Spic nevus
Spic nevus | |
---|---|
Spic nevus | |
Specijalnosti | onkologija, dermatologija |
Prognoza | dobroćudni |
Spic nevusi posebna su vrsta stečenih melanocitnih neoplazija od epiteloidnih i vretenastih ćelija različitog stepena atipije. Ovi brzorastući melanocitni nevus sa karakterističnim histopatološkim karakteristikama koji se mogu pogrešno smatrati malignim melanomom kože, najčešće su benigne prirode.
U pojedinim slučajevima, međutim, diferencijalna dijagnoza ka melanomu je teška (atipični Spicoidni tumori).[1][2][3] Preporuka je da samo Spic nevusi dijametra manjeg od 1 cm, koji su u ravni kože i pravilnih dermoskopskih karakteristika, treba kratkotrajno da se prate tokom 2-3 meseca i uklone samo ukoliko se menjaju u tom periodu. Za Spic nevuse veće od 1 cm (s atipičnim dermoskopskim karakteristikama), posebno one u postpubertetskom periodu, i za sve nodularne i ulcerisane forme i lezije koje liče na vaskularne tumore, indikovani su hirurško uklanjanje i histopatološki pregled.[3] Takođe, svaki tumor kože kod dece, koji brzo raste i menja se, neophodno je hitno ukloniti.[3]
Eponim
[uredi | uredi izvor]Lezija je dobila ime po Sofiji Spic (1910 – 1956)[4] doktorici patologe koja je prva opisala ovu vrstu nevusa kod dece 1948. godine, kao dobroćudnu leziju benignog kliničkog toka, bez tipičnih agresivnih karakteristika melanoma.[5][6] Pre njene identifikacije, ovi tumori su dijagnostikovani kao maligni melanom u detinjstvu na osnovu njihovih histoloških karakteristika.[7]
Nazivi
[uredi | uredi izvor]Ova vrsta nevusa poznat je i sledećim nazivima epitelioidni nevus — vretenasti nevus,[8] ali i kao pogrešni nazivi benigni juvenilni melanom[8] — Spic juvenilni melanom.[9]
Epidemiologija
[uredi | uredi izvor]Prevalencija Spicovog nevus procenjuje se na 1,4 slučaja na 100.000 i predstavlja 1% svih hirurški uklonjenih melanocitnih nevusa.[10] Obično su. 1/3 bolesnika deca mlađa od 10 godina, 36% su bolesniici u dobi od 10 do 20 godina, a samo 31% bolesnika je starije od 20 godina.[6]
Etiopatogeneza
[uredi | uredi izvor]Etiologija i patogeneza su nepoznati, ali se zna da se ovaj nevus razvija iz ćelija nervnog grebena. Postoji povezanost sa opekotinama od sunca, ali uzročna veza nije utvrđena.[10][traži se izvor]
Genetička istraživanja Spic nevusa su pokazala da većina ćelija ima normalan broj hromozoma, međutim pokazalo se i da manji broj (25%) ćelija sadrži dodatne kopije delova nekih hromozoma, kao što je kratki krak hromozoma 11 (11p).[11]
Patogenetske asocijacije nisu registrovane, moguće je da su ovaj nevus i maligni melanom kože stadijumi istog kontinuiranog patološkog procesa.
Atipični oblik
Poznat i kao spicoidni tumor sa neizvesnim malignim potencijalom. Atipične karakteristike su: početak u dobi od 11-17 godina i više, veličina veća od 10 mm, asimetrija, nepravilne ivice, promena boje, neujednačena obojenost, neobična lokalizacija (deblo), potkožno uključivanje u proces - masno tkivo, ulceracija, krvarenje i svrab. Prijavljeni su slučajevi metastaza.
Boja fokusa je ujednačena. Boja neoplazme zavisi od stepena vaskularizacije i količine melanina u njegovoj strukturi. Zbog toga razlikuju:
Oblik | Karakteristike |
---|---|
Hipopigmentirani | Ružičasto - crvene boje. Ovaj oblik se najčešće javlja |
Pigmentirani | Svetlo braon-žućkaste do plavo-crne boje. Ređe se javlja. Ridov nevus kao ozbiljna hiperpigmentacija (pigmentirani nevus vretenastih ćelija) trenutno smatra zasebnom nozologijom ove vrste nevusa. |
Najčešće se neoplazma nalazi na glavi (lice, ušne školjke, ređe skalpu, periorbitalni region) i vrat, ređe na donjim ekstremitetima. Opisani su i kazuistički slučajevi lokalizacije na sluzokoži usta i genitalija, kao slučajevi višestrukih ili grupisanih nevusa.
Klinička slika
[uredi | uredi izvor]To je usamljena, umereno gusta na palpaciju, dobro izražena, bez dlaka, asimptomatska, kupolasta ili ravna papula (čvor) prečnika 0,2 do 2 cm (srednje 0,6 cm) glatke ili bradavičaste površine.
Dijagnoza
[uredi | uredi izvor]Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, dermatoskopije i histološkog pregleda.
Dermatoskopija
[uredi | uredi izvor]Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda koja uvećava površinu kože, i zato se koristi kao pouzdan alat za dijagnostikovanje Spic nevusa.[12]
Pod dermatoskopom, Spic nevusi pokazuju različite obrasce koji pomažu praktičarima u postavljanju dijagnoze.[13]
Na donjoj tabeli prikazane su glavne dermatoskopske karakteristih oba oblika Scic nevusa.
Oblik | Karakteristike |
---|---|
Hipopigmentirani | Preovlađuju vaskularne manifestacije - tačkasti krvni sudovi, krvni sudovi u obliku zareza i glomerula, smešteni na jednoličnoj ružičastoj pozadini. Mogu se videti bledosmeđe kuglice ili blede pigmentne mrlje |
Pigmentni | Smeđe formacije sa tamnim centralnim delom i nešto svetlijim perifernim delom, u kojima se nalaze sferne globule koje formiraju karakterističan lanac na granici sa zdravom kožom. Obrazac centralnog dela je promenljiv. Najčešće se nalaze homogena pigmentacija i globule. U nekim slučajevima, spic nevus možda nema karakteristične znakove i izgleda kao neravnomerno pigmentisana sivo-plava ili sivo-crna tačka. Ridov nevus karakteriše prisustvo ujednačenog radijalnog sjaja (pseudopodije), intenzivno pigmentisan centar i često prisustvo od belo-plavog vela. |
Histopatološki pregled
[uredi | uredi izvor]Histopatološki, nevus može biti:[14][15]
- granični,
- mešoviti (najčešće),
- intradermalni.
Histološki, Spic nevusi se sastoje od vretenastih i/ili epiteloidnih melanocita sa velikim jezgrima i obilnom citoplazmom.[15] Melanociti koji se vide u špic nevusima su često veći od onih u drugim oblicima nevusa, ali generalno pokazuju ujednačene karakteristike.[16] Često se otkrivaju pojedinačni melanociti i gnezda melanocita koji se nalaze iznad dermo-epidermalnog spoja. Pored toga, često se vide Kamino tela, koja su zaobljene eozinofilne globule
Nevusne ćelije se nalaze uglavnom u ograničenim gnezdima koja se protežu od hiperplastičnog epidermisa do retikularnog dermisa u obliku obrnutog trougla. U stromi se vrlo često primećuju edem i telangiektazije. Melanin je u mnogim slučajevima ili praktično odsutan ili veoma mali. Ponekad postoje mitoze i inflamatorni infiltrati. Mnoga velika, hiperhromna jezgra se često nalaze u epiteloidnim ćelijama.[15]
Atipični Spic nevus karakteriše izražena ćelijska i povećana mitotička aktivnost. Što je nevus atipičniji, to je teže razlikovati spic nevus od malignog melanoma kože.[16]
Diferencijalna dijagnoza
[uredi | uredi izvor]U diferencijalno dijagnozi Spic nevusa treba imati u vidu bolesti koje su navedene u donjoj tabeli:
Hipopigmentirani oblik | Pigmentni oblik |
---|---|
|
|
Terapija
[uredi | uredi izvor]Preporučuje se potpuna hirurška ekscizija lezije (sa marginama od 5 mm do 1cm u slučaju atipičnih varijanti), nakon čega sledi ponovna ekscizija pozitivnih ivica, ako ih ima.
Kako nepotpuna ekscizija često dovodi do recidiva preporučuje se periodično praćenje nevusa u intervalima od 6 do12 meseci više godina.
Nepotpuno uklonjeni Spic nevusi mogu pokazati pseudomelanomatozne promene na naknadnoj biopsiji, što predstavlja dijagnostički izazov za pružaoce usluga i otežava lečenje.[13] Iz tog razloga, mnogi dermatolozi odlučuju da potpuno uklone Spic nevus kada je to klinički izvodljivo.
Prognoza
[uredi | uredi izvor]Tok bolesti je nepredvidiv. U većini slučajeva nevus se javlja ponovo (na nepromenjenoj koži). Obično anamneza pokazuje neočekivani početak i brz rast (koji može dostići 1 cm u roku od 6 meseci), nakon čega se proces stabilizuje i nevus postaje statičan.
Spicov nevus može da se razvije u uobičajeni složeni melanocitni nevus, a u nekim slučajevima podleže i fibrozi. Vrlo retko može spontano regresirati, a u 6% slučajeva maligni melanom kože može se pojaviti unutar nevusa.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Schaffer, J. V. (2015). „Update on melanocytic nevi in children”. Clin Dermatol. 33 (3): 368—86..
- ^ Argenziano G, Giacomel A, Abramavicus A, Pellacani G, Longo C, De Pace B; et al. (2012). „Improving triage and management of patients with skin cancer: challenges and considerations for the future”. Expert Rev Anticancer Ther. 12 (5): 609—21. .
- ^ a b v Lallas, A.; Apalla, Z.; Ioannides, D.; et al. (2017). „Update on dermoscopy of Spitz/Reed naevi and management guidelines by the International Dermoscopy Society”. British Journal of Dermatology. 177 (3): 645—6..
- ^ Spitz S. Melanomas of childhood. Am. J. Pathol.. 24 591–609.
- ^ Allen, A. C. (1991). „Introduction to "Melanomas of Childhood" by Spitz”. CA Cancer J Clin. 41 (1): 37—39. PMID 1898634. doi:10.3322/canjclin.41.1.37..
- ^ a b Crotty, K. Spitz Naevus: Histological Features and Distinction from Malignant Melanoma. Australasian Journal of Dermatology. 38 (suppl): S49-S53. 1997.
- ^ Busam K.J., Kutzner H., Cerroni L., Wiesner T (2014). „Clinical and pathologic findings of Spitz nevi and atypical Spitz tumors with ALK fusions”. American Journal of Surgical Pathology. 38 (7): 925—933. PMC 5042334 . PMID 24698967. doi:10.1097/PAS.0000000000000187. .
- ^ a b James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0.
- ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. pp. 1728–30.
- ^ a b Ries LAG, et al., eds. SEER Cancer Statistics Review, 1975–2000. Bethesda, MD: National Cancer Institute; 2003: Tables XVI-1-9.
- ^ LeBoit, PE, Burg G, Weedon D, Sarasin A. (Eds) World Health Organization Classification of Tumours: Pathology and Genetics of Skin Tumours. Lyon: IARCPress. 2006.
- ^ „Dermoscopy (Dermatoscopy) — DermNet”. dermnetnz.org. Pristupljeno 2023-01-16.
- ^ a b Sulit D.J.; Guardiano R.A.; Krivda, S. (2007). „Classic and atypical Spitz nevi: Review of the literature.”. Cutis. 79 (2): 141—146..
- ^ Dika E., Ravaioli G.M., Fanti P.A., Neri I., Patrizi A (2017). „Spitz nevi and other spitzoid neoplasms in children: Overview of incidence data and diagnostic criteria”. Pediatr Dermatol. 34 (1): 25—32. .
- ^ a b v Massi G., LeBoit P.E. Histological diagnosis of nevi and melanoma. Steinkopff Verlag Darmstadt; Germany: 2004. Spitz nevus; pp. 169–234.
- ^ a b Lott J.P., Wititsuwannakul J., Lee J.J., Ariyan S., Narayan D., Kluger H.H (2014). „Clinical characteristics associated with Spitz nevi and Spitzoid malignant melanomas: The Yale University Spitzoid Neoplasm Repository experience, 1991 to 2008”. Journal of the American Academy of Dermatology. 71 (6): 1077—1082. .
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Evropeйskie standartы diagnostiki i lečeniя zabolevaniй, peredavaemыh polovыm putem Keйt Rэdklif. Perevod s angliйskogo pod red. V.P. Adaskeviča.- Medicinskaя literatura, 2006 g. - 272 s.
- Male Genital Lesions: The Urological Perspective Alberto Rosenblatt, Homero Gustavo de Campos Guidi, Walter Belda Jr. - Springer Science & Business Media, 2012. - 444 s.
- Fitzpatrick’s Dermatology in General Medicine. 8th ed. Eds.: L. A. Goldsmith et al. – N.Y.: McGraw-Hill medical, 2012. – XXX. - 3076 p. (Two vol).
- Andrews’ Diseases of the Skin: Clinical Dermatology Odom R. B., James W. D., Berger T. G. 12th ed. – Saunders, 2015. – 968 p.
- Rook’s Textbook of Dermatology Eds.: T. Burns, S. Breathnach, N. Cox, C. Griffiths. 9th ed. 4 Volume Set – Wiley-Blackwell, 2016. – 4696 p.
- Dermatology (Bolognia, Dermatology) J. L. Bolognia, J. L. Jorizzo, J. V. Schaffer. 2 – Vol. Set. - 3rd ed. – Saunders, 2012. – 2776 p.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Klasifikacija | |
---|---|
Spoljašnji resursi |
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |