Пређи на садржај

Мионица

Координате: 44° 15′ 04″ С; 20° 04′ 32″ И / 44.251166° С; 20.075666° И / 44.251166; 20.075666
С Википедије, слободне енциклопедије
Мионица
Мионица
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаМионица
Становништво
 — 2022.1.590
Географске карактеристике
Координате44° 15′ 04″ С; 20° 04′ 32″ И / 44.251166° С; 20.075666° И / 44.251166; 20.075666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Мионица на карти Србије
Мионица
Мионица
Мионица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14242
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Мионица је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 1.590 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]
Градски парк
Црква Вазнесења Христовог у Мионици

Мионица се почетком 20. века делила на село и варошицу Мионицу. Село Мионица, које се у турским пописима бележи већ 1527/1528, се налази са обе стране речице Рибнице, притоке реке Колубаре. Варошица Мионица, која се почела насељавати тек од 1860, налази се на средини атара истоименог села. Мионица је данас општинско средиште.

Решењем скупштине потврђеним од Краља од 23. априла 1909. године насеље је добило званичан статус варошице иако се и пре тога сматрало за варошицу.

Мионичка црква, храм Вазнесења Господњег, данас најстарија грађевина у Мионици, саграђена је 1856. Први свештеник био је Тома Лукић, родом из Горњег Мушића.

Сталну основну школу Мионица је добила 1864, али је још од 1827. у мионичким Ракићима приватно учитељевао Степан Јовановић Геренчић, родом из Земуна.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. у насељу Мионица (варошица) живи 1361 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,4 година (37,6 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 581 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 568
1953. 656
1961. 860
1971. 1.227
1981. 1.438
1991. 1.679 1.624
2002. 1.723 1.776
2011. 1.620
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.663 96,51%
Роми
  
17 0,98%
Југословени
  
4 0,23%
Словенци
  
3 0,17%
Муслимани
  
2 0,11%
Хрвати
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Буњевци
  
1 0,05%
непознато
  
25 1,45%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]