Rakići
| Rakići | ||||||||||||
|
Rakići vode poreklo od kneza valjevske nahije i kneza kolubarske knežine valjevske nahije i popečitelja (ministra) prosvete Rake Tešića. Iz porodice Rakić su Dimitrije - Mita Rakić, ministar finansija i njegov sin Milan Rakić, diplomata, poznati pesnik.
Knez Raka Tešić (1773-1823)[uredi | uredi izvor]
Knez Raka Tešić, ko-ministar (popečitelj) prosvete (od 1822), obor-knez valjevske nahije i knez kolubarske knežine valjevske nahije (od 1815), buljukbaša (do 1815), rođen je u Mionici 1773. Od dvanaeste godine osam godina živeo je u Sarajevu gde je učio sarački zanat. Posle je bio buljukbaša kod Grbovića. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku i u Drugom ustanku. Nakon toga starešina nad 10 sela. Posle Grbovića, 1815. postao je knez kolubarske knežine valjevske nahije i obor-knez valjevske nahije.
Nakon obrazovanja Popečiteljstva prosvete i odluke da dva ministra (popečitelja) budu izabrana od kojih bi jedan predstavljao sveštenstvo, a drugi ostalo stanovništvo, izabrani su arhimandrit manastira Vraćevšnica i budući srpski mitropolit Melentije Pavlović i valjevski knez Raka Tešić, koji su istovremeno bili i članovi novouspostavljenog svešteničkog suda.
Knez Raka Tešić umro je u Mionici 26. decembra 1823. Posle njegove smrti za kneza kolubarske knežine valjevske postavljen je 1824. Jovica Milutinović.
Raka Tešić imao je sinove Nikolu, Velimira i Jevrema Rakića i ćerku Anu.
Sahranjen je kod Ribničke crkve u Paštriću, sa leve strane oltara.[1]
Major Nikola Rakić[uredi | uredi izvor]
Major Nikola Rakić, sin Rake Tešića, bio je načelnik kolubarskog sreza.
Kapetana kolubarske kapetanije (od 27. januara 1830) Nikolu Rakića, sina Rake Tešića, 12. marta 1839. knjaz Miloš postavio je na mesto načelnika kolubarskog sreza.
Nikola Rakić je 27. maja 1825. bio izabran za jednog od četiri deputata kolubarske knežine na narodnim skupštinama koje saziva knjaz Miloš. Kao deputat Nikola Rakić je juna 1837. učestvovao na Spasovdanskoj skupštini u Kragujevcu.
Major Nikola Rakić 1844. smenjen je po usmenom naređenu Tome Vučića Perišića, kao obrenovićevac, odnosno simpatizer učesnika Katanske bune. Navodno je istraga utvrdila da je nameravao da se sa 500 Kolubaraca pridruži Katanima u Mionici. Osuđen je na doživotnu robiju u teškim okovima i upućen je na izdržavanje kazne u Ćupriju. Pomilovan je posle dve godine, 1846.
Major Nikola Rakić umro je 3/15. aprila 1854. Sahranjen je kod crkve u Ribnici, kao i Raka Tešić.
Bio je oženjen Danicom. Imali su ćerke Peladiju, Janovku, Jovanku i sina Milana koji je umro mlad. Jovanka je bila udata za trgovca Tanasija Milanovića u Gornji Milanovac.[2]
Jevrem Rakić (1818—1879)[uredi | uredi izvor]
Jevrem Rakić, sin kneza Rake Tešića, zajedno je sa Svetozarom Nenadovićem podigao crkvu u Mionici. Radio je kao pisar u Mionici od 1844, kasnije je postao sreski načelnik u Mionici. Premešten je u Šabac 1862. na mesto sreskog načelnika. Umro je u Šapcu 1879. godine.
Jevrem Rakić se ženio dva puta. Prva žena je bila Jela, ćerka kneza Jovice Milutinovića, a druga je bila Marta, ćerka Anastasa Mihajlovića, čija je sestra Kruna bila udata za Jovana Obrenovića.[2] U braku sa Martom imao je sina Dimitrija Mitu Rakića i kćerke Ljubicu, Jelku, Jelenu i Persidu.
Marta Rakić je umrla 2. aprila 1903. godine u 84. godini u Šapcu, gde je i sahranjena u porodičnoj grobnici pored „rano preminuloga“ supruga Jevrema koji je bio sreski načelnik. Opelo je služio episkop šabački Dimitrije. U čitulji su navedeni ožalošćeni: „kćeri Persida, udova Androbašića, Jelena, udova Jevte Popovića, Jelka Koste Jezdića, Ljubica Svetozara Konjevića; snaha Ana udova Mite Rakića; unučad Milan M. Rakić, Ljubica M. Rakićeva, Kosta Jev. Popović, Jevrem Jev. Popović, Milivoje Jev. Popović, Zorka Sv. Konjevićeva; zetovi Kosta D. Jezdić i Svetozar Konjević.“[3]
Dimitrije Mita Rakić (1846 -1890)[uredi | uredi izvor]
Dimitrije Mita Rakić (1846 -1890), ministar finansija 1888. bio je oženjen Anom, kćerkom Milana Đ. Milićevića (Ripanj, 1831 - Beograd, 1908), ministra prosvete, člana SKA i Gine Milićević.
Dimitrije Mita Rakić rođen je u Mionici, 15/27. oktobra 1846. Oženio se Anom Milićević. Milan Đ. Milićević je pored Ane imao i sina dr Dimitrija Mitu Milićevića (1855—1919) čija kćerka Mara je bila udata za dr Milana Petrovića (1886—1963), lekara, rodom iz Niša, pedijatra i predsednika Srpskog lekarskog društva. Imali su sina prof. dr Dimitrija Petrovića, profesora fizilogije na Medicinskom fakultetu, čiji sin prof. dr Milan D. Petrović (1946-2010) je bio profesor interne medicine (hematologija) na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čija supruga dr Danica Petrović je direktor Muzikološkog instituta SANU. Njihova je kuća bila na uglu Mišarske i Svetozara Markovića (gde je bila poslastičarnica Lubardić).
Dimitrije Mita Rakić i Ana Rakić, rođ. Milićević imali su troje dece Milana, Milicu i Ljubicu.
- Milan Rakić, pesnik, diplomata, konzul u Prištini.
Milan Rakić (1876-1938)[uredi | uredi izvor]
Milan Rakić (1876—1938), sin Mite Rakića, poznati je srpski pesnik, diplomata, konzul u Prištini, član Srpske kraljevske akademije. Milan Rakić je završio osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu, a prava u Parizu. Po povratku sa studija stupio je u diplomatsku službu.
Milan Rakić bio je oženjen Milicom kćerkom Ljubomira Kovačevića (Petnica kod Valjeva 1848 – Vrnjačka Banja, 1918), ministra prosvete, člana Srpske kraljevske akademije, istoričara, čiji sin jedinac je poginuo u Prvom balkanskom ratu.
Milan Rakić je u Prvom balkanskom ratu učestvovao kao dobrovoljac u četničkim jedinicama prilikom oslobađanja Kosova. Zet Milana Rakića je Milan Grol.
Milan Grol (1876—1952), ministar[uredi | uredi izvor]
Ljubica (1884—1929), sestra Milana Rakića, bila je udata za Milana Grola (Beograd, 31. avgust 1876 — Beograd, 3. decembar 1952) iz porodice nemačkog porekla. Ljubica je umrla marta 1929. godine.[4] Milan Grol je bio srpski političar i književnik, ministar inostranih poslova, predsednik Demokratske stranke (1940—1946), dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.
Imali su sina Vojislava Grola (1911—1987), pravnika, i ćerku Milojku. Vojislav Grol je bio oženjen Jelenom (1916), ćerkom advokata Nikole Stojanovića.[5] Živeli su u Smiljanićevoj ulici kod Slavije (kuća srušena).
Dr Vojislav M. Grol (1911—1987)[uredi | uredi izvor]
Dr Vojsilav Grol sin Milana Grola i Ljubice D. Rakić doktorirao je prava u Beogradu. Bio je oženjen Jelenom, kćerkom advoktata Nikole Stojanovića, člana Demokratske strane, jednog od osnivača Srpskog kulturnog kluba.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Oružje i lični predmeti kneza Rake Tešića čuvaju se u Narodnom muzeju u Valjevu.
Sreski načelnik Jevrem Rakić se ženio dva puta. Prva žena je bila Jela, ćerka kneza Jovice Milutinovića, a druga je bila Marta, ćerka Anastasa Mihajlovića, čija je sestra Kruna bila udata za gospodar Jovana Obrenovića. U braku sa Martom imao je sina Dimitrija Mitu Rakića i kćerke Ljubicu, Jelku, Jelenu i Persidu. Dakle, deda Milana Rakića je bio pašenog gospodar Jovana Obrenovića.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji
- Spisak znamenitih ličnosti iz Prvog srpskog ustanka
- Milan Rakić
- Milan Đ. Milićević
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zdravko Ranković: Selo Paštrić, revija „Kolubara“, avgust 2014, dodatak, strana V
- ^ a b Ljiljana Urošević: Potomci kneza Rake Tešića, pp. 148, u časopisu „Glasnik“, broj 36, Istorijski arhiv Valjevo, 2002. godine.COBISS.SR 74951180
- ^ Čitulju su objavile „Beogradske novine“, 11. april 1903. odakle je ponovo objavljena u kalendaru „Kolubara“ za 2003. godinu, pp. 64-65. COBISS.SR 22146562
- ^ Mira Radojević: Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakića i Milana Ćurčina (strana 13, fusnota 53) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2014), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, izd. Prosveta, Beograd 2009. pp. 136-137. COBISS.SR 170123788