Razgovor:Rio Tinto (korporacija)/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Kurziv
@Ničim neizazvan: Nisam nikada video pravilo da se imena koja nisu na srpskom pišu u kurzivu. Što se mene tiče, to uopšte nema smisla jer tako bi nastao užas s ostalim člancima s izvornim imenima (pevači, albumi, knjige...) i ne bi se znalo šta je šta. Ovako je jasno definisano šta ide iskošenim slovima, a šta pod navodnike i ostalo. Ako mogu, neka se i Aca, Zoki i Filip oglase jer su stručniji od mene (izvinjavam se na smaranju ukoliko ne žele). — HoneymoonAve27 (razgovor) 19:58, 6. decembar 2021. (CET)
Komentar: @HoneymoonAve27:, nemoj pingovati ovako, nervira to ljude jer mogu da protumače da ih nepotrebno uvlačiš u konfrotaciju. Koliko ja znam pravila srpskoga jezika, poželjno je da strana imena, kada pišemo izvorno, pišemo u iskošenom obliku kako bi ih dodatno odvojili od dela teksta na srpskome jeziku. Radoje Simić i sr. je pisao o tome. Zato kad pišemo u životopisima imena u zagradi izvorna, ide iskošeno, za razliku od engleskoga jezika recimo. Pozdrav. — Ničim neizazvan (razgovor) 20:09, 6. decembar 2021. (CET)
- Iskošeni tekst se upotrebljava za pisanje imena publikacija, video-igara, pesama, muzičkih kompozicija, časopisa, novina i latinskih imena. Nazivi kompanija se prema dosadašnjoj praksi ne pišu iskošeno. U kojoj si knjizi video da je nužno dodavati kurziv? — Aca (razgovor) 20:44, 6. decembar 2021. (CET)
- U istoj onoj po kojoj se imena iz svih stranih jezika u srpskome tekstu pišu iskošena. Zašto u svakoj zagradi izvorno ime se piše iskošeno, da li i to moram sad da vraćam? — Ničim neizazvan (razgovor) 20:47, 6. decembar 2021. (CET)
Komentar: I meni se čini da ne postoji osnova za pisanje naziva kompanija kurzivom. — F± 22:44, 6. decembar 2021. (CET)
- Isto mislim. --Kizule (razgovor) 10:54, 7. decembar 2021. (CET)
Komentar: „Uputstvo. - Strana imena dobro je pisati izvorno u svim prilikama kada za to postoji opravdanje. A u zagradi (kad se ponavlja, samo prvi put) izvorni bolik valja objasniti transkripcijskim oblikom. Victor Hugo (Viktor Igo), New York (Njujork).” Pravopisni priručnik srpskoga književnog jezika, 1998 str. 91—2. Dakle, svi oblici izvornih reči su navedeni u kurzivu kako bi se jasno distancirao strani tekst od srpskoga. Ovo sam prekucao izvorni tekst, dakle iako nije nigde napisano da treba kurzivom, oni su u celom odeljku (ne samo u ovom isečku) strane reči izvorno pisali u kurzivu. — Ničim neizazvan (razgovor) 01:23, 10. decembar 2021. (CET)