Senufo
Senufo narod naseljava granične obasti između savane i vlažnih tropskih oblasti šuma Malija, Gvineje, Obale Slonovače i Burkine Faso. Po legendi, došli su u te oblasti sa severo-istoka pre četiri veka. Senufo su pretežno zemljoradnici koji gaje kukuruz, proso, jam i kikiriki. U vreme evropske kolonijalizacije Senufo su živeli u selima na čijem čelu se nalazio vođa koji je imao titulu „domaćina zemlje”[1]. Sela Senufo sastoje se od malih kuća od opeke od blata. U kišovitim južnim zajednicama Senufa, slamnati krovovi su česti, dok su ravni krovovi zastupljeni na suvom severu nalik pustinji.[2] Tajna društva imaju značajnu religijsku i socijalnu funkciju. Članovi tajnog društva moraju da prođu tri stupnja posvećenja da bi postali članovi saveta starešina.[1]
Umetnost[uredi | uredi izvor]
Tkanine[uredi | uredi izvor]
Tkanine fila ili filafani što u prevodu znači „slikana tkanina” vekovima je rađena u etničkoj zajednici Senufo. Tkane su na malim, uskim razbojima u obliku uzanih, dugih traka koje su spajane. Kada je postignuta željena veličina, tkanina se oslikavala. Crteže su po pravilu radili muškarci zbog kultnog karaktera ovih tkanina. Tehnika bojenja je jednostavna: prvo se iscrtaju željeni motivi žućkastim, biljnim rastvorom a potom se cela tkanina potapa u blato. Biljni rastvor fiksira blato na onim mestima na kojima je iscrtan crtež. Posle pranja slike ostaju crne ili tamno mrke površine, dok ostali delovi dobijaju svoju prirodnu, svetlu boju. Mogu biti ukrašene jednstavnim crno belim prugama, zatim geometrijskim i figurativnim motivima, predstavama životinja i maskiranim ljudskim figurama. Najprisutnije su životinje koje su po mitologiji u vreme stvaranja sveta prve naselile zemlju. To su, pre svega ptica, zmija, gušter, krokodil i kornjača, kao i životinje koje po verovanju poseduju izuzetnu snagu, moć i lepotu kao antilopa, bivo i lav. Odeća šivena od fila tkanina nikada se nije koristila u svakodnevnom životu, ona je isključivo bila upotrebljavana u ritualima, svečanostima tajnih društava. Značajnu ulogu imale su ove tkanine i među profesionalnim lovcima. Njih su oblačili kada bi pošli u lov, jer su tkanine imale zaštitni karakter: štitile su lovce od zlih šumskih duhova koji mogu biti prerušeni u određenu životinju. Danas filafani tkanine nemaju isti značaj koji su imale u prošlosti kada su izrađivane i isključivo nošene u okviru određenih kultova. Produkcija tkanina kod Senufo naroda je i danas izuzetna naročito u oblasti Korhogo gde se i dalje proizvode za ukrašavanje zidova velikih hotelskih zdanja, a isto tako i kao kurentna roba za strano tržište, tako da se percipiraju kao umetničko delo bez religiozne simbolike.[3]
Maske[uredi | uredi izvor]
Maske Senufo menjaju se u zavisnosti od oblasti i plemenskih podgrupa. Senufo prave maske od drveta i bronze. Po načinju nošenja one se mogu podeliti na maske-šlemove koje se nose na glavi i maske koje se nose na licu. Maske mogu biti zoomorfne i antropomorfne. Među zoomorfnim maskama postoji nekoliko tipova maski, koje pripadaju različitim tajnim društvima. Najpoznatije su maske-šlemovi koje koristi društvo Lo. Na ovoj maski nalaze se crte različitih životinja (bika, antilope, majmuna, krokodila). Oči, nadočni luci i nos su antropomorfni. Oblik glave podseća na bika, a usta na krokodila sa naglašenim zubima. Na maski se nalaze uši i rogovi antilope. Iznad nadočnih lukova nalaze se figure kameleona, zmije i ptice.
Među antropomorfnim maskama najpoznatije su maske Kpelie. Maske su ravne, ovalnog oblika, i predstavljaju umereno stilizovano ljudsko lice sa uzanim dugačkim nosom i ispupčenim ustima. Oko očiju i usta nalaži se tatuaž. Sa strane se nalazi pat pravougaonih i poluovalnih oblika koji predstavljaju pticu kalao. Postoji veliki broj varijanti ovih maski, a među njima poznate su dvojne maske Senufo-Kufolo, koje simbolizuju jedinstvo muškog i ženskog principa. Ove maske rade se od bronze i drveta. Na maskama se takođe nalaze i predstave: krokodila, kameleona, zmije, bivola, ovna, antilope, majmuna i hijene.[1]
Mitologija i tradicija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
U Senufo verovanju postoje dva univerzuma: jedan kome pripada čovek (kulo) i veliki univerzum (duninijan) koji sadrži sve ostalo. Senufo veruju da se stvaranje sveta odvijalo u nekoliko etapa. U prvoj etapi stvoreni su prvi čovek i prva žena. U prvih deset dana kada je stvoren čovek nastali su: sunce, mesec, planine, kiša, biljke i životinje. Prva etapa završena je stvaranjem prvog staništa i prve porodice. Par je vremenom doneo na svet mnogobrojno potomstvo. Deca su bila različite boje kože i govorila su mnogim jezicima. Ona su se loše slagala među sobom i kada su odrasla svako je otišao na svoju stranu. Kasnije su se sukobi među susedima pretvorili u rat koji je doneo mnogo žrtava. Jedan čovek je, pronašavši svoga mrtvog druga, pokrio telo kamenjem da bi ga zaštitio od hijena i tako je nastao prvi grob- mesto koje je na simboličan način predstavljalo stecište besmrtnih duša predaka. Prinošenje žrtava obavljala su deca, koja su posipala krv ubijenih životinja na kamen koji je postao prvi oltar.
Krokodil i kameleon pripadaj istom krugu mitskih životinja koje su prve nastale i poseduju natprirodnu moć. Na mitološkom planu zmija simbolizuje vezu između duhovnog načela (više, muške energije) i materijalnog načela (više, ženske energije). Zmija je, po verovanju, čuvar izvora. Zbog fenomena menjanja kože ona je simbol besmrtnosti. Bivo i ovan simbolizuju plodnost i snagu. Antilope simbolizuju snagu duhova. Ptica kalao ili setien predstavlja amblem plemena. Naglašen kljun simbolizuje muški polni organ.[1]
Pojam porodične loze je jako bitan za tradiciju Senufo naroda. Ona određuje ko se sa kim i kada može venčati, jer je brak savez između dve porodične loze, te od muškarca i te od žene. Postoje propisi koje ograničavaju mogućnosti braka i prema kojima bi se odmerava koja će od određenih loza biti dobar izbor za partnera. Kada mlada žena dođe u domaćinstvo svoga muža, podrazumevano je da se neće nositi prema njoj sa nepoštovanjem, jer muževljeva strana porodice ne želi da iskvari dobar ugled i sliku kod ženine porodične loze. Takođe, žene i muškarci ne mogu da samo izaberu sebi supružnika. Iako se devojke udaju sa 17, 18 godina i tokom selidbe kod muža dobija svoju kuću gde može svoju decu da gaji, ona će uvek biti kao stranac tu. Čak će i njena deca biti deo njene loze a ne muževljeve, jer se pripadnost lozi određuje matrilinearno. Samim tim, deca neće naslediti očevu imovinu, već će je naslediti deca njegove sestre, dok će njegova deca naslediti imovinu svoga ujaka.[5]
Tajno društvo Poro staro je nekoliko stotina godina. Povezano je sa sličnim društvima u Zapadnoj Africi. Postoje različita objašnjenja o nastanku ovih društava čiji je zadatak da mlade uvede i pripremi za život i zrelo ponašanje. Društvo neguje običaje predaka ne dozvoljavajući da nestanu. Tajno društvo je organizovano na hijerarhijskom principu. Postoji legenda po kojoj je prvi duh Poro imenovao svoju ženu za vođu ženskog dela društva. Tajno društvo se sastaje u „svetoj šumi” pored sela, na mestu gde je sahranjen njihov osnivač. Glavnog maskiranog duha smeju da vide samo članovi društva. On se pojavljuje u posebnim svečanostima kad se priprema nova grupa dečaka za obred inicijacija. Svi muškarci prolaze kroz obred inicijacija koji obuhvata dve faze i traje od 8 do 10 meseci. Obred posvećenja sadrži ritualne plesove maskiranih ljudi koji se izvode noću po mesečini ili uz svetlo vatre. Posvećeni pristupaju zajednici Lo (u nekim krajevima Koma ili Do). Članovi ovog društva poštuju kult predaka, koje mole da zaštite članove zajednice. Svi kostimi i muzički instrumenti koji prate svečanost moraju se sakriti da ih ne bi videle žene. Senufo veruju da žena neće imati dece ako vidi ples Lo. Od ovog pravila izuzete su starice za koje se veruje da nisu opasne ako vide ples Lo.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Kovač, Senka (1996). Maska kao znak. Beograd: Filozofski fakultet. str. 95-105. ISBN 86-80269-20-4.
- ^ John A. Shoup III (2011). Ethnic Groups of Africa and the Middle East: An Encyclopedia: An Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 253—254. ISBN 978-1-59884-363-7.
- ^ Njegovanović-Ristić, Nataša (1997). Falafani- Slike na tkaninama (Senufo, Obala Slonovače. Beograd: Muzej afričke umetnosti.
- ^ Avner Shakarov; Lyubov Senatorova (2015). Traditional African Art: An Illustrated Study. McFarland. str. 41—45. ISBN 978-1-4766-2003-9.
- ^ Förster, Till (1988). Die Kunst der Senufo: Museum Rietberg Zürich. Zürich: Museum Rietberg Zürich. str. 79. ISBN 3-907070-17-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
