Razgovor:Crna Gora/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Referenca?

Stavio sam traži se referenca na ceo pasus o nazivu. Zanimljivi podaci, ali bi bilo lepo da se zna odakle su uzeti. --LazaKamikaza (razgovor) 21:32, 21. decembar 2008. (CET)

OK. Aj da vidimo šta piše ovde:

The name of Montenegro (Black Mountain) was probably derived from the thick "black" forests, that in the mediaeval times had been covering Mt. Lovcen and other alpine areas of the "Old Montenegro". This name was first mentioned in 1276, after which it has gradually replaced the former names for this geographic and administrative area - Duklja and Zeta. Italian sources also record the names of Montagna Nera, Montenero, or Monte Negro - wherefrom Montenegro was incorporated into the West-European languages.

Naziv Crna Gora prvi put se pominje u povelji kralja Uroša iz 1276. U italijanskim izvorima Crna Gora se prvi put pominje u izvornom obliku 1348. kao Cerna Gora, a u dubrovačkim izvorima 1379. kao Cernagora. Italijanski izvori je takođe beleže ka Montagna Negra, Montenegro ili Monte Negro i otuda je naziv Montenegro ušao u zapadnoevropske jezike. Kao Montenegro pominje se i u kotorskim spomenicima 1397, a kao Monte Negro 1443. i Crnagora 1458. Godine 1435. u ugovorima ismeđu despota Đurđa Brankovića i Mlečana pominju se catuni Cerna Gora ili catunos Cernagora.

U referenci se kaže da se prvi put pominje 1276, ali ne i to da se pominje te godine u povelji kralja Uroša. Nema pomena o godini kad se pominje u italijanskim i dubrovačkim izvorima, samo ime, kotorski izvori se uopšte ni ne spominju, kao ni Đurađ ni Mlečani. s druge strane, referenca govori o samoj etimologiji imena, a to se ne pominje u članku. Očigledno je da ovaj deo nije napisan na osnovu tog sajta koji je dat kao referenca...--LazaKamikaza (razgovor) 21:45, 21. decembar 2008. (CET)

---

Stil kojim je pisan članak, nije baš ok. U delu o istoriji uporno se koristi prezent, a nema potrebe za njim, jer jedan enciklopedijski članak ne treba da pripoveda priču pa da mu je potreban pripovedački prezent. Treba sve prebaciti u perfekat, jer je neutralniji i više odgovara enciklopedijskom stilu.

Ceo deo o istoriji nema ni jednu jedinu referencu, što je malo neobično -- istorija je ta koja bi trebalo da bude najviše referencirana.

Za sad sam primetio da se sistematski koristi crtica umesto crte, tako da bi i to trebalo ispraviti. Ako primetim još nešto, napisaću ovde.--LazaKamikaza (razgovor) 10:36, 22. decembar 2008. (CET)

---

Po meni,sve to što tu piše je opšte poznato.Ako nešto nije jasno ili sumnjivo,stavite tu {{чињеница}} i eventualni komentar u <!---->,jer ja ako krenem da lupam reference,ima da ih bude iza svake reenice,pa će me psuju posle svi od reda što moraju kod očnog. Crni Bombarder!!! (†) 12:36, 22. decembar 2008. (CET)

Reference se ne stavljaju jer je nesto sumnjivo, nego se stavljaju da bi potkrepile ono sto se tvrdi. Vikipediju pisu nestrucnjaci i sve sto je napisano treba da bude potrkrepljeno referencom, jer je referenca jedini garant da je ono sto pise tacno. --LazaKamikaza (razgovor) 13:28, 22. decembar 2008. (CET)

Okej,znači da se polupaju reference za svaku rečenicu/tvrdnju u tekstu?Dobro... Crni Bombarder!!! (†) 13:58, 22. decembar 2008. (CET)

E, sad ga i ti pretera, da izvineš... :) --LazaKamikaza (razgovor) 14:00, 22. decembar 2008. (CET)

Pa šta ti je onda problem da prođeš kroz deo članka o istoriji i staviš {{чињеница}} svuda gde misliš da bi trebalo staviti referencu.Bolje ti, nego ja. Crni Bombarder!!! (†) 14:12, 22. decembar 2008. (CET)

Problem je riješen još prije nego što ste počeli da pišete. --HRE (razgovor) 13:40, 22. decembar 2008. (CET)

Ne znam na koji problem mislis, jer vidim da je istorija jos uvek bez referenci. S druge strane, ne znam zašto je ovo ostavljeno u originalu, kad se može (i treba) transkribovati: javljaju gradovi

Rhisinium, Butua i Olcinium na obalama Jadranskog mora i Andabra

Risinum, Butua i Olcinijum. Kao i Andabra. Isto kao i Singidunum, ili Naisus, Salona, Viminacijum i sl. --LazaKamikaza (razgovor) 13:58, 22. decembar 2008. (CET)

"Tokom jeseni 1042. godine drački strateg je sa oko 60.000 vojnika, prema pisanjima savremenika, napao Duklju. Koristeći se ratnim lukavstvom, Vojislav ga je navukao u uske klance nedaleko od Bara i u iznenadnom noćnom napadu 7. oktobar (danas se ovaj datum uzima kao dan vojske Crne Gore) razbio vizantijsku vojsku u bici kod Bara."

Kako je moguce da se 1042. godine sakupi vojska od 60 vojnika? Zaista smesno!!! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.192.84 (razgovor • doprinosi)

Stvari za ispravljanje

Iako smo se dogovorili da to samo po sebi nije dovoljno, u članku nije predstavljena literatura, pa se neke tvrdnje ne mogu ni na taj način potražiti. Mislim da su za sljedeće tvrdnje neophodne reference:

1. Najstariji tragovi ljudskih naseobina na tlu današnje Crne Gore, datiraju iz srednjeg paleolita. (reference za to nema ni u članku Istorija Crne Gore)
2. Crna Gora se kao samostalna država prvi put pojavila na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. (to je sad nama jasno, jer se sjećamo kako je i šta bilo, ali za 10 godina neko može da posumnja u to; u svakom slučaju treba referenca)
3. Vaterpolo je jedan od najpopularnijih sportova u državi. (kod svakog superlativa, referenca je više nego poželjna)
4. Crna Gora je prva zemlja koja je međunarodno priznata za ekološku državu. (velika stvar, kojoj znamo da Crnogorci teže, ali treba dati provjerljiv izvor; dakako da nije dovoljno da skupština Crne Gore odluči nešto, da bi CG postala međunarodno priznata kao takva)
5. Predsjednik Crne Gore se bira na period od 5 godina putem neposrednih izbora. (precizan i formalan podatak (5 godina) kojem treba izvor)
6. Obavezno služenje vojnog roka je ukinuto 30. avgusta 2006. ukazom predsjednika Filipa Vujanovića. (precizan podatak, i ukazivanje na nečiju odgovornost za krupan čin, što zahtjeva referencu)
7. ali je i ona sama [Crna Gora] kapitulirala 1916., a kralj Nikola je pobjegao iz zemlje (dio opšte nacionalne istorije, ali krupna tvrdnja, a i nisu svi učili istoriju u školi. Potrebna je referenca, vjerovatno na literaturu, bolje nego na sajt)
8. Vojska Crne Gore je još uvijek u procesu stvaranja (šta to uopšte znači? ali i ako je tako, treba referenca)
9. Crna Gora ne planira da ima ratno vazduhoplovstvo koju bi činili mlazni avioni, već samo transportni i borbeni helikopteri. (šta CG planira po pitanju vojske itd. zahtijeva referencu; ne znam ni odakle bi to autor znao, ali svakako ne pripada opštepoznatim stvarima.)

Ostaje mi nejasno šta znači: „Zastava Crne Gore je crvene boje, razmjere 1:2, sa zlatnim obrubom, u razmjeri 1:20“. Šta je 1:2, a šta 1:20? Valjda je ovo 1:20 slučajna greška, ili ja nešto ne razumijem? --Darko Maksimović (razg.) 02:35, 15. maj 2009. (CEST)

Članak je pisan ijekavicom, ali neke riječi su se prokrale ekavski, kao ova „poluekavska“ riječ: Vjeroispovest (vjeroispovijest), zatim delova (dijelova), deluje (djeluje), poslednji (posljednji)... --Darko Maksimović (razg.) 02:35, 15. maj 2009. (CEST)

Mada se ja lično s ovim slažem, za članak na viki je to nedostatak neutralnosti: „Većina građana priča srpskim jezikom ijekavskog izgovora. Međutim, u zadnjih desetak godina počeo je da deluje pokret za nezavisni crnogorski jezik, ...“. Ako neki od njih kažu da pričaju tim jezikom, šta im mi možemo? Politika je nemilosrdna. Uostalom, istinu će saznati bilo ko koga to zanima, čitajući članak Crnogorski jezik. Na kraju krajeva, može se reći „Toliki-i-toliki procenat ljudi se izjašnjava da govori ovim, toliki onim, itd. Mi ne možemo i ne smijemo ispravljati krive Drine. --Darko Maksimović (razg.) 02:35, 15. maj 2009. (CEST)

1. Crvena stijena - iz srednjeg paleolita
2. Mogu da pronadjem za sekund, ali ne vidim potrebu, voleo bih da vidim razloge zbog cega bih neko smatrao da je malena knezevica imala koga da posalje od 1896. do 1912. i da je ucestvovala samostalno od 1920-2004. Ako se takav neko pojavi...
3. Uspešnost predstavnika neke zemlje je u direktnoj korelaciji sa popularnošću.
4. Ne mogu sada da pronadjem izvor. Kada sam pisao članak koristio sam neki sajt iz 90ih. Sad ne znam da ga nađem.
5. Ustav Crne Gore. Samo, mislim da tome nije mesto u ovom članku, već u predsjednik Crne Gore.
6. [1] Samo to bih stavio u clanak o Vojsci Crne Gore
7. Znači da oni u trenutku pisanja članka nisu znali šta će sa sobom. Mrzi me da upoređujem dokle su stigli, pa ću skloniti tu rečenicu.
8. Znaš, kad bi išli i tražili reference za ono što mi znamo, a drugi ne znaju, mislim da ne bismo imali baš puno članaka. Mogu da pronađem za sekund, ali opet čemu sve to?
9. Srbija traži avione sa Golubovaca
10. 1:2 ti je odnos duzine i sirine, 1:20 je odnos sirine zlatne i crvene boje.
11. Ispravljeno.
12. Ispravljeno.-- Bojan  Razgovor  06:32, 15. maj 2009. (CEST)

Ti si odgovorio sa nekim linkovima, valjda želeći da ih ja postavljam u članak? Mene tema nešto ne zanima posebno, ali sam, pri provjeri da li da glasam za ili protiv po pitanju proglašenja članka za sjajan, provjerio da li je negdje neophodna referenca. Rezultat su primjedbe iznad, i to je, sa moje strane, dovoljno za ovaj članak. Sigurno neću sad sjesti i sređivati ga, da bih mogao da glasam za njega.. Kad mi se i ako mi se bude pisalo o Crnoj Gori, onda ću pisati. --Darko Maksimović (razg.) 11:37, 15. maj 2009. (CEST)

Uspešnost predstavnika neke zemlje je u direktnoj korelaciji sa popularnošću. (BokicaK)

Gdje piše to pravilo? Zar je trenutno, kad su naši sportisti najuspješniji u tenisu, tenis najpopularniji sport u zemlji? Ne bih rekao. Čak i da je tako, opet rečenica treba da izgleda ovako: „Najveća uspješnost Crne Gore je u vaterpolu<ref>...</ref>, što ga čini najpopularnijim sportom u Crnoj Gori“. Ali, kao što rekoh, ta implikacija ne postoji. --Darko Maksimović (razg.) 11:37, 15. maj 2009. (CEST)

kad bi išli i tražili reference za ono što mi znamo, a drugi ne znaju, mislim da ne bismo imali baš puno članaka. Mogu da pronađem za sekund, ali opet čemu sve to? (BokicaK)

(komentar iz članka, uz rečenicu „Kotor je bio staro pomorsko središte ovog dela Jadrana.“:<!--Sta je tu sporno? Bokelji, Austrougarska itd.--> (BokicaK)

Iz ovih komentara meni se čini da ti, Bojane, ne želiš da prihvatiš neke od osnovnih smjernica Vikipedije. U članku Vikipedija:Proverljivost imaš 3 glavne stavke, od kojih su dvije:

• Urednici koji dodaju novi materijal u članak bi trebalo da navedu bitan izvor, ili ga bilo koji drugi urednik može ukloniti.
• Obaveza da navede bitan izvor je na korisniku koji uključuje materijal, ne na onome koji teže uklanjanju.

Na primjer, ja sam apsolvent na nekom fakultetu, dakle nisam totalno neobrazovan, ali nisam ni doktor nauka, dakle predstavljam možda neki stepen iznad prosječnog čitaoca vikipedije, i nemam pojma da je Kotor bio pomorsko središte Jadrana, niti znam šta znači „Bokelji, Austrougarska itd.“. Mora da sam spavao na času. E, sad, zamisli da sam taj isti ja iz Dubrovnika. Naiđem na rečenicu „Kotor je bio staro pomorsko središte ovog dela Jadrana.“ (šta je ovaj dio Jadrana - crnogorski? srpski? jugoslovenski - za razliku od italijanskog? itd.) i obrišem je bez razmišljanja - izvora nema, a „ja znam“ (isto kao što ti znaš za Kotor) da je Dubrovnik bio pomorsko središte (i u komentaru napišem „Mleci, trgovački centar, raskršće puteva itd.“). I eto ti rata izmjena dok neko ne stavi provjerljiv izvor podataka. --Darko Maksimović (razg.) 11:37, 15. maj 2009. (CEST)

Takve tvrdnje postoje u mnogim člancima, to samo znači da im nešto fali, ali da bi se neki članak izglasao za sjajan, u njemu ovi nedostaci moraju biti uklonjeni. Ne tvrdim da u postojećim sjajnim člancima nema takvih problema — pažljivim čitanjem bi se i u njima sigurno našli — ali to samo znači da glasači u tim trenucima to nisu primijetili ili nisu pridavali značaj. Ali ako su u nekom konkretnom članku (npr. ovom) ipak primijećeni takvi problemi, ne možemo ih ignorisati. --Darko Maksimović (razg.) 11:37, 15. maj 2009. (CEST)

Ne zelim da ih stavim u clanak ako ne moram. To nisu neki ozbiljni izvori (knjige), osim ovog ustava (a on je na stranici jedne politicke partije). Cisto sam stavio da ne bude sumnje u tacnost.

Da, tenis je jedan od najpopularnijih sportova u Srbiji, kao sto vaterpolo jedan od najpopularnijih u Crnoj Gori. Sto se tice proverljivosti, zar nije jedan od vikibontona prvo osporiti sa smislom nesto, nego prozivoljno stavljati factove? Usput, Kotor je bio trgovacka luka Mletacke republike i sediste austrijske mornarice u 19. veku. Znaci, sediste dela obale koja je pripala Crnoj Gori.

Cvrsto drzim stav, ako nesto ne znas, nisi se potrudio da malo proguglas, onda hajde budi konstruktivan koristi stranicu za razgovor, nemoj kvariti clanak. I kako mi to pomazete kad glasate protiv, ne date mi sansu da popravim? Pored takve pomoci, odmoc mi ne treba. -- Bojan  Razgovor  13:17, 15. maj 2009. (CEST)

1. Ja nisam stavio nijedan šablon {{fact}} u članak. U članku sam ispravio samo par sitnih grešaka, a tvrdnje za koje smatram da su neophodne reference sam naveo samo ovdje. Vidi istoriju izmjena.
2. Stranice za glasanje služe za: glasanje (uzimajući u obzir trenutno, ne buduće, stanje), a ne za odmoć ili pomoć.
3. Sva objašnjenja (Mleci, Bokelji, Austrougarska, Austrijska mornarica itd.) i svi linkovi/reference treba da stoje u članku, a ne na stranici za razgovor. Osnovni princip vikipedije je provjerljivost, a ne šta ko zna ili šta se generalno među ljud'ma zna. Članak da bi bio sjajan mora ispoštovati taj princip. --Darko Maksimović (razg.) 14:23, 15. maj 2009. (CEST)
4. U vezi sa: „ako nesto ne znas, nisi se potrudio da malo proguglas, onda hajde budi konstruktivan koristi stranicu za razgovor, nemoj kvariti clanak.“, ponavljam citat iz Vikipedija:Proverljivost: „Obaveza da navede bitan izvor je na korisniku koji uključuje materijal, ne na onome koji teže uklanjanju.“ Stavljanje šablona „činjenica“, tj. fact, nije kvarenje stranice, nego opšta praksa na svim vikipedijama. Slažem se da bi bilo bolje i obrazložiti sumnju na stranici za razgovor, ali to nije obavezno. Mislim da većinu, ako ne sve, urednike koji su te šablone dodali, čine ozbiljni stari urednici, i ne vjerujem da bi prosto zloupotrebljavali taj šablon. Ali sam jedno siguran: ti često, uvjerio sam se više puta, kad vidiš {{fact}}-ove na stranici za koju si zainteresovan, potražiš izvore, staviš one koje nađeš, a ostatak {{fact}}-ova prosto pobrišeš uz obrazloženje čija je suština „to se zna, učili smo u školi“. Mislim da to nije u skladu sa politikom i idejom vikipedije. --Darko Maksimović (razg.) 14:40, 15. maj 2009. (CEST)

1. Nisam tebe ni naveo, nisam mislio na Džordža, mislio sam na celu vikipediju.
2. Piše Slobodno komentarišite nominaciju i eventualno glasajte. ili Prilikom glasanja obrazložite svoj glas, bilo da je za, protiv ili neutralan - to će svima pomoći da vide šta to (ne) valja u članku i kako bi jedan sjajni članak zapravo trebalo da izgleda.
3. Ja sam za proverljivost, a nisam za gubljenje vremena, traženje potvrda i pretrpavanje člankama referencama zarad trivijalnih činjenica, posebno u slučajevima to mi znamo, ali neko možda neće znati.
4. Kada bi pustili takvu praksu traži izvor bez obrazloženja, ova vikipedija bi postala mesto idealno za trolovanje i lečenje sujete. Konstruktivnost i dobra volja saradnika se najbolje iskazuju komentarom kako poboljšati članak. Uglavnom se to ne radi i meni se digne pritisak kad moram raditi nešto, a ne znam zašto. -- Bojan  Razgovor  16:03, 15. мај 2009. (CEST)

Па добро, то су твоји ставови, и они се не морају слагати са мојим. Само знам да никад нећу гласати за неки чланак, него против, ако видим да му фале референце за неке ствари за које ја лично сматрам да су потребне, ако је текст неписмен, не обрађује тему довољно итд. без обзира на то да ли је неко управо спреман да исправи те грешке или не. Кад се чланак постави на гласање, ја гледам само његово тренутно стање. Могу и прокоментарисати, аргументирати, савјетовати итд. али то није моја обавеза. --Дарко Максимовић (разг.) 16:34, 15. мај 2009. (CEST)

Кад сам у улози читаоца, а не уредника википедије, и видим неку тврдњу за коју кажем „ма ово је мени сумњиво. гдје то пише?“, ја се нећу много бавити разговором на страници, убјеђивањем било кога, него ћу просто ући у чланак и ставити {{чињеница}}, да бих и другим читаоцима скренуо пажњу да провјере ту тврдњу, а и уредницима да је за то потребан извор. То је максимум који, уосталом, можемо очекивати од других читалаца. Ако бисмо на то реаговали простим БРИСАЊЕМ тог шаблона, јер „ти шаблони кваре чланак“, то би било крајње неумјесно с наше стране и указивало на таштину коју имамо везано за тај чланак, а, поврх свега, повриједили бисмо бар 2 правила википедије (1. уређивањем чланка одриче се свих власничких права на унијети текст, дакле текст је ничији и свачији; 2. просто уклањање неког садржаја без објективног аргумента је вандализам), ако не и више. --Дарко Максимовић (разг.) 16:34, 15. мај 2009. (CEST)

Možeš da gledaš samo trenutno stanje, ali time samo pokazuješ sopstvenu tvrdoglavost. Između nekoga ko se trudi i nekog ko filozofira i ističe neku poentu, šta misliš koga će ljudi više simpatisati. I nije tvoja obaveza da prokomentarišeš, nije ni tuđa, ali ti sigurno ne bi bilo lepo da uložiš vremena i truda, a da dobiješ glas protiv bez obrazloženja. Niko to ne voli.

Da sam imao primarne izvore za to (knjige, tekst ustava na nekoj zvanicnoj strani), sigurno bih ih stavio. Tražiš izvore, a na dva mesta se pokrivaš nekim ko tobože neće znati da je Crna Gora prvi put učestvovala 2008. i da je kralj pobegao 1916. Mislim, u tekstu o istoriji ima više stvari koje se ne uče u osnovnoj školi, a tvom oku su zapale trivijalnosti. Da te neko ne bi shvatio za provokatora i idiota (recimo, ovo u slučaju sa vaterpolom), bilo bi dobro ostavi neki komentar negde. Još ako se radi o nekoj dugačkoj rečenici u kojoj ima nekoliko stvari, a lupi se fact na kraju rečenice, pa sad ti ne znaš da li je nešto sporno u na početku, u sredini ili na kraju rečenice. A što se tiče kvarenja članka o kom se glasa šablonima, mislim da je neko je u glasanju za članak algoritam glasao protiv jer članak ima šablone za traženje izvora (dobar deo su trivijalnosti), postavljenih nakon početka glasanja i opet, bez komentara.

Nema veze, ja ću za mesec dana ponovo otvoriti glasanje, samo nemojte ovako raditi, molim vas. Sad raspravljate koliko hoćete, kandidatura je pukla. -- Bojan  Razgovor  20:07, 17. maj 2009. (CEST)

Bojane, na glasanju se glasa imajući u vidu tekuće stanje; nema tu nikakve tvrdoglavosti. Kad bismo glasali za neko buduće stanje, mogli bismo odmah postaviti sve postojeće članke na glasanje. --Darko Maksimović (razg.) 22:59, 17. maj 2009. (CEST)

---

1. KARTA EVROPE gde je Crna Gora treba biti zamenjena jer je Kosovo i Metohija prikazano kao posevna zemlja,stavite kartu gde je Srbija cela poput http://www.visit-montenegro.com/images/montenegro-europe-detail-map.jpg

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik VVstudent (razgovor • doprinosi) | 11:34, 9. novembar 2010

Ostatak

Ne želim da tražim izvore dok ne razjasnimo šta je sporno ovde:

• da su crnogorski krševi, klisure, kanjoni otežavali razvoj saobraćaja?
• šta je čudno da po Skadarskom jezeru i Rijeci Crnojevića ne mogu ploviti veći brodovi? Jezero i reka su plitke i uske.
• postoje članci o aerodromima Nikšić, Berane i Žabljak i kaže se da se ne koriste za velike avione (nemaju asfaltiranu pistu). Da li baš moram da stavim nešto, prvo na šta naiđem, ili je ovo zadovoljava?
• za bespravnu gradnju, da li je ovo dovoljno [2], [3], [4]. To su sve novinarski clanci, glupo mi je da stavljam. A mislim da je tačnost dokazana. Sad ako naš nemođte bez 40 referenci...
• Iako smatram da je pad dolaska gostiju sasvim logican kada su državi nametnute sankcije, a u okolini besni rat (Bosna, Kosovo), evo i ovo [5]
• Evo i za restrikcije vode i struje.

-- Bojan  Razgovor  07:41, 15. maj 2009. (CEST)

sugestije

Odeljak geografija se mora značajno proširiti i izdeliti na podnaslove - reljef, klima, hidrografija, flora i fauna, nacionalni prakovi (parkovi prirode, rezervati, ornitološki rezervati...) Takođe, privredu razdeliti na sektore i dopisati još o svemu. Ovaj članak ima ogroman potencijal ali mu je potrebno dopunjavanje, naročito na polju geografije...--Metju (razgovor) 16:54, 15. maj 2009. (CEST)

Šta još ovde napisati? Čemu onda služi (budući) članak Geografija Crne Gore? -- Bojan  Razgovor  07:18, 3. jun 2009. (CEST)

odeljak sport

Zar ne bi bilo da se odeljak sport prebaci u kulturu?--VuXman ^talk 16:25, 16. maj 2009. (CEST)

predlog

Mislim da bi možda bilo bolje preimenovati podnaslov Nezavisna Crna Gora u Nezavisnot Crne Gore, jer ovaj prvi deluje kao neka parola, politički slogan ili tako nešto...?--Metju (razgovor) 12:53, 8. jun 2009. (CEST)

Sa glasanja

Evo šta bi trebalo da se referencira, konkretno ono što je boldovano:

• Prvi književni radovi u ovom regionu su stari 10 vijekova. Najstarija književno dijelo je „Kraljevstvo Slovena“ iz 11. vijeka.

• U cetinjskoj štampariji Đurađa Crnojevića štampan 1494. je Oktoih, prva štampana južnoslovenska knjiga.

• U Crnoj Gori djeluje i Crnogorska pravoslavna crkva, koja sebe smatra nasljednicom pravoslavne crkve koja je postojala do 1920. kada je pripojena ujedinjenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. (ovde ne bi bilo loše dodati takođe i stav koji Srpska pravoslavna crkva ima prema Crnogorskoj, i zašto)

U delu o kulturi, takođe mislim da bi trebalo dodati par rečenica o Njeogošu i o Marku Miljanovu, kao i o savremenim piscima. Po meni, "Najpoznatiji pisac Crne Gore je Njegoš, a drugi poznbati su..." nije dovoljno. Ukratko, u par rečenica reći nešto o temama koje određeni važni pisci brađuju, kao i o njigobvom stilu, (barem), Takođe, ovo NAJ takođe treba referencirati.

U delu o kuhinji, svi oni navodni uticaji treba da se referenciraju. Zar nema ništa više da se kaže o njeguškom pršutu? Ni jedna više rečenica? I poznate vrste vina takođe treba referencirati.

Toliko od mene, na brzinu, ako i dalje nije jasno šta treba da se referencira, možeš mi se obratiti na str. za razgovor, pa da tako nastavimo, jer smo ovde ionako preterali s raspravom o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja OVDE, nego na nekom drugom mestu na njiki. Izvinite za mešanje ćirilice i latinice, nemam vrrmena da sve popravljam. Ako nekom baš smeta, kad dođem kući mogu da ispopravljam, sad ne mogu nemam vremena a i nemam ovde instaliran Mozilin konverter.--Jagoda ispeci pa reci 11:26, 12. jun 2009. (CEST)

Ovako:

• O kuhinji postoji poseban članak i reference bi trebalo stavljati u taj članak. Ovaj članak je pisan koristeći ugledne izvore, ne bih baš da ga zatrpavam referencama ka mrežnim kuvarima ili sajtovima vinarija. Potvrda. SPC i CPC se naravno ne podnose, ali ne bih da o njima pišem više, jer tema bure baruta. -- Bojan  Razgovor  12:07, 12. jun 2009. (CEST)

Starost LPD

Dakle, ovaj članak i članak LPD se ne slažu oko datuma? Ako je u ekstremnom slučaju LPD nastao u 15. veku, da li je i dalje najstarije književno delo na ovim prostorima? -- Bojan  Razgovor  06:53, 5. novembar 2010. (CET)

Vidi u čemu je štos,koliko sam ja sfatijo problematiku.LPD se sastoji od tri neovisna dela i pitanje je kada su oni ukomponovani u jednu celinu,neki kažu krajem XII,neki početkom XIV veka.Ono što mahom nije sporno,je da su neki njegovi delovi nastali daleko r`nije od nastanka kompilacije.Npr. Žitije svetog Jovana Vladimira je gotovo sigurno nastalo neposredno nakon njegove smrti 1016.smrti. Tako da bi to možda trebalo za nijansu bolje isformulirati. Crni Bombarder!!! (†) 16:27, 5. novembar 2010. (CET)

Ajde preformulisi, pliz. -- Bojan  Razgovor  03:26, 6. novembar 2010. (CET)

Jbg,ja i moj dug jezik.`ajde preleti ako taj deo treba još nalickati. Crni Bombarder!!! (†) 12:58, 6. novembar 2010. (CET)

Ja u stvari mislim da problem LPD i Žitija Vladimirovog uopšte ne mora da se objašnjava u nekom ovako opštem članku kakav je o državi Crnoj Gori na čijem je prostoru delovalo desetine i stitine književnika. To eventualno treba da se objašnjava u članku o samom Letopisu, ili članku Istorija književnosti u Crnoj Gori (ili Srednjovekovna književnost u Crnoj Gori gde se Crna Gora shvata ne kao oznaka pripadnosti neke književnosti već kao geografska celina gde su nastajala književna dela koja se ubrajaju u različite književne tradicije (stara srpska književost, kotorski i barski latinitet itd). Slično bi bilo i sa Književnošću u srednjovekovnoj Bosni gde opet postoji više knjnjiževnih tradicija koje su igrom slučaja nastajale na istom podneblju.--Vojvoda razgovor 12:29, 1. februar 2011. (CET)

Pekić

Malo mi je čudno pominjanje Pekića na spisku novijih književnika iz CG.Okej,čovek je rođen u Podgorici,ali je prektično čitav život proveo u Beogradu i kasnije u Londonu.Mislim,čudno mi je tako ga klasifikovati. Crni Bombarder!!! (†) 12:58, 6. novembar 2010. (CET)

Ne samo da je čudno nego nema mnogo veze sa Pekićem niti sam njegovim književnim stvaralaštvom. Ne bi trebalo da na Vikipediji bude uključen baš svaki podatak iz potrage za crnogorskim jezičkim identitetom.--Vojvoda razgovor 07:36, 3. januar 2011. (CET)

Ekonomski parametri

Mogu li se u infoboks uključiti ekonomski parametri o Crnoj Gori? Jedino gde sam ih pronašao je en.wiki ali i tu je reč o procenama. Da li neka crnogorska institucija objavljuje podatke o ekonomskim kretanjima i parametrima? U sekciji Ekonomija (Privreda) u ovom članku ima jako malo konretnih podataka a posebnog članka nema. Mislim da je to jedan od najslabijih delova ovog članka i da bi trebalo potražiti neke relevantne izvore podataka (sajtovi crnogorskih institucija, ekonomski časopisi i dr) odakle bi mogli da dođemo barem do bruto društvenog proizvoda, privrednog rasta, strukture uvoa i izvoza i svih onih parametara neophodnih da se stekne bazična slika o ekonomiji jedne države.--Vojvoda razgovor 07:40, 3. januar 2011. (CET)

Platezno sredstvo

U tekstu stoji platezno sredstvo placanja a mislim da je dovoljno samo platezno sredstvo ili sredstvo placanja pa sam prvu opciju ostavio u tekstu. AKo nije odgovarajuca izmena molim da se vrati--Vojvoda razgovor 10:28, 21. januar 2011. (CET)

Kuhinja

Crnogorska kuhinja je rezultat geografskog položaja Crne Gore i njene duge istorije.

A ja mislio da je kuhinja rezultat kuvanja --Vojvoda razgovor 12:25, 1. februar 2011. (CET)

Ijekavica

Kako nam je članak sada na ijekavici, kada je napravljen na ekavici, a takav je bio i kao veoma razrađen članak? --Jovan Vuković (r) 20:27, 16. oktobar 2011. (CEST)

Tamo ljudi govore ijekavicom. To je razumnije od svakog birokratskog pravila -- Bojan  Razgovor  06:02, 17. oktobar 2011. (CEST)

Treba onda prebaci npr. Prijepolje u ijekavicu. --Jovan Vuković (r) 14:14, 17. oktobar 2011. (CEST)

U Prijepolju je, sudeci po njihovom sajtu ekavica dominantna. Inace ja sam se ogranicio samo na CG, BiH i HR. -- Bojan  Razgovor  14:23, 17. oktobar 2011. (CEST)

Pa čekaj onda lepo da izglasamo pravilo da svuda gde se govori ijekavica članci treba da budu na ijekavici, a gde se priča ekavicom na ekavici i gotovo. Ja mislim da se jednom već vodila diskusija o tome i da su ljudi bili protiv toga. Ajmo onda da menjamo i sve gradove u Hr, BiH i CG u ijekavicu. Pa onda članke o svim ljudima itd. To ne vodi ničemu... Inače grešiš za Prjepolje, tamo je neka mešavina ijekavice i ekavice, sa većim udelom ijekavice. --Jovan Vuković (r) 17:18, 17. oktobar 2011. (CEST)

E vala svašta.--Nikola (razgovor) 17:48, 17. oktobar 2011. (CEST)

Tačno tako,vodila se diskusija i nije se prihvatio predlog. Mislim da i dalje važi pravilo da ako je neki članak započet...itd----László (talk) 18:30, 17. oktobar 2011. (CEST)

Ako nije razumno da ljudima iz tih područja omogućimo da čitaju i doprinose lokalnim temama na svom narečju i da pokažemo otvorenost, već je važnija birokratsko slepo poštovanje pravila i ako će ta pravila pomoći ovoj vikipediji, a vi lepo prebacite na ekavicu. -- Bojan  Razgovor  06:14, 18. oktobar 2011. (CEST)

Ako neki urednik koristi ijekavicu on će tako i pisati bez obzira koji tekst bio u pitanju (Beograd ili Banja Luka) i obratno. Znači ja napišem tekst o CG i treba sad da ubacim ijekavicu i par tamošnjih lokalizama da bi se neko sa tog područja kad to čita osećao komforno. Uozbiljite se. I ekavica i ijekavica su ravnopravni izgovori srpskog jezika i neka piše kako ko želi, a ova prebacivanja iz jednog u drugo su mi komična. Da li je žumance belo ili bijelo životno je važno?--Nikola (razgovor) 22:06, 18. oktobar 2011. (CEST)

E pa nije normalno da Beograd bude na ijekavici. Ti pisi kako znas i umes, ali cnanci o lokalnim temmama da budu na lokalnom narecju. Ako ti ne znas, neko ce popraviti, a postoji i IKI prevodilac za one koji ne znaju ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  22:08, 18. oktobar 2011. (CEST)

Pa vidiš onaj koji ne zna razliku između ijekavice i ekavice ili ne govori srpski jezik ili je totalno nepismen tako da je njemu svejedno kojim narečjem je pisan. Znači o Pirotu bi trebalo da pišemo na tamošnjem dijalektu, a o recimo Splitu na dalmatinskoj ikavici. I kao što već rekoh i ekavica i ijekavica su ravnopravne u srpskom književnom jeziku i oba narečja se izučavaju u školama bez obzira gde izučavate srpski jezik. Tako da je ovaj tvoj predlog u najmanju ruku neozbiljan.--Nikola (razgovor) 22:29, 18. oktobar 2011. (CEST)

apsoštrumno ne. Pričamo na standardizovanim, književnim narečjima, kako se to već zove. Pirotski govor, ikavica u srpskom jeziku ne postoje. -- Bojan  Razgovor  22:34, 18. oktobar 2011. (CEST)

Samo da kažem da se potpuno slažem sa Nikolom. Odavno je usvojeno pravilo, a ukoliko neko želi da menja stvari, neka predloži promenu pravila. --Jovan Vuković (r) 02:05, 19. oktobar 2011. (CEST)

Hteo sam urediti članak tako što sam ispod imena i predsednika i premijera stavio ime predsednika Skupštine, ali vidite šta sam uradio. Može li to neko ispraviti? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Marrex (razgovor • doprinosi) | 16:58, 29. jun 2012.‎