Pređi na sadržaj

Ризици глобалних катастрофа (knjiga)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rizici globalnih katastrofa
Korice srpskog izdanja knjige Rizici globalnih katastrofa
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovGlobal Catastrophic Risks
Autorpriredili Nik Bostrom i Milan M. Ćirković
Zemlja SAD
JezikEngleski
Žanr / vrsta delastručna knjiga
Izdavanje
IzdavačHeliks
Datum2008.
Prevod
PrevodilacLjubomir Zlatanović i Ana Ješić
Klasifikacija
ISBN ?978-0-19-857050-9

Rizici globalnih katastrofa (engl. Global Catastrophic Risks) je stručna knjiga iz oblasti ekologije koju su priredili Nik Bostrom (engl. Nick Bostrom) i Milan M. Ćirković, objavljena 2008. godine.[1] Srpsko izdanje objavila je izdavačka kuća Heliks iz Smedereva 2011. godine u prevodu Ljubomira Zlatanovića i Ane Ješić.[2]

O autorima

[uredi | uredi izvor]
  • Nik Bostrom (1973) je profesor na Univerzitetu Oksford. Osnivač je Instituta za budućnost čovečanstva, multidisciplinarnog istraživačkog centra koji okuplja izuzetne matematičare, filozofe i naučnike da razmišljaju o globalnim prioritetima i velikim pitanjima za čovečanstvo. Rukovodi Strateškim istraživačkim centrom za istraživanje umetnosti. Autor je oko 200 publikacija, a njegove knjige prevedene su na 24 jezika. Diplomirao je veštačku inteligenciju, filozofiju, matematiku i logiku, a zatim magistrirao filozofiju, fiziku i računarsku neuronauku. Godine 2000. dobio je doktorat iz filozofije na London School of Economics.[3]
  • Milan M. Ćirković (1971) je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Član je Centra za bioetičke studije u Beogradu. Magistrirao je iz geo-nauka 1995. godine na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD), doktorirao iz fizike 2000. godine na istom univerzitetu. Do sada je objavio 3 monografije i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 100 popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo više naučno-popularnih knjiga.[4]

O knjizi

[uredi | uredi izvor]

Katastrofalni rizik na globalnom nivou je rizik sa potencijalom da izazove uništenje na svetskom nivou. Tokom ljudske istorije ratovi i pošasti su to činili više puta, kao i pogrešne ideologije i totalitarni režim, a apredak tehnologije je doneo opasnosti nove vrste, koje bi moglo izazvati novo uništenje.[1]

U knjizi Rizici globalnih katastrofa 25 vodećih stručnjaka razmatra najveće rizike sa kojima se čovečanstvo suočava u 21. veku, uključujući udare asteroida, eksplozije gama zraka, prirodne katastrofe na Zemlji, nuklearni rat, terorizam, globalno zagrevanje, biološko oružje, totalitarizam, naprednu nanotehnologiju, opšta veštačka inteligencija i društveni kolaps. Knjiga se bavi i sveobuhvatnim pitanjima, političkim odgovorima i metodama za predviđanje i upravljanje katastrofama.[1]

Martin Dž. Riz u Predgovoru piše kako je još 1903. godine Herbert Dž. Vels održao predavanje na Kraljevskom institutu u Londonu, ističući rizik globalne katastrofe: „Nemoguće je, dokazati da izvesne stvari neće u potpunosti uništiti ljudsku rasu i okončati njenu priču; da noć neće ubrzo pasti i sve naše snove i napore učiniti uzaludnim... nešto iz svemira, neka zaraza, ili neko veliko oboljenje atmosfere, nekiprateći kometarni otrovi, neko veliko izlivanje isparenja iz unutrašnjosti zemlje, ili nove životinje koje će se hraniti nama, ili neka droga, ili razorno ludilo u ljudskom umu.“ Sam Vels je doživeo da čuje o Hirošimi i Nagasakiju. I danas nam preti nova nuklearna katastrofa. Dalje, inovacije su pokrenule ekonomski napredak - informaciona tehnologija, biotehnologija i nanotehnologija, ali napetosti između dobroćudnih i štetnih uticaja novih tehnologija, i pretnje koje postavlja moć nauke, su realne. Jedan tip pretnje dolazi od strane kolektivne ljudske delatnosti; mi uništavamo prirodne resurse, menjamo klimu, pustošimo biosferu i mnoge vrste dovodimo do istrebljenja. Društvo se danas suočava i sa drugim pretnjama osim klimatske promene. Najzančajnija je možda pretnja po biološku raznolikost. Stopa izumiranja vrsta je hiljadu puta viša od normalne, i još raste. Dalje govori o novim tehnikama sintetičke biologije koje bi mogle dopustiti jeftino sintetisanje smrtonosnog biološkog naoružanja, namerno ili čak greškom. U dananjem umreženom svetu uticaj bilo kakve nekontrolisane katastrofe brzo može postati globalni, kao i o tome kako tehnološki razvoj sa sobom donosi i rizike.[5]

Milan M. Ćirković u tekstu Uz srpsko izdanje govori o problemima kojima je posvećena ova knjiga, tj. da su oni globalni i utiču podjednako na Srbiju kao i na bilokoju drugu sredinu.[5]

Sadržaj

[uredi | uredi izvor]

Poglavlja u knjizi:[5]

Predgovor - Martin Dž. Riz

Uz srpsko izdanje - Milan M. Ćirković

  • 1 Uvod - Nik Bostrom i Milan M. Ćirković

Deo I – Scena

  • 2 Dugoročni astrofizički procesi - Fred Adams
  • 3 Teorija evolucije i budućnost čovečanstva - Kristofer Vils
  • 4 Milenijalističke tendencije kao odgovori na apokaliptične pretnje - Džejms Dž. Hjuz
  • 5 Neobjektivnosti koje potencijalno utiču na procenu globalnih rizika - Eliezer Jadkovski
  • 6 Posmatrački selekcioni efekti i globalni katastrofički rizici - Milan M. Ćirković
  • 7 Sistemski zasnovana analiza rizika - Jakov J. Hejms
  • 8 Katastrofe i osiguranje - Piter Tejlor
  • 9 Odnos društva prema katastrofama - Ričard A. Pozner

Deo II - Rizici iz prirode

  • 10 Supervulkanizam i drugi katastrofalni geofizički procesi - Majkl R. Rampino
  • 11 Hazardi od kometa i asteroida Vilijam Nejpier
  • 12 Uticaji supernova, bleskova gama zračenja, Sunčevih baklji i kosmičkih zraka na zemaljsko okruženje - Arnon Dar

Deo III- Rizici od neželjenih posledica

  • 13 Klimatske promene i globalni rizik - Dejvid Frejm i Majls R. Alen
  • 14 Zaraze i pandemije: prošle, sadašnje i buduće - Edvin Denis Kilburn
  • 15 Veštačka inteligencija kao pozitivan i negativan faktor globalnog rizika - Eliezer Jadkovski
  • 16 Velike nevolje, izmišljene i stvarne - Frenk Vilček
  • 17 Katastrofa, društveni slom i nestanak čovečanstva - Robin Henson

Deo IV Rizici od neprijateljskih delovanja

  • 18 Stalna pretnja nuklearnog rata - Džozef Sirinsioni
  • 19 Nuklearni terorizam kao potencijalna katastrofa: opasnost koja se može sprečiti - Geri Akerman i Vilijam Poter
  • 20 Biotehnologija i biobezbednost - Ali Nuri i Kristofer F. Čiba
  • 21 Nanotehnologija kao rizik globalne katastrofe - Kris Feniks i Majk Trejder
  • 22 Totalitaristička pretnja - Brajan Kaplan

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „Global Catastrophic Risks”. goodreads.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2022. 
  2. ^ „Rizici globalnih katastrofa”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 23. 4. 2022. 
  3. ^ „Nick Bostrom”. goodreads.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  4. ^ „Milan M. Ćirković”. csb.eu.com. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  5. ^ a b v Bostrom, Nik; M. Ćirković, Milan, ur. (2011). Rizici globalnih katastrofa. Smederevo: Heliks. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ризици_глобалних_катастрофа_(књига)&oldid=26991058”