Совјетска Социјалистичка Република Таврида
| Овај чланак је део серије о историји Крима |
| Историја Крима |
|---|
 |
Совјетска Социјалистичка Република Таврида (рус. Советская Социалистическая Республика Тавриды) била је неуспешан покушај успостављања совјетске републике која се налазила у делу совјетске Русије на полуострву Крим.[1][2] Републику су основали бољшевици Јан Милер и Антон Слуцки који су претходно учествовали у Октобарској револуцији.
Постојала је од 19. марта до 30. априла 1918. године и била је призната од стране Руске СФСР.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Распуштање Кримске Народне Републике
[уреди | уреди извор]Након Октобарске револуције 1917. године, влада етничких Татара је 13. децембра 1917. прогласила Кримску Народну Републику. Међутим, у јануару 1918. су је преплавиле бољшевичке снаге. У Симферопољу је основан губернијски ревком који је, међутим, имао довољна овлашћења пошто је војни центар и даље био смештен у Севастопољу.
За ликвидацију ове двојне власти 10–12. фебруара 1918. одржана је конференција ревкома на којој су учествовала 44 делегата (укључујући 27 бољшевика). Конференција је касније призната као ванредни конгрес Совјета радничких и војничких посланика. На састанку је одлучено да се створи 14 комесаријата. Конгрес је такође потврдио распуштање Већа народних представника и Курултаја. Локална управа је трансформисана у систем совјета који је заменио стари систем думе и земаљске управе (земства). Основан је Централни извршни комитет од 14 чланова као централна управа губерније коју је чинило 10 бољшевика; остали су били леви есери. Јан Милер (бољшевик) је постављен за председника комитета.
Конгрес је са 23 гласа "за" и 20 "против" одлучио да административни центар буде у Симферопољу, а не у Севастопољу, док је војни центар, који је био потчињен централном извршном комитету, остављен у Севастопољу. Најважнија административна и политичка питања требало је да буду решена законима усвојеним на 3. Сверуском конгресу Совјета. Конгрес у Тавриди је такође одобрио доношење драстичних мера за набавку житарица које омогућавају реквизицију и употребу оружане силе за довоз хлеба у индустријска подручја и војску.
Оснивање Совјетске Аутономне Републике
[уреди | уреди извор]Неколико недеља касније, 19. и 21. марта, декретима Централног извршног комитета Тавриде (ЦИК) издатим у Симферопољу је успостављена Совјетска Социјалистичка Република Таврида на истој територији. На области Тавриде које су се налазиле северно од Крима полагале су право и Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република и Украјинска Народна Република.
Уз помоћ Немачког царства, Совјетска Социјалистичка Република таврида је брзо преплављена снагама Украјинске Народне Републике током Кримске офанзиве.[4] До краја априла 1918. већина ЦИК-а и Совјета народних комесара, укључујући вођу совјета Антона Слуцког и локалног бољшевичког вођу Јана Тарвацког, ухапшени су и стрељани у Алушти од стране побуњених кримских Татара. 30. априла Република је укинута.
Последице
[уреди | уреди извор]Након инвазије, успостављена је Регионална влада Крима под немачком заштитом са вођом Маћејем Сулкијевицом и, касније, Соломоном Кримом. Након пораза Добровољачке армије Белог покрета и поновног успостављања совјетске контроле крајем 1920. године, земље бивше Републике прешле су у састав Кримске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике под Руском СФСР.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Taurida SSR at the Great Encyclopedic Dictionary
- ^ Taurida SSR at the Great Soviet Encyclopedia
- ^ Alan W. Fisher The Crimean Tatars 1978 p.121 "On March 21, 1918, the Sovnarkom proclaimed the formation of the Soviet Republic of the Crimea."
- ^ „Три місяці свободи”. tyzhden.ua (на језику: украјински). 19. 2. 2008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Zarubin, V. Republic of Tuarida: forced experiment? (РЕСПУБЛИКА ТАВРИДЫ: ВЫНУЖДЕННЫЙ ЭКСПЕРИМЕНТ?). "Historical Heritage of Crimea" magazine. #17, 2006.
- Nikitina, N. To enter immortality, must one die? Krymskoye Ekho. 5 September 2013
.svg){kind=small}
