Pređi na sadržaj

Solomon Isak Pasi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Solomon Isak Pasi
Lični podaci
Datum rođenja(1956-12-22)22. decembar 1956.(68 god.)
Mesto rođenjaPlovdiv, NR Bugarska
ProfesijaPolitičar, matematičar, informatičar
Porodica
SupružnikGergana Pasi
RoditeljiIsak Pasi
Politička karijera
Politička
stranka
Nacionalni pokret za stabilnost i napredak
Ministar spoljnih poslova Bugarske
poslanik Narodne skupštine Bugarske

Potpis

Solomon Isak Pasi (bug. Соломон Исак Паси; Plovdiv, 22. decembar 1956) je bugarski naučnik, političar i inovator, osnivač i predsednik Atlantskog kluba Bugarske (od 1990), ministar spoljnih poslova u vladi Simeona Saks-Koburg-Gota (2001–2005), predsednik u kancelariji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) 2004. godine Predstavljao je Bugarsku u Savetu bezbednosti UN-a i bio je njegov predsedavajući (septembar 2002. i decembar 2003), a Bugarska ga je nominovala za generalnog sekretara NATO-a (2009).

Kao ministar inostranih poslova pregovarao je i potpisao pristupanje Bugarske NATO-u (2004) i EU (2005) – projektima koje je pokrenuo kao član parlamenta još 1990. godine.

Pasi je bio predsednik parlamentarnih odbora za spoljne poslove (2005-2009) i spoljne poslove, odbranu i bezbednost (2001). Bio je narodni poslanik u tri mandata (1990–1991, 2001–2005, 2005–2009) i prvi CEE potpredsednik Asocijacije atlantskog aporazuma (ATA), Pariz (1996–1999) i predsednik Odbora transparentnosti i odgovornosti Parlamentarne skupštine OEBS-a (2006–2009).

Osamdesetih godina Pasi je bio aktivan u anti-establišmentu i prodemokratskim pokretima. On ima doktorat iz matematičke logike, čime je stekao pravo na počasno zvanje Dr Pasi, i bio je informatičar na Sofijskom univerzitetu i Bugarskoj akademiji nauka (1979–1994). Pasi i njegova supruga Gergana su koautori EU univerzalnog USB punjača za GSM (2008–2014) i pionir je antarktičkog prisustva Bugarske i članstva u Ugovoru o Antarktiku.

Rani život i obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Solomon Pasi rođen je u Plovdivu u bugarskoj jevrejskoj porodici, koja je tokom Drugog svetskog rata spašena od slanja u nacistički koncentracioni logor. Sin je bugarskog filozofa prof. Isaka Pasija i lekarke, pronalazača i endokrinologa Lili Pasi. Matematičar je i doktor nauka (1985) iz matematičke logike i računarstva sa Univerziteta u Sofiji. Osamdesetih godina bio je umešan u disidentske pokrete koji su se suprotstavljali komunističkom režimu.

Karijera i politika

[uredi | uredi izvor]

1990. godine Pasi je postao predsednik osnivač i izvršni direktor Atlantskog kluba Bugarske (ACB), jedine nevladine organizacije koja deluje u zemljama Varšavskog pakta i glasno zagovara njegovo raspuštanje i pristupanje Nove Evrope NATO-u i EU. Takođe je suosnivač stranke Zeleni kao njen portparol (1989), Unije demokratskih snaga (1989), Kluba za podršku glasnosti i perestrojki Željka Želeva (1989), kao i Nacionalnog pokreta Simeon II (2001).

Era Berlinskog zida

[uredi | uredi izvor]

Osamdesetih godina Pasi je bio aktivista raznih opozicionih i ekoloških pokreta koji su se suprotstavljali komunizmu, uključujući i odbranu ugnjetavane turske manjine u Bugarskoj; u znak solidarnosti sa njima preuzeo je turski pseudonim Sulejman Tehlikeli prilikom objavljivanja matematičkih radova i grafičke umetnosti 1980-ih.[1]

Prisustvovao je Kongresu sindikata solidarnosti u Gdanjsku u jesen 1981. godine. U maju 1987. Pasi je bio organizator prve javne opozicije koja se pojavila na Sofijskom univerzitetu.[2] Posle njegovih napora u komunističkoj Bugarskoj, 1990-1991, kao poslanik u Velikoj narodnoj skupštini, bio je koautor prvog demokratskog ustava Republike Bugarske i podneo predlog zakona o ukidanju smrtne kazne u Bugarskoj.

Atlantske i evropske integracije

[uredi | uredi izvor]

U avgustu 1990. godine, Pasi se, kao poslanik, obratio Velikoj narodnoj skupštini i izradio nacrt parlamentarnog zakona o istupanju iz Varšavskog pakta i pristupanju Bugarske NATO-u.

Pasi i drugi osnovali su ACB, koji su nasledile desetine drugih atlantskih nevladinih organizacija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE), Aziji i Africi. Logotip Atlantskog kluba - NATO kompas zaokružen sa 12 zvezda EU - postao je simbol jedinstva evroatlantskog područja koji je usvojilo mnogo novih atlantskih NVO.

U novembru 1990. osnivači ACB-a predvođeni Pasijem obavili su prvu posetu istočnoevropske delegacije sedištu NATO-a na poziv NATO-ovog generalnog sekretara Manfreda Vernera i američkog stalnog predstavnika pri ambasadoru NATO-a Vilijama Tafta IV, koji su podržali bugarsku ideju o uspostavljanju ACB-a na teritoriji Varšavskog pakta.[3] Posle toga, bugarski know-how ponovljen je u zajedničkoj izjavi američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera i ministra spoljnih poslova Nemačke Hansa-Ditriha Genšera u maju 1991. godine koji su se zalagali za stvaranje Atlantskih saveta u drugim zemljama Varšavskog pakta.[4]

U junu 1991. NATO-ov generalni sekretar Manfred Verner pristao je da ga Solomon Pasi "otme" u svom istočnonemačkom automobilu Trabant u Sofiji.[5][6] Manfred Verner je postao pristalica ACB-a i lično je podržao 1992. pristup ACB-u kao prvog člana ATA u CEE. ACB mu je u Sofiji podigao spomenik 1996. godine, koji je otvorio njegov naslednik Ksavijer Solana.[7]

Solomon Pasi je 14 godina radio na članstvu Bugarske u NATO-u, što je završeno 2. aprila 2004. godine kada je ministar Pasi podigao bugarsku zastavu nad sedištem NATO-a u Briselu.[8]

Pasi je koautor zakona koji se odnosi na članstvo Bugarske u EU, a koji je usvojila Velika nacionalna skupština u decembru 1990. Kao ministar spoljnih poslova pregovarao je o Ugovoru o pristupanju Bugarske EU i potpisao ga 25. aprila 2005.[9] Bugarska ćirilica usvojena je kao treće službeno pismo EU.[10]

U septembru 1990. Pasi je postao koautor nacrta parlamentarnog zakona o učešću Bugarske u koaliciji koju predvode SAD a koja je oslobodila Kuvajt od okupacije Sadama Huseina.[11]

Pasi je 2003. predložio stvaranje zajedničkih američko-bugarskih odbrambenih objekata u Bugarskoj - projekat koji je ratifikovao 2006. godine kao predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove.

Globalni poslovi

[uredi | uredi izvor]

2001. godine Bugarska je izabrana za rotacionu članicu Saveta bezbednosti UN-a (2002-2003); Pasi je predstavljao Bugarsku u Savetu bezbednosti UN i predsedavao je Većem u septembru 2002. i decembru 2003. godine.

2004. godine Pasi je postao predsedavajući OEBS-a. Tokom njegovog predsedavanja rešen je zamrznuti sukob u Ajariji (Gruzija), a Mongolija se pridružila mreži OEBS-a.

Pasi, Joška Fišer i Kolin Pauel bili su domaćini OEBS-ove berlinske konferencije o antisemitizmu (april 2004).

Dok je Pasi bio deo vlade Simeona Borisova, konstruktivni i pragmatični odnosi sa Rusijom su stvoreni, posle 45 godina faktičke sovjetske okupacije Bugarske.[12] Osveženi su bilateralni odnosi sa Kinom i Indijom i obnovljena bugarska diplomatska mreža sa arapskim zemljama.

Takođe pogledajte: dr. Solomon Passi i Kina, dr. Solomon Passi: Centralna Azija, Kavkaz i postsovjetski prostor (kao CiO OEBS-a), i Memorandum o odnosima između Svete stolice i Atlantskog kluba Bugarske.

Posredovanje i diplomatska akcija

[uredi | uredi izvor]

Kao ministar, Pasi je bio odgovoran za strategiju pregovaračke trojke EU-SAD-BG sa libijskim diktatorom pukovnikom Gadafijem za uspešno puštanje (jul 2007) šest bugarskih medicinara koje je Libija držala kao taoce 1999. godine.

U ime zapadnih saveznika Pasi je, kao poslanik, preduzeo uspešne misije posredovanja u Severnoj Koreji (jul – avgust 2007. godine), što je na kraju doprinelo uništenju rashladnog tornja za tešku vodu u Nuklearnom naučnoistraživačkom centru Jongbion (Severna Koreja) - dogovorili su se oko šestostranih pregovora 27. i 30. septembra 2007. - i sastanka na vrhu između Severne i Južne Koreje. Posredovao je za puštanje američkih državljana saradnika Džordža Soroša pritvorenih u Iranu u maju 2007. godine.

2007. godine Pasi je preuzeo jednogodišnju dužnost savetnika makedonske vlade za pristupanje NATO-u. Na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine dogovoreno je članstvo Makedonije u NATO-u, uslovljeno rešavanjem bilateralnog spora sa Grčkom.

Vlada Bugarske je 2008. godine nominovala Solomona Pasija za generalnog sekretara NATO-a.

Globalizacija Bugarske

[uredi | uredi izvor]

ACB je prva nevladina organizacija koja nije članica NATO-a pozvana da se pridruži Atlantskom savezu, 1992. godine. Pasi je prvi potpredsednik ATA koji nije član NATO-a (1996-1999). Bugarska je prva država članica koja nije članica NATO-a koja je bila domaćin Generalne skupštine ATA (1997).

Pasi i ACB su novembra 1994. pozvali papu Jovana Pavla II u Bugarsku.[13] Prva papska poseta Bugarskoj dogodila se 2002. godine kada je Pasi bio ministar spoljnih poslova; papa je u Sofiji objavio da Bugarska - suprotno raširenim navodima - nije umešana u pokušaj atentata na papu 1981. godine.[14]

Pasi je kopredsedavao komitetom domaćina ACB-Tibetanskog društva prijateljstva za posetu Bugarskoj 14. Dalaj Lame sa Tibeta u oktobru 1991.[15]

Pasijeva ACB bila je domaćin vaseljenskog patrijarha Bartolomeja 1993. godine;[16] kasniji dijalog između Bugarske pravoslavne crkve i Vatikana na kraju je omogućio bugarsku posetu pape Jovana Pavla II.

1999. Pasi je postao kopredsedavajući Odbora domaćina za prvu američku predsedničku posetu Bugarskoj, predsednika Bila Klintona.[17]

1993. godine Pasi i ACB bili su uključeni u uspostavljanje Bugarskog antarktičkog instituta i godišnju antarktičku ekspediciju kao deo nacionalnog antarktičkog programa. Bugarska je postala 28. savetodavna stranka Ugovora o Antarktiku 1998.

Futurističke vizije

[uredi | uredi izvor]

2007. godine Solomon Pasi posetio je Kinu na poziv kineskog parlamenta i pokrenuo stvaranje saveta NATO-Kina i članstvo Kine u OEBS-u.

Tokom posete Lasi (Tibet), Pasi je 2007. godine pokrenuo Teoriju e-demokratije (Link[mrtva veza]): kompjuterizovani simulator koji zamenjuje izbore i vlade sa ljudskim posadama optimizacionim algoritmima koji garantuju održivi rast kvaliteta života.

Naučnik

[uredi | uredi izvor]

Solomon Pasi je doktorirao (1985) i magistrirao (1979) iz matematičke logike i računarstva na Univerzitetu u Sofiji, Sveti Kliment Ohridski.

Objavio je desetine akademskih radova iz matematičke logike i računarskih nauka. Kombinacionu dinamičku logiku u Bugarskoj su razvili Solomon Pasi i profesori Tinko Tinčev, Georgi Gargov, Valentin Goranko i Dimitar Vakarelov.[18] Široko se citiraju Salomonove naučne publikacije iz 1980-1990-ih.[19]

Danas je Solomon čest komentator međunarodnih poslova, odbrane i bezbednosti i inovacija za nacionalne i svetske medije.

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Vrh Pasi na ostrvu Livingston (Antarktik) nazvan je po dr. Pasiju kao priznanje za njegov doprinos bugarskom antarktičkom prisustvu.
  • Znak časti „Bugarska-NATO“ 1. stepena (2014), dodelio mu je ministar odbrane Bugarske
  • Nagrada vredni Bugari (zajedno sa njegovom suprugom Gerganom) za ideju zajedničkog USB punjača za GSM u EU (2010)
  • Počasni doktor Univerziteta za jugozapad „Neofit Rilski“ u Blagoevgradu (2005)
  • Počasni građanin države Teksas (2004) i države Nebraska (2019)
  • Počasni građanin grada Nedelino (2003)
  • Događaj godine, dodeljen povodom poziva za prijem Bugarske u NATO (2002)

Međunarodne državne nagrade

[uredi | uredi izvor]
Orden zvezde italijanske solidarnosti (Veliki krst), Italija, 2006
Kraljevski Orden Izabele Katoličke (Veliki krst), Španija, 2006
Orden Leopolda II (Veliki krst), Belgija, 2004
Orden za građanske zasluge (Veliki krst), Španija, 2003
Orden princa Henrija (Veliki krst), Portugalija, 2002

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Solomon i Gergana Pasi imaju četvoro dece iz svoja tri braka. Pasijevi vode konsultantski posao Passy Experience Ltd., opslužujući vladine i korporativne klijente iz različitih sektora poslovanja: farmaceutske industrije, poljoprivrede, nuklearne energije, teške industrije, odbrane. Solomon Pasi je partner u novoosnovanoj kompaniji koja razvija iSOSu mobilnu aplikaciju, zajedno sa indijskim partnerom, Asadeltech, za indijsko i globalno tržište i druge inovacije.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ http://www.solomonpassy.com/photos.php?gall_id=48
  2. ^ http://www.solomonpassy.com/photos.php?gall_id=43
  3. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/bg/filepath_6.pdf
  4. ^ http://www.atlantic-club.org/index.php?en_history
  5. ^ http://vbox7.com/play:1f42fb1e3c] [http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_200.jpg
  6. ^ http://solomonpassy.com/uploads/articles/bg/filepath_12.pdf Bulgarian press article
  7. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/en/filepath_16.pdf] [http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_orig_667.jpg
  8. ^ http://www.vbox7.com/play:4ac0da43] [http://www.vbox7.com/play:b2a2503b09
  9. ^ http://www.eu2005.lu/en/calendrier/2005/04/25bg-ro/
  10. ^ http://www.euractiv.com/section/languages-culture/news/cyrillic-alphabet-makes-first-appearance-on-euro-notes/
  11. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/bg/filepath_10.pdf
  12. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_668.jpg Link
  13. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_633.jpg
  14. ^ http://atlantic-club.org/content/articles/publications/201606_Memorandum_ACB-Holy-See_Newest.pdf[mrtva veza]] [http://solomonpassy.com/photos.php?gall_id=37 Link2
  15. ^ http://solomonpassy.com/photos.php?gall_id=41] „Archived copy”. Arhivirano iz originala 9. 2. 2014. g. Pristupljeno 30. 8. 2016. 
  16. ^ http://www.solomonpassy.com/photos.php?gall_id=45
  17. ^ http://vbox7.com/play:6809b4cdd5 Link1], [http://www.solomonpassy.com/uploads/gallery/photo_big_634.jpg
  18. ^ http://www.solomonpassy.com/uploads/articles/en/filepath_10.pdf
  19. ^ https://scholar.google.bg/citations?hl=bg&user=5ET4xTIAAAAJ&view_op=list_works Google Scholar profile

 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Za lične i porodične detalje:

Za poslovne i javne aktivnosti: