Спиц невус
Спиц невус | |
---|---|
Спиц невус | |
Специјалности | онкологија, дерматологија |
Прогноза | доброћудни |
Спиц невуси посебна су врста стечених меланоцитних неоплазија од епителоидних и вретенастих ћелија различитог степена атипије. Ови брзорастући меланоцитни невус са карактеристичним хистопатолошким карактеристикама који се могу погрешно сматрати малигним меланомом коже, најчешће су бенигне природе.
У појединим случајевима, међутим, диференцијална дијагноза ка меланому је тешка (aтипични Спицоидни тумори).[1][2][3] Препорука је да само Спиц невуси дијаметра мањег од 1 cm, који су у равни коже и правилних дермоскопских карактеристика, треба краткотрајно да се прате током 2-3 месеца и уклоне само уколико се мењају у том периоду. За Спиц невусе веће од 1 cm (с атипичним дермоскопским карактеристикама), посебно оне у постпубертетском периоду, и за све нодуларне и улцерисане форме и лезије које личе на васкуларне туморе, индиковани су хируршко уклањање и хистопатолошки преглед.[3] Такође, сваки тумор коже код деце, који брзо расте и мења се, неопходно је хитно уклонити.[3]
Епоним
[уреди | уреди извор]Лезија је добила име по Софији Спиц (1910 – 1956)[4] докторици патологе која је прва описала ову врсту невуса код деце 1948. године, као доброћудну лезију бенигног клиничког тока, без типичних агресивних карактеристика меланома.[5][6] Пре њене идентификације, ови тумори су дијагностиковани као малигни меланом у детињству на основу њихових хистолошких карактеристика.[7]
Називи
[уреди | уреди извор]Ова врста невуса познат је и следећим називима епителиоидни невус — вретенасти невус,[8] али и као погрешни називи бенигни јувенилни меланом[8] — Спиц јувенилни меланом.[9]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Преваленција Спицовог невус процењује се на 1,4 случаја на 100.000 и представља 1% свих хируршки уклоњених меланоцитних невуса.[10] Обично су. 1/3 болесника деца млађа од 10 година, 36% су болесниици у доби од 10 до 20 година, а само 31% болесника је старије од 20 година.[6]
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]Етиологија и патогенеза су непознати, али се зна да се овај невус развија из ћелија нервног гребена. Постоји повезаност са опекотинама од сунца, али узрочна веза није утврђена.[10][тражи се извор]
Генетичка истраживања Спиц невуса су показала да већина ћелија има нормалан број хромозома, међутим показало се и да мањи број (25%) ћелија садржи додатне копије делова неких хромозома, као што је кратки крак хромозома 11 (11п).[11]
Патогенетске асоцијације нису регистроване, могуће је да су овај невус и малигни меланом коже стадијуми истог континуираног патолошког процеса.
Атипични облик
Познат и као спицоидни тумор са неизвесним малигним потенцијалом. Атипичне карактеристике су: почетак у доби од 11-17 година и више, величина већа од 10 mm, асиметрија, неправилне ивице, промена боје, неуједначена обојеност, необична локализација (дебло), поткожно укључивање у процес - масно ткиво, улцерација, крварење и свраб. Пријављени су случајеви метастаза.
Боја фокуса је уједначена. Боја неоплазме зависи од степена васкуларизације и количине меланина у његовој структури. Због тога разликују:
Облик | Карактеристике |
---|---|
Хипопигментирани | Ружичасто - црвене боје. Овај облик се најчешће јавља |
Пигментирани | Светло браон-жућкасте до плаво-црне боје. Ређе се јавља. Ридов невус као озбиљна хиперпигментација (пигментирани невус вретенастих ћелија) тренутно сматра засебном нозологијом ове врсте невуса. |
Најчешће се неоплазма налази на глави (лице, ушне шкољке, ређе скалпу, периорбитални регион) и врат, ређе на доњим екстремитетима. Описани су и казуистички случајеви локализације на слузокожи уста и гениталија, као случајеви вишеструких или груписаних невуса.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]То је усамљена, умерено густа на палпацију, добро изражена, без длака, асимптоматска, куполаста или равна папула (чвор) пречника 0,2 до 2 cm (средње 0,6 cm) глатке или брадавичасте површине.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, дерматоскопије и хистолошког прегледа.
Дерматоскопија
[уреди | уреди извор]Дермоскопија је неинвазивна дијагностичка метода која увећава површину коже, и зато се користи као поуздан алат за дијагностиковање Спиц невуса.[12]
Под дерматоскопом, Спиц невуси показују различите обрасце који помажу практичарима у постављању дијагнозе.[13]
На доњој табели приказане су главне дерматоскопске карактеристих оба облика Сциц невуса.
Облик | Карактеристике |
---|---|
Хипопигментирани | Преовлађују васкуларне манифестације - тачкасти крвни судови, крвни судови у облику зареза и гломерула, смештени на једноличној ружичастој позадини. Могу се видети бледосмеђе куглице или бледе пигментне мрље |
Пигментни | Смеђе формације са тамним централним делом и нешто светлијим периферним делом, у којима се налазе сферне глобуле које формирају карактеристичан ланац на граници са здравом кожом. Образац централног дела је променљив. Најчешће се налазе хомогена пигментација и глобуле. У неким случајевима, спиц невус можда нема карактеристичне знакове и изгледа као неравномерно пигментисана сиво-плава или сиво-црна тачка. Ридов невус карактерише присуство уједначеног радијалног сјаја (псеудоподије), интензивно пигментисан центар и често присуство од бело-плавог вела. |
Хистопатолошки преглед
[уреди | уреди извор]Хистопатолошки, невус може бити:[14][15]
- гранични,
- мешовити (најчешће),
- интрадермални.
Хистолошки, Спиц невуси се састоје од вретенастих и/или епителоидних меланоцита са великим језгрима и обилном цитоплазмом.[15] Меланоцити који се виде у шпиц невусима су често већи од оних у другим облицима невуса, али генерално показују уједначене карактеристике.[16] Често се откривају појединачни меланоцити и гнезда меланоцита који се налазе изнад дермо-епидермалног споја. Поред тога, често се виде Камино тела, која су заобљене еозинофилне глобуле
Невусне ћелије се налазе углавном у ограниченим гнездима која се протежу од хиперпластичног епидермиса до ретикуларног дермиса у облику обрнутог троугла. У строми се врло често примећују едем и телангиектазије. Меланин је у многим случајевима или практично одсутан или веома мали. Понекад постоје митозе и инфламаторни инфилтрати. Многа велика, хиперхромна језгра се често налазе у епителоидним ћелијама.[15]
Атипични Спиц невус карактерише изражена ћелијска и повећана митотичка активност. Што је невус атипичнији, то је теже разликовати спиц невус од малигног меланома коже.[16]
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]У диференцијално дијагнози Спиц невуса треба имати у виду болести које су наведене у доњој табели:
Хипопигментирани облик | Пигментни облик |
---|---|
|
|
Терапија
[уреди | уреди извор]Препоручује се потпуна хируршка ексцизија лезије (са маргинама од 5 mm до 1cm у случају атипичних варијанти), након чега следи поновна ексцизија позитивних ивица, ако их има.
Како непотпуна ексцизија често доводи до рецидива препоручује се периодично праћење невуса у интервалима од 6 до12 месеци више година.
Непотпуно уклоњени Спиц невуси могу показати псеудомеланоматозне промене на накнадној биопсији, што представља дијагностички изазов за пружаоце услуга и отежава лечење.[13] Из тог разлога, многи дерматолози одлучују да потпуно уклоне Спиц невус када је то клинички изводљиво.
Прогноза
[уреди | уреди извор]Ток болести је непредвидив. У већини случајева невус се јавља поново (на непромењеној кожи). Обично анамнеза показује неочекивани почетак и брз раст (који може достићи 1 cm у року од 6 месеци), након чега се процес стабилизује и невус постаје статичан.
Спицов невус може да се развије у уобичајени сложени меланоцитни невус, а у неким случајевима подлеже и фибрози. Врло ретко може спонтано регресирати, а у 6% случајева малигни меланом коже може се појавити унутар невуса.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Schaffer, J. V. (2015). „Update on melanocytic nevi in children”. Clin Dermatol. 33 (3): 368—86..
- ^ Argenziano G, Giacomel A, Abramavicus A, Pellacani G, Longo C, De Pace B; et al. (2012). „Improving triage and management of patients with skin cancer: challenges and considerations for the future”. Expert Rev Anticancer Ther. 12 (5): 609—21. .
- ^ а б в Lallas, A.; Apalla, Z.; Ioannides, D.; et al. (2017). „Update on dermoscopy of Spitz/Reed naevi and management guidelines by the International Dermoscopy Society”. British Journal of Dermatology. 177 (3): 645—6..
- ^ Spitz S. Melanomas of childhood. Am. J. Pathol.. 24 591–609.
- ^ Allen, A. C. (1991). „Introduction to "Melanomas of Childhood" by Spitz”. CA Cancer J Clin. 41 (1): 37—39. PMID 1898634. doi:10.3322/canjclin.41.1.37..
- ^ а б Crotty, K. Spitz Naevus: Histological Features and Distinction from Malignant Melanoma. Australasian Journal of Dermatology. 38 (suppl): S49-S53. 1997.
- ^ Busam K.J., Kutzner H., Cerroni L., Wiesner T (2014). „Clinical and pathologic findings of Spitz nevi and atypical Spitz tumors with ALK fusions”. American Journal of Surgical Pathology. 38 (7): 925—933. PMC 5042334 . PMID 24698967. doi:10.1097/PAS.0000000000000187. .
- ^ а б James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0.
- ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. pp. 1728–30.
- ^ а б Ries LAG, et al., eds. SEER Cancer Statistics Review, 1975–2000. Bethesda, MD: National Cancer Institute; 2003: Tables XVI-1-9.
- ^ LeBoit, PE, Burg G, Weedon D, Sarasin A. (Eds) World Health Organization Classification of Tumours: Pathology and Genetics of Skin Tumours. Lyon: IARCPress. 2006.
- ^ „Dermoscopy (Dermatoscopy) — DermNet”. dermnetnz.org. Приступљено 2023-01-16.
- ^ а б Sulit D.J.; Guardiano R.A.; Krivda, S. (2007). „Classic and atypical Spitz nevi: Review of the literature.”. Cutis. 79 (2): 141—146..
- ^ Dika E., Ravaioli G.M., Fanti P.A., Neri I., Patrizi A (2017). „Spitz nevi and other spitzoid neoplasms in children: Overview of incidence data and diagnostic criteria”. Pediatr Dermatol. 34 (1): 25—32. .
- ^ а б в Massi G., LeBoit P.E. Histological diagnosis of nevi and melanoma. Steinkopff Verlag Darmstadt; Germany: 2004. Spitz nevus; pp. 169–234.
- ^ а б Lott J.P., Wititsuwannakul J., Lee J.J., Ariyan S., Narayan D., Kluger H.H (2014). „Clinical characteristics associated with Spitz nevi and Spitzoid malignant melanomas: The Yale University Spitzoid Neoplasm Repository experience, 1991 to 2008”. Journal of the American Academy of Dermatology. 71 (6): 1077—1082. .
Литература
[уреди | уреди извор]- Европейские стандарты диагностики и лечения заболеваний, передаваемых половым путем Кейт Рэдклиф. Перевод с английского под ред. В.П. Адаскевича.- Медицинская литература, 2006 г. - 272 с.
- Male Genital Lesions: The Urological Perspective Alberto Rosenblatt, Homero Gustavo de Campos Guidi, Walter Belda Jr. - Springer Science & Business Media, 2012. - 444 с.
- Fitzpatrick’s Dermatology in General Medicine. 8th ed. Eds.: L. A. Goldsmith et al. – N.Y.: McGraw-Hill medical, 2012. – XXX. - 3076 p. (Two vol).
- Andrews’ Diseases of the Skin: Clinical Dermatology Odom R. B., James W. D., Berger T. G. 12th ed. – Saunders, 2015. – 968 p.
- Rook’s Textbook of Dermatology Eds.: T. Burns, S. Breathnach, N. Cox, C. Griffiths. 9th ed. 4 Volume Set – Wiley-Blackwell, 2016. – 4696 p.
- Dermatology (Bolognia, Dermatology) J. L. Bolognia, J. L. Jorizzo, J. V. Schaffer. 2 – Vol. Set. - 3rd ed. – Saunders, 2012. – 2776 p.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |