Razgovor:Šarlottaun/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

A zar nije Šarlottaun?

--Sly-ah (razgovor) 18:53, 10. maj 2009. (CEST)

A, otkad se u srpskom dupliraju suglasnici (izuzev kod tvorbe reči)?--Jakša (razgovor) 22:42, 10. maj 2009. (CEST)

---

Pa i sam vidiš da je ova reč nastala od dve reči - Šarlot i taun i da tu ne vredi odredba o dupliranju suglasnika. Ako bi ostalo Šarlotaun, to bi značilo da je reč nastala od Šarlo i taun ili od Šarlot i aun (ako me razumeš).

--Sly-ah (razgovor) 23:39, 10. maj 2009. (CEST)

Za nekoga ko govori srpski potpuno su nerelavantna pravila tvorbe reči u engleskom jeziku. --Jakša (razgovor) 02:43, 11. maj 2009. (CEST)

---

A, otkad se u srpskom dupliraju suglasnici (izuzev kod tvorbe reči)?

A posttraumatski?

--Sly-ah (razgovor) 19:47, 11. maj 2009. (CEST)

To je upravo primer za tvorbu reči u srpskom jeziku.--Jakša (razgovor) 04:00, 12. maj 2009. (CEST)

Iz članka Gubljenje suglasnika: »Prema pravilima našeg savremenog pravopisa piše se jedino udvojen glas j u oblicima superlativa prideva koji počinju suglasnikom j, na primer: najjači, najjasniji, najjeftiniji, najjarosnije itd. Osim toga, u nekim složenim rečima, kada bi se pisanjem samo jednog suglasnika ta reč teže razumevala, pišu se udvojeni suglasnici: poddijalekat, preddržavni period itd.« --Jakša (razgovor) 04:08, 12. maj 2009. (CEST)

---

Kakva tvorba reči u engleskom jeziku? Reč jest engleska, ali varijanta Šarlottaun je verzija adaptirana po pravilima srpskom jezika (isto kao što je to i poddijalekat i sl.), odnosno,ako se i radi o tvorbi reči, Šarlotttaun se može podvesti pod ono pravilo "kada bi se pisanjem samo jednog suglasnika ta reč teže razumela ..." koje ti tako prilježno citiraš, iako si nebrojeno puta napisao da ne priznaješ ni srpski Pravopis, a bogumi ni gramatiku.

Ali, dobro, ti si i inače uvek imao "jake" argumente što se diskusije na ovakve teme tiče, a poznat je i tvoj nabusit stav (blago rečeno) prema svim onima koji ne misle isto, pa ne bih da se svađam s tobom.

Pozdrav.

--Sly-ah (razgovor) 06:42, 12. maj 2009. (CEST)

Nađi mi nečiju (relevantnu) preporuku da se piše sa dva t i prihvatiću. Ono što se meni čini je da je narod u Srbiji postao zaluđen engleskim jezikom, koji se smatra »kul« novotarijom. Svi vi mislite da postajete „pametniji“ ako prihvatate ono kako se nešto kaže ili piše u engleskom. Ja više kad slušam sportske komentatore RTS ne prepoznajem srpski jezik. Sve same engleske konstrukcije bukvalno prevedene u srpski. Tako je i tvoje insistiranje na prenošenju engleske etimologije u srpski potpuno nerezonsko i izveštačeno. --Jakša (razgovor) 08:17, 12. maj 2009. (CEST)

Pod i pred su osnovne reči srpskog jezika, pa i traumatski se prilagodilo srpskom (-ski). »Taun« sigurno nije. --Jakša (razgovor) 08:20, 12. maj 2009. (CEST)

---

Nađi mi nečiju (relevantnu) preporuku da se piše sa dva t i prihvatiću

1. Baš. Kao što si i do sad prihvatao.

2. Moraš navesti šta je za tebe "relevantna" preporuka. Do sad si bio prilično nedefinisan: Pravopis si čas prihvatao, čas ne (kako je tebi odgovaralo), isto tako Prćića (ups, prevario sam se, Prćića NIKAKO ne priznaješ), IPA-zapis ti ne odgovara jer je nije srpski . . .

3. I šta ti znači "... prihvatiću"? Jel ti možda polažeš neka autorska prava na taj članak pa ne dozvoljavaš nikome da interveniše? To je na ovoj Vikipediji viđeno već ko zna koliko puta i prešlo je u svojevrsni zaštitni znak srpske Vikipedije.

--Sly-ah (razgovor) 06:44, 13. maj 2009. (CEST)

Relevantno: dva različita izvora (RTS, list Politika, članak SANU, Matica srpska, geografski fakultet, Prosvetina enciklopedija). Pozivanje na IPA zapis je za naivne. Po kom onda kriterijumu Pravopis i recimo Klajn određuju da je Oahaka pravilno u odnosu na izgovoreno Vahaka. Po tome što teže da transkripcija ne odskače suviše od pisane forme. Odakle Nju Orleans? Je li tako izgovaraju Englezi? --Jakša (razgovor) 08:46, 13. maj 2009. (CEST)

Čarlottaun -- Enciklopedijski atlas sveta (2004), str. 16 --Metju (razgovor) 08:52, 13. maj 2009. (CEST)

Šarlotaun -- Veliki atlas sveta, Prosveta (1979), str. 117 --Metju (razgovor) 08:57, 13. maj 2009. (CEST)

Šarlottatun -- Atlas sveta, Geokarta (2000), str. 67 --Metju (razgovor) 09:02, 13. maj 2009. (CEST)

a s faksa ću uzeti i poslednji izvor, do popodne će ovde pisati i on umesto ovog teksta... Dakle, niko se ne slaže u principu oko ovog naziva grada...--Metju (razgovor) 09:04, 13. maj 2009. (CEST)

Šarlotaun - biblioteka Geografskog fakulteta --Metju (razgovor) 16:04, 13. maj 2009. (CEST)

Pomenuh dva različita izvora. Jedno pojavljivanje se računa kao okazionalizam. Dva nisu slučajnost. --Jakša (razgovor) 08:55, 13. maj 2009. (CEST)

Isto kao što jednom korisniku ne dopuštam da falsifikuje podatke o antisemitizmu vladike Nikolaja, isto tako ne dopuštam da se nameće amaterska filologija potkrepljena inovativnim tumačenjima koja nigde nisu ozvaničena. --Jakša (razgovor) 08:53, 13. maj 2009. (CEST)

---

RTS, list Politika, članak SANU, Matica srpska, geografski fakultet, Prosvetina enciklopedija

Da, da, samo što tu postoji jedan mali problem: JA ne priznajem TVOJE izvore isto kao što TI ne priznaješ MOJE.

isto tako ne dopuštam

Baš si smešan. Baš me interesuje kako ćeš me sprečiti, amaterski geografe "sa sva fakulteta na tri kontinenta" (ili beše obratno).

--Sly-ah (razgovor) 16:53, 13. maj 2009. (CEST)

Pa, ako nemaš nijedan fakultet, onda se ponosi time. Ne bi bilo čudno za srpske uslove.--Jakša (razgovor) 02:59, 14. maj 2009. (CEST)

obratite pažnju

Dakle, drago mi je da je pronađen kompromis i da su sve verzije naziva unete u članak, međutim, kao što sam već prokomentarisao na stranici za razgovor članka Sent Kroj (neka pročita onaj ko nije), bilo bi dobro da se ovaj naslovi Šarlotaun, jer ne presuđuje uvek transkripcija, već i izgovor, duh srpskog jezika, uobičajen izgovor, već ukorenjeni oblici, ono što je narod prihvatio... Upravo su ovo neke od najvažniji odlika toponimike i geografskih termina, koja uvodi ove nazive u srpski jezik...--Metju (razgovor) 21:46, 13. maj 2009. (CEST)

Ako je nešto ukorenjeno, onda se mora navesti izvor za tu tvrdnju. --Nagrakaži/laži 21:55, 13. maj 2009. (CEST)

Par redova gore u delu gde navodim nazive ovog grada po različitim izvorima (1979), Prosveta.--Metju (razgovor) 22:02, 13. maj 2009. (CEST)

Naravno, možda nije na odmet navesti Pravopis Matice srpske, u kome je u nekoliko članova objašnjena suština i način transkripcije i unošenja geografskih imena u naš jezik, ne mogu da preciziram tačno koji član i strana, ali ako neko želi mogu da nabavim, a svako ko ima isti možei sam da izlista i pročita...--Metju (razgovor) 22:07, 13. maj 2009. (CEST)

---

već i izgovor, duh srpskog jezika, uobičajen izgovor, već ukorenjeni oblici, ono što je narod prihvatio.

Kad ćeš već jednom da shvatiš da ni po jednoj od gore navedenih stavki ti (niti bilo ko na Vikipediji) nije ovlašten da daje bilo kakav vrednosni sud. Dakle, nisi ovlašten da određuješ šta je pravilan izgovor (to rade lingvisti), šta je duh srpskog jezika (to takođe rade lingvisti, uobičajen izgovor (to opet određuju lingvisti), već ukorenjeni oblici (to je isto kao uobičajen izgovor, ali, nema veze, i to određuju lingvisti), ono što je narod prihvatio (i to određuju lingvisti) . . . Još samo navedi pretragu na Internetu pa će komedija biti potpuna. Kako ti nije jasno da NE MOŽE jedan geograf (ili jedan istoričar, ili jedan biolog) da određuje kako se transkribuje neko strano ime ili kako se pravilno piše neka posuđenica ili strana reč. To rade lingvisti, a geografi, istoričari i biolozi su duži da to poštuju. I to je sva mudrosti.

:Naravno, možda nije na odmet navesti Pravopis Matice srpske, u kome je u nekoliko članova objašnjena suština i način transkripcije i unošenja geografskih imena u naš jezik, ne mogu da preciziram tačno koji član i strana, ali ako neko želi mogu da nabavim, a svako ko ima isti možei sam da izlista i pročita...

Čuj njega: možda nije na odmet navesti i Pravopis . . . Ali i ne mora, ko još šljivi Pravopis, on ne bi trebalo da bude kamen spoticanja kod razmatranja ovako važnih pitanja kao što su transkripcija, gramatika ili možda pravopis.

kome je u nekoliko članova objašnjena suština i način transkripcije i unošenja geografskih imena u naš jezik, ne mogu da preciziram tačno koji član i strana, ali ako neko želi mogu da nabavim, a svako ko ima isti možei sam da izlista i pročita...

Hvala lepo na savetu, ali ja sam taj Pravopis nekoliko puta pročitao. A tebe pitam da li si ga bar prelistao?

--Sly-ah (razgovor) 22:58, 13. maj 2009. (CEST)

Takođe, par puta pročitao, hvala na brizi. Vidim da smo izuzetno ironični i bezobrazni, a ja sa takvim ljudima nema šta da pričam, Očigledno je da lingvisti mogu sve i da ću od sada kad pišem neki naučni rad morati u Maticu srpsku ili SANU, ali dobro... A, da pitama ja tebe jesi li ti ikad prelistao atlas?--Metju (razgovor) 23:15, 13. maj 2009. (CEST)

Molio bih izvor - gde to piše da su lingvisti zaduženi za sve što si naveo, pa i za toponime (ako sam te dobro razumeo - definicija toponimike bi išla otprilike ovako: Toponimika je nauka kojom se bave lingvisti i tiče se geografskih toponima, otprilike...)?--Metju (razgovor) 23:23, 13. maj 2009. (CEST)

Ne baš tako, ali je povezana sa lingvistikom. --Nagrakaži/laži 23:48, 13. maj 2009. (CEST)

Naravno da je tako, toponimikom se bave lingvisti, geografi i istoričari, a po Slaji samo lingvisti ili prostije rečeno - Lingvisti kažu:Ova zemlja i ovaj grad zvaće se ovako, a geografi odgovaraju:Jeste, tako je kako vi kažete. Dakle, iako lingvisti kartu videli nisu ipak će oni pisati pravila geografije....--Metju (razgovor) 00:04, 14. maj 2009. (CEST)

Slažem se sa Ivanom. Toponime određuju geografi, hemijske pojmove hemičari, a medicinske lekari. Šta nije jasno?--Jakša (razgovor) 03:06, 14. maj 2009. (CEST)

---

ivane, ti si dobar učenik još boljeg učitelja. Vidim da su te lepo pripremili za bitku, samo si zaboravio jednu stvar: mi ovde govorimo o transkripcijama, pravopisnim pravilima u srpskom jeziku itd, a ne o originalnim nazivima toponima. Originalni nazivi su nešto što ne spada u ovu raspravu, a tu ne spada ni geografska terminologija u opštem smislu. Jer, jedan geograf MORA da poznaje pravopis, pravila transkribovanja sa nekog jezika da bi valjano mogao da napiše knjigu ili da izda atlas. Svi ti geografi na koje se pozivaš morali su da konsultuju stručnjake za jezik i pravopis u trenutku pisanja nekog atlasa. Ako ništa drugo, morali su barem da pročitaju odeljak o transkripciji sa stranih jezika u Pravopisu. A sudeći po šarenilo transkribovanih naziva u atlasima, mnogi to nisu uradili. Pa ne mogu geografi (a ni oni iz drugih struka) da sami, nezavisno i autonomno da odlučuju o pravopisnim pitanjima (u ovom slučaju o transkripciji). I naravno da će, kada je u pitanju transkripcija, da pitaju Pravopis, Klajna, Prćića, Marka, Janka, odnosno sve one koji se u to razumeju (odnosno koji su priznati stručnjaci u tim oblastima).

I pitaš me da li sam prelistao koji atlas? Jesam, a i ti si u referencama za Šarlottaun naveo čak tri različita transkribovana oblika reči Charlottetown koja si našao u atlasima što pokazuje da geografi nisu odradili domaći zadatak. Jer, ako se pojavljuju čak tri različite transkripcije, onda su krivi geografi, a ne lingvisti. Inače su pravila transkripcije prilično precizna i tu ne bi trebalo da bude nikakvih dilema. Izuzeci su navedeni i u Pravopisnom rečniku i u nekim drugim izvorima (koje su pisali lingvisti), pa ja postavljam isto pitanje kao i Jakša meni: šta tu nije jasno?

--Sly-ah (razgovor) 08:15, 14. maj 2009. (CEST)

Dosta laži i prevara. Prćić nema nikakve veze sa aktuelno važećim pravopisom u srpskom jeziku. A i da ima, neka određuje pravila pisanja zapeta, crta i crtica, a ne da menja ustaljenu terminologiju. Hoćeš primere gde se Klajn i Prćić ne slažu? Lako ih je pronaći.--Jakša (razgovor) 08:26, 14. maj 2009. (CEST)

Ajde sedite i napravite neku smernicu kada koristiti ukorenjeno, a kada po Prćiću. Ovo nema smisla. -- Bojan  Razgovor  08:35, 14. maj 2009. (CEST)

Pa, naravno da nema smisla kad nam Prćić kroji gegrafiju, jeste on mag za transkripciju, ali je on uprvo upradio ono što nije smeo, napisao je knjigu,a geografe i istoričare nije pitao ni reč, pa smo dobili jedni knjigu geografskih imena i to prilično nakaradnu...--Metju (razgovor) 09:02, 14. maj 2009. (CEST)

Predstavićemo Vam Medicinski rečnik našeg iskusnog lingviste... Mislim o čemu pričamo...--Metju (razgovor) 09:06, 14. maj 2009. (CEST)

---

Da, da, upravo je iz štampe izašao pravopisni priručnik našeg iskusnog geografa. Lingvisti da se sakriju u mišje rupe, naš iskusni geograf preporučuje (ne, naređuje) lingvistima da je Charlottetown zapravo Šarlotaun (ili je možda Čarlotaun, ili je možda Šarlottaun) jer tako geografi govore već oko 500 godina (i pre no što je grad osnovan). U stvari, srpski geografi su i dali ime tom gradu, a siroti Amerikanci su srpski naziv Šarlotaun samo transkribovali u svoje nesavršeno pismo i prilagodili ga svom nesavršenom jeziku.

Uskoro se očekuju i pravopisni saveti jednog našeg iskusnog istoričara, a naš poznati i uvaženi matematičar Marko Joksimović uskoro izdaje knjigu "Ogledi o Tvrtku Prćiću" u kojoj na inteligentan i povremeno lucidan način vehementno raskrinkava lažnog pravopisnog proroka T.P. i njegove sledbenike i obožavaoce. Za neupućene, maestro Joksimović je naš vrhunski stručnjak na polju pravopisne matematike, jedne mlade, ali perspektivne nauke kojoj je doktor Joksimović (potpomognut svojim vernim asistentima, magistrom pravopisne geografije Nikšom Kaluđerovićem i mladim, ali nadasve obrazovanim Jovanom Bez Prezimena) dao svoj lični pečat.

--Sly-ah (razgovor) 21:58, 14. maj 2009. (CEST)

Eto, i šta sad da se priča sa osobom kojoj su argumenti gorenapisani tekst, tužno... Jeste, Slajo, u pravu si, vrlo si rečit i pametan, tako da sam ja jadan ostao zbunjen (čitaj: zgrožen), količinom varavarizama u jednoj rečenici... Nek' se zove onako kako ti misliš, tj. onako kako je T.P. rekao, ipak je on bog za geografiju, zapravo je i sam Cvijić, iako je živeo 100 godina pre njega, od njega naučio sve, nije to što je ona znao pet jezika, ipak je T.P. naš mag, prosvetitelj, i doktor geografskih nauka. Ne nije Cvijić osnovao geografiju u nas, beše to naš T.P. --Metju (razgovor) 09:04, 15. maj 2009. (CEST)

Evo, vidiš kako smo se sad lepo ispričali, sam ja dao mnogo dobre argumenete i ne može mi niko ništa, ha, čudnog li sveta, sve znaju, sve vide, sve su škole završili, sve su ljude prosvetili, a ipak i uprkos tome, ostaju skromni i povučeni...--Metju (razgovor) 09:04, 15. maj 2009. (CEST) ---

Nije mi namera da ulazim u beskrajne prepirke, nisam uklanjao sadržaj iz članka sa kojim se ne slažem, jer je referenciran, i možda nisam u pravu. Želim samo da ukažem na očigledne nedostatke teorije o apsolutnom poštovanju originalne fonologije (sa čime se ni Klajn ne slaže). Engleski jezik je jako raznolik u pogledu regionalnih varijanti izgovora. Menja se mnogo i kroz epohe, i po pisanju i po čitanju. Zbog čega bi mi (korisnici srpskog jezika) trebali da stalno prilagođavamo našu ustaljenu terminologiju varijacijama u stranom jeziku i načinu kako se one fonetski prenose u srpski? Zbog tradicije u srpskoj naučnoj literaturi itd, uvek je bolje biti konzervativan, nego revolucionaran. Mnoge revolucije ne ostave traga za sobom.--Jakša (razgovor) 03:48, 15. maj 2009. (CEST)

Zaštita

Zaštitio sam stranicu od premeštanja na nedelju dana radi opšte stabilnosti Vikipedije a nadam se da će u tom periodu doći do dogovora na ovoj stranici.--Avala (razgovor) 17:28, 18. maj 2009. (CEST)

Ovo više nije slučajnost kako besramni administratori nastoje da prikažu. U ovom slučaju, kao i u članku Sent Kroa (koji se sada apsurdno zove Sent Kroj) izmena je zaključana na novokomponovanoj varijanti. Vi jednostavno ne možete da odolite kad vam neko pomene pravopis, iako njihovi argumenti nemaju nikakve veze sa pravopisom. --Jakša (razgovor) 18:57, 18. maj 2009. (CEST)

A tvom bezobrazluku i bespotrebnom optuživanju nema kraja. Ako ti se ne sviđa neka akcija, odmah optužuješ "besramne administratore". Smiri se malo! --filip ██ 20:29, 18. maj 2009. (CEST)

Samo radi potpune informisanosti da navedem da je članak na engleskoj Vikipediji ima IPA izgovor sa jednim T. I da kažem da trošimo nepotrebno mnogo vremena na ove gluposti. Jeste li primetili koliko članaka iz informatike nam nedostaje? Pa niko nije lud da piše članke naprimer o mak oues iksu... --Irić Igor (razgovor) 19:09, 18. maj 2009. (CEST)

Iskreno rečeno nije mi baš najjasnije ko šta ovde zastupa ali moja lična preporuka je da se uvek poštuje Pravopis, ma koliko bio staromodan ili čak pogrešan u nekim situacijama. To je jedini način da se osigura sigurnost i da se jednom i zauvek prekinu ovakve prepirke. Uvek bi se znalo šta je ispravno tj. sva druga mišljenja bi mogla da se stave u napomenu a članci bi se nazivali isključivo po najvišem regulatoru Pravopisu. Ako je u Pravopisu par unosa pogrešno, menjati to na Vikipediji je ipak opasno jer se otvaraju vrata za razne druge izmene i interpretacije. Recimo onda neko može da kaže da ga baš briga što pravopis kaže da je Čikago - Čikago, on će staviti Šikago jer tako preporučuje P.Perić itd. Dakle Pravopis je poput nekog zakona, možda nije savršen ali bolje nemamo a nepoštovanje istog bi moglo da napravi još veće i dalekosežnije probleme.--Avala (razgovor) 21:38, 18. maj 2009. (CEST)

Ovde se ljudi ne radi o pravopisu uopšte. Radi se o jednom geografskom nazivu grada, za koje ljudi kojima uopšte nije struka geografija, tvrde da se zove ovako i ovako, a mi geografi kažemo da je ipak ovako jer nam je to posao i struka. Takva primer su ŠARLOTAUN i SEN KROA...--Metju (razgovor) 21:48, 18. maj 2009. (CEST)

Molim te, ne određuju transkripcije geografi po sopstvenom nahođenju nego prema pravopisnim pravilima.--Avala (razgovor) 21:57, 18. maj 2009. (CEST)

Ne radi se ovde o transkripcije nego o ustaljenim nazivima u geografskoj literaturi, ako ćemo o transkripciji ovo je Šarlitaun, koliko ja znam tu nema dva T.--Metju (razgovor) 22:03, 18. maj 2009. (CEST)

Ne može to tako odokativno kao „ovo je Šarlitaun“, u pravopisu postoje tablice za transkripcije. Da li je naziv ovog grada ustaljen ne znam ali mi deluje kao malo verovatno. Ustaljeni a pravopisno pogrešni nazivni su Čikago ili Sidnej npr. a da li je to i glavni grad Ostrva Princa Edvarda ne znam ali sam prilično siguran da nije.--Avala (razgovor) 22:21, 18. maj 2009. (CEST)

A gde se u članku referencira na Pravopis? Ja to nisam primetio...--Irić Igor (razgovor) 22:03, 18. maj 2009. (CEST)

Što je najgore nema reference ka Pravopisu nego ka atlasima i priručnicima koji se očigledno nalaze ispod Pravopisa. Deluje da ovog grada i nema u Pravopisu jer je potpuno nebitan i nema nedoumica u vezi sa njim i očekuje se da se transkripcija izvrši uobičajeno po tablici. --Avala (razgovor) 22:21, 18. maj 2009. (CEST)

Idi na en.njiki i pogledaj kako se transkribuje ime grada, po tablicama...--Metju (razgovor) 22:24, 18. maj 2009. (CEST)

Nešto si pobrkao. To naš zvanični Pravopis, srpskog jezika poseduje a ne engleska Vikipedija.--Avala (razgovor) 22:37, 18. maj 2009. (CEST)

Kada se budete dogovorili koji je naziv onaj pravi, moram samo da ukažem da se sve reference tiču samih naziva, ali niti jedna - činjenica u tekstu. Trebalo bi referencirati i to. --Metodičar zgovor²a 22:31, 18. maj 2009. (CEST)

Ovo je jedan od onih članaka gde sve zapne oko jedne stvari a za to vreme u članku ima tri rečenice i nijedna dodatna referenca.--Avala (razgovor) 22:39, 18. maj 2009. (CEST)

Baš vala. Zamisli da je sav ovaj tekst na strani za razgovor zapravo količina teksta na glavnoj strani. :) Stalno ovako rasipamo energiju, nažalost.--Metodičar zgovor²a 23:04, 18. maj 2009. (CEST)

Iz prostog razloga što se zajednica nije nikad odredila prema pravilima: da li se poštuje Pravopis ili preporuke, da li struka ili Prćić ili Klajn, da li smemo sami da izvlačimo zaključke ili moramo samo da referenciramo na objavljene zaključke i tako dalje. Ja sam pokušao jednom to da pokrenem na Trgu, ali nije naišlo na odziv. I ne samo da postojeći urednici gube energiju, već neki odlaze, a novi ne dolaze baš zbog ovakvih stvari.--Irić Igor (razgovor) 23:48, 18. maj 2009. (CEST)

Nema tu šta da se odlučuje. Ako je ovo enciklopedija onda mora da se poštuje Pravopis. U suprotnom smo nepismeni skup šarlatana.--Avala (razgovor) 00:08, 19. maj 2009. (CEST)

Skup šarlatana je dobar opis.--Jakša (razgovor) 03:21, 19. maj 2009. (CEST)

Ipak ima. Nemožeš Prćića da nazoveš šarlatanom zato što ne poštuje transkripciju iz Pravopisa. Takođe, nemožeš Klajna da nazoveš nepismenim jer ne prihvata sve što kaže Prćić. Ja sam jednostavno za navođenje referenci i protiv sopstvenog zaključivanja na Vikipediji.--Irić Igor (razgovor) 00:30, 19. maj 2009. (CEST)

---

A tvom bezobrazluku i bespotrebnom optuživanju nema kraja. Ako ti se ne sviđa neka akcija, odmah optužuješ "besramne administratore". Smiri se malo!

Filipe, oduševila me tvoja brza i oštra reakcija na Jakšine optužbe upućene administratorima. Vidim da si uvek budan, pogotovo kada su se administratori neopravdano optužuju. Još samo da si tako bio budan kada je Jakša blatio mene (npr. ovde:Razgovor:Sent Kroj

Takođe, nemam dovoljno grube reči kojom bih opisao neznanje i drskost korisnika koji insistira na promociji svog intelektualnog deficita.

, mom oduševljenju ne bi bilo kraja.

A da ne pričam o Jakšinom bezobraznom i primitivnom brisanju uredno referenciranih podataka iz ovog članka te o brisanju IPA-zapisa i samih referenci. Morao sam lično moliti Avalu da interveniše, a ti (i još neki administratori) ste reagovali tek kad je razulareni Jakša, vaš miljenik i plodni saradnik koji vršlja po Vikipediji i vređa koga stigne, opleo po vama. Svaka vam čast.

--Sly-ah (razgovor) 00:19, 19. maj 2009. (CEST)

Iskreno, između tebe i Jakše ne vidim neku veliku razliku. --filip ██ 00:35, 19. maj 2009. (CEST)

Ovo ste davno trebali zaključati. --92.241.139.163 (razgovor) 00:55, 19. maj 2009. (CEST)

Kao što sam i pretpostavljao. Korisnik sa kripto-engleskim imenom je agitovao kod Avale (nekoga koga ne mirišem) da se članci zaključaju tako da ispadne po njegovom. Moji doprinosi vikipediji su 98% korisnog teksta i 2% političkih diskusija. Kod nekih sagovornika ovde proporcija je obrnuta. Jedini razlog za njihovo pojavljivanje je prodavanje mediokritetstva u odori kompetentnosti.--Jakša (razgovor) 03:21, 19. maj 2009. (CEST)