kao politicko sredstvo, a ne nauku nema razgovora. -- Bojan  Razgovor  04:35, 8. decembar 2010. (CET)

Da kažem reč dve, ne vidim da ima potrebe da se rasprava naglo prekine jer nije bilo vređanja. Prvo, Vladimir Ćorović nije bio u komunističkom zatvoru, zapravo on je poginuo tokom Aprilskog rata 1941. tokom povlačenja jugoslovenskih zvaničnika, u jednoj avionskoj nesreći. Tako da nije mogao da piše ni o Nemcima ni šta su radili ovi ili oni. Drugo, pojmovi nezavisna država, međunarodni odnosi, diplomatija pa čak i rat (koje uglavnom uzimamo zdravo za gotovo) imaju u srednjovekovnom svetu unekoliko različito značenje nego u modernoj političkoj terminologiji tako da dnevna politika nema mesta u razmatranju istorijskih pojava. Ti si ne znam odakle umislio da je banska titula rezervisana samo za upravnike oblasti (možda u Kraljevini Jugoslaviji?) i sad istorija srednjovekovne Bosne treba da se prilagođava toj tvojoj zamisli. Bosanski banovi jesu bili samostalni vladari, jesu bili i podložni ugarskoj kruni i jesu ratovali protiv vladara RAške/Srbije (pa i protiv Stefana Dušana). Za to postoje dokazi i njih su u svojim delima izneli oni istoričari na koje si se nepravedno, neobavešteno i bez elementarnog znanja ostrvio (a nije se niko udružio protiv tebe kao što aludiraš u prethodnom postu). Ja ne znam odakle potiče ta ideja da je Bosna bila u sastavu Srpskog carstva, ali dok god imamo s jedne strane niz srednjovekovnih spomenika koji pokazuju da je bosanska država imala svoju samostalnu genezu u odnosu na Rašku a sa druge strane jedan barokni grb (među ogromnim brojem sličnih heraldičkih predstava tog vremena) jasno je gde će nas zaključci odvesti (i gde eto već dva veka vode ljude koji su svoj profesionalni život posvetili izučavanju srednjovekovne srpske prošlosti. Naravno, pseudoistoriografima iz čijim mnogoučenih dela i potiču ovakve konstrukcije, ostrašćene i dnevnopolitički motivisane uvek će pretežniji biti oni dokazi (koliko god naivni i besmisleni bili) koji se uklapaju u unapred zadatu sliku. Takva domišljanja su pre karakteristika baroknih vremena i učenih dela iz tog vremena koja su obilovala pseudoetimologijama, heraldičkim konstrukcijama i genealoškim izmišljotinama ali izgleda da se neki današnji autori nisu oslobodili tog nasleđa. svako ko se bavio Dušanom i DUšanovim vremenom trebalo bi da pročita jedan rad Gavra Škrivanića koji se bavi jugoistočnim granicama Srpskog carstva i onda bi uvideo koliko je istraživačkog napora potrebno da bi se ispitao samo jedan deo granice te države i to deo za koji postoje relativno brojna svedočanstva u istorijskim izvorima. Naravno, da se dosetio mogao je da kaže: tu je neko Vizantijsko carstvo, pa kako mogu dva carstva, Dušan Silni je jedini car, video sam na grbu, tako da Vzantijsko carstvo ne može da bude samostalna oblast nego je vizantisjki car namesnik u Carigradu u imecara Dušana! (mogao bi neki pseudoisotoričar da se pozabavi ovom kombinatorikom u nekoj voluminoznoj knjizi pa će se onda sigurno naći neko da raspravlja o tome da li je i Vizantija postojala ili su i to izmislili mediji da bi osporili srbska prava na Carigrad sa širom okolinom).--Vojvoda razgovor 07:20, 8. decembar 2010. (CET)

Problem ove rasprave je taj da se dosta komentara odnosi na one koji komentarišu, zatim komentari su suviše generalni, uopšteni, neprecizni itd. Dosta se govori o bosanskim vladarima i bosanskoj državi, a nije tačno naznačeno na šta i koga se tačno misli. Zatim ovde se provlači ideja da je Raška, Srbija, iako Srbija idejno nije postojala. Tumačenje da je Raška zapravo Srbija, je modernog datuma. Isto tako je i tumačenje da su vladari Srba koji su vladari raznim oblastima, a između ostalog i Bosnom, zapravo bosanski vladari. U titulama se naznačuje da je Bosna samo jedna oblast vladavine, a ne stanje nacionalne svijesti. Činjenica je da je ideja nekadašnjih pašaluka ili sandžaka, kojih je na srpskim etnički prostorima bilo najmanje deset, u slučaju Hercegovine i Bosne dobila novi zaokret kada su te oblasti proglašene za interesne zone Beča. Kao i fakt da je istoriju Hercegovine i Bosne pisao Beč, i to vrlo intenzivno. Drugo, uopšte mi nije jasno zašto je „Bosna“ od svih postojećih oblasti koje se pominju u titulama oblasnih srpskih vladara, posebno naglašena i posebno se ističe kao nadoblast sa svojom posebnom genezom? Vladimir Ćorović je rođen i odrastao u austrougarskim provincijama BiH, dakle u oblastima u kojima je Beč pokušao da napravi bosansku naciju pisanjem istorije i stvaranjem bosanske nacionalne svijesti. Taj pokušaj na sreću nije uspio, i istorija se kod Srba više ne piše prema interesima Beča, Carigrada, ili na osnovu bratstva Srba Hrvata i Slovenaca, ili bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije. Uz dužno poštovanje svih srpskih istoričara, istorija nije nauka koja stagnira. Možda Deretić nije najobjektivniji, ali veliki srpski istoričar Vladimir Ćorović je odavno prevaziđen i zastario. Za par generacija će starija djela postati nerazumljiva novoj generaciji, jer je samo u prošlom vijeku nastalo mnogo drugih istorija novih naroda koji su nastali par decenija iza Ćorovićeve smrti. Danas ti novi narodi pišu svoju novu istoriju koja naglašava posebnost oblasti Bosna, i koja se često poziva na austrougarske izvore koji su imali isti cilj da od oblasti stvore poseban nacionalni identitet. Međutim, činjenica je da bosanski ili srbijanski identitet nije postojao u vrijeme o kome govorimo. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:27, 8. decembar 2010. (CET)

Zastareo u kom smislu? -- Bojan  Razgovor  12:40, 8. decembar 2010. (CET)

"....Za to postoje dokazi i njih su u svojim delima izneli oni istoričari na koje si se nepravedno...." - navedi mi jedan jedini dokaz o postojanju bosanske drzave kao posebnog entiteta, ponavljam ti jedan jedini istorijski dokaz, a da nije od istoricara 19. i 20. og vijeka. Bilo kakav spis iz tog doba, bilo kakvo svedocanstvo nekog stranog istoricara tog vremena, bilo sta, ponavljam ti, JEDAN JEDINI DOKAZ MI DAJ.--Dante88 (razgovor) 13:23, 9. decembar 2010. (CET)

Ćutimo?--Dante88 (razgovor) 18:17, 14. decembar 2010. (CET)

Ne ćutimo, nego ne čitamo po svemu sudeći ...--ClaudiusGothicus (razgovor) 20:13, 14. decembar 2010. (CET)

Poštovani publikume, članovi i slučajni prolaznici,

evo još koja reč o (ne)znanju korisnika Dantea i o temi da li je srednjovekovna Bosna bila u sastavu Dušanovog carstva. 1. Nazivati Vladimira Ćorovića falsifikatorom je u najmanju ruku neozbiljno, čovek se zbog svoje Crne knjige, u kojoj je dokumentovao patnje Srba pod austrougarskom vlašću u Bosni i Hercegovini tokom Prvog svetskog rata, kasnije našao na Gestapovoj listi ucenjenih glava. Takođe, njegova dela su praktično bila zabranjena u socijalističkoj Jugoslaviji sve do kraja 80tih godina. Kakav je to falsifikator istorije koji je smetao i nacistima i komunistima?

Na sve ovo Dante veli: Okupacija Bosne od strane Austrougarske u WWI nema nikakve veze sa srednjovekovnom Bosnom i Dusanovim carstvom. U komunistickoj jugoslaviji se islo u zatvor i za najobicniju recenicu, dakle postoji mogucnost da neko falcifikuje istoriju a da napise kako je npr Tito ubio jednog njemca manje, pa da zavrsi u zatvor...ocu da ti kazem to sto je on otisao u zatvor iz nekih nebuloznih komunistickih razloga ne mora da znaci da nije falcifikovao srpsku istoriju u globalu

Kao što se da videti Dante nema pojima ko je uopšte Ćorović, ali ima svoje mišljenje. Elem, da li je moguće da jedna te ista osoba takoreći istovremeno falsifikuje informacije o srednjovekovnoj Bosni (sprovodi mrsku nam antisrBsku i pangermansku politiku) i piše knjigu o srpskim patnjama u Bosni i Hercegovini tokom Prvog svetskog rata? Pretpostavljam da bismo jedino (opet zahvaljujući Danteu) mogli zaključiti da je Ćorović recimo bio podvojena ličnost...

2. Naziv Historija Bosne je, razume se, arhaičan, delo se prvi put pojavilo 1940, a pisano je daleko pre rađanja ideja o bošnjaštvu južnoslovenskih Muslimana. Uostalom, ako ti se ne dopada reč (h)istorija, koja je grčkog porekla, a ti lepo koristi izraze slovenskog porekla poput zgodovina ili povest, mada, ruku na srce, one nisu svojstvene našem jeziku.

Na ovo Dante veli: Nebitno je cija je rijec "Historija", bitno je ko je koristi (Hrvati cesto), a srbi "Istorija", imajuci u vidu kontinuitet mrznje koju hrvati imaju prema srbima (sto i njihova djela pokazuju, Jasenovac, Gradiska, onda 91. Oluja Bljesak) moze se sumnjati u tacnost tog djela.

Dakle dovoljno je da Danteu naziv knjige zazvuči hrvatski te da je on skroz odbaci. Inače, Hrvati najčešće koriste reč povijest, a ne historija. Kakve veze sada ima knjiga koju je napisao Srbin iz Hercegovine, Vladimir Ćorović, i objavio je 1940, pre početka Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije, sa kasnijim dešavanjima vezanim za srpsko-hrvatske odnose? Pošto nas ima ovde koji volimo mudrolije evo ja ću dodati onu po kojoj ne treba suditi o knjizi samo po njenim koricama.

3. Vladari Bosne od 12. veka pa do Tvrtkovog krunisanja za kralja nose titulu bana, proisteklu verovatno iz veza sa Ugarskom. Šta je u tome sporno? Kako ti misliš da su se vladari Bosne nazivali u tom periodu? 7. Ako titula bana nije bila ugarskog porekla, odnosno proizašla iz ugarskih državnih okvira, kako to da je ugarski kralj Bela II Slepi svom ujaku Belošu, sinu raškog velikog župana Uroša I, dao titulu bana Hrvatske. Ili, kako je ugarski velikaš Nikola Gorjanski mlađi, zet kneza Lazara Hrebeljanovića, bio ban Mačve? 9. U okviru Dušanovog carstva provincijski i gradski namesnici bili su npr. despoti, župani i kefalije. Navedi mi jedan primer za čitav nemanjićki period gde je namesnik jedne oblasti nosio titulu bana? Sa druge strane, ja sam spomenuo ugarske namesnike Mačve i Hrvatske koji su nosili titulu bana. Iz ugarskog ugla, ban zaista i jeste namesnik iliti upravnik neke oblasti. Ugarski kraljevi su od 12. veka pokušavali i Bosnu da smeste u administrativne i upravne okvire svoje države, ali to nisu uspevali uvek. Za kraj, titula bana od 12. veka do 1377. ostaje titula vladara Bosne. Dakle, u odnosu na Ugarsku Bosna predstavlja određenu anomaliju i stoga vladari Bosne nose naslednu titulu bana (što pak nema veze sa Nemanjićima). Dante: Kazes nose titulu bana vladari bosne. Ban SVAKAKO nije titula covjeka koji vlada jednom posebnom i nezavisnom DRZAVOM. To su Car, Kralj i td. Ban je titula koja se daje (od strane vladara drzave) covjeku koji ce da upravlja teritorijom TE drzave. (to ti govori da je bosna bila unutar srbije, a pogotovo za vreme dusanovog carstva u to nema sumnje)

Dakle, da li vladari Bosne od 12. veka do 1377. nose titulu bana ili ne? Kao što je to Vojvoda lepo razložio srednjovekovni svet, njegovi vladari i njihovi odnosi biili su beskrajno raznovrsni. Ako su samo carevi i kraljevi bili vladari nezavisnih država šta ćemo sa moskovskim velikim knezom, mletačkim duždom ili burgundijskim vojvodom koji je u 15. veku de facto nezavisan od francuskog kralja. E sad, zaista važi ovo Ban je titula koja se daje (od strane vladara drzave) covjeku koji ce da upravlja teritorijom TE drzave samo što, kao što sam demonstrirao, ban je titula koju dodeljuje kralj Ugarske. Treba praviti razliku između ugarskih pretenzija i realne situacije po kojoj banovi Bosne od 12. veka pa nadalje JESU nezavisni od Ugarske koliko prilike to dozvole (uostalom i posle Tvrtkove smrti ugarski vladari pritiskaju kraljeve Bosne i trude se da ih pretvore u vazale). Dante, između ostalog, treba da nađe bar jednog bana u okviru nemanjićke države, odnosno da pročita prvo pitanje br. 9.

4. Gde se to tačno Tvrtko potpisao kao Jablanović? Gde se taj i takav dokument nalazi, gde je i kada objavljen, na kom jeziku i sl? Plašim se da je sa istog mesta gde se car Dušan potpisao kao Nemanjić ili kralj Vukašin kao Mrnjavčević.

Dante: Mozda sam pogrijesio da se bas Tvrtko potpisivao kao Jablanovic, ali sam slusao od tzv nepriznatih naucnika, kako ih ti nazivas, da se (zaboravio sam za kojeg rece) potpisivao kao Jablanovic, i ima dokaze.

Prvo, srednjovekovni vladari obično u svojim ispavama ne koriste prezimena i nazivi dinastija poput Nemanjića, Mrnjavčevića ili Kotromanića su ukorenjeni u istoriografiji. A kako se već nisu potpisivali prezimenom, već imenom i intitulacijom, tako se ni Tvrtko nije mogao potpisati kao Jablanović.

A ovaj argumet tipa "reče mi jedan čovjek na jednome mjestu" neću ni da komentarišem. U svakom slučaju, ja gospodu Deretića, Jarčevića i ine nisam nazvao nepriznatim naučnicima, to si me verovatno pobrkao sa nekim drugim. Ja ih ne bi nazvao naučnicima iz prostog razloga što ono čime se oni bave nema veze sa istorijskom naukom koja ima svoju metodologiju i ostalo, al nećemo sad i o tome.

5. Šta ćemo sa apokrifnim Dušanovim grbom iz Ilirskih grbovnika (najraniji nastaje krajem 16. veka, a izrađuju se do sredine 19. veka) sa grbom Bosne? Šta o Dušanovom grbu dokazuje stilizovani barokni grb iz, recimo 17. veka? Šta ćemo onda sa grbovima koji su nam sačuvani na novcu, pečatima, prstenju i sl. iz 14. veka?

Dante: Pokazi mi te novce i dokazi mi da su iz dusanovog vremena.

Nemam ja te novce kod sebe, oni su u muzejima. O istoriji grbova naše srednjovekovne vlastele i vladarskih porodica imaš divnu knjigu Dragomira Acovića, Srbi i heraldika, Beograd 2008, gde ćeš videti novac koji su odavno arheolozi i istoričari umetnosti klasifikovali kao autentičan. Ima tu novca i dr. predmeta koje su kovali ili iza sebe ostavili i Nemanjići i Kotromanići. A za svaki slučaj, preporučujem ti knjigu Nenada M. Jovanovića, Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije, Beograd 2010, gde ćeš opet naći iste te novčiće i ostalo. Knjigu je izdala Svetigora, izdavačka kuća Cetinjske mitropolije, a njeno izlaženje su blagoslovile vladike Amfilohije i Danilo, episkop budimski. Ko zna, možda će ovo biti Danteu povod da i Srpsku pravoslavnu crkvu optuži za falCificiranje srBske istorije. Elem, ne postoji Dušanov grb iz 14. veka koji pokazuju grb Bosne u sastavu nekog grba vladara Raške.

6. Niko ne negira da je Stefan Tvrtko bio srpski kralj i da se pozivao na nemanjićko nasleđe. Gde se to i kada Dušan susreo sa dr. vladarima Bosne, gde su to oni njega priznali za nadređenog i sl. 8. Niko nije rekao da Stefan Dušan nije mogao da se izbori oružjem sa vladarima Bosne. Sporno pitanje bilo je Zahumlje još od Milutinove vladavine. A opet od Milutina (1282-1321) nemanjićka država počinje sa ekspanzivnom politikom u pravcu jugoistoka na račun oslabljene Vizantije. Dušan u stvari se gotovo potpuno okreće osvajanjima Vizantije i 1333. ustupa Dubrovniku primorje od Stona do samog grada, delimično i da ti krajevi ne bi pripali Stjepanu II Kotromaniću. O odnosu snaga govori i Dušanov pohod na zapad 1350. kojim je trebalo povratiti Zahumlje, koji je, ipak, brzo napušten pošto su vizantijski car Jovan VI Kantakuzin i njegovi saveznici turci ugrozili tekovine srpskih osvajanja u Makedoniji. To rečito govori o priritetima Dušanove spoljne politike i o logici istorijskih događaja.

Dante: vjerovarno na krunisanju carskom krunom, tu je prisustvovalo mnostvo ljudi, cak i bugarski patrijarh, da pozdrave svog novog gospodara....

Verovatno su bili tamo ili JESU bili tamo? Bugarski car Ivan Aleksandar bio je Dušanov šurak i saveznik, tako da to objašnjava prisustvo bugarskog patrijarha (posebno kada Carigradska patrijaršija ne odobrava Dušanovu politiku). Od kada je Bosna bila pod Dušanovom vlašću ako 1346. bosanski vladari pozdravljaju Dušana kao svog novog gospodara? A u šta su se kleli ako Dušan vodi pohod protiv bana Stjepana II već 1350? Bugarska je bila Dušanov saveznik, Bosna nije i tu je kraj ove priče.

za tebe ima jedno pitanje. Nadji mi jedan jedini istorijski dokaz, JEDAN JEDINI, koji dokazuje da je srednjevekovna bosna ikada bila samostalna drzava, osim za vreme Tvrtka, mada tvrtko je bio kralj srbije. (koja ukljucuje i bosnu) (izvor ne smije biti od istoricara 19og i 20og vijeka)

Plašim se da se ovde ne razlikuje šta su izvori a šta literatura? I koje sad izvore ja da ponudim kada Dante ni izvore prvog reda, tipa sfragističkog i numizmatičkog materijala, ne prihvata za autentične. Šta ćemo sa dokumentarnom građom iz Venecije, Dubrovnika, raznih dalmatinskih gradova i Ugarske koji jasno razlikuju Rašku i Bosnu kao dva različita entiteta. Da li je moguće da su CIA, Vatikan, KGB ili neko petnaesti naštancovao na stotine novčića, pečata, dokumenata i sl. samo da bi dokazao kako Bosna od 12. veka pa nadalje nije bila u sastavu Raške! Kako je moguće da je to promaklo sirotom Ćoroviću i tolikim istoričarima, arheolozima i istoričarima umetnosti, ali se zato ukazalo ko beli dan raznim mašincima, pravnicima, ekonomistima, pesnicima itd. Kakav Da Vinčijev kod, kakvi bakrači!

Pomenuću za kraj moj omiljeni citat iz vizantijskog istoričara Jovana Kinama, koji je lično pratio ratove cara Manojla I Komnina (1143-1180) protiv Srba i Ugara koji kaže: "...reci po imenu Drina...koja odvaja Bosnu od ostale Srbije. Bosna nije potčinjena arhižupanu Srba nego narod u njoj ima poseban način života i upravljanja." Toliko kaže Kinam, a tu je i nešto ranije u 10. veku Konstantin VII Porfirogenit, koji takođe identifikuje Bosnu kao jednu od srpskih zemalja. I ugarski narativni izvori, pisani na latinskom, poput Hronike Šimona Kezaja, identifikuju Bosnu kao poseban entitet. naravno ima i srpskih, ćiriličnih, izvora, pisanih iz raške perspektive, koji govore o odnosima Raške i Bosne. Jedan od najlepših je anonimni zapis iz 1329. koji spominje pobedu kraljevića Dušana nad banom Stjepanom II na reci Lim. Itd...itd...

Toliko o ovoj uvek zanimljivoj temi. Ne sumnjam da Dantea iskreno interesuje i fascinira srpska istorija, kao i mene uostalom, samo što on čita razne mašince, pravnike i ostale koji se izdaju za istoričare i apsolutno veruje u svako snoviđenje koje pročita. Srpska istorija jeste zanimljiva i značajna i u evropskim okvirima i zato imamo obavezu da je negujemo i razvijamo, a ne bahato i primitivno gordimo i samim tim je izvrgavamo ruglu.--ClaudiusGothicus (razgovor) 16:35, 10. decembar 2010. (CET)

Sam sebe ukopavas i pravis jamu...."...koja odvaja Bosnu od ostale Srbije", jesi primijetio ovo "..od ostale srbije..."??????? Ne govori li to TAKO JASNO I PRECIZNO DA JE I BOSNA SRBIJA? "OD OSTALE SRBIJE", "OD OSTATKA SRBIJE"? Sta ces sad? ISTORIJA je jedno, a NAOPAKA TUMACENJA, kakva ti meni ovdje iznosis su drugo. Kazes bio je surak pa je to glavni razlog? A jesi se pitao ZASTO mu je bio surak? Jos mi nisi odgovorio plus, trazim od tebe, da mi dokumentovano dokazes da bosna nije bila dio srbije, ponavljam ti, bilo kakav dokaz koji nije novijeg kova, ne zelim citate danasnjih istoricara, zelim da mi nekim tekstom srednjevjekovnim to dokazes....? Postovani administratori, ja se stvarno izvinjavam i siguran sam da ovo nije uvreda, ali ovdje stvarno ima ogranicenih i jednoumnih ljudi, sad da li je to namjerno ili nenamjerno ja ne znam...izvinjavam se jos jednom na izrazu --Dante88 (razgovor) 20:31, 14. decembar 2010. (CET)

Ja ti dokazujem putem 1. narativnih 2. diplomatičkih 3. numizmatičkih 4. sfragističkih izvora Plus, dajem ti citat iz narativnog izvora iz 12. veka koji tvrdi da je Bosna, po svemu sudeći, srpska zemlja, ALI je u državnom pogledu odvojena od Raške i to rekom Drinom.

Nego, nemoj da si dokon, potrudi se oko onih gore pitanja, oko Jablanovića, Ćorovića, banova u nemanjićkoj državi, nazovi falsifikovanog novca.

I da, u jedom imaš pravo, istorija je jedno, a razna nebulozna tumačenja nešto drugo.

PS ne bih da tumačimo ovde srpsko-bugarske odnose, osim ako naravno ne tvrdiš da je i Bugarska, osim Bosne, bila u sastavu Dušanovog carstva.--ClaudiusGothicus (razgovor) 20:45, 14. decembar 2010. (CET)

Izbjegavas odgovor, i ostavi se sta cu ja sa jablanovicima, "Sam sebe ukopavas i pravis jamu...."...koja odvaja Bosnu od ostale Srbije", jesi primijetio ovo "..od ostale srbije..."??????? Ne govori li to TAKO JASNO I PRECIZNO DA JE I BOSNA SRBIJA? "OD OSTALE SRBIJE", "OD OSTATKA SRBIJE"? Sta ces sad?", kako objasnjavas ovo, bas ta recenica iz 12og vijeka, Kako objasnjavas ovo, Kako objasnjavas ovo, Kako objasnjavas ovo, Kako objasnjavas ovo, Kako objasnjavas ovo....?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 21:34, 14. decembar 2010

Ja se, Dante, plašim da ti ova moja argumentovana pisanija uopšte ni ne čitaš detaljno pa samim tim ni ne možeš da odgovoriš na brojna pitanja koja si sam sebi natovario.

Jesi li ti uopšte čuo za Jovana Kinama pre nego što sam ga ja prvi pomenuo? Za stare srpske zapise? Za Dubrovački arhiv? Za Vladimira Ćorovića? Itd.

Ako si Kinama pročitao on kaže da je 1. Bosna srpska zemlja, ali je Drina deli od ostatka Srbije. 2. Da bosna NIJE podčinjena arhižupanu (tj velikom županu) Srba i da ima sopstvene običaje.

Dalje:

Ja ti dokazujem putem 1. narativnih 2. diplomatičkih 3. numizmatičkih 4. sfragističkih izvora

Nego, nemoj da si dokon, potrudi se oko onih gore pitanja, oko Jablanovića, Ćorovića, banova u nemanjićkoj državi, nazovi falsifikovanog novca.

I da, u jedom imaš pravo, istorija je jedno, a razna nebulozna tumačenja nešto drugo.

PS ne bih da tumačimo ovde srpsko-bugarske odnose, osim ako naravno ne tvrdiš da je i Bugarska, osim Bosne, bila u sastavu Dušanovog carstva. PS2 Koliko vidim ti si taj koji vrlo jeftino i nearggumentovano izbegava raspravu. Knjigu u šake i hajde da lepo i argumentovano razmrsiš i odgovoriš. Toliko.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:28, 14. decembar 2010. (CET)

Samo ću da napomenem da je navedeno više izvora u kojima se naglašava da je oblast Bosna odvojena od oblasti Raška, dakle Raška, a ne Srbija. A samo u jednom se umjesto naziva Raška pominje Srbija, što je opet moderno tumačenje, jer Srbija nije postojala u to vrijeme. Srbija je reletivno moderan naziv, a pojedini istoričari često poistovjećuju Rašku sa Srbijom, u smislu da moderna Srbija baštini tradiciju nekadašnje Raške. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:47, 14. decembar 2010. (CET)

Tu se slažemo. Znači, ipak neko čita sve ovo i kapira da je istorijska nauka precizna, a ne isključivo ono što bismo sanjali ili maštali.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:57, 14. decembar 2010. (CET)

a ti mene se shvatas covjece, evo ti jedno nezavisno pitanje od svih i molim te usredsredi se samo na njega, znaci bukvalno samo na njega, pa poslije nastavljamo dalje, nemoj da mi preskaces, hocu odgovor samo na ovo jedno pitanje. "..1. Bosna srpska zemlja, ali je Drina deli od ostatka Srbije....", protumaci mi ovu recenicu do samih detalja.....? Ja te molim najiskrenije, samo se na ovo u sljedecem postu usredsredi....ajde mozes ti to...--Dante88 (razgovor) 23:58, 14. decembar 2010. (CET)

Ako govorimo o tom dobu, a složili smo se da Srbija ne postoji u to doba, onda Drina Bosnu ne može da dijeli od ostatka Srbije. Dakle Srbija tada ne postoji. Drina Bosnu ne dijeli ni od Raške, jer je do ukidanja Hercegovačkog pašaluka, i lijeva i desna obala Drine bila u sastavu Hercegovine, koja se danas naziva Stara Hercegovina, dok se gornji tok Drine naziva Podrinje. Uostalom Sveti Sava je Dabrobosansku eparhiju osnovao u Priboju na Limu, dakle u Raškoj. Tumačenje istorije Srba je znatno izopačeno u posljednjih 200 godina, od Obrenovića pa ovamo. Što se toga tiče, oblast poput Bosne, Raške, Travunije ili Huma imaju jednako pravo na naziv Srbija. Srbi su imali, da kažem, regionalne vladare, ali niko od njih nije bio vladar Srbije. Isto tako su se Srbi tukli između sebe, što ne znači da je Srbija ratovala protiv nekog drugog, nego znači da su se Srbi borili za prevlast između sebe. Porfirogenit ne pominje druge narode sem Srba, tako da su svi pomenuti vladari Srbi, koji opet vladaju različitim oblastima. Bosna je kako se vidi i iz samih titula, samo jedna oblast vladavine. Ili da pojasnim, i sa lijeve, i sa desne strane Drine, u vremenu o kome govorimo, žive Srbi. A žive i danas. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:27, 15. decembar 2010. (CET)

A dzabe ti to pricas nedokazanom covjeku, necu vise ni da raspravljam o ovome, neka im ga za sad neka nam prekrajaju granice kako zele, nece ni to dugo da traje, najgori period koji je mogao da zadesi srpski narod, cak gore i od turaka bio je vrijeme kneza mislosa, i uticaj austrougarske koja je gotovo sve srpsko unistila, ponavljam gore i od turaka, za vrijeme turaka smo bili pod okupacijom ali nismo imali granice ni na drini ni na dunavu ni na savi--Dante88 (razgovor) 00:47, 15. decembar 2010. (CET)

Dante, pa nemoj sad da gubiš nerve kad smo najzad isterali na čistac 1. Bosna nije bila deo Dušanovog carstva kao što, uostalom, nije bila deo ni države ranijih raških vladara. 2. To što Bosna i Raška nisu jedna država ne negira da su, i u jednoj i u drugoj, živeli Srbi, što je jasno i iz vizantijskih izvora, i iz diplomatičkog materijala, a samim tim i iz kasnijih dela literature poput Ćorovićeve Historije Bosne. 3. Titula bana je ugarskog porekla i dodeljivali su ugarski kraljevi svojim provincijskim namesnicima. Preko ugarske uprave, ponekad realne, ponekad samo fiktivne, titula bana se pojavljuje u Bosni tokom 12. veka i ovu titulu nose vladari Bosne sve do Tvrtkovog kraljevskog krunisanja 1377. godine. Provincijski i gradski namesnici u Raškoj nose titule kefalije, župana, čelnika i despota, a NE i NIKADA nisu nosili titulu bana. 4. Reka Drina, bar što se tiče njenog srednjeg i donjeg toka, JESTE bila granica između Raške i Bosne od 12. veka sve do Tvrtkovog vremena. Navoditi ovde neke granice iz osmanskog perioda, Hercegovački pašaluk i sl. dok mi ovde govorimo o predosmanskom periodu je anahrono i, usudio bih se reći, nepotrebno. 5. Brojni su numizmatički, sfragistički, diplomatički i narativni izvori koji govore o Bosni kao o posebnom entitetu u srednjem veku, posebnom entitetu u odnosu na Rašku, ali ne i posebnom entitetu u odnosu na Ugarsku, pošto su ugarski kraljevi ti koji pokušavaju da održe svoju vlast na zapadnom Balkanu. Posebno su značajni srednjovekovni izvori u odnosu na koje izvori iz kasnijih perioda, recimo crteža grbova iz Ilirskih grbovnika, nemaju i ne mogu imati prednost. 6. Pozivati se na tvrdnje "reče mi jedan čovek na jednome mestu" u pokušaju da se srednjovekovna dinastija Kotromanića nekim čudom pretvori u neke Jablanoviće je krajnje neozbiljno. 7. Ništa od napred rečenog ne negira srpski karakter srednjovekovne Bosne, već ga naprotiv samo podržava i to verodostojnim izvorima. Pričati o nekom izopačenju istorije od Obrenovića do danas, uplitati tu neke priče o antisrBskim zaverama, uticaj Austrougarske danas, kada ta država ne postoji od 1918. itd. takođe ne smatram relevantnm za ovu priču.

Dante, vrati se i lagano odgovori na pitanja o Bosni u Dušanovom carstvu, dodaj na to, ako želiš ponešto o odnosima bugarskog cara Ivana Aleksandra i Dušana, daj nam više dokaze za te Jablanoviće i za Tvrtkov potpis sa sve prezimenom, otkri nam gde su to Nemanjići postavljali banove i kada... Dosta si toga rekao, budi ljubazan i malo argumentovano to proširi, a antisrBske zavere, Austrougarsku i knjaza Miloša i dr. Obrenoviće ostavi za sada na miru. Jablanovići su tvoja briga, a ne Obrenovići.--ClaudiusGothicus (razgovor) 09:15, 15. decembar 2010. (CET)

Ja sam ti odgovorio ranije na citav set pitanja, a ti budi ljubazan odgovoi mi na samo ovo jedno pitanje, zasto ga izbjegavas? Ajde reci? Zasto? "..1. Bosna srpska zemlja, ali je Drina deli od ostatka Srbije...." - protumaci mi ovu recenicu, volio bi da se javi takodje bilo ko da mi protumaci ovu recenicu, bilo ko ko vidi ovaj post zamolio bih da protumaci tekst izmedju znakova navoda. Administratori molim vas natjerajte ga ili da odgovori na ovo pitanje ili da ne pise po stoti put onaj isti set pitanja na koja sam ja dao odgovor, druga je stvar sto se njemu ne svidja, to, ili da se ne javlja vise na ovoj temi jer samo ponavlja jedno isto--Dante88 (razgovor) 15:17, 15. decembar 2010. (CET)

---

Vikipedija nije forum,a to nisu ni njene stranice za razgovor.Ukoliko neko,nije u školi učio istoriju,postoje knjige iz kojih se ona može naučiti,a to nije epska fantastika her Deretića,iz čuvenog roda Deretića koji već dva milenij` živa kraj Trebinja i davali su najbolje mladiće za najbolje rimske legije.Čovek je to rek`o i ost`o živ.

Ukoliko je neko omašio istorijske lekcije,Bosna nije bila u sastavu Srpskog carstva,naprotiv te dve države su bile u vojnom sukobu zbog nekih poseda u priobalju.To su činjenice.

Kako glasi konkretan predlog u vezi postojećeg članka? (Sve ostalo je isprazno naklapanje,za šta služe forumi,a ne stranice za razgovor pojedinih članaka.) Crni Bombarder!!! (†) 15:32, 15. decembar 2010. (CET)

---

Gospodine bombarder, sve je to lijepo sto vi kazete, ali fali samo jedna stvar - dokazi, dokazite mi da bosna nije bila dio srbije pa onda istupite kao neki poslanik u skupstini sa cvrstim stavovima i floskulama ali slabim osjecajem za dijalog i uvazavanjem svacijeg stava ma ko on bio--Dante88 (razgovor) 15:56, 15. decembar 2010. (CET)

---

Ukoliko smatraš da neka tvrdnja u bilo kom članku na njiki nije tačna ili ti je sumnjiva ili smatraš da iziskuje dodatnu potvrdu kroz neki izvor,ondak iza nje stavi {{чињеница}}.Stvari se ovde rešavaju na takav način,a ne započinjanjem besmislene rasprave oko stvari koje nemaju blage veze sa životom.Ukoliko je odista neophodna potvrda da je LeDu sa vojskom opseo Bobovac i kome je tada blejao vickasti Steva,nema problema. Crni Bombarder!!! (†) 16:00, 15. decembar 2010. (CET)

Jedini nacin da se vas dvoje oslobodite mog pritiska jeste da mi kazete "to je tako i tako zato sto zvanicna istorija kaze tako", to je vec druga stvar, ali ulaziti sa mnom u raspravu sa naopakim tumacenjem istorijskih cinjenica je stvarno smjelost. Pominjes ratovali su medjusobno raski vladari sa bosanskim, na tvoju zalost, to ti nista ne dokazuje, to je APSOLUTNO NI SLUCAJNO NE MOZE uzeti kao dokaz postojanja bosanske drzave VAN srbije, ako nisi znao i grcki polisi su ratovali medjusobno, ali su svi redom predeo na kom se nalaze nazivali Helada, a sebe Helinima. Nego zamolio bih i tebe mozes li da mi protumacis recenicu "..1. Bosna srpska zemlja, ali je Drina deli od ostatka Srbije...."...? Bio bi ti jako zahvalan--Dante88 (razgovor) 16:10, 15. decembar 2010. (CET)

Okej,ja sam ti objasnio kako stvari funkcioniraju.Ukoliko `oćeš da bloguješ,otvori blog,ukoliko `oćeš da pametuješ,odi na StormFront,ukoliko `oćeš da uređuješ njiki,uređuj njiki.Ukoliko te zanima tumačenje te rečenice,uz`i si neku istorijsku knjigu ili okreni Istorijski institut SANU.As I said,ovo nije mesto na kome se izvori tumače,objašnjavaju i opisuju,već se istorijske činjenice unose u članke,bez njihovog analiziranja ili tumačenja. Crni Bombarder!!! (†) 16:24, 15. decembar 2010. (CET)

Nisi mi odg na pitanje u vezi recenice...?--Dante88 (razgovor) 17:17, 15. decembar 2010. (CET)

Odgovorio sam ti kako ovde stvari funkcionišu.Ukoliko te odista zanima moje lično cenjeno mišljenje u vezi te rečenice,možeš mi se obratiti preko moja lične stranice za razgovor ili putem emajla sa pojašnjenjem odakle je i ko ju je napisao i kada (da bi znao o čemu se radi) i mogu ti izneti svoje lično mišljenje na tu temu.Naravno,to nema veze sa vikipedijom ili nekim člankom na njoj.

Ponoviću,po poslednji put.Stranice za razgovor služe za razgovor o trenutnom članku,A NE O TEMI SAMOG ČLANKA (jer njiki nije forum).Ukoliko radiš ovo drugo,to se smatra trolovanjem,što se ili ignoriše ili sankcioniše. Crni Bombarder!!! (†) 17:36, 15. decembar 2010. (CET)

uopste nije neophodno da te privatnim putem priupitam za znacenje te recenice zato sto se ona odnosi na temu na cijem razgovoru se mi nalazimo, privatnim porukama se pitaju stvari nevezane za temu, tako da tvoj odgovor cu shvatiti kao da nisi imao hrabrosti da ga das...--Dante88 (razgovor) 17:41, 15. decembar 2010. (CET)

Poslednje dopune

(Govorim o ovoj dopuni.)

Lepo je što se radi na dopunjavanju ovog članka,ali to ne bi trebalo raditi praktičnim kopiranjem knjiga navedenih kao izvori.Npr:

Dušanovo proglašenje i krunisanje za cara zahtevalo je i promenu vladarske titule. (uneto u članak)

Dušanovo proglašenje i krunisanje za cara zahtevalo je promenu vladarske titulature. (Rečenica Miloša Blagojevića)

Nisu sve rečenice tako prenete,neke su više izmenjene,ali je to (po meni) i dalje direktno kopiranje izvora tj. kršenje autorskih prava.Mislim da je bolje sažeti izvore i istaći bitno svojim rečima,koje bi potom bile referencirane samim izvorom,nego ovako. Crni Bombarder!!! (†) 02:16, 13. avgust 2011. (CEST)

7.^ Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download. 4shared.com (11. 03. 2008.). Pristupljeno na dan 16. 04. 2011.

I onda meni neko priča o piratskim pravopisima ispod tezge. Onaj ko je ovako naveo ovaj naslov stvarno je genijalac. Tako mi Jupitera, dođe mi da ga zbog ovog poljubim u... --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:06, 16. novembar 2011. (CET)

Površina

Na ovoj stranici površina treba da bude 250000 km2 i grb Coat of arms of the Nemanic Dynasty.svg i glavna mapa Serbian Empire in 14th century-sr.svg HERALDIKA SSSS (razgovor) 17:23, 12. maj 2018. (CEST)

Zastava

Zastava iz 1339. god nikako ne može da bude zastava carstva koje je uspostavljeno 1345.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.178.253.131 (razgovor • doprinosi)