Slavjanski bazar u Vitepsku
Međunarodni festival umetnosti „Slavjanski bazar u Vitepsku“ [1] (blr. Міжнародны фестываль мастацтваў «Славянскі базар у Віцебску», rus. Международный фестиваль искусств "Славянский базар в Витебске"), takođe poznat kao Slovenski bazar godišnji je festival koji se održava u Vitepsku u Belorusiji pod pokroviteljstvom beloruske vlade od 1992. godine. Njegov glavni program je posvećen slovenskoj muzici. Glavni učesnici su umetnici iz Rusije, Belorusije, Ukrajine, zemalja bivše Jugoslavije, Poljske, Bugarske sa gostima iz mnogih drugih zemalja, kako slovenskih tako i neslovenskih.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Preteča festivala bio je „Festival poljske pesme u Vitepsku“ (polj. pl:Festiwal Piosenki Polskiej w Witebsku). Vitepsk je izabran za domaćina festivala u skladu sa dogovorima sa poljskim gradom Zjelona Gora gde je „Festival sovjetske pesme“ (polj. Festiwal Piosenki Radzieckiej) održava se od 1965. godine. Glavno mesto današnjeg festivala, Amfiteatar, izgrađeno je specijalno za tu priliku 1988. godine.
Održana su samo dva izdanja „Festivala poljske pesme u Vitepsku“: 1988. i 1990. godine. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, kulturne veze između zemalja bivšeg sovjetskog bloka su prekinute. Tako se pojavila ideja da se organizuje kulturni aranžman kako bi se prikazala kulturna raznolikost slovenskih naroda. Prvi Slavjanski bazar otvoren je 1992. godine. Organizovala ga je beloruska vlada uz finansijsku podršku Rusije i Ukrajine. Glavni cilj prvog festivala bio je pokušaj da se beloruska publika upozna sa pop i folk trendovima iz slovenskih zemalja.
Godine 1993. festival je postao član Međunarodne federacije festivalskih organizacija.
Festival je nagrađen diplomom „Festival godine 2000. godine“ „za besprekoran kvalitet organizacije, profesionalizam, gostoprimstvo i promociju plemenitih humanističkih ciljeva na međunarodnom planu“. [2]
Takmičenje
[uredi | uredi izvor]Tokom festivala održava se i takmičenje mladih pevača. Ima dve etape, svaka se održava posebnog dana. Prvog dana takmičari treba da izvedu pesmu na nacionalnom jeziku zemlje koju takmičar predstavlja. Svi vokali se pevaju uživo uz pomoć prateće numere. Drugog dana takmičari izvode pesmu kompozitora iz bilo koje slovenske zemlje na bilo kom od slovenskih jezika. Na ovoj sceni svi vokali moraju biti pevani uživo uz Nacionalni koncertni orkestar Belorusije pod dirigentskom palicom Mihaila Finberga.
Godina | Država | Pobednici |
---|---|---|
1992 | Ukrajina | Oleksa Berest |
1993 | Ukrajina | Taisia Povalii |
1994 | Jugoslavija | Milan Šćepović — Šćepa |
1995 | Jugoslavija | Filip Žmaher |
1996 | Ukrajina | Ruslana |
1997 | Jugoslavija | Svetlana Slavković |
1998 | Izrael | Rafael Dahan |
1999 | Jugoslavija | Željko Joksimović |
2000 | Makedonija | Toše Proeski |
2001 | Rusija | Teona Dolnikova |
2002 | Jugoslavija | Milovan Zimonjić |
2003 | Belorusija | Maksim Sapatskov |
2004 | Belorusija | Piotr Elfimov |
2005 | Belorusija | Polina Smolova |
2006 | Rusija | Oksana Bogoslovskaja |
2007 | Ukrajina | Natalia Krasnianskaia |
2008 | Litvanija | Doni Montel |
2009 | Rusija | Dmitri Danilenko |
2010 | Hrvatska | Damir Kedžo |
2011 | Belorusija | Aliona Lanskaia |
2012 | Makedonija | Bobi Mojsoski |
2013 | Poljska | Michał Kaczmarek |
2014 | Meksiko | Rodrigo de la Kadena |
2015 | Kazahstan | Dimaš Kudaibergen |
2016 | Belorusija | Alekei Gros |
2017 | Ukrajina | Vlad Sitnik |
2018 | Romania | Marcel Rosca |
2019 | Kazahstan | Adilkan Makin |
2020 | Belorusija | Raman Volazneu |
2021 | Kazahstan | Rukhia Baidukenova |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Umetnošću – do mira i razumevanja: nagrada koja se dodeljuje svake godine na Slovenskom bazaru
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 20. 06. 2022.
- ^ „International Federation of Festival Organizations Praised Slavonic Bazaar in Vitebsk”. Mfa.gov.by. Pristupljeno 2012-03-17.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Sajt Slavjanskog bazara Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2016)
- Vesti Slavjanskog bazara Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2009)