Seksualna lutka
Seksualna, seksi ili seks-lutka, takođe ljubavna ili lutka na naduvavanje, sve su nazivi za seksualnu igračku u formi lutke namenjenu kao seksualni partner ili pomoć pri samozadovoljavanju. Ona može biti kompletna (imati ekstermitete i glavu sa svim delovima lica), a može sadržati samo karlični deo tela. Glavni delovi ovakve lutke su rodnica (sa stidnicom ili bez nje), analni otvor, usta ili penis kod muških modela, koji se upotrebljavaju u svrhe polne stimulacije. U nekim slučajevima postoje dodatne opcije, kao što su uključivanje vibracije ili pokretni delovi.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Pretečama savremenih seksualnih lutki smatraju se „dame za putovanje“, koje su evropski moreplovci koristili u sedamnaestom veku. Naime, Francuzi i Španci su u kolonijalno doba dugo plovili brodovima u potpunoj izolaciji od njima poznate civilizacije. Kako na brodovima nije bilo žena, morali su naći drugi način da zadovolje seksualni nagon. Od šivene tkanine i stare odeće pravili su improvizovane predmete koje su koristili u svrhe masturbacije, a nazvali dam de vojaž (fr. dame de voyage) ili dama de vijahe (šp. dama de viaje).[1]
Kada su u pitanju najstarije fabrički proizvedene seks-lutke, prvom se smatra jedna iz 1908. godine, a koju je nemački dermatolog i jedan od prvih seksologa Ivan Bloh opisao u knjizi Das Sexualleben unserer Zeit in seinen Beziehungen zur modernen Kultur (nem. seksualni život našeg vremena i njegove veze sa savremenom kulturom) na sledeći način:
| „ | S tim u vezi, možemo pomenuti polni čin sa veštačkim imitacijama ljudskog tela, ili pojedinih delova tog tela. Postoje pravi Vokansoni u ovoj pokrajini pornografske tehnologije, pametni mehaničari koji od gume i drugih plastičnih materijala prave čitava muška i ženska tela, koja kao gospoda i dame za putovanja služe u polne svrhe. Posebno je za nepomenuti da su polni organi predstavljeni na način veran prirodi. Čak je nađen način za oponašanje rada Bartolinijeve žlezde, pomoću „pneumatske cevi“ ispunjene uljem. Slično tome se uz tečnost i pogodne aparate oponaša ejakulacija semene tečnosti. Ovakva veštačka ljudska bića zapravo su deo ponude iz palete pojedinih proizvođača „pariskih gumenih proizvoda“.[2] | ” |
Pokušaji proizvodnje ljudske simulakre, odnosno u potpunosti verne zamene za seksualnog partnera pretrpeli su nekoliko tehnoloških unapređenja i skokova tokom druge polovine dvadesetog veka. Tokom sedamdesetih godina ovog veka, materijali kao što su vinil, lateks i silikon postali su najkorišćeniji u izradi seksualnih lutaka. Najkvalitetnije su bile one od silikona, jer ovaj polimer dozvoljava viši nivo realizma i čovekolikosti, što je večiti cilj prozivođača ovih igračaka.[3]
U pojedinim državama postoje zakoni koji upotrebu seks-lutaka stavljaju van zakona. Slična pravna odredba postojala je u Ujedinjenom Kraljevstvu do osamdesetih godina dvadesetog veka. Naime, 1982. godine je kroz britansku granicu prošla pošiljka lutaka na naduvavanje. Tako je došlo do nenamerne posledice, koja uključuje obaranje zakona o zabrani uvoza „opscenih ili nepristojnih“ sadržaja. Primenivši dotični zakon, službenici Službe carine i akciza Njenog Veličanstva zaplenili su pošiljku. Kako zakonska odredba nije zabranjivala prodaju, već isključivo uvoz proizvoda kao što su seksualne lutke, preduzeće Konegejt vlasnika Dejvida Salivana podnelo je tužbu Evropskom sudu pravde i u 1987. dobilo slučaj. Na taj način je oboreno ograničenje uvedeno još 1876, dok je kao glavni razlog za to navedeno da ograničavanje uvoza unutar Evropske zajednice ugrožava slobodnu trgovinu i nije u skladu sa Rimskim ugovorima, potpisanim trideset godina ranije.[4]
Komercijalizacija
[uredi | uredi izvor]Komercijalizacija, odnosno otvaranje tržišta za lutke, dovela je do postojanja velikog broja vrsta ovih seksualnih igračaka. Najjednostavniji primerci su na naduvavanje, dakle, pune se vazduhom kao baloni. Takođe su najjeftiniji, sa cenom oko i ispod pedeset evra (sedamdeset pet dolara). Prave se od vinila i samo delimično predstavljaju ljudsko telo. Obično imaju prosto i grubo napravljene genitalije, ali kupci to obično zanemaruju zbog relativno niske cene. Nije retko njihovo pucanje po šavovima nakon upotrebe. Česti su slučajevi da je lutka za nadudvavanje šaljivi poklon, pa se ne upotrebi.[5]
Seks-lutke srednje cene, od sto pa do hiljadu evra ili dolara, prave se od gustog lateksa i bez varova. U drugom slučaju, mogu biti od smeše poliuretana i silikona, koja služi kao oklop penastoj srži. Većina ovakvih primeraka ima glave kao anatomske lutke (one koje stoje u izlozima ili ih koriste modni dizajneri), dok ih krase stilizovane perike, plastične ili staklene oči, kao i korektno izlivene šake i stopala. Najvernijim primercima su pojedini delovi tela, kao na primer grudi i zadnjica, ispunjeni vodom ili drugom tečnošću radi oponašanja ljudskog tkiva u tim predelima tela.[5]
Radi zaštite od oštećenja prilikom transporta, većina lutaka od lateksa dolazi isporučena sa tankim slojem cink-oksida, koji im prekriva kožu. Stoga se u uputstvima za korišćenje tih primeraka kao jedan od prvih koraka navodi pranje tekućom vodom, obično pod tušem, mada cinkov oksid u svakom slučaju nije otrovan.[6] Prava zdravstvena briga jedino bi mogao biti sam lateks, jer se ocenjuje da je od 0,8% do 8,2% ljudi osetljivo na njega. Ipak, retko čije telo proizvede alergisjku reakciju.[7]
Najskuplje lutke, sa cenom od hiljadu dolara ili evra pa naviše, prave se od silikona. Veoma verno prikazuju ljudsko telo, posebno lice, a iskazuju i veliki broj oblina, što nije slučaj sa jeftinijim artiklima. U pojedinim slučajevima se za lice koristi kalup napravljen po ugledu na glavu prave osobe. Za kožu se koriste što sličniji materijali, kao oni koji u filmovima služe za specijalne efekte, dok kosa kod složenijih može biti i prava. Ove lutke imaju skelet od polivinil-hlorida (PVC) ili metala.[8] Imaju i pokretne zglobove te stoga jedine omogućuju upražnjavanje različitih izložbenih i seksualnih poza. Mogu se staviti u sedeći položaj, njihove ruke i noge su savitljive, a mehanička prirodna malo primetna. Višestruko su teže od primeraka na naduvavanje, koje većinom čini vazduh, a upola lakše od čoveka iste visine.[8]
Japan je jedna od država sa najrazvijenijom seksualnom industrijom. U ovoj državi, seks-lutke se nazivaju holandskim ženama (jap. ダッチワイフ, translit. dacchi waifu). Pojam potiče od predmeta nazvanog žena od bambusa, bušne bambusne strukture koju su holandski moreplovci prilikom spavanja u Indoneziji (u kolonijalno doba, od sedamnaestog do dvadesetog veka) koristili kao način rashlađivanja. Zapravo, obgrlivši ovu strukturu, smanjivali su dodir sa posteljinom i poboljšavali provetravanje, a samim tim i hlađenje tela. Međutim, ovaj termin se u savremenom japanskom jeziku odnosi isključivo za primerke na naduvavanje, dok se od 1998. oni od silikona nazivaju ljubavnim lutkama (jap. ラブドール, translit. rabu dōru).[9][10]
Osavremenjivanje
[uredi | uredi izvor]Pod osavremenjivanjem seksualnih lutaka podrazumevaju se najnovije varijacije ovog proizvoda, kao i dodavanje elektrike u njihova tela. Među inovacije spada upotreba elastičnog gela i memorijske pene, vibrirajući elementi u karličnom predelu, mogućnost zvučnog oglašavanja lutke i grejanje na otvorima, ili čak celog tela.[11]
Posebne proste lutke jesu i ljubavni jastuci, nazvani dakimakura. Na njima su odštamšane slike likova iz animea i mangi ili fotografije porno-zvezda u prirodnoj veličini. Ekscentričnim lutkama na naduvavanje priradaju i one u obliku životinja, posebno ovaca i krava.[12] One ponekad i nisu prikladne za zadovoljavanje polnog nagona, već služe isključivo kao šaljivi poklon. Sem životinja i žena, to su i seksi lutke u obliku muškaraca, gojaznih ljudi, transvestita, staraca i starica ili vanzemaljaca i drugih maštovitih elemenata. Ljubavne lutke od pliša prave se i u domaćoj radinosti.[13]
Od 2003. godine se u selu Losevu u Lenjingradskoj oblasti Rusije održava godišnje trka, splavarenje po brzacima sa seks-lutkama. Popularnost nadmetanja je u porastu, pa je prve godine učestvovalo šezdeset, a četiri godine kasnije 326 učesnika.[14] Takmičari imaju po jednu lutku i dele se u grupe. Pobednik je ona grupa koja prva stigne do obale sa svim primercima na broju. Međutim, postoje otežavajuće okolnosti — reka je brza, a lutka se sme držati samo za ruku. Nakon selektivnih rundi, održava se finale. Organizatori svrhom takmičenja smatraju promociju zdravih stilova života i bavljenja sportom, kao i zastupanje teze da „žena od gume — ništa drugo do prevozno sredstvo“.[15]
Postoje posebne ustanove, poput tokijske poslovnice Doru no mori (šuma lutaka), koje iznajmljuju ljubavne lutke i sobe muškim mušterijama.[16][17] Godine 2007. takođe je otkriveno postojanje iznajmljivačkih preduzeća koja kupcima lutke donose na kućnu adresu, kao i časopisa Ajdoloid (i-doloid), koji se štampa u 10.000 primeraka i posebno bavi ovim proizvodima.[18] Takođe, u pojedinim slučajevima, internetski sajtovi ne nude lutke na naduvavanje na prodaju, već mušterijama olakšavaju njihov eventualni odabir pružajući detaljne opise svake od njih sa odgovarajućim fotografijama. Posebno je moguće kupiti dodatke, kao što su perike i odela.[19]
Dana 23. avgusta 2006. godine u policijskoj raciji u Njujorku otkriveno je postojanje mreže osoba koje u svrhu zarade novca koriste lutke juvenilnog izgleda. Naime, službenici su u prebivalištu osumnjičenog na Long Ajlendu pronašli anatomski korektne seks-lutke sitne građe i obučene u dečja odela. Otkriveno je da su one prodavane uz nezakoniti pornografski sadržaj.[20]
Sjedinjavanjem koncepata seks-lutke i seks-mašine nastali su seksualni roboti. U pitanju su androidi i ginoidi sposobni da stupe u polni odnos. Štošta, naučnici su po ovom pitanju veoma optimistični, pa je u junu 2006. godine Henrik Kristensen ispred Evropske robotičke istraživačke mreže izjavio da će ljudi imati seks sa robotima u roku od pet godina.[21] Ispostavilo se da je bio u pravu, kada je u 9. januara 2010. godine na Lasvegaskom sajmu zabave za odrasle predstavljen poseban ginoid Roksi (Roxxxy). Visoka je 170 cm i teška 27 kg. Košta do 9000 američkih dolara, a postoji i muška verzija Roki (Rocky). Oba robota poseduju veštačku inteligenciju i kožu, ali nisu autonomna niti pokretna. Zamisao je naišla na kritiku psihologa.[22]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Ferguson 2010, str. 16.
- ^ Bloch, Iwan. The Sexual Life of Our Time. str. 660. ISBN 978-1-4510-0357-4.
- ^ Ferguson 2010, str. 31.
- ^ Conegate v Commissioners of Customs and Excise (No 121/85) Queen's Bench (1987) 254.
- ^ a b „Love Doll”. Sex Toy SOS. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „The Cheapest, The Average, The Lifelike Love Dolls”. Health Online. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ Grzybowski M, Ownby DR, Rivers EP, Ander D, Nowak RM (2002). „The prevalence of latex-specific IgE in patients presenting to an urban emergency department”. Ann Emerg Med. 40 (4): 411—419. PMID 12239498. doi:10.1016/S0196-0644(02)00063-X.
- ^ a b „Asian relaistic love doll”. Realistik Doll. Arhivirano iz originala 17. 09. 2013. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „1998”. オリエント. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ Yasushi, Takatsuki (2008). 南極1号伝説 ダッチワイフからラブドールまで 特殊用途愛玩人形の戦後史. Basilico. ISBN 978-4862380937.
- ^ „electric heating silicone sex doll”. Ali Express. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Blow Up Dolls and Gag Gifts”. Bachelor(ette) Party. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Terrifying plush sex doll”. Japanator. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Rezulьtatы zaplыva s rezinovыmi ženщinami”. Komsomolьskaя pravda. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Reglament sorevnovaniй”. Bubble Baba Challenge. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Dutch wife for hire”. Tokyo Times. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ Japanorama, BBC Three, Season 3 Episode 2, first aired 26 March 2007
- ^ „Blow up love-doll business puts boom into boom-boom”. Mainichi Shimbun. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Photos of Inflated Dolls and Detailing”. Blow Me Up. Arhivirano iz originala 19. 02. 2018. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Blow-Up Dolls Jail Bait?”. The Smoking Gun. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „No sex please, robot, just clean the floor”. Times Online. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Will we ever want to have sex with robots?”. BBC. Pristupljeno 14. 09. 2013.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Yasushi, Takatsuki (2008). 南極1号伝説 ダッチワイフからラブドールまで 特殊用途愛玩人形の戦後史. Basilico. ISBN 978-4862380937.
- Bloch, Iwan. The Sexual Life of Our Time. str. 660. ISBN 978-1-4510-0357-4.
- Ferguson, Anthony (2010). The Sex Doll. McFarland. str. 31. ISBN 978-0-7864-4794-7.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
