Semej (prorok)

Prorok Semej u Ninberškoh hronici

Sveti prorok Samej je starozavetni prorok iz vremena cara Solomona i Rovoama. Bio je pisar kod cara Rovoama.

Rođen je u Silomu za vreme cara Solomona.

Kada je za vreme cara Rovoama (980. do 963. p. n. e.), jevrejsko carstvo podeljeno, ostao je veran Rovoamu. Uspeo je da odvrati cara Rovoama od bratoubilačkog rata. U Svetom pismu u Knjizi o carevima stoji: „Dođe reč Božja Sameju, čoveku Božjem, govoreći: Kaži Rovoamu, sinu Solomonovu, caru Judinu, i svemu domu Judinu i Venijaminovu i ostalome narodu, i reci: Ovako veli Gospod: ne idite, i ne bijte se s braćom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kući, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslušaše reč Gospodnju i vrativši se otidoše kako Gospod reče“ (3 Car. 12, 22-24).

U petoj godini carovanja Rovoama napao je misirski Faraon Šošenk I na Judejsko carstvo. Faraonova vojska je zauzela sve utvrđene gradove Judeje i došao do Jerusalima. Prorok Samej se tada obratio caru Rovoamu i knezovima Judeje, koji su se sklonili od neprijatelja u tvrđavu Jerusalima, rečima: „Ovako veli Gospod: vi ostaviste mene, zato i ja ostavljam vas u ruke Sisaku (Šošenk) “ (2 Dnev. 11, 1.5). Pošto su se nakon toga car i knezovi ponizili i pokajali, Samej, im je preneo reči Božije koje je dobio otkrivenjem: „Poniziše se, neću ih satrti nego ću im sada dati izbavljenje, i neće se izliti jarost moja na Jerusalim preko Sisaka. Ipak će mu biti sluge da poznadu šta je meni služiti, a šta služiti carstvima zemaljskim“ (2 Dnev. 11, 7-8).