Pređi na sadržaj

Savez za promene

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savez za promene
VođaZoran Đinđić (inicijator)
LideriDragoslav Avramović,
Vladan Batić,
Zoran Đinđić,
Velimir Ilić,
Milan Panić,
Goran Svilanović i drugi
Osnovanasredina 1998.
Raspuštena10. januar 2000. (utapanje u DOS)
PrethodnikKoalicija Zajedno
NaslednikDemokratska opozicija Srbije
SedišteBeograd
 SRJ
Novine"Promene"
IdeologijaDemokratija

Savez za promene je bivša opoziciona koalicija u Srbiji, koju su Sporazumom o udruživanju sredinom 1998. godine formirali:

te individualno:

Kasnije je SZP obuhvatao više od trideset stranaka i udruženja građana.[1]

Istorija koalicije

[uredi | uredi izvor]

Indirektan uzrok nastanka Saveza za promene je odluka Srpskog pokreta obnove da napusti koaliciju Zajedno, čime je ona prestala da postoji. Ostatak tog udruženja, primarno stranke bliske DS-u i GSS-u, nastavio je blisko da sarađuje, te se novi savez okupio oko njih. Mada je koalicija formirana u mesecima pre NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije na proleće 1999. godine, njen najaktivniji period predstavlja druga polovina te godine, kada su protiv vlasti Slobodana Miloševića organizovani brojni masovni protesti širom zemlje, te primarno u Beogradu.[1] U leto te godine, predstavnici SZP-a su organizovali proteste paralelno sa Srpskim pokretom obnove, sa kojim su bili suprotstavljeni po pitanju budućeg delanja opozicije. Demonstracije su se održavale u gotovo svim gradovima u Srbiji, uz neretke sukobe sa aktivistima vladajuće koalicije, te sa policijom.[2] Ovo je kulminiralo na velikom mitingu u Beogradu 19. avgusta 1999. (tzv. "Preobraženjskom mitingu"), kojeg je organizovao G17 plus Mlađana Dinkića, a na kome su zajednički učestvovali SZP i SPO. [3] Iako je najavljivana mogućnost udruživanja celokupne opozicije, te zahteva za formiranjem prelazne savezne vlade nakon ovog mitinga, to se nije dogodilo i opozicija je ostala nejedinstvena u narednim mesecima.[3][4] Od septembra, SZP otpočinje niz novih demonstracija širom zemlje u koordinaciji sa drugom koalicijom, Savezom demokratskih partija (koju su činili Socijaldemokratska unija, Reformsko-demokratska stranka Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara, koalicija "Šumadija" i koalicija "Sandžak").[1][5] Najmasovniji protest se dogodio 29. septembra, kada je više desetina hiljada građana posle mitinga na Trgu Republike otpočelo marš prema Dedinju (u kome su se nalazile rezidencije brojnih funkcionera, uključujući i samog Miloševića). Njih je usput dočekao četvorostruki kordon policije, iza koga su bili vodeni topovi i oklopna vozila za razbijanje demonstracija.[1] Policija je počela da bije demonstrante, koji su se povukli u smeru Glavne železničke stanice i raskrsnice kod "Londona".[1] Slični incidenti su se dogodili i naredne večeri na Brankovom mostu.[1] Protesti su se sporadično nastavili i u jesenjim mesecima, mada u znatno smanjenom obimu. Krajem godine se intenziviraju pregovori za formiranje jedinstvenog opozicionog bloka.

Kraj nezavisnog delanja

[uredi | uredi izvor]

10. januara 2000. godine, u prostorijama SPO-a, predstavnici Srpskog pokreta obnove, Saveza za promene, Saveza demokratskih partija, te pojedinih drugih pokreta i partija (poput DSS-a) su se sastali i potpisali koalicioni sporazum, čime je nastala Demokratska opozicija Srbije. Od tada, SZP prestaje da dela kao zasebna grupacija, mada će uticaj njenih stranaka presudno usmeravati DOS u narednim mesecima i godinama.

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]