Pređi na sadržaj

Sovjetska Socijalistička Republika Tavrida

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mapa SSR Tavride u martu 1918.

Sovjetska Socijalistička Republika Tavrida (rus. Советская Социалистическая Республика Тавриды) bila je neuspešan pokušaj uspostavljanja sovjetske republike koja se nalazila u delu sovjetske Rusije na poluostrvu Krim.[1][2] Republiku su osnovali boljševici Jan Miler i Anton Slucki koji su prethodno učestvovali u Oktobarskoj revoluciji.

Postojala je od 19. marta do 30. aprila 1918. godine i bila je priznata od strane Ruske SFSR.[3]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Raspuštanje Krimske Narodne Republike

[uredi | uredi izvor]

Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, vlada etničkih Tatara je 13. decembra 1917. proglasila Krimsku Narodnu Republiku. Međutim, u januaru 1918. su je preplavile boljševičke snage. U Simferopolju je osnovan gubernijski revkom koji je, međutim, imao dovoljna ovlašćenja pošto je vojni centar i dalje bio smešten u Sevastopolju.

Za likvidaciju ove dvojne vlasti 10–12. februara 1918. održana je konferencija revkoma na kojoj su učestvovala 44 delegata (uključujući 27 boljševika). Konferencija je kasnije priznata kao vanredni kongres Sovjeta radničkih i vojničkih poslanika. Na sastanku je odlučeno da se stvori 14 komesarijata. Kongres je takođe potvrdio raspuštanje Veća narodnih predstavnika i Kurultaja. Lokalna uprava je transformisana u sistem sovjeta koji je zamenio stari sistem dume i zemaljske uprave (zemstva). Osnovan je Centralni izvršni komitet od 14 članova kao centralna uprava gubernije koju je činilo 10 boljševika; ostali su bili levi eseri. Jan Miler (boljševik) je postavljen za predsednika komiteta.

Kongres je sa 23 glasa "za" i 20 "protiv" odlučio da administrativni centar bude u Simferopolju, a ne u Sevastopolju, dok je vojni centar, koji je bio potčinjen centralnom izvršnom komitetu, ostavljen u Sevastopolju. Najvažnija administrativna i politička pitanja trebalo je da budu rešena zakonima usvojenim na 3. Sveruskom kongresu Sovjeta. Kongres u Tavridi je takođe odobrio donošenje drastičnih mera za nabavku žitarica koje omogućavaju rekviziciju i upotrebu oružane sile za dovoz hleba u industrijska područja i vojsku.

Osnivanje Sovjetske Autonomne Republike

[uredi | uredi izvor]

Nekoliko nedelja kasnije, 19. i 21. marta, dekretima Centralnog izvršnog komiteta Tavride (CIK) izdatim u Simferopolju je uspostavljena Sovjetska Socijalistička Republika Tavrida na istoj teritoriji. Na oblasti Tavride koje su se nalazile severno od Krima polagale su pravo i Donjeck-Krivojroška Sovjetska Republika i Ukrajinska Narodna Republika.

Uz pomoć Nemačkog carstva, Sovjetska Socijalistička Republika tavrida je brzo preplavljena snagama Ukrajinske Narodne Republike tokom Krimske ofanzive.[4] Do kraja aprila 1918. većina CIK-a i Sovjeta narodnih komesara, uključujući vođu sovjeta Antona Sluckog i lokalnog boljševičkog vođu Jana Tarvackog, uhapšeni su i streljani u Alušti od strane pobunjenih krimskih Tatara. 30. aprila Republika je ukinuta.

Posledice

[uredi | uredi izvor]

Nakon invazije, uspostavljena je Regionalna vlada Krima pod nemačkom zaštitom sa vođom Maćejem Sulkijevicom i, kasnije, Solomonom Krimom. Nakon poraza Dobrovoljačke armije Belog pokreta i ponovnog uspostavljanja sovjetske kontrole krajem 1920. godine, zemlje bivše Republike prešle su u sastav Krimske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike pod Ruskom SFSR.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Taurida SSR at the Great Encyclopedic Dictionary
  2. ^ Taurida SSR at the Great Soviet Encyclopedia
  3. ^ Alan W. Fisher The Crimean Tatars 1978 p.121 "On March 21, 1918, the Sovnarkom proclaimed the formation of the Soviet Republic of the Crimea."
  4. ^ Šablon:In lang Hrabovsky, S. Tri mіsяcі svobodi, The Ukrainian Week. 19 February 2008.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]