Razgovor s korisnikom:Kale/Arhiva1

ARHIVA 1

Ovo je arhiva završenih razgovora. Molim vas, nemojte da pišete ovde. Umesto toga koristite aktuelnu stranu za razgovor. Arhiva za period: 6. jun 2006. - 24. decembar 2006.

Pozdrav, Kale/Arhiva1. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Kale/Arhiva1. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!

Djus ^reci 19:40, 6. jun 2006. (CEST)

Beogradski metro

Svaka čast, stvarno divno napisan članak, čestitam! Izvinjavam se što sam malo smetao, ali mi se toliko svidela tema da nisam mogao da odolim i ubacio sam sliku i dodao par detaljčića. Trudiću se da od sada ne pravim izmene, barem dok ne završiš svoj vredan rad na članku. Ovom prilikom ti želim još jednu dobrodošlicu na Vikipediju i radujem se daljoj saradnji. Sve najbolje, -- Boris  Malagurski   ^bre! 02:15, 23. jun 2006. (CEST)

Oduševljen sam što tako razmišljaš i drago mi je da nisi hteo da šalješ slike pre nego što malo saznaš o autorskim pravima. Evo, imaš ovde detaljno objašnjenje o autorskim pravima i licencama. Pozdrav, -- Boris  Malagurski   ^bre! 02:30, 23. jun 2006. (CEST)

Transkribovanje

Kale, biću toliko slobodan da ti napomenem da se, po Pravopisu, pri transkripciji stranih imena na srpsku ćirilicu mora voditi računa da se između parova "ia", "ie", i "iu" UVEK ubacuje slovo "j" (pa tako dobijamo "ija", "ije" i "iju"), odnosno, Dampiere će biti DampiJer, a ne Dampier. Za par "io" ovo pravilo ne vredi, osim u izuzetnim slučajevima.

Pozdrav.

--delija 20:04, 28. jun 2006. (CEST)

Ovde se radi o transkripciji stranih imena na srpsku ćirilicu. Ta transkripcija je zasnovana na izgovoru originalnog IMENA, ali i na gramatičko-pravopisnim pravilima i propisima u srpskom jeziku. To znači da se velika većina stranih ličnih imena ne može doslovno transkribovati na srpski (pošto i u engleskom i u francuskom i u mnogim drugim jezicima postoje glasovi za koje u srpskom jeziku ne postoji slovni ekvivalent), ali se ti glasovi pišu u skladu s konvencijom, odnosnom dogovorom lingvista. Isto tako se glasovi koji se ne čuju u originalu, ipak ubacuju u ćirilični oblik zbog pravila i propisa koji vrede u srpskom jeziku. Ovo je samo ukratko oko transkripcije, pa ako ti je šta pomoglo, tim bolje. Bilo mi je zadovoljstvo. Ako ti nešta nije jasno oko transkripcije, slobodno pitaj (pogotovu oko transkripcije engleskih imena, a i francuskih).

Pozdrav,

--delija 20:22, 28. jun 2006. (CEST)

Francuska transkripcija

Hm... dosta stvari na onoj stranici je relativno dobro transkribovano... Međutim, za pojedine reči postoje izuzeci. Ovakav projekat nije loš, ali mislim da, ako neko već želi da prevodi stvari sa francuskog, treba ili da pita nekog ko je stručan, ili da sam ima solidan nivo znanja. Ovakva stranica, kao informativna, ne znam da li će puno pomoći nekom ko slabo poznaje francuski jezik (ne znam princip rada botova za prevođenje, da li oni „koriste“ onu stranu kao smernicu, zaista sam laik po tom pitanju!), ali je zamisao kao zamisao dobra - nemam nikakvih primedbi. Ispraviću ono što mogu (prijemni za faks mi je za par dana, pa sam malo sluđen :), a posle ću se zaista baciti na posao.

Hvala u svakom slučaju što si mi poklonio poverenje da obavim ovaj poslić! :)

Pozdrav, --Mare 23:59, 28. jun 2006. (CEST)

Tačno je da u našem pravopisu piše da se ILL iza vokala (pazi, iza vokala!) transkribuje kao "j", a iza suglasnika PREMA IZGOVORU (kurziv moj!), kao "ij" (češće) ili kao "il". Pa sad daje primere i za ovu drugu varijantu navodi primer: Vilfranš (VILLEFRANCHE). Zatim, da li si ikad čuo da se prezime Villeneuve (pok. automobilista Žil iz francuske Kanade) izgovara Vijnev? A da li si čuo da se francuski grad VIlleurbanne izgovara kao Vijerban? Ja ne. PO svemu sudeći, ovo VILLE je izuzetak od pravila i ipak se izgovara i transkribuje kao "vil". Ako ništa, morali bismo se povinovati sudu jezičkih stručnjaka, a ostaviti po strani naše "poznavanje" francuskog. Naravno da ne sumnjam u tvoje poznavanje francuskog (i ja sam ga učio 4-5 godina), ali mislim da bi lingvisti morali dati konačnu reč. Ja sam siguran da su eksperti za srpski jezik angažovali odličnog poznavaoca francuskog kada su pisali transkripciona pravila u Pravopisu. Mare kaže da za ovakve stvari treba pronaći nekoga ko je stručan. Ja se slažem, uz dopunu, da taj stručnjak mora biti stručan za OBA jezika. I to baš stručan. Ovde smo se do sad susretali samo sa pojavom da se pojavi neko ko nešto zna, ali samo u domenu jednog jezika. Onda dolazi do zbrke i nesporazuma.

Što se tiče Mon(t)gomerija, stvar je jasna: naravno da znam da Montgomery nije francusko prezime, ali ne treba zaboraviti da Francuzi (uostalom isto kao i Srbi, a i mnogi drugi) nastoje prilagoditi izgovor stranih vlastitih imena duhu i pravilima svog jezika. Siguran sam da oni ne izgovaraju Montgomeri, već Mongomeri, isto kao što ne kažu Montblan, već Monblan, i isto kao što ne kažu Montpelije, već Monpelije. Bez obzira što se radi o nazivu koji je došao iz engleskog, Francuzi su ga prilogodili francuskom, kao, uostalom i mnoge druge pojmove, odnosno posuđenice ili pozajmljenice.

Kad smo već kod trankripcionih pravila za francuski jezik naglašavam da postoji još izuzetaka koje, čini mi se, mnogi "transkriptori" prenebrigavaju.

- već navedeni izuzetak VILLE koji se ipak transkribuje kao "vil"

- francusko "de" transkribujemo kao "de" (a ne kao "d"), pa je Pa de Kale (a ne Pa d'Kale) i Šarl de Gol (a ne Šarl d'Gol) osim kada sledeća reč počinje vokalom.

- francusko "le" transkribujemo kao "le", a ne kao "l", osim kada sledeća reč počinje vokalom (pa je l')

- francuski predlozi koji označavaju množinu "des" i "les" takođe se transkribuju kao "le" i "de", ali se mora voditi računa da, ukoliko sledeća reč počinje vokalom, da se te rečce transkribuju kao "lez" i "dez"!

- u čl. 162. Pravopisa stoji da "crticu iz fr. toponima (kod transkripcije) NE (moj kurziv!) prenosimo"

- SAINT, kao čest deo višečlanih naziva, transkribuje se kao "sen", osim ispred vokala, kadaa se izgovara i transkribuje kao "sent". Najbolji primer je grad Saint Etienne, gde drugi deo naziva počinje vokalom "e", pa se izgovara i transkribuje kao Sent Etjen.

- Takođe treba napomenuti da se (u višečlanim nazivima) krajnji suglasnici u pojedinim rečima ne izgovaraju, ali ima i izuzetaka: Ukoliko je taj krajnji suglasnik neke reči ispred početnog vokala sledeće reči, onda se taj krajnji suglasnik ipak izgovara. Najbolji primer je glas X u izrazu Aix-en-Province, koji se inače izostavlja u izgovoru, ali se u ovom slučaju izgovara, pošto posle njega sledi rečca koja počinje slovom "e", pa umesto E an Provans imamo Eks an Provans!

Eto. Ja ispadoh kao nekakav "ekspert".

Pozdrav!--delija 01:36, 29. jun 2006. (CEST)

Čoveče, pa ti pokazuješ zabrinjavajuće znakove malodušnosti i lagane depresije nakon što si pročitao ove moje gornje "mudrosti"! Glavu gore, možemo mi to uraditi. Ti se naoružaj Pravopisom, i ja imam nekih knjižica i knjižurina, nek se uključi još neko, pa na posao . . . Sve ovo gorenavedeno ja sam izvukao iz Pravopisa i još nekih jezičkih priručnika. Tvoje višegodišnje učenje francuskog "zamaglilo" ti je suštinu: transkripciona pravila su rezultat DOGOVORA (ili konvencije) lingvista ( u ovom slučaju srpskih) u pogledu prenošenja slova, grupa slova i glasova iz nekog stranog jezika u srpski. Drugim rečima, lingvisti su se morali dogovoriti kako da transkribuju sve one glasove za koje nema slovnog ekvivalenta u srpskom jeziku (zato je i Vukova zamisao "jedan glas-jedno slovo" tako genijalna). To vredi i za francusko "u" koje, znaš to sigurno, u francuskom izgovoru zvuči kao nešto između "i" i "u". Pošto je u srpskom nemoguće da jedan glas ima dva slovna ekvivalenta, lingvisti su se dogovorili ta slovni ekvivalent za francusko "u" bude "i". Da li su tu oni pogrešili ili ne - to je druga priča. Ja ipak mislim da treba prihvatiti te njihove preporuke i pravila. Ovo je samo primer kojim želim ilustrovati postupak kreiranja pravila transkripcije, jer velik deo naših ljudi zaboravlja da se transkripcija sastoji od nekoliko nivoa:

1. reč napisana u izvornom obliku

2. izgovor te reči od strane govornika tog jezika

3. grafički prikaz izgovora te reči u npr. IPA standardu

4. doslovan slovni prikaz tog izgovora u srpskom

5. prilagođavanje i adaptacija tog doslovnog slovnog prikaza pravilima, propisima i duhu srpskog jezika.

Eto toliko zasad. Samo opušteno i bez panike. Uradićemo mi to.

I molba: ako ti nije problem, prebaci one moje "izuzetke" na onu predloženu stranicu, pošto si ti ipak mlađi i poletniji a meni bi oduzelo puno vremena da ja sad brljam po tome (znaš ono, preusmeravanja, poveznice i slične "zezalice").

Pozdrav.

--delija 12:22, 29. jun 2006. (CEST)

Farmacija

Ja se upisujem na medicinu - meni je sutra u petak, a tebi je valjda danas? Sa srećom!

Ja sam išao i u francusko zabavište, pa 8 godina u osnovnoj, 4 godine gimnazije... ali opet ne smatram da otkidam francuski (nisam „tečan“, što bi ti rekao! :)

Poz!

--Mare 13:04, 29. jun 2006. (CEST)

Transkripcija

Da budem iskren, nemam pojma kako sve to funkcioniše sa tim botovima. Ako stvari tako šljakaju, ja sam u svakom slučaju "za". Pre ovog "za" preveo sam nazive nekoliko departmana, ali sam onda video tvoju poruku . . . U tom slučaju, ove "francuziće" ćemo da "razvalimo" za mesec dana.

--delija 22:02, 29. jun 2006. (CEST)

Dvoslovi (SS, RR, NN . . .) uvek se transkribuju kao jedno slovo (S, R, N) bez obzira na "okolinu". Ali, jedno "S" između vokala transkribuje se kao "z" (Moselle - Mozel).

I ja sam razmišljao da Cote d'Or prevedem kao Zlatna obala. Ali šta sa departmanom Cote d'Armor?

--delija 23:31, 29. jun 2006. (CEST)

To je departman pod rednim brojem 22. Ja sam pokušavao na Netu sa nekim francusko-srpskim i francusko-engleskim rečnicima, ali nije išlo. Možda da vidiš ti u nekim svojim knjigama. U pitanju je samo taj nesrećni "armor". Ja mislim da je to opšta imenica i da se može prevesti. Iako nas ništa ne sprečava da imamo Zlatnu obalu, a ovaj drugi da prevedemo kasnije. A ako je taj "armor" lična imenica (koja se ne prevodi), utoliko bolje. Biće Obala Armor i gotovo.

Primećujem da opet transkribuješ SS kao "z", a treba "s", dok se S između dva vokala transkribuje kao "z". Takođe, "u" je "i", osim u slučaju UN u zatvorenom slogu kada je "en" (Verdun -Verden, Audun - Oden).

Pozdrav.

--delija 13:46, 30. jun 2006. (CEST)

Sve se mislim: da nije Baleix onaj glupi izuzetak pa da bude Baleks (postoji francuski filmski reditelj Jean Jacques Beneix čije prezime se sasvim pouzdano transkribuje kao Beneks!).

Sad ti reci da ja nisam dosadan. I cepidlaka. Ali, sve se mislim, ako već to radimo, da radimo kako treba ili nikako. A za Baleks ili Bale nikad nećemo doznati pravu istinu (verovatno). Poz.

---

A da je prevedemo samo kao Primorje? Departman Primorje mi nekako lepše zvuči nego departman Morske obale. A Cotes d'Armor otprilike znači Primorje, odnosno odnosi se na istorijsku primorsku pokrajinu Armoriku (po engleskoj Viki).

--delija 20:48, 30. jun 2006. (CEST)

dr

Hvala! :) --Mare 01:23, 1. jul 2006. (CEST)

Navrati

Ako si iz Beograda ili okoline, mogao bi da navratiš na naše sastanke nedeljom od 18 do 20 časova u Domu omladine (ulaz iz Makedonske, prvi sprat). --Miloš Rančić (razgovor) 18:01, 2. jul 2006. (CEST)

"Autoritet"

Nadleštvo šireg Londona, ili Uprava šireg Londona. Nikako ne Autoritiet Šireg Londona. --Dzordzm 21:53, 2. jul 2006. (CEST)

Koji ćeš izabrati (ja bih radije da budemo na per tu ako može) zavisi od prirode tela (nadleštvo je pre za nekakvo administrativno telo, ili agenciju, kao što je en:Port Authority of New York and New Jersey, a uprava je ako je to nekakva skupština ili vlada). Prelomi to odmah i ne lupaj glavu previše. Što se tiče velikog i malog slova tu ja nisam autoritet :) tako da može biti i veliko slovo ako misliš tako --Dzordzm 22:01, 2. jul 2006. (CEST)

Odgovor

Prvo, nemoj mi persirati :) --Miloš Rančić (razgovor) 22:58, 2. jul 2006. (CEST)

Drugo, otvori nalog na Kreš vikiju, koji nama služi za testiranje svega i svačega. Takođe, mislim da će ti od pomoći povodom svake tehnikalije vezane za viki pre biti Saša, Filip i Jovan. --Miloš Rančić (razgovor) 22:58, 2. jul 2006. (CEST)

Prešao sam se. Zamoli nekog od navedene trojice da ti otvori nalog. Ne možeš sam otvoriti nalog. --Miloš Rančić (razgovor) 22:59, 2. jul 2006. (CEST)

Možeš otvoriti nalog, prešao sam se da sam se prešao :) --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jul 2006. (CEST)

Opet ja

Ne boj se, to sam ja. Moja vajerles veza je pobrljavila u petak naveče, pa sam morao čekati da prođe vikend i ponedeljak e da bi mi majstori to rešili. Šta se događalo u međuvremenu? Vidim dve tvoje poruke. Znači, oko Primorja smo se dogovorili, a za dočetak (lepa reč, zar ne?) - ieux si u pravu - transkribuje se kao "ije" ali (PAZI!) i kao "je"! Znači, glumica Mimieux može biti i Mimije i Mimje, pa sad ti vidi kako ćeš. He, he, nisam ti baš pomogao.

Pozdrav

--delija 16:20, 4. jul 2006. (CEST)

A zar tu evidenciju nemaju administratori, birokrate, aparatčici . . . uopšte, svi oni koji pomoću "velikog kiklopskog i svevidećeg oka" nadziru rad "običnih smrtnika" u njihovom svevremenskom i nikad završenom , ali svakako uzvišenom nastojanju da nam naša draga i mila Vikica bude svakim danom sve deblja ali i sve pametnija.

Malo sam euforičan zbog vehementne "žabarske" pobede nad nabusitim i nadmenim Germanima.

Pozdrav.

--delija 00:33, 5. jul 2006. (CEST)

Šablonče

Ako pod spiskom misliš na ovaj, onda kažem: "Što da ne". :) Ako si tu mislio na nešto drugo, onda ne znam, jer ne znam na koji spisak misliš ;) --Filip ツ 02:25, 5. jul 2006. (CEST)

Ma opušteno. ;) (skoro) ništa se ovde ne mora. Kad budeš imao volje uradi, sem ako te neko ne pretekne :) --Filip ツ 02:29, 5. jul 2006. (CEST)

Uh, nisam baš najvičniji sa tim, ali recimo da bih ja stavio {{grb}}. Inače, ono što je dozvoljeno na en: trebalo bi da je dozvoljeno i kod nas, sem ukoliko mi nismo izglasali nešto restriktivno, a nismo. Nadam se da ti je ovo bar malo pomoglo. Laku noć --Filip ツ 03:16, 5. jul 2006. (CEST)

Filosofija ili filozofija

Ne sumnjam da mnogima ljepše zvuči izraz filosofija, ali filozofija je zvanični oblik..., te pošto mi ovdje radimo na enciklopediji, zvanični izrazi imaju prednost. Ipak enciklopedije, riječnici, itd., su strogo vezane za pravila i standarde, dok eseji, romani, itd., mogu da imaju i drugačije oblike ... Što se tiče Zofosa, u krajnjem slučaju bilo bi Zofija, kao što je i Sofija i ne Sofos... Čitao sam po netu taj argument, ali se bazira na površnoj (ne)analizi. U mnogim jezicima korijeni riječi mjenjaju svoj oblik, radi adaptacije izgovora i ostalih gramatičkih i jezičkostilskih zahtjeva, kada čine složenice i nikome ne padaju na pamet slični argumenti. Dakle, prihvata se kao normalna stvar. --Славен Косановић {razgovor} 19:22, 5. jul 2006. (CEST)

Samo jedan dobronameran savet: Chelsea se u engleskom izgovara kao /ʈʃels i/ i transkribuje se na srpski kao Čelsi (nikako Čelzi, jer za to nema nikakvih razloga). Nemoj nasedati na floskule tipa "to se uobičajilo" i slično. Ako se i jest uobičajilo, onda se POGREŠNO uobičajilo! Sad je šansa da ga "izobičajimo".

Pozdrav.

--delija 01:59, 7. jul 2006. (CEST)

Spavaš li ti uopšte?

Može i Harou i Herou, ali je "Harou BOLjE nego Herou" (citat završen). Dalje, isuviše se oslanjaš na slušanje izgovora. Svakako da si ti dobro čuo kako neki govornik engleskog izgovara npr. reč Chelsea. Štos je u tome (a to ja već duže vreme ponavljam, ne samo tebi, nego i svim drugim koji su zainteresovani) da čak i najbolji poznavalac engleskog jezika teško može samo na osnovu izgovora da transkribuje neko ime u srpsku ćirilicu! Najpouzdaniji način je da se transkripcija obavlja na osnovu IPA-transkripcije (pogledaj primer za Čelzi) i to samo u slučaju da ne postoji pouzdana srpska transkripcija iz nekog kompetentnog izvora! Osim toga, koliko je meni poznato, tu ne bi trebalo da postoji jednačenje po zvučnosti.

A, sad poslastica. Sauthwark se zdano (195 %) transkribuje kao - SADARK! Nije šala, ovo je jedna od mnogih reči u engleskom jeziku za koju se kaže da ima non-intuitive pronunciation (a Srbin bi rekao "NEOČEKIVANI izgovor"!).

Pozdrav.

--delija 07:56, 7. jul 2006. (CEST)

Ah, da, Greenwich! "Cambridge English Pronouncing Dictionary", Daniel JOnes:

Greenwich /'gren.ːdʒ/, /'grːn.ːdʒ/, /'gren.ːʈʃ/, /'grɪn.ɪːʈʃ/

USA (sve navedeno) + -wiʈʃ.

Srpska transkripcija: Grenidž, Grinidž, Grenič, Grinič,

za SAD sve isto + mesto u SAD (u Konektikatu): Grinvič!

Najbolje je Grinič, pošto je to uobičajena transkripcija kod nas, a osim toga, nije u suprotnosti sa gore navedenim oblicima IPA-transkripcije.

I na kraju: Prćić: Englesko-srpski . . .

Greenwich /grinič/ Grinič.

--delija 08:19, 7. jul 2006. (CEST)

Ah, da, ah, da! Chelsea.

Nekoliko puta se u diskusijama oko transkripcije potegao argument "šta kaže gospodin Gugl" i dotični je čak i presudio u nekim slučajevima! Pa da vidimo:

ČELSI - 36.100 bodova

ČELZI - 15.000 bodova

Pobednik tehničkim nokautom u petoj rundi je - ČEEEEELSSSSSSIIII!

Pozdrav.

--delija 08:31, 7. jul 2006. (CEST)

Vandal

Hvala na informacija, i mi smo ljudi i dešava se da štošta promakne :). Korisnik je blokiran i izmene su vraćene. --SašaStefanović • 22:41, 7. jul 2006. (CEST)

Transkripcija

he, he, znaš kako je Švaba rekao: al vam je zajeban ta srpska jezika: jedno jaje - jaje, dva jaja - mudo, tri jaja - kajgana. Imamo tu nesreću da smo u "transkriptivnoj zoni", pa se moramo snalaziti kako znamo i umemo. Prepusti sve barbi, biće ti šablon umiven ko za Vrbicu.

Pozdrav.

--delija 22:49, 7. jul 2006. (CEST)

Urađeno!

--delija 23:13, 7. jul 2006. (CEST)

A onda ti je Fulem (a ne Fulam) i Dejvid Bekem (a ne Bekam) . . . Najvažnije je biti dosledan i pridržavati se jednog obrasca transkribovanja za sve slične slučajeve (osim u retkim izuzecima) . . . Pošto ni Njuam ni Luišam nisu nešto preterano poznati među običnim Srbima, nije bilo prilike da se bilo koji transkribovani oblik ukoreni, pa, pošto se radi o "nečem novom", možda bi bilo bolje da ostane Njuam i Luišam (neće se niko buniti i brzo će tu ući u uvo). Prćić, na primer, preporučuje Bermingam i Notingam upravo zbog želje da bude dosledan. Onda tu spada i uobičajeni Bekam, i Fulam i Latam i Markam . . .

To je moje mišljenje, ali, naravno, nema nikakve prisile (osim što ćeš morati platiti par piva kad se sretnemo negde jednog dana!). He, he, izgleda da ću ja prvi početi "naplaćivati" usluge.

Pozdrav.

--delija 23:35, 7. jul 2006. (CEST)

Znam ja da je najgore kad "mož' ovako, a mož' i onako". Zato ne trebamo bežati od ovakvih diskusija i dogovora. Znaš kako kažu u mom kraju: "čovek i magarac uvek znaju više od čoveka". Siguran sam da si ovo dobro razumeo i da ni u kom slučaju ne mislim da je neko od nas magarac, već pokušavam biti "učen" i "duhovit". Ha, ha.

Samo napred sa obradom londonskih opština. Ja bih tu imao nekih izmena, ali ne mogu sad, pošto sam na godišnjem i koristim tuđi računar (pardon, računalo) i kad sam instalirao srpsku ćirilicu, on je naprosto pobrljavio. Imam osećaj kao da je srpsku ćirilicu tretirao kao virus ili trojanca. Pa sam odustao.

Pozdrav.

--delija 08:15, 12. jul 2006. (CEST)

Lambetski most

Malo sam stilski doterao tekst. Savet: kada prevodiš tekst sa engleskog, prvo ga prevedi bukvalno, onako kako ti u prvom trenutku padne na pamet. Onda uzmi taj "prevod", ne gledaj u original i pokušaj prvi "prevod" stilski doterati, igraj se s njim, pokušaj pronaći najbolje izraze, menjaj položaje reči u rečenici . . . i samo nastoj da smisao ostane približan originalu. Zatim, nemoj uvek završavati rečenicu na istom mestu kao što je to u originalu. Napravi od jedne rečenice dve, ili, obratno, od dve ili više rečenica napravi jednu. Prevod mora biti kreativan i saobrazan duhu srpskog jezika.

Pozdrav.

--delija 23:42, 7. jul 2006. (CEST)

Korisnička strana :)

Upravo sam bio svratio na tvoju korisničku stranu kako bih ti napisao poruku u kojoj bih te pozvao da na istoj nešta napišeš, jer su mi korisničke strane zanimljive, a i uvek je lepo videti šta se krije iza svih tih nadimaka koje vidimo u skorašnjim izmenama. Osim toga primetio sam da umeš da budeš prilično duhovit, tako da sam očekivao nešta zabavno od tvoje korisničke strane! -- Obradović Goran (razgovor) 02:06, 14. jul 2006. (CEST)

Kad ja tamo, a ono međutim :) Korisnička strana već postoji, a ima se šta i videti... baš sam se slatko nasmejavo onim tvojim šablonima za francuska sela.. hehehe. Tačno osećam jednog dana kad Kale (pošto vidim da je ludi naučnik) konstruiše atomsku bombu, ima da je baci na Francusku, i da sravni sva ta nebrojena sela nad kojima je noćima kapao ;) Bilo kako bilo, imaš od mene piće za ta francuska sela (a od Miloša imaš 5 pića ;))! Ako si u Beogradu aj` svrati na neki sastanak, a ako si van Srbije (London?), svrati i do nas kad budeš bio u poseti Srbiji. -- Obradović Goran (razgovor) 02:06, 14. jul 2006. (CEST)

Vren/Ren

He,he, e jesi lud ko struja. Kad ti je argumentacija tako duhovita - ko ga šljivi, neka bude Vren! Ali, već vidim Filipa kako se namrgodio i razmišlja na kakve muke da nas vrgne.

Pozdrav.

--delija 16:16, 23. jul 2006. (CEST)

---

Hitrou

Pojavi se i ti, napokon. Eno, ja sam nešta tamo prčkao po onim transkripcijama, možda će ti neke biti neočekivane (npr. Ejšana!), ali, na engleskom tako zvuči i tako ga treba transkribovati. OPet, s druge strane, Hrvati za svoju kompaniju kažu Kroacija Erlajnz (iako bi, po engleski, trebalo Kroejša Erlajnz), pa sam odlučio da ostavim kako je i bilo ..

Poz.

--delija 16:25, 13. avgust 2006. (CEST)

---

Sramota me pitati, ali kako ono ide to arhiviranje?

--delija 16:34, 13. avgust 2006. (CEST)

Glasanje

Možda bi hteo da glasaš ovde. --Boris

Traženje dozvole za sliku

Dakle, redom.

1. Dozvolu u principu može tražiti bilo ko od urednika (ne samo administratori), ali treba naglasiti da je za Vikipediju i u ime Vikipedije;
2. ako tražiš dozvolu za prikazivanje slike, onda tražiš da bude pod GFDL, ili uslovima koji su kompatibilni sa istom.
3. ako dobiješ dozvolu, treba da je navedeš na strani sa opisom slike.

Ovoliko mi trenutno pada na pamet. Ako imaš još koje pitanje ili ti treba još informacija, slobodno mi se obrati.--Brane Jovanović <~> 19:33, 21. avgust 2006. (CEST)

Slika:Dorothy Hodgkin.JPG

Hmm, nije dobro. Kako si postavio (i molim te bez persiranja ;-)) tj. kako si dobio dozvolu (nema licenciranja trećim licima), oznaka koja je zapravo odgovarajuća je {{kršenje autorskih prava}}. E sad, politika je Vikipedije da su takve slike neprihvatljive za Vikipediju. Takođe, upotreba ove slike ne potpada ni pod poštenu upotrebu, budući da imamo drugu koja je licencirana pod slobodnim (ili znatno slobodnijim) uslovima, i nemamo nikakvo opravdanje da koristimo ovu. Još ću se konsultovati sa korisnicima koji se takođe bave licencama nad slikama, ali budi spreman da će ova verovatno biti obrisana :-(. --Brane Jovanović <~> 23:24, 22. avgust 2006. (CEST)

Troslovne skraćenice

Kale, nemoj ovo uzeti kao zvocanje, ali baci pogled na ovu stranu i ustanovi da troslovne skraćenice mogu značiti veliki broj različitih stvari :) --Miloš Rančić (razgovor) 23:43, 25. avgust 2006. (CEST)

:))) Načelno, troslovne skraćenice su najnezgodnije, jer im je najčešće značenje troslovni ISO kod. Npr. srp za srpski jezik ili srb u budućnosti za Srbiju. Sad, još je broj država relativno ograniečena cifra, ALI, prema proračunima, na svetu ima možda i 10.000 jezika, tako da verujem da će i Ethnologue i ISO iskoristiti svaku moguću varijaciju. Ako hoćeš da u tekstu izgleda lepše, onda koristi nešto u smislu [[метионин|met]], kao što se koristi i npr. [[квадратни километар|km²]] (ne gledaj brljotinu ovih primera u viki kodu, gledaj kako izgleda na strani). --Miloš Rančić (razgovor) 01:51, 26. avgust 2006. (CEST)

Usput, to te ne sprečava da napraviš odmah jednu višeznačnu odrednicu: --Miloš Rančić (razgovor) 02:01, 26. avgust 2006. (CEST)

Met ili MET ili met može označavati:

• skraćenicu za amino kiselinu metionin
• (nešto drugo)
• (nešto treće)...

{{вишезначна одредница}}

... jer su i višeznačne odrednice validni enciklopedijski članci; tj. daju određenu inforamciju. --Miloš Rančić (razgovor) 02:01, 26. avgust 2006. (CEST)

---

Ne zamerite što nezvan upadam u razgovor, ali mislim da bi u vezi skraćenica i akronima ove adrese mogle biti od velike koristi:

[1]

[2]

[3].

Imam i nekoliko troslovnih rečnika, pa ako bude trebalo . . .

--delija 10:01, 26. avgust 2006. (CEST)

---

Voterlu

Ne, boj se, neće Vikipedija postati shozofrena - ona to već jest.

Vaterlo je uobičajena i pravilna transkripcija i odnosi se na pomenutu bitku.

Međutim, Englezi (i ostali) su taj naziv uvek izgovarali Voterlu (bez obzira da li se radi o selendri ili londonskoj železničkoj stanici). Mislim da je najbolje da mi zadržimo transkripciju Vaterlo za selendru, a da Voterlo bude transkripcija za "postaju", pogotovo što u engleskom jeziku imamo mnoštvo sličnih primera (npr. Pariz (ili Pari) u Francuskoj, ali Paris u Taksasu, zatim Batavija (u Indoneziji) ali Batejvija u SAD, Bošan u Francuskoj, ali Bičam u SAD, Bofor - Bjufort).

Pozdrav.

--delija 08:02, 28. avgust 2006. (CEST)

IRC

Pažljivom inspekcijom ćeš ustanoviti da sam pre nekog vremena pokušao da uđem na kanal, ali neuspešno :( U drugom sam stanu, imam dajl-ap net, i nemam instalisan IRC klijent. Tako da.. raspravićemo ovo kad se sretnemo na IRCu :) -- Obradović Goran (razgovor) 03:44, 8. septembar 2006. (CEST)

Translation Request

Greetings Kale!

Can you please kindly help me translate these passages into the Serbian language?

"Jesus Christ, the Word who became flesh, died on the cross for the redemption of sinners, resurrected on the third day and ascended to heaven. He is the only Saviour of mankind, the Creator of the heavens and earth, and the only true God".

"The Holy Bible, consisting of the Old and New Testaments, is inspired by God, the only scriptural truth, and the standard for Christian living".

"Salvation is given by the grace of God through faith. Believers must rely on the Holy Spirit to pursue holiness, to honour God, and to love humanity".

"The Lord's Second Coming will take place on the Last Day when He descends from heaven to judge the world: the righteous will receive eternal life, while the wicked will be eternally condemned".

Any help would be very gratefully apprciated, Thankyou.

From --Jose77 04:26, 8. septembar 2006. (CEST)

Odgovor

Prvi si kršio pravila da obaveštavaš o promenama, nego si menjao članak o Radovanu Karadžiču tek tako. Najpre sam nauči da se ponašaš, pa onda deli drugima lekcije. Na strani za razgovor o Radovanu se vidi tko je bio u pravu.--Djuranovic 03:35, 9. septembar 2006. (CEST)

Nisi znao čitati

Juče si se pravio lud i ti i još trojica, kad vam je tip predočio članak. vraćao si članak tri puta i pravio se nevešt. Ili nepismen--Djuranovic 03:40, 9. septembar 2006. (CEST)

Ako si kad bio na engleskim WikIpedijama znao bi da se u takvom slučaju ostavi vreme da urednik unese citat, a ti i još trojica ste juče brisali jednog drugog urednika tri puta, a on vam je iznio citat. --Djuranovic 03:43, 9. septembar 2006. (CEST)

Ovo o ekonomskim zakonima je potpuno bilo bez ikakva osnova. Nadam se da nisi bio zlonameran ili vandal kad si to pisao. verovatno ne znaš dobro engleski, pa si pogrešio pri prevodu.--Djuranovic 03:50, 9. septembar 2006. (CEST)

Onda izvini, vidio sam da si zadnji uređivao i krivo sam pomislio da si ti unio tu pogrešnu rečenicu. Ipak si je trebao primetiti.--Djuranovic 03:57, 9. septembar 2006. (CEST)

Ja te nisam uvredio. Rekao sam samo Kaletove gluposti. Činjenica je da je to glupost. A pošto se ipak ljutiš mogao bi da prestaneš da me zoveš trolom.--RadovanK 01:13, 19. septembar 2006. (CEST)

admin prava

Želeo bih da te ohrabrim da razmisliš o prijavi za administratorska prava na ovom projektu. Bila bi ti lepa pomoć u radu, a mislim da bi bio vredan i pouzdan administrator. --Dzordzm 11:40, 21. septembar 2006. (CEST)

Admin

Čestitam ti od srca! Nek dušmani puknu. Poz. --Poki |razgovor| 23:13, 28. septembar 2006. (CEST)

Čestitam, postao si administrator! Svako dobro. --Славен Косановић {razgovor} 23:14, 28. septembar 2006. (CEST)

Pridružujem se čestitakma, uz prve komentare, dakle „Nek dušmani puknu“. Svako dobro --SašaStefanović • 23:15, 28. septembar 2006. (CEST)

Čestitke i od mene. :) --Φ ί λ ι π ¶ 23:15, 28. septembar 2006. (CEST)

• Pridružujem se čestitkama. Biti administrator nosi izvesna prava ali i odgovornosti. Neka te sreća prati u administratorskom radu. --Đorđe Stakić (r) 23:16, 28. septembar 2006. (CEST)

U bre, al je gužva ovde večeras - čestitam i ja :D. --Brane Jovanović <~> 23:17, 28. septembar 2006. (CEST)

Čestitam. Kada se prašina (koja naravno nije imala nikakve veze sa tobom lično) slegne, Vikipedija na srpskom jeziku je dobila odličnog administratora kojim će se ponositi. --Dzordzm 23:19, 28. septembar 2006. (CEST)

Welcome. --BokicaK 06:54, 29. septembar 2006. (CEST)

Welcome To The Club. --  JustUser   JustTalk 13:29, 29. septembar 2006. (CEST)

---

Evo, i ja da čestitam (malo sam sačekao da se gužva smiri) i - "may the Force be with you".

--delija 13:50, 30. septembar 2006. (CEST)

Otpozdrav-:)

Додај неформатирани текст овде eto, i meni je drago da si ti ovde, pa još post`o šef-:) Svakak čast, samo napred!

Timok

Stvarno ne znam šta raditi sa njom. Ukoliko je na engleskoj JV, a mi ne znamo baš za precizniji šablon, mislim da nije strašno ni da ostane samo JV. -- Obradović Goran (razgovor) 20:55, 8. oktobar 2006. (CEST)

Ljubazni komšija

Branetova spomenica za:

ljubaznog komšiju

Za pokazano strpljenje sa novim korisnicima

Dodeljuje: Brane Jovanović

Za izuzetno strpljenje u komunikaciji sa novopridošlim korisnicima, dodeljujem ti ovu spomenicu za ljubaznog komšiju. Svaka ti čast i samo tako nastavi :-D. --Brane Jovanović <~> 18:40, 16. oktobar 2006. (CEST)

Kale

Pročitao sam ono o francuskim selima na tvojoj stranici. Upozorio bi te da Kale nije selo (vidi) i ima naglasak na e, što ga razlikuje od tvog nadimka (nadam se). U svakom slučaju možda nađeš nešto ovde Pozdrav :) --David 16:04, 17. oktobar 2006. (CEST)

Da, Kale nije selo - ipak je malo veće naselje .) A izgovor imena tog naselja je u srpskom jeziku sa akcentom na a, nikako e. :) MA zašto ja to uopšte pišem ovde :? A da, zbog penicilina .R --Wlodzimierz 16:50, 17. oktobar 2006. (CEST)

Organele

Ehej, ti zloćo bezdušna... imamo konačno šablon i za organele. Možda deluje primitivno, ali ostale vikipedije nemaju toliko - imaju šablon sa samo navedenim organelama. :) A da, i svidela mi se ova zelena boja :) ustajem za sat vremena radi predavanja... ubiše me tvoje organele. Što si ih uopšte pominjao... Laku noć, dobro jutro! --Wlodzimierz 05:22, 26. oktobar 2006. (CEST)

Hm... ma imao sam i ja ideju kao i ti da to bude na dnu strane (mislim na spisak organela naravno), a da šablon sa desne strane navede samo karakteristike... ali je možda to preopterećivanje strane? I šta ako nekom treba neka druga organela a na velikom članku ne siđe da vidi spisak... A linkovi štrče zato što nisam uniformisao širinu boksa... Ne znam ni da li bi trebalo... ne vidi se uvek sve što treba na nekih 200-300p... a mislim da ne treba menjati azbučni raspored radi estetike? Poz, --Wlodzimierz 13:36, 26. oktobar 2006. (CEST)

Spajanje

Napisao sam članak Antigen i video da već postoji članak Hapten pa bi možda trebalo izvršiti spajanje ta dva članka. Ne znam kako to ide oko spajanja Micki 15:24, 28. oktobar 2006. (CEST)

Interwiki

Kale, posto vidim da si ti zaduzen za oblast medicine, znam da te mozda nervira da stalno trazis interwikije za moje clanke i svestan sam toga. Ali ajd molim te da se malo jos strpis. Ja trenutno kuci nemam internet, jer sam se tek preselio, a eto svidja mi se da radim nesto korisno i interesantno (citaj Wikipedia). Posto nemam kuci internet i idem u internet-kafe nemam bas vremena da puno vrsljam po Wikipediji. Znaci ja uglavnom kuci sredim clanak i onda ga samo jos malo doradim i posaljem iz kafea. Nadam se da ces imati razumevanja. Veliki pozdrav! Micki 22:44, 29. oktobar 2006. (CET)

Posto si vec online, da te pitam jos nesto. Kako se pisu oni mali brojevi (subscript) i veliki brojevi (superscript), kad npr. hoces da napises O2 (kiseonik) i sl? Micki 22:59, 29. oktobar 2006. (CET)

Citoplazma i citosol

Naravno da su sinonimi. Ne zanima me šta pričaju englezi... I nema nikakve veze konzistencija - citoplazma je citoplazma, a zavisno od toga kako su uređeni citoskeletni elementi imaćemo lokalno zgusnuće ili razređenje iste. Pozdrav, --Wlodzimierz 16:05, 30. oktobar 2006. (CET)

Upozorenje

Molim te da kad nekoga optužuješ da samo ratuje sa drugima da dobro proveriš. Ja jesam napravio neke izmene, ali izmene koje se tiču elementarne kulture i elementarnog neznanja i to na stranicama za razgovor sam to kulturno popratio. 1. Jedan korisnik je rekao da nauka dolazi od reči naučiti, što je elementarno neznanje 2. Drugi korisnik je nastojao ispraviti da dividede et impera u informatici znači "zavadi pa vladaj". rekao sama da znači u istoriji, ali da ne možeš u informatici zavaditi problem, nego ga podeliti. To je elementarno neznanje, ali nisam takvim grubim rečima to popratio. Jer ne ličim na vaš grubi stil sa kojim se služite. 3.A jednoga korisnika sam zamolio da zameni sliku na naslovnoj strani jer je bila gola lutka. što bš nije na čast vikipediji.--Konrad 02:02, 13. novembar 2006. (CET)

Nije trolovanje ako tražim objašnjenje.--Konrad 02:13, 13. novembar 2006. (CET) Nikome nisi objasnio zašto si se svetio Solindi. Nije ga bilo 50 dana. --Konrad 02:14, 13. novembar 2006. (CET) Kod njih nisam našao tvoja objašnjenja nego si svima navodnu opstrukciju stavio bez objašnjenja. --Konrad 02:15, 13. novembar 2006. (CET) Mislim da za Sunčicu i Danu Kordu moraš da objasniš kako su to oni obstruirali. Ne možeš tek tako 10 ljudi blokirati, jer si silan i imaš topuzinu. Zakon jačega vredi u džungli. Da li vredi na vikipediji. --Konrad 02:17, 13. novembar 2006. (CET) Što bi bilo da tu topuzinu neko primeni na tebi. I da kaže da opstruiraš. Koliko ja mislim vidim da to radiš.--Konrad 02:18, 13. novembar 2006. (CET)

Revilo i Djore

Nadam se da ti je jasno ;-) --Kaster 02:37, 13. новембар 2006. (CET)

Sa Trga

U vezi s prvim pasusom, najviše bih se zadržao na onom delu „svi iznesu svoje argumente i reference“. Kada ima više referenci, tj. kada jedna merodavna knjiga kaže jednu stvar a druga drugu, to se onda može uklopiti u situaciju koju ti pominješ; međutim, nisam na to mislio, niti sam sreo takav problem na Vikipediji. Problem je kada ja navedem Pravopis ili neku drugu normativnu literaturu, dok drugi korisnik kao jedini argument i referencu navede kako on ceo život govori drugačije (ili, eventualno, kako su na TV-u ili u dnevnim listovima napisali drugačije). U tom slučaju, trebalo bi da je sasvim jasno šta je ispravno, zar ne? Tu nastaje frka, što ima administratora koji će bez problema prihvatiti da su Pravopis i mišljenje jezičkih stručnjaka činjenice o kojima se ne može raspravljati, ali ima i onih drugih: koji su gledali isti TV program ili čitali iste novine kao pomenuti korisnik, pa će se tako i postaviti. Mislim da toga nikako ne bi smelo da bude, jer je mnogo upravo ovakvih očiglednih situacija, pa stoga treba jednostavno doneti zvaničnu odluku: ili će nam merodavan biti Pravopis, ili „Pink“ i „Politika“. Da li se razumemo?

Drugo, zaista nemam običaj da vređam sagovornike. Ne znam misliš li na neki konkretan primer ili uopšteno, ali ako sam nekad nekog uvredio, nije trebalo tako da zvuči (niti mi je problem da se izvinim ukoliko jeste tako zvučalo). „Jedina enciklopedija koja svesno iznosi pogrešne informacije“ — akcenat je na svesno; to znači: ako neko piše neki, i u njemu transkribuje (tranksripcija je, čini mi se, ovde najveća boljka, ali sve što kažem može se primeniti i bilo na koje drugo pravopisno načelo) neko ime kakogod, pa dođem ja i ispravim, nipošto ne bih naveo pomenuti argument, jer je čovek nesvesno pogrešio. Međutim, kada se nakon moje ispravke pobuni neki korisnik, govoreći da to što ja pričam „jeste u skladu s Pravopisom, ali on misli drugačije“ i insistira da se njegovo mišljenje smatra merodavnijim od Pravopisa, nije li to onda, objektivno, „svesno iznošenje pogrešnih informacija“ (jer jeste svesno, i jeste pogrešno prema normama srpskog jezika). Ako grešim u ovom razmišljanju, slobodno mi skreni pažnju gde. Zbog svega toga, opet se vraćamo na prethodni pasus, voleo bih da se jednostavno kaže prihvata li se Pravopis kao merodavan, što bi značilo da o njemu nema rasprave i da svako svoje mišljenje o eventualnoj nelogičnosti pravila treba zadržati za sebe (iako ja prvi, veruj mi, vidim u njemu mnoge stvari koje mi se ne sviđaju, pa ćutim i postupam kako tamo piše, a ne kako bih ja hteo).

Pozdrav,

Bbasic 13:24, 23. decembar 2006. (CET)

---

To je onda sve, na kraju se ipak razumesmo. :) Moglo bi se, doduše, još pričati o tim nonsensima, od kojih za veliki broj postoji opravdanje (iako na prvi pogled zaista nije uvek jasno zašto je baš tako propisano a ne drugačije), ali kako to može mnogo da zavisi čak i od ličnog ukusa, a oko suštine stvari smo se složili, ostalo mi je još samo da zahvalim na strpljenju.

Pozdrav,

Bbasic 11:10, 24. decembar 2006. (CET)