Ratomir (knez)

Ratomir, takođe Ratimir (lat. Ratomirum) je legendarni srpski vladar iz prve polovine 8. veka, sin kneza Vladina.

Podaci iz hronike

Prema Letopisu popa Dukljanina, Ratomir je bio sin kneza Vladina. Prema hroničaru, on je „od detinjstva pokazivao neotesanost i oholost“. i „omrznuo hrišćanstvo od detinjstva“ i, postavši vladar, počeo je preterano da progoni hrišćane, i želeo da izbriše njihovo ime u zemlji svog carstva, i poruši brojne njihove gradove i mesta, a neke poštede, pretvarajući ih u ropstvo. Ali hrišćani, videći da su u velikom zatočeništvu i gonjenju, stadoše se okupljati u gornjim predelima planina, i po mogućnosti podizaše utvrđenja, gradove i građevine, da bi se na taj način oslobodili njegove vlasti, dok im Gospod ne dođe i oslobodi ih. Hroničar prenosi da su se pod Ratomirovim ocem Vladinom Bugari doselili na Balkan. I „oba naroda su se srodila” jer su „bili neznabošci i imali su isti jezik”.

Slično se pisalo i o njegova četiri naslednika, koji su vladali jedan za drugim. Jerži Stšelčik ih je sve nazvao Ratomirovim sinovima, ali toga nema u „Letopisu popa Dukljanina“. Štaviše, neke verzije kažu da Ratomir u trenutku smrti nije imao sinova. Knezovi se nazivaju Ratomirovim rođaci, ali su vladali u nizu jedan za drugim.

Analiza

Neki istraživači su ga, poistovećivali sa Ratimirom, naslednikom Ljudevita Posavskog i vladarom Panonske kneževine 829-838. F. Šišić je opovrgao ovu identifikaciju. Prema S.V. Aleksejevu, hronika je sintetizovala različite kneževske legende, pa je legendarni deo prepun anahronizama, a priča o Ratomiru, njegova „četiri naslednika“, Svetomiru-Saramiru, Svetopleku mogla je biti pozajmljena iz nesačuvanog, ali rekonstruisanog„ knjiga „Metodije””. Aleksejev je pisao da tekst poglavlja VI i VII odražava procese karakteristične za početnu fazu preseljenja Slovena (u letopisu se vezuju za doba Ostroila, Ratomirovog pra-pradede), ali s druge strane , da su se procesi koji su se odvijali na romansko-slovenskoj kulturno-jezičkoj granici pre početka 9. veka. Takođe je tvrdio da ako su Ratomir iz Letopisa i Ratimir, knez Panonske kneževine , identični, onda je pogrešna izjava hroničara da su četiri Ratomirova naslednika vladala jedan za drugim, a ne paralelno. Aleksejev je imenovao protivnike Mojmira I - Pribinu i Neklana - kao kandidate za ulogu takvih prinčeva, ali je takvu rekonstrukciju nazvao „spekulativnom“, a takođe je napisao da je rizično koristiti Hroniku kao ravnopravan izvor o istoriji Velike Moravske ili Panonije 9. veka.