Si Džu

Si Džu
Si Džu
Lični podaci
Datum rođenja	(1130-10-18)18. oktobar 1130.
Mesto rođenja	Yuxi,
Datum smrti	23. april 1200.(1200-04-23) (69 god.)

Si Džu (kin: 朱熹; , 18. oktobar 1130 — , 23. april 1200) je bio kineski filozof.

Bio je vodeći predstavnik novo-konfučijske škole u vreme dinastije Sung i začetnik novokonfučijske skolastike. Napisao je oko 70 knjiga. Njegove „Četiri knjige“ o konfučionizmu nisu doživele veliki uspeh u njegovo vreme, ali su vremenom postale veoma cenjena literatura. Proučavao je ključne pojmove kineske filozofije: „ki“ (vitalnu energiju koja struji telom i okolinom) i „li“ (moral). Uticao je na kineske, japanske i korejske filozofe. Bio je vrhunski majstor kaligrafije. Časopis „Lajf“ (engl. Life) postavio ga je na 45. mesto na spisku najvažnijih osoba u poslednjih 1000 godina.

Biografija

Si Džu, čija porodica potiče iz Bujuen okruga, Huidžou (u modernoj Đangsi provinciji), je rođen u Fuđenu, gde je njegov otac radio kao potprefekturalni šerif. Nakon što je njegov otac bio prisiljen da napusti poziciju zbog svog protivljenja politici smenjivanja vlade prema dinastiji Đin 1140. godine, Si Džua je njegov otac podučavao kod kuće. Mnogi anegdote potvrđuju da je bio veoma napredno dete. Zapisano je da se u petoj godini postavio pitanje šta se nalazi izvan raja, a do osme je shvatio značaj klasika od Filijale (Sjaođing). Kao mladić je bio inspirisan Mensijevim stanovištem da svi ljudi mogu postati mudraci. Nakon smrti njegovog oca 1143. godine, on je studirao sa prijateljima njegovog oca Hu Sjen, Liju Cihui, i Liju Mjendži. Godine 1148, u svojoj 19. godini, Si Džu je položio Carski ispit i postao naučnik. Si Džuova prva zvanična pozicija je bila kao potprefekturalni pisar Tungana (同安縣主簿), na kojoj je bio u periodu 1153—1156. Od 1153 on je počeo da studira pod Li Tungom, koji je sledio neokonfučijansku tradiciju Dženg Haoa i Dženg Jia, i formalno je postao njegov učenik 1160. godine.

Godine 1179, nakon što nije služio u zvaničnom svojstvu od 1156, Si Džu je bio imenovan za prefekta Nankanškog vojnog okruga (南康軍), gde je oživeo Akademiju pećine belog jelena (白鹿洞書院), ali je tri godine kasnije bio demovisan zbog napada na nesposobnost i korupciju nekih uticajnih zvaničnika. U njegovoj karijeri je bilo nekoliko slučajeva primanja pozicije i naknadnog demovisanja. Nakon što je otpušten s poslednjeg imenovanja, on je bio optužen za brojne zločine i podnesena je peticija za njegovo pogubljenje. Najveći deo opozicije je predvodio Han Tuodžou, premijer, koji je bio Sijev politički rival. Mada su njegova učenja bila pod teškim napadima tadašnjih moćnika, gotovo hiljadu hrabrih ljudi je prisustvovalo njegovom pogrebu. Nakon smrti Hana Tuodžou, Džuov naslednik Džen Desju, zajedno sa Vei Ljaovengom, su učinili Džuovu granu neokonfučijanizma dominantnom filozofijom na Sung dvoru.

Godine 1208, osam godina nakon njegove smrti, car Ningcung od Sunga je rehabilitovao Si Džu i odao mu počast dajući mu posthumno ime Ven Gong (文公), sa značenjem „Prečasni gospodin kulture”. Oko 1228, car Lizong od Sunga mu je odao počast sa posthumnom plemićkom titulom vojvoda od (države) Hui (徽國公). Godine 1241, memorijalna ploča za Si Džua je postavljena u Konfučijevom hramu u Kjuvu, čime je izdignut do statusa konfučijanskog sveca. U današnje vreme, Si Džu se poštuje kao jedan od „dvanaest filozofa” (十二哲) konfučijanizma. Moderni sinologisti i Kinezi ga često nazivaju Džu Ven Gungom (朱文公) umesto njegovog imena.

Si Džuovo potomstvo je nosilo titulu Vuđing Bošija (五经博士; 五經博士; Wǔjīng Bóshì).

Godine 1452 Vuđing Boši je darovano potomstvu Mensije-Meng Siven 孟希文 56. generacija i Jen Huej-Jen Sihuej 顔希惠 59. generacija, isto je bilo darovano potomstvu Džou Dunji-Džou Mjen 週冕 12. generacija, dvojici Dženg braće (Dženg Hao i Dženg Ji-Dženg Kežen 程克仁 17. generacija), Si Džu - Džu Ting 朱梴 (Džu Dženg?) 9. generacija, u 1456-1457, godine 1539 isto je darivano Ceng Canovom potomstvu-Ceng Džicuej 曾質粹 60. generacija, godine 1622. potomstvo Džang Caja je primilo titulu i 1630. potomstvo Šao Junga.

Učenja

Četiri knjige

Tokom dinastije Song, učenja Si Džua su smatrana neortodoksnim. Umesto stavljanja fokusa na Ji đing poput drugih neokonfucijanista, njegov izbor je bio na naglašavanju Četiri knjige: Veliko učenje, Doktrina značenja, Razgovori, i Mencijus kao osnovni kurikulum za buduće naučne zvaničnike. Za sve te klasike on je napisao ekstenzivna tumačenja koja nisu bila široko prihvaćena u njegovo vreme; međutim, ona su kasnije postala prihvaćena kao standardna tumačenja. Četiri knjige su služile kao osnova nastavnog programa za državne službe sve do 1905, i klasično obrazovanje je započeto sa tumačenjima Si Džua kao kamenom temeljcem za njihovo razumevanje.

Vitalna sila (氣 qi), princip ( 理 li), i vrhovno načelo (太極 taiji )

Si Džu je smatrao da su sve stvari nastale sjedinjavanjem dva univerzalna aspekata realnosti: či, koji se ponekad prevodi kao vitalna (ili fizička, materijalna) sila; i li, koji se obično prevodi kao racionalni princip (ili zakon). Izvor ili suma lia je Tajđi (Vejd-Džajls: T‘ai Chi), sa značenjem „vrhovno načelo”. Izvor čia (Vejd-Džajls: ch‘i) Si Džu nije jasno naveo, usled čega neki autoriteti smatraju da je on bio metafizički monista, dok drugi tvrde je on bio pripadnik metafizičkog dualizma.

Prema Si Džuovoj teoriji, svaki fizički objekat i svaka osoba imaju svoj li i stoga ima kontakt u svom metafizičkom jezgru sa Tajđijom. Ono što se naziva ljudskom dušom, umom, ili duhom se shvata kao Tajđi, ili vrhovni kreativni princip, pošto se izražava na osobi.

Či i li deluju zajedno u uzajamnoj zavisnosti. Oni su međusobno vidljivi u svim stvorenjima u svemiru. Ova dva aspekta se manifestuju u kreaciji materijalnih entiteta. Kad je njihova aktivnost plodonosna (brza ili ekspanzivna), to je jang energetski mode. Kada je njihova aktivnost opadajuća (spora ili kontraktivna), to je jin energijski mod. Jin i jang faze konstantno formiraju interakcije, svaki od njig zadobija i gubi dominaciju u odnosu na drugog. U procesu porasta i opadanja, naizmeničnost ovih fundamentalnih vibracija, pet elemenata (vatre, vode, drveta, metala i zemlje) evoluira. Si Džu je tvrdio da je li postojao čak i pre neba i zemlje.

U li i či smislu, Si Džuov sistem snažno podseća na budističke ideje 理 li (ponovo, princip) i 事 ši (nakon, materija), mada su Si Džu i njegovi sledbenici energično naglašavali da oni nisu kopirali budističke ideje. Umesto njih, oni su tvrdili, da su koristili koncepte koji su bili prisutni dugo pre pojave budizma u Ji đingu.

Si Džu je diskutovao svoje gledište na vrhovni ultimatni koncept po kome je on kompatibilan da principima Taoizma, mada se njegov koncept Tajđija razlikovao od razumevanja koje je Taoimao u Daoizmu. Dok je Tajđi diferencirajući princip koji rezultira u pojavi nečeg novog, Dao je nepomičan i tih, i deluje na redukciji svih stvari na ujednačenost i neraspoznatljivost. Si Džu je tvrdio da postoji centralna harmonija koja nije statična ili prazna već je dinamična, i da je samo vrhovno načelo u kontrastu kreativna aktivnost.

Ljudska priroda

Si Džu je smatrao da je rani konfučijenista Sjuen Ci bio jeretik, jer je odstupio od Mensijeve ideje urođene ljudske dobrote. Čak i ako su ljudi ispoljavali nemoralno ponašanje, vrhovni regulativni princip je bio dobar. Uzrok nemoralnih dela je bio či. Si Džuova metafizika je da sve sadrži li i či. Li je princip koji je u svemu i vlada svemirom. Svaka osoba ima perfektan li. Kao takve, individue trebaju da deluju u perfektnoj saglasnosti sa moralnošću. Međutim, mada je li osnovna struktura, či je isto tako deo svega. Či zatamnjuje našu savršenu moralnu prirodu. Zadatak moralne nege je da se očisti naš či. Ako je naš či čist i balansiran, onda mi delujemo na perfektno moralan način.

Srce / um

Jasnoća uma i čistoća srca su ideali konfučijanske filozofije. U sledećoj poemi, „Reflekcije pri čitanju - 1”, Si Džu ilustruje koncept putem poređenja uma sa ogledalom, koje je ostavljeno pokriveno dok ne bude potrebno da jednostavno reflektuje svet oko sebe, koje ostaje jasno putem tekućih voda koje simbolizuju Tao. U kineskom, um se ponekad nazivao „kvadratnim inčom”, što je doslovni prevod termina na koji se aludira na početku poeme.

Malo kvadratno jezero kao otkriveno ogledalo

gde se sunčeva svetlost i oblaci polako kreću i odlaze

Pitao sam kako ostaje tako jasno

ono je reklo da voda potoka neprestano utiče

(prevod Red Pajna)

Znanje i akcija

Prema Si Džuovoj epistemologiji, znanje i dela su nerazdvojive komponente istinski inteligentne aktivnosti. Iako je on pravio razliku između prioriteta poznavanja, pošto je za inteligentno delovanje neophodna promišljenost, i važnosti delovanja, pošto ono proizvodi vidljive efekte, Si Džu je izjavio „Znanje i dela uvek zavise jedno od drugog. To je kao osoba koja ne može hodati bez nogu iako ima oči, i koja ne može videti bez očiju mada ima noge. U pogledu redosleda, znanje dolazi prvo, a u pogledu važnosti, dela su važnija.”

Istraživanje stvari i proširenje znanja

Si Džu se zalagao za 格物致知 gevu džidži, istraživanje stvari. Kako istražiti i šta su te stvari je izvor mnogih debata. Za Si Džua, stvari su moralni principi a istraživanje obuhvata obraćanje pažnje na sve u knjigama i poslovima pošto su „moralni principi potpuno neiscrpni”.

Religija

Si Džu se nije držao tradicionalnih ideja Boga ili raja (tjen), mada je diskutovao kako njegove sopstvene ideje odražavaju tradicionalne koncepte. On je podržavao agnostičku tendenciju unutar konfučijanstva, zato što je verovao da je vrhovno načelo racionalan princip, i on je to diskutovao kao inteligentnu i uređenu volju koja stoji iza svemira (navodeći da „Nebo i Zemlja nemaju sopstvenog uma” i promovišući stanovište da je njihova jedina funkcija bila da proizvode stvari. Da li se to može smatrati svesnom ili inteligentnom voljom je očevidno otvoreno za debatu). On nije promovisao obožavanje duhova i vršenje ponuda slikama. Mada je praktikovao neke forme obožavanja predaka, on nije verovao da postoje duše predaka, već je smatrao da je obožavanje predaka forma sećanja i zahvalnosti.

Meditacija

Si Džu je praktikovao formu dnevne meditacije zvane đingcuo, koja je slična sa, mada ne i ista, budističkom motrenju ili čan ding (Vejd-Džajls: ch'an-ting). Njegova meditacija nije zahtevala prestanak svog razmišljanja kao što je to slučaj u nekim formama budizma; umesto toga, ona je bila karakterisana tihom introspekcijom koja je pomagala u balansiranju raznih aspekata ličnosti i omogućavala fokusiranje misli i koncentracije.

Njegova forma meditacije je bila po prirodi konfučijanska u smislu da se bavila moralnošću. Njegova meditacija je pokušavala da razume i da se oseća u harmoniji sa univerzumom. On je verovao da ova vrsta meditacije zbližava čovečanstvo i ojačava u harmoniju.

O nastavi, učenju i stvaranju akademije

Si Džuovo pismo (1194) u kome daje uputstva potčinjenom zvaničniku lokalne uprave o stvarima lokalne vlade nakon što je on napustio funkciju administratora prefekture Tandžou radi ponovnog imenovanje kao predavača na imperijalnom dvoru

Si Džu snažno usmerio svoju energiju na podučavanje, tvrdeći da je učenje jedini put do mudrosti. Želio je da učini potragu za mudrošću dostupnu svim ljudima.

On se protivio savremenijim tehnikama štampanja i proliferaciji knjiga koje je iz toga proizašla. Smatrao je da to čini studente manje zahvalnim i usredotočenim na knjige, jednostavno zato što je bilo više knjiga za čitanje nego ranije. Stoga je on pokušavao da rafinira kako studenti trebaju da uče i čitaju. Zapravo, razočaran lokalnim školama u Kini, on je uspostavio svoju sopstvenu akademiju, Akademiju pećine belog jelena, da bi ispravno i na pravi način podučavao učenike.

Taoistički i budistički uticaj na Si Džua

Si Džu je pisao o tome šta će proisteći iz ortodoksne konfučijanske interpretacije brojnih koncepata u Taoizmu i Budizmu. Mada je izgledalo da je on poprimio neke ideje tih konkurentskih sistema misli, za razliku od prethodnih neokonfučijanaca on je striktno sledio konfučijansku doktrinu aktivne moralne kultivacije. On je smatrao da budistički principi zamračuju i omalovažavaju izvorni um kao i da uništavaju ljudske odnose.

Nasleđe

Si Džuov memorijalni hram u huejšanskom drevnom gradu, Vusi

Od 1313 do 1905, Si Džuova tumačenja Četiri knjige formirala su osnovu nastavnog programa državnih službenika u Kini. Njegova učenja su domirala među neokonfučijancima kao što je Bang Fudži, mada su se kasnije pojavili disidenti kao što je Vang Jangming i Škola uma dva i po veka kasnije.

Njegova filozofija je preživela Intelektualnu revoluciju iz 1917, i kasnije je Feng Jou-lan interpretirao njegovu zamisao li, či, i tajđi u novu metafizičku teoriju.

On je isto tako bio uticajan u Japanu, gde je poznat kao Šušigaku (朱子学, Škola učitelja Džua), i u Koreji kao Đužahak (주자학), gde se smatao ortodoksnim.

Časopis Lajf je rangirao Si Džua kao četrdeset petu najznačajniju osobu u zadnjem milenijumu.

Potomci Si Džua su imali zvanje Vuđing Boši (五经博士; 五經博士; Wǔjīng Bóshì).

Literatura

• Thompson, Kirill (2017). Zalta, Edward N., ur. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2017 izd.). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 
• Thompson, Kirill (2017). Zalta, Edward N., ur. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2017 izd.). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 
• Thompson, Kirill (2017). Zalta, Edward N., ur. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2017 izd.). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 
• Birge, Bettine (2002). Women, Property, and Confucian Reaction in Sung and Yüan China (960–1368). Cambridge University Press. str. 183. ISBN 978-1-139-43107-1. 
• Rodney Leon Taylor; Howard Yuen Fung Choy (2005). The Illustrated Encyclopedia of Confucianism: A-M. The Rosen Publishing Group. str. 53. ISBN 978-0-8239-4080-6. 
• Confucius; Slingerland, Edward (2006). The Essential Analects: Selected Passages with Traditional Commentary. Hackett Publishing. str. 148. ISBN 978-1-60384-346-1. 
• J. Percy Bruce. Chu Hsi and His Masters, Probsthain & Co., London, 1922.
• Gardner, Daniel K. (1990). Learning To Be a Sage. University of California Press, Berkeley. ISBN 978-0-520-06525-3. 
• Bruce E. Carpenter. 'Chu Hsi and the Art of Reading' in Tezukayama University Review (Tezukayama daigaku ronshū), Nara, Japan, no. 15 (1977). pp. 13–18. ISSN 0385-7743
• Wing-tsit Chan (1987). Chu Hsi: Life and Thought. ISBN 978-0-312-13470-9. 
• Wing-tsit Chan (1989). Chu Hsi: New Studies. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1201-0. 
• Gedalecia, D (1974). "Excursion Into Substance and Function." Philosophy East and West. vol. 4, 443-451.
• Hoyt Cleveland Tillman, Utilitarian Confucianism: Ch‘en Liang's Challenge to Chu Hsi (1982)
• Wm. Theodore de Bary, Neo-Confucian Orthodoxy and the Learning of the Mind-and-Heart (1981), on the development of Zhu Xi's thought after his death
• Wing-tsit Chan (ed.), Chu Hsi and Neo-Confucianism (1986), a set of conference papers
• Donald J. Munro, Images of Human Nature: A Sung Portrait (1988), an analysis of the concept of human nature in Zhu Xi's thought
• Joseph A. Adler, Reconstructing the Confucian Dao: Zhu Xi's Appropriation of Zhou Dunyi (2014), a study of how and why Zhu Xi chose Zhou Dunyi to be the first true Confucian Sage since Mencius

Prevodi

• McClatchie, Thomas (1874). Confucian Cosmogony: A Translation of Section Forty-nine of the Complete Works of the Philosopher Choo-Foo-Tze. Shanghai: American Presbyterian Mission. 
• Bruce, J. Percy (1922). The philosophy of human nature. London: Probsthain. 
• Chan, Wing-tsit (1963). A Source Book in Chinese Philosophy. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 9780691019642. 
• Gardner, Daniel (1986). Chu Hsi and Ta-hsueh: Neo-Confucian Reflection on the Confucian Canon. Cambridge: Harvard UP. 
• Chan, Wing-tsit (1967). Reflections On Things at Hand. New York: Columbia University Press. 
  • A full translation of 近思錄.
• Gardner, Daniel K. (1990). Learning to be a sage: selections from the Conversations of Master Chu, arranged topically. Berkeley: U. California Press. ISBN 978-0-520-90904-5. 
• Wittenborn, Allen (1991). Further reflections on things at hand. Lanham: University Press of America. ISBN 978-0-8191-8372-9. 
  • A full translation of 續近思錄.
• Ebrey, Patricia (1991). Chu Hsi's family rituals. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03149-1. 
  • A full translation of 家禮.
• Adler, Joseph A. (2002). Introduction to the study of the classic of change (I-hsüeh ch'i-meng). Provo, Utah: Global Scholarly Publications. 
  • A full translation of 易學啟蒙.
• Adler, Joseph A. (2014). Reconstructing the Confucian Dao: Zhu Xi's Appropriation of Zhou Dunyi). Albany: SUNY Press. 
  • Full translation of Zhu Xi's commentaries on Zhou Dunyi's Taijitu shuo 太極圖說 and Tongshu 通書.

Spoljašnje veze

• Zalta, Edward N. (ur.). „Zhu Xi”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• „Zhu Xi (Chu Hsi, 1130—1200)”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Zhu Xi and his Calligraphy Gallery at China Online Museum
• Zhu Xi's large-character calligraphy from the Yijing
• Chu Hsi and Divination - Joseph A. Adler
• Si Džu na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• First part of the Classified Conversations of Master Zhu