Pređi na sadržaj

Severnootočki partizanski odred

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Severnootočki partizanski odred
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje5. oktobar 1943. - decembar 1943.
Formacijadva bataljona
Jačina320
DeoNarodnooslobodilački partizanskih odreda Jugoslavije

Severnootočki narodnooslobodilački partizanski (NOP) odred je bio partizanska jedinica u sastavu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj.

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Formiran je 5. oktobra 1943. od Otočkog bataljona (na ostrvu Ugljanu), Biogradske i Sukošanske čete (na ostrvu Pašmanu) i novih boraca sa severnodalmatinskih otoka. Na dan 30. oktobra imao je dva bataljona (preko 320 boraca); 1. bataljon dejstvovao je na ostrvima Ugljanu i Pašmanu, 2. bataljon na ostrvima Silbi, Molatu i Dugom otoku. Posle iskrcavanja jačih nemačkih snaga iz Zadra na ostrvo Ugljan 22. decembra 1943. glavnina 1. bataljona je vodila protiv njih celog dana borbe kod Kukljice i Preka, a noću 22/23. novembra prebacila se iz uvale Svitla ribarskim čamcima, uz zaštitu naoružanih partizanskih brodova, na Dugi otok, noću 26/27. novembra na ostrvo Vis, dok je na severnodalmatinskim ostrvima ostalo oko 30 boraca i deo Štaba; posle 2—3 dana Odred se ponovno prebacio na Dugi otok. Uskoro, delom snaga uspo- stavio je kontrolu na ostrvu Ižu, delu Pašmana i na Murteru, gde je prvih dana decembra formiran 3. bataljon. Na otocima je obezbeđivao pomorski put radi prijema opreme i jedinica, koje su prebacivane sa Visa preko Kornata i Dugog otoka na severnodalmatinsko kopno, i obezbeđivao evakuaciju ranjenika. U drugoj polovini decembra Odred je sadejstvovao Severnodalmatinskom NOPO u borbama protiv nemačkih, ustaških i četničkih jedinica na području Biograd, Benkovac, Skradin, Vodice. Njegov 2. bataljon je 29. decembra uspešno napao manju nemačku kolonu na putu Benkovac—Donji Zemunik, a 9. januara 1944. bezuspešno napao nemačku posadu u Pirovcu. Posle te akcije, Odred je rasformiran, najveći deo ljudstva popunio je jedinice 5. i 6. dalmatinske brigade, dok je jedan bataljon ušao u sastav Severnodalmatinskog NOP odreda. Ponovno je formiran aprila 1944; kao jezgro poslužila mu je Dopunska četa Trećeg Primorsko-obalskog sektora (POS). Glavninu snaga držao je na Dugom otoku, Kornatima i Ižu, provodio dobrovoljnu mobilizaciju, izvodio obuku novih boraca i upućivao ih delom na Vis, a delom na kopno. Pored ostalog Odred je noću 26/27. aprila osiguravao prihvat oko 120 dobrovoljaca sa Pašmana i njihovo prevoženje na Dugi otok. Povremeno je upućivao manje snage na Pašman i Ugljan radi uznemiravanja nemačkih jedinica. Noću 20/21. maja delovi Odreda iskrcali su se na ostrva Ugljan i Pašman, gde su se zadržali nekoliko dana a zatim se prebacili na Dugi otok. Noću 30/31. maja delovi 893. i 891. puka nemačke 264. divizije iskrcali su se na Dugi otok i Kornate. Odred je one- mogućio prodor dvema ojačanim četama 2. bataljona nemačkog 893. puka ka središnjem delu otoka, sačuvao slobodnu teritoriju, nakon čega su se nemačke snage povukle. Prvih dana juna Odred (imao je dva bataljona sa 180 boraca) ponovno je poseo Žirje, Iž, deo Pašmana i Ugljana, a potom se po naređenju Štaba 19. divizije prebacio na kopno u rejonu Vodica i ušao u sastav Grupe severnodalmatinskih NOP odreda. Na ostrvima je ostala Dopunska četa Trećeg POS, a zatim se formiraju i bataljoni Mornaričke pešadije. Za vreme svog postojanja Severnootočki NOP odred je povremeno imao razne nazive (NOP odred Trećeg sektora, Severnodalmatinski otočki NOP odred i Otočki NOP odred). Odred je odigrao naročito značajnu ulogu na mobilizaciji novih boraca i prebacivanju na ostrvo Vis i severnodalmatinsko kopno, na prihvatu i evakuaciji boraca, zbega, ranjenika i materijala sa kopna na Vis, i obrnuto.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Vojna enciklopedija. 8 (2. izd. doštampano 1978. izd.). Beograd. 1974. str. 546.